PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)

[Bernard]

PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)

Ove stvari nazivamo ‘posljednje stvari’: smrt, sud, raj, pakao, čistilište, Isusov drugi dolazak. Kao što je smrt nakon ovog života općenito tako postojanje vječne kazne postaje jasno tek u posljednjoj knjizi Starog zavjeta. Prorok Danijel ima viđenje o onima koji spavaju u smrti: “Neki će živjeti zauvijek. Drugi če biti u vječnom užasu u nemilosti”. Dan 12,2. U Juditinoj pjesmi neprijateljima ljudi Božjih prijeti vječna kazna. Jud 16,17: “ Jao narodima koji ustanu na narod moj! Bog Svevladar kaznit će ih na dan Suda…”

Dolaskom Kristovim, objavljeno je postojanje pakla i njegova vječnost je savršeno jasna.  “

Krist doslovno iscrpljuje riječnik ljudskog jezika da ne ostavlja nikakve sumnje u ikakvom iskrenom vjerniku. Isus je upozorio grešnike na stvarnost pakla. Naziva ga Gehena, “gdje crv ne umire i vatra se ne gasi”, šest redaka u Markovu evanđelju 9,43-48

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”. Pakao je, kako nam Krist govori, mjesto tame. To je užarena peć gdje će biti “plač i škrgut zubi”, ali najopsežnije i konačno predviđanje pakla je u Spasiteljevu predviđanju konačne presude. Napravljena je, kao što znamo, uoči Njegove muke i predviđa Njegov Drugi dolazak posljednjeg dana kako bi sudio svim narodima ljudske povijesti. On će odvojiti ovce od koza. Taj je način govora značio naglašavanje Isusove sudačke moći. On će odlučiti tko će stajati gdje na Posljednjem sudu. Onda, kao Kralj svemira, najprije pozvati one koji su spašeni da preuzmu kraljevstvo “pripremljeno za vas od početka svijeta” u kojem će pravednici ući u nebesku slavu jer su prakticirali ljubav prema durgima. Zatim, okrenut će se onima s lijeva “Odlazite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen za đavla i anđele njegove. Jer bijah gladan i ne dadoste mi jesti, bijah žedan i ne dadoste mi piti, bio sam stranac i niste me primili, gol i ne odjenuste me, u zatvoru i ne pohodiste me.”

Što to znači hraniti gladne, pojiti žedne itd. Za sada ćemo obratiti pažnju na one nad kojima je izrečena kazna od strane Krista Kralja kojima je još rekao: “Što niste učinili jednom od moje najmanje braće niste ni meni učinili”. Ne bi bilo duhovne obnove ako ne bismo govorili o ljubavi. Sinteza se nalazi u 25 poglavlju Matejeva evanđelja, točnije u retku 46. Dvaput takle, govoreći o sudbini obojih, izgubljenih I spašenih, on će utvrditi: “ovi će ići u vječnu propast, a pravedni u vječni život“, govori Spasitelj.

Najvažniji dio ovog proroštva, usudio bih se reći je najteži dio naše vjere, jest o vječnosti pakla, svjesno trajanje boli. Bolje bi nam bilo da smo sigurni da vjerujemo u vječnost pakla. Riječ koji upotrebljava nadahnuti pisac “vječna” analizirat ću nekih pet minuta, jer nema jednostvanog pridjeva u Božjoj odbavi kji bi bio važniji o odvog. Kako znamo? Jesmo li sigurni da je pakao vječan? Mi znamo. Mi smo sigurni. Evo nekih dokaza. Prvo: svi drevni rukopisi Biblije se slažu da je Krist koristio istu riječ za vječnost i u opisu raja i u opisu pakla. U originalnom grčkom jeziku “vječna kazna” ista riječ. Budući da nikad nije bilo nikakve sumnje o vječnosti pakla, Krist izjednačava kaznu grešnih ljudi sa kaznom đavla i anđela njegovih. Budući da je trajanje pakla beskrajno za đavle je sigurno da će također trpjeti beskrajno trpljenje izgubljenih muškaraca i žena.

Štoviše grčka riječ “aionion” je stalno upotrebljavana u Bibliji da označi trajanje. Npr. za Boga se kaže da je “aionios” što znači – vječan, kad je Abraham zazvao Boga imenom: “Gospodin, Bog, vječni”. Ako je Bog nazvan vječnim i to istom riječju kojom se označuje vječnost pakla, možemo li iz toga donijeti zaključak o trajanju pakla?

