Jump to content

Како настаје мед, како почети са пчеларством


Препоручена порука

Када говоримо о производњу меда, треба пре свега разликовати пчеларе који не селе кошнице тј. стационарно пчеларе и оне који селе кошнице. Мед на меду рађа и мед на точковима рађа. Ово су две честе изреке пчелара. Прва изрека нам каже да пчеле морају да имају довољне залихе квалитетне хране, да би следеће године биле успешне у скупљању меда. Друга нам каже да сеобом пчела обезбеђујемо већи број паша пчелама, а самим тим и веће приносе меда. Пошто не селим кошнице, једна од идеја је обезбеђивање сигурне паше пчелама. 

Моје кошнице се налазе у једном поткопаоничком селу, где има већих засада шљива, вишања и јабука, тако да је време показало да је цветни мед(онај који пчеле скупљају опрашивањем првенствено вишања) једини које пчеле сваке године скупљају, мада и ту бројка варира. Обично је то просек око 5 kg по кошници, ако су услови у време цветања добри, тј. нема кише и непредвидивих мразева. Укус овог меда је помало горак, садржи и полен и брзо кристалише. Неки пчелари га не цене. 

Следећа паша која се јавља код нас, али која је изразито непоуздана је багремова паша. Кажу да багрем мора имати бар 10 година да би медио и потребно је да ноћне температуре буду релативно високе, близу 20 степени, да би багрем најбоље медио. Још ако има оних топлих пролећних киша, тим боље. Мада, као да је постала чињеница да са кишом увек иде и хладније време. Од 2014-2018. код нас је багрем само две године медио. Осталих година то су биле занемарљиве количине. Прави багремов мед је готово безбојан(не садржи полен, први је који се уводи деци у исхрану), што је код нас немогуће, јер пчеле га увек помешају са неким другим биљкама и буде отворено жуте боје. 

Следећа паша у мом крају је ливадска, са којом се некако при крају преклапа и шумска. И ливадска паша зна да буде непредвидива, што зависи од летњих температура и количине падавина. Шумска паша је мало чешћа од багремове. Ливадски мед је тамно жуте боје, цењен је, а шумски мед је изразито тамне боје, непровидан кроз теглу. Тај шумски мед настаје од медне росе коју лучи дрво(храст на пример), док су на листовима ваши. Шумски мед је неповољан за презимљавање пчела, јер садржи материје које пчеле не могу да сваре. Пчеле су изузетно чисте и оне празне црева ван кошнице, када имају тзв. прочисне летове. Један пчелар ми је причао да на багремовом меду пчеле могу да не празне црева 6 месеци, а на шумском само две недеље. Ако им је шумски мед зимска храна, а зиме буду сурове и оштре оне излећу из кошнице правац у смрт само да би кошница остала чиста. 

 

 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево неких биљака које би могле да повећају приносе меда код оних који стационарно пчеларе. 

medonosno-bilje-kviz.jpg

medonosno-bilje-odgonetke.jpg

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да би почели да се бавите пчеларством, најбитнија ствар је да нисте алергични на пчелињи отров. Друга битна ствар је да имате неког искусног пчелара у близини који жели да вам помогне око пчеларења. 

Оно што сам приметио јесте то да највећи број пчелара хоће и жели да помогне онима који желе да имају свој пчелињак. 

Важна је и локација пчелињака, јер подручја где већ има много кошница, а нема неке богате паше даће вам минималне приносе, па се онда поставља питање исплативости.  Говоримо о томе да пчеле саме себе издржавају, тј. да бар дају онолику вредност меда колико те године уложите у њих. 

Број кошница са којим почињете не треба бити велики. Почео сам са 3 кошнице. Постоје различите врсте кошница, а можда је најбоље да имате кошнице које има и човек који вас учи пчеларењу. 

Тип кошница које ја користим је Дадан-Блатова кошница са 10 рамова. Најчешће се у мом крају користе Дадан-Блатове кошнице са 12 рамова, али моје мишљење је да су 10-ке боље. Друштва пре прелазе из плодишног дела у медиште и пре почну са скупљањем меда. Неповољна је ствар што су таква друштва склонија ројењу због мањег простора, што захтева чешћи обилазак пчелињака, који је од мене удаљен 15 км. 

 

 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иако знамо да су пчеле вредне, пожртвоване итд. постоји једна ситуација у којој се пчеле понашају другачије. У питању је грабеж. Да, пчеле знају да краду. Мада, са њихове тачке гледишта, то је потпуно дозвољено, јер не краду од сваког, већ од оних друштава за које пчеле сматрају да су осуђена на пропаст. 

Ово је ствар која ми се више пута догађала, нажалост ове године чак и више од претходних, првенствено због мог немара и непроверавања стања у друштвима на време. Ове године је јул био изузетно кишовит, хладан, спаривање матица је било лоше, па су друштва са таквим матицама била осуђена на пропаст без озбиљне пчелареве интервенције. 

