Да ли ће Хиландар признати независност Украјинске цркве?

[Mertok]

Васељенска патријаршија дала је аукефалност Украјинској православној цркви. Смешна ствар је да је пре неколико година имала потпуно другачије мишљење о овом питању. Наиме Цариград изгубио је аутономију Кијева давне 1686. године када је Руској православој цркви дато право да бира Кијевског митрополита. Српска православна црква ту аутокефалност не признаје и "нову" Украјинску цркву сматра неканонском и расколничком. У вези са тим погоршала је ситуација око манастира Хиландар.

Монашка република планини Атос је потпуно подређена Васељенске патријаршије и мора строго да се придржава свих њењих наређења. Међутим, манастир Хиландар је основан на иницијативу Стефана Немање и сада је у веома тешком положају, јер је у двојној подређености. Као један од 20 манастира Свете Горе, он се предаје руководству монашке републике и, стога, Цариградском патријарху. Али као манастир Српске православне цркве, он мора следити наредбе патријарха Иринеја, који је одбио да призна нову украјинску цркву.

Чини се, у чему је разлика, који положај заузима један од манастира СПЦ, ако је то само један од многих манастира. Али, прво, један део цркве не може да предузме акције на које се други не слаже, јер ће се иначе претворити у поделу. Друго, манастири Свете Горе су средиште читавог православља планете. Бискупи, метрополити и патријарси могу играти политику или се свађати. Али монаси Атоса ће наставити да се моле Господу и задржавају веру у себе. Утицај Свете Горе је огроман. Чак се и Османско царство није усудило да је дотакне, знајући добро за могуће посљедице. Стога је положај Хиландара за СПЦ изузетно важан, јер су деведесет монаха срце српског православља. Хиландар такође добро знаје овај значај, јер до сада није одговорио на питање о признавању нове цркве Украјине.

С друге стране, умешаност монаха у сукоб цркава је велика грешка. Људи одлазе у манастир од гужве и буке живота међу обичним људима и се сви покушавају посветити Богу. Од висине зидова манастира сва питања изгледају као права бесмислена врева. За њих није битно ко ће сутра бити предсједник или прогласити рат сусједној земљи. Не би требало да се тичу свих врста политичких конфронтација. Али у таквој ситуацији, пре или касније, монаси ће бити приморани да одговоре на питање "Шта је за њих важније - манастир или православље?"

[Жика]

Мислим да неће признати.