Зоран Ђуровић: О причешћу

[ronin]

пре 9 часа, Zoran Đurović рече

руских шпијуна које познајем

[Hattori]

пре 2 часа, Vladan :::. рече

@Zoran Đurović ће ти одговорити стручно а ја ћу пробати народски

дакле, има две верзије, али је то свеједно:

- немој да ме љубиш = ти си нечиста јер се ниси причестила и има да ме испрљаш а таман сам се очистила

- нећу да те љубим = ти си грешна и ако те пољубим изгубићу благодат а таман сам је једва добила

а оба хоће да кажу: у мени је сада христово тело и ја сам светија од тебе и ако се пољубимо све ми пропаде што сам се намучила

 

једино решење је да се љубе само они који се нису причестили или који се јесу причестили

е сад ако много волиш да се честиташ после литургије а ниси се причестила прилично сигуран избор су ти црквењаци јер међу њима има оних који се јако ретко или скоро никад не причешћују а не смета им ни честитање, а ако се јеси причестила онда нишани попа који је служио, јер се он сигурно причестио, и ту нема да оманеш  

To je zanimljiv fenomen. Znam da pojedini ne cjelivaju ikone nakon pricesti, da ne bi dio darova  ostao na ikonama...Parohijski svestenik je morao da objasnjava ljudima kako nista  nema pogrešno u tome, ali pojedinim dzaba. 

[Zoran Đurović]

пре 43 минута, Lady Godiva рече

Хвала, аво, на оним речима везано за исповест. Буквално си описао како се осећам, расплака ме. 

Због људи као што си ти, ја немам проблем да се излажем порузи ових лимитираних. Дух Свети је тај који нас повезује, а за књигу би било када бих описивао како је моја заједница из Палерма напокон се приклонила ономе што им говори Ава. Сви су они практиканти, и вера је за њих бити или не бити, и после грдних искушења, и упркос сатанским клеветама и сплеткама које су се пречили међу нама, благодат је победила. Десило се и више чуда. Но, то ови, мрзитељи људског рода, неће да разумеју. Ја вам говорим - барем верујем - духовне ствари, и неко сам ко има стало Господа пред очима, и стално се моли, а то људима од овога света не улази у главу и једноставно је неприхватљиво.    

[Adelaida]

Mislim da se blagodat pricesti ne gubi ljubljenjem vec recima koje izlaze iz usta nakon pricesca i nasim (ne)delima..

Boze kakv narod...ali ja stvarno po prvi put cujem za takve stvari...zapanjena sam 

[Sanja Т.]

пре 20 минута, Ведран* рече

Једнако је проблематичан обичај честитања Причешћа. 

I toga ima? 

Kod nas decu pomaze, poljube. Ja to shvatam kao ohrabrivanje... Ali, u velikih, čestitki nema.... Možda zbog toga što je nedopustivo 

[Sanja Т.]

пре 28 минута, Adelaida рече

A ako si bliska sa nekim...sto im smeta da ih poljubis bilo nakon bilo pre pricesca...? 

Ovo je slučaj. Na žalost, kaže bila je po manastirima, zna kako treba. I nije jedina. Imam prisan odnos sa par njih. I uvek se izgrlimo I izljubimo, kad se vidimo. Međutim, u jednom momentu nabasam na jednu posle liturgije i isto tako krenem da se pozdravim, međutim - ne može. Drugi put je istoj bila slava, ja da čestitam-ne može. A u druge dane - može. 

E posle sam I od druge čula istu priču. Za sada dve, u mojoj crkvi. 

Ne znam za muške, sa njima se samo rukujem (pretežno) .

[Ведран*]

пре 2 минута, Сања Т. рече

I toga ima? 

Kod nas decu pomaze, poljube. Ja to shvatam kao ohrabrivanje... Ali, u velikih, čestitki nema.... Možda zbog toga što je nedopustivo 

Има свашта. Зато што је на многим местима Причешће постало ванредна ситуација, а не редован део живота Хришћанина. Осим ако ниси поп.

Има и онај обичај где се сви причешћени згурају са леве стране напред чекајући наводно молитву, па онда тамо стоје ко лутке у излогу да их сви виде да су се причестили, а онда кад се прочита молитва, у стампеду крену кроз цркву. 

 

[kopitar]

пре 3 минута, Ведран* рече

Има свашта. Зато што је на многим местима Причешће постало ванредна ситуација, а не редован део живота Хришћанина. Осим ако ниси поп.

Има и онај обичај где се сви причешћени згурају са леве стране напред чекајући наводно молитву, па онда тамо стоје ко лутке у излогу да их сви виде да су се причестили, а онда кад се прочита молитва, у стампеду крену кроз цркву. 

 

Što su svi pili vode prije pričesti?

[Sanja Т.]

пре 5 минута, Ведран* рече

Има и онај обичај где се сви причешћени згурају са леве стране напред чекајући наводно молитву

Kakvu? Za zdravlje? 

[Adelaida]

пре 3 минута, Сања Т. рече

Za sada dve, u mojoj crkvi. 