Тада наступа грабеж. Оно што треба нагласити, за грабеж је у скоро свим ситуацијама крив пчелар. 

На интернету постоји једно изузетно предавање о овој теми, које треба обавезно погледати, пожељно и више пута. 

 

 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala Bogu ove godine nisam imao grabeza, a prinos je bio dobar. Poceo sam sa 4 kosnice i jednu sam razroio ali mi nije uspela, propala je. Koristim lang -Strutove kosnice.

Sta najcesce koristis za variolu? Neki kazu da treba oksalna, neki smatraju da ne treba?

 

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ове године сам користио тимол траке против варое. Третман изађе око 100 динара по кошници. Еколошки је препарат, а пошто пчеларимо првенствено због наших потреба, желим еко-мед. Постоји неки швајцарски препарат тимовар на бази тимола кога хвале, али нисам нашао овде да има да се купи. Сваке године половином новембра извршим третман оксалном киселином. Гледао сам репортажу о сублиматорима оксалне киселине који производе пару и задимљавају се кошнице. Кажу да је изузетно ефикасан третман. Ради се у току лета са њим. Једина мана је та што тај апарат и није тако јефтин. 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Varoa - prenosnik i ključni okidač virusa kod pčela

U Srbiji četiri najzastupljenija virusa prave probleme pčelarima: deformisanih krila, hronične i akutne paralize i virus mešinastog legla. Svi su, osim u pčelama, pronađeni i u varoi - pčelinjem krpelju.

varoa-6-880x495.jpg
Foto: Flickr / Gilles San Martin
Pčelinji krpelj varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju.

Virus deformisanih krila

Stručnjaci kažu da virus deformisanja krila ne bi bio toliko patogen i štetan za pčelu, da nije varoe. U varoi virus sazreva, dobija na svojoj patogenosti i jačini.

"Pčele ne samo što su male, sitne i zakržljale, nego i uginjavaju za dan do dan i po nakon izleganja. Kada virus uzme maha, za tako kratko vreme uginjava 30% novoizleženih pčela. To je mladost košnice u koju je mnogo uloženo da bi se pčele izlegle i postale korisne za društvo. U svakom novom turnusu izleganja ugine 30% nove populacije. Jasno je da ovom dinamikom vrlo brzo dolazi do smanjenja broja pčela i na kraju gubitka tog društva", objašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić, asistent na katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Beograd.

Urođ
Glavinić: U svakom novom turnusu izleganja ugine 30% nove populacije (Foto: Z.Bogdanović)

Virus hronične paralize pčela

Virus hronične paralize pčela podrazumeva stanje kada bolest u dužem periodu i sa nešto manjim posledicama iscrpljuje organizam jedinke. Virus do te mere icrpi pčelu da joj otpadnu dlačice. Pčela po čitavom telu ima žute dlačice, koje joj daju braonkastu boju. Kada joj dlačice otpadnu, ona više nema tu boju, nego ostaje crni pigment, objašnjava naš sagovornik. Kada na glavi izgubi dlačice, ona počne da se presijava, zbog čega mnogi pčelari misle da su masne. Analize su pokazale da zdrava i jaka društva, koja bivaju zaražena virusom hronične paralize, ne dozvoljavaju "masnim" pčelama da uđu u košnicu i rašire virus.

"Pčele koje su na letu prepoznaju crne 'masne' pčele po mirisu, jer je to njihovo prevashodno čulo. Izguravaju ih i ne dozvoljavaju im da uđu u košnicu i unesu infekciju. Bore se sa pčelama, koje su deo njihovog društva. Guraju ih, dok ih potpuno ne isrcpe. Neke su mrtve, a neke umrtvljene i nemaju dovoljno snage da polete, već bauljaju“, priča Glavinić.

Ekološki načini za odbranu protiv varoe

Virus akutne paralize pčela

Virus je prisutan u pčelama, ali dokle god je njihov imunitet na zavidnom nivou, ne pravi nikakve probleme. Do njegove aktivacije dolazi onda kada padne imunitet. Tako je i sa virusom akutne paralize pčela.

"Naiđu lepi dani, pčele izađu napolje. Sam let bude fizički napor i stres za organizam i u trenutku se obori imunitet. Virus koji je bio tu aktivira se i u trenutku, akutno, ubija pčelu. Ona pada mrtva tamo gde je izletela, u polju. Zato se kao posledica ne javlja u društvima ni leševi uginulih pčela, ni žive pčele. Kažu pčelari, ostala puna košnica meda, matica i šaka pčela. Nije reč o mistici, već o aktivaciji virusa", pojašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić.

Virus mešinastog legla

Reč je o virusu koji ubija legla, a prisutan je i u radilicama. One su te koje šire virus negujući leglo. Od jedne do druge ćelije one prenose virus i inficiraju leglo. Sa druge strane, virus radilicama ne pravi nikakav problem. One se sa njim bore. Do te mere uništi leglo da od larvice ostane samo opna puna kašastog, trulog sadržaja. To izgleda kao vreća, mešina puna tog trulog sadržaja. Zato se virus i zove virus mešinastog legla.