Pa ne ljubi ih...kakve veze ima...blagoslovi ih ...tj pozeli im da im je pricest na zdravlje i spasenje bez ljubljenja. Ljubljenje tu nista ne menja. Blagoslov je blagoslov i sa i bez poljupca. 

Sta si navalila da ljubis taj narod?  Hit, majke mi...ja to stvarno sad prvi put cujem da ljudi nece da ih neko poljubi posle pricesca ili jos gore da nece da poljube ikonu...Gospode boze... 

[Sanja Т.]

пре 4 минута, Adelaida рече

Pa ne ljubi ih...kakve veze ima...blagoslovi ih ...tj pozeli im da im je pricest na zdravlje i spasenje bez ljubljenja. Ljubljenje tu nista ne menja. Blagoslov je blagoslov i sa i bez poljupca. 

Sta si navalila da ljubis taj narod?  Hit, majke mi...ja to stvarno sad prvi put cujem da ljudi nece da ih neko poljubi posle pricesca ili jos gore da nece da poljube ikonu...Gospode boze... 

Hahaha, ma ne čestitam im pričest.

 Verovatno si preskočila objašnjenje. 

Mislim da svuda ima neki hit. 

[Ведран*]

пре 2 минута, Сања Т. рече

Kakvu? Za zdravlje? 

Ону која је саставни део Литургије. Ваљда се боље прима са тог места кад је чују, шта ли. 

Ја сам једном питао некога шта чека ту. (Бирану особу, да не изазовем револуцију) И немају појма, кажу тако сви раде. 

[Sanja Т.]

пре 1 минут, Ведран* рече

Ваљда се боље прима са тог места

[Adelaida]

пре 4 минута, Сања Т. рече

I ja blagoslovi

Pa da, blagoslov je svaka lepa rec, zelja i misao upucena drugome. 

 

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Сања Т. рече

Volela bih da kažete koju o pojavi ne ljubljenja posle pričešča.

Ми кажемо на литургији: Љубимо једни друге, а сви остају као дрвене Марије. У старој цркви су се љубили међусобно, и то у уста. Са увођењем "тајних" молитава и кашичице, изгубило се и љубљење (почетак декаденције још од 4. века, Јустинијан покушао да то заустави, издао законе, али за џ.). Само се у ваздух љубе сада попови и владике, а руку љубе или из лажне скромности или што заиста виде саслужитеља у другом. Верници се не љубе. Ја у олтару се изљубим и са чтецима. 

- Негативно би било када би неко љубио иконе после причешћа мислећи да ће и нешто "више" да задобије. Ако љуби те свеце што их воли, онда је то добро.

- Сулудо је веровати да ће причешће отићи у афедрон (вц), односно да овом бригом, ће остати само на нама и у нама. Нама причешће остаје на уснама и брковима (и бркатим женама и игуманијама), па је брисање убрусом више симболичке природе и показатељ да се бринемо о светињи. Да је крв Ис и тело свето, то се подразумева, тако да имамо представе и у Студеници где анђели скупљају ту крв, као што и посуде у којима их скупљају не држе голим рукама, него покривени одеждом. Али, то су и ствари царског церемонијала, као и канонске дисциплине да само посвећени узимају и држе свештене посуде. Међутим, имамо и здравију праксу, изражену у канону 101 Трулског сабора: Онај ко узима причешће, нека крстолико склопи руке; не сме да донесе неку посуду у коју би ставио причешће, јер је достојнија слика Божија - човек, од бездушне твари. Да се одлучи онај ко то чини, а такође и онај ко тако даје и причешће. 

   

 

Све је ово тешко прихватљива пракса. Јер, причешће је ствар коју варимо, али и коју избацујемо из тела. Да ли ћеш пљунути после причешћа, или се попишкити, свеједно је. Исусова крв и комади меса су прштали по Голготи. Јер оно што ми једемо није само материјално тело, него његово васкрсло. Ако би мислили да једемо неко месиште, или комад од Исуса, он би давно био конзумиран, јер милијарде су се причестили тим телом, а онда и било необјашњиво како иструне тело попа или владике или неког верника који се стално причешћују, јер тело Хр је нетрулеживо. Ако се причешћујемо трулежним телом, нема живота у нама. Труло не може да ти да живот. Зато је једино могуће говорити о есхатолошком Христу са којим се причешћујемо, а који је исти јуче, данас и сутра. 

То је нетрулеживи и јединити Христос у коме учествујемо. Миш који би појео причешће (има таквих случајева) не би био свети миш нити причешћени. Христово тело је мистичко, и оно сакупља све од века свете. И као такво пролази кроз све. Зато је бесмислено пречити женама када имају циклус да се причесте (св. папа Григорије Двојеслов је био за ту праксу, упркос нашем Дионисију Великом који је женама у мензису забрањивао и улазак у цркву). Слични проблеми су се постављали и ако су некоме крвариле десни, па да ли може да се причести. Али, велим, то је крајње неадекватно разумевање онога што је причешће. - После причешћа, не требају додатне и приватне молитве, да некоме то поп чита, нити мољење заступништва светаца, али да се љубе иконе и особе, то је потпуно разумно. Ако тиме изражавамо љубав према овим светима и особама које су нам драге.