Varoa u zimskom klubetu

Statistika poražavajuća

Istraživanja sprovedena na katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Beograd, rađena na osnovu uzoraka pčelara iz cele Srbije, pokazala su da od 100% u svega 6% ispitanih uzoraka nije pronađen nijedan od ova četiri virusa. U 30% slučajeva bio je jedan od ova četiri virusa, u 42% zabeležena su dva virusa, a u 22% evidentirana je mešavina tri ili sva četiri virusa.

U Vojvodini virus deformisanih krila zabeležen je u 70,5% ispitanih društava, što ukazuje na loš način borbe protiv varoe, jer da je nema u toj meri, ne bi bilo toliko virusa deformisanih krila, ističu stručnjaci. Virus akutne paralize zabeležen je u 68,2% slučajeva, virus mešinastog legla 54,5%, dok u trenutku kada su rađene analize nije zabeležen virus hronične paralize.

Ako je za utehu - nismo najgori. U Austriji je u 90% uzoraka evidentiran makar jedan virus, u Francuskoj virusa deformisanih krila u 97% slučajeva, virus mešinastog legla 86%, virus akutne paralize u 58% uzoraka. U Urugvaju je u svakoj košnici bio virus deformisanih krila i mešinastog legla. U Hrvatskoj imaju sličan problem kao i mi. Virus deformisanih krila su imali u 95% uzoraka, dok je virus akutne paralize zabeležen u 10% uzoraka.

Zdravlje na usta ulazi

Preporuka svim pčelarima je da aktivno rade na jačanju imuniteta. Trebalo bi da kontrolišu varou, jer je ona prenosnik virusa, a za neke od njih i ključni okidač.

Koji su lekovi registrovani protiv varoe?

"Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med", zaključuje Uroš Glavinić.

 

 

https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/varoa-prenosnik-i-kljucni-okidac-virusa-kod-pcela/48201/

  • Волим 1

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Lekcija iz Kine: Radi izumiranja pčela poljoprivrednici (voćari) moraju oprašivati drveće ručno!

http://www.epochtimes.cz/2015050322801/Lekce-z-Ciny-Farmari-musi-po-vymreni-vcel-opylovat-stromy-rucne.html

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
On 12.1.2019. at 10:47, Liga Džentlmena рече

Hvala Bogu ove godine nisam imao grabeza, a prinos je bio dobar. Poceo sam sa 4 kosnice i jednu sam razroio ali mi nije uspela, propala je. Koristim lang -Strutove kosnice.

Sta najcesce koristis za variolu? Neki kazu da treba oksalna, neki smatraju da ne treba?

 

супер стрип у септембру па оксалну средином децембра. и до сада нисам имао проблем са вароом и тако већ ево пета година. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Лоша година за пчеларе, да не кажем ужасна. Ево како побољшати шећерни сируп за прихрану пчела. 

Ако неко зна где има да се купи тај суплемент Би плус, нека јави. 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Uzivo !!!

I pored ogromnog stradanja pcela, potpuno neocekivano ispalo je da moze da se izvadi jedna manja kolicina meda iskljucivo za sopstvene potrebe.

Ovako bi to izgledalo u slikama:

Ugledni forumas cini selfie na pcelinjaku.

IMG_20190731_110854.thumb.jpg.8c3c20080302d03f48635e4edfb7590b.jpg

Zatim uzimamo ramove sa medom koji su pcele poklopile vostanim poklopcima.

IMG_20190731_112507.thumb.jpg.4d293a551c95e8b205fd9d05b4ec723a.jpg

Sledeci korak je odnosenje takvih ramova kuci I otklapanje saca kako bi med mogao da izadje.

IMG_20190731_122841.thumb.jpg.731903e522bdd855007de927941c0d8b.jpg

Ubacujemo ramove u vrcaljku (tako je mi zovemo) I nakon toga ide ovo:

IMG_20190731_131510.thumb.jpg.b4bc1cdecec9f283fd3659e22448f4f8.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pitanje za iskusnije pčelare, imam 3 društva i planiram staviti S Strip letvice protiv varoe, trebam li ih i dimiti u istom paketu, planiram na podnjaču staviti beli kontrolni papir i time nadgledati uspešnost. Valja li čemu ovaj moj plan?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@nebica933  Кад год треба да се третирају пчеле против варое, мени се диже коса на глави. За сваки препарат има нека мана или  неко недозвољено или забрањено средство. Неколико година сам користио само варолик и задимљавање. Једне године сам користио аргус рас, мада кажу да има неку недозвољену супстанцу, мада су мени пчеле супер презимиле и биле јаке. Прошле године сам користио тимол и пчеле које су ми презимиле су биле баш слабе. Наравно нема ово стриктне везе са препаратима.

Никад нисам користио тај супер стрипс, а тражим да купим то. Не знам која му је активна супстанца. Није ти лош план, и ја сам тако нешто планирао. 

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...