Božja vječnost je beskrajno trajanje, pa također vječna mora biti i kazna ljudi. Izaija navješta pjesmu pobjede koja će se pjevati u zemlji Judinoj da se odmori u Gospodinu zauvijek, jer je Gospodin vječna stijena. ista riječ. Neću vam reći koliko sam vremena proveo pregledavajući drevne grčke leksikone i kad sam gledao grčke klasične pisce, ista stvar. “Aionios” se odnosi na “vječno” za Boga, sa Božji duh. Drugim riječima, pod Božjim nadahnućem sveti pisci izabiru jednu riječ u najbogatijem riječniku ljudske povijesti, grčkom. Kad su imali riječ za to, to je bila riječ za to. Imali su riječ za vječno. To se odnosilo na vječnost Božju i na Božje atribute, i ista riječ pod nadahnućem Duha Svetoga je upotrijebljena da označi trajanje kazne. Ona je vječna.

Znamo da sveti Ivan potvrđuje da je Sin Božji došao i dao nam da prepoznamo onog koji je Jedan pravi, i mi smo u Jednom koji je Pravi jer mi smo u Njegovi Sinu, Isusu Kristu. On je pravi Bog i Vječni život.

Istu riječ koju upotrebljava Ivan upotrebljavaju i ostali evanđelisti, a i sv. Pavao. Drugim riječima, nesumnjivo, nedvojbeno, određeni pridjev je, pod Božjim nadahnućem, izabran da označi trajanje i pakla kao – vječnog. Nekad bi po dva sata proučavao jedna pridjev, ali mislio sam da to vrijedi. Da budemo sigurni…

                                                                                                                                                             Izvor: Izvor: sluga Božji o. Hardon S.J.

http://magnifikat.hr/pakao-ne-samo-da-postoji-nego-je-i-vjecan-aionion/

 

 

 

[Dragi]

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

Ali kako će Bog to uradi, ovo ostavimo Bogu, iz samog razloga što ne možemo da shvatimo. Dakle ni da ili ne nego Bog neka pomiluje, neka oprosti, Bog neka spasi.

[kopitar]

1 hour ago, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

Ali kako će Bog to uradi, ovo ostavimo Bogu, iz samog razloga što ne možemo da shvatimo. Dakle ni da ili ne nego Bog neka pomiluje, neka oprosti, Bog neka spasi.

Kao što kaže  Hans Urs von Baltazar, naša je dužnost nadati se da je pakao prazan.

[Ivan Marković]

пре 15 часа, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

[Paradoksologija]

пре 53 минута, Ivan Marković рече

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

Hvala, konačno neko i to da pomene, prečesto se ovo meša. Origenovo učenje je najviše osuđeno jer je verovao da čitav kosmos, do krajnje tame zla, emanira direktno iz Boga i da će se u Njega vratiti - što nije hrišćansko učenje o stvaranju, ali se pojavljuje u dualističkim sistemima koji su na njega izvršili uticaj.

[Bokisd]

1 hour ago, Ivan Marković рече

пре 16 часа, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

Da, to je sustina, Origenov apokastasis je potpun teolosko - filosofski sistem koji se bavi od samog pocetka stvaranja i prvobitnog stanja stvari, pa sve do kraja stvari i sveta koji je olicen u tom njegovom apokastasizu koji je osudjen kao full sistem na 5.Vaselj.saboru.

Drugo je misljenje sv.Grigorija Niskog, ali, ipak, neformalno i to njegovo misljenje se smatra kao licna teologumena, koja nije bas striktno na liniji misljenja crkve o pitanjima stvarima vecnosti muka pakla i spasenja.

"But let them suppose, if it pleases them, that, for certain intervals of time, the punishments of the damned are somewhat mitigated. Even so, the wrath of God must be understood as still resting on them. And this is damnation--for this anger, which is not a violent passion in the divine mind, is called "wrath" in God. Yet even in his wrath--his wrath resting on them--he does not "shut up his mercy." This is not to put an end to their eternal afflictions, but rather to apply or interpose some little respite in their torments."

Ovo je od sv.Avgustina u Enchiridion: On Faith, Hope, and Love, glava 29."The Last Things", vredi procitati ceo tekst. Licno, ja sam na toj liniji razmisljanja od Avgustina.

http://www.tertullian.org/fathers/augustine_enchiridion_02_trans.htm#C29

[Ivan Marković]

пре 29 минута, Paradoksologija рече

Origenovo učenje je najviše osuđeno jer je verovao da čitav kosmos, do krajnje tame zla, emanira direktno iz Boga i da će se u Njega vratiti - što nije hrišćansko učenje o stvaranju, ali se pojavljuje u dualističkim sistemima koji su na njega izvršili uticaj.

Заправо није тако. Уз ограду да нисам експерт за Оригена, мислим да је он страдао као жртва (вероватно) зизјуласовско-мидићевских поједностављења, која су резултат покушаја ове двојице теолога да читаву историју хришћанске теологије ставе у прокрустовску постељу својих личних (само)мненија.

Ориген је далеко од сваког гностицизма и дуализма, и не само то, он је чак и чини ми се, полемисао са њима. Он јесте платоничар али не и неоплатоничар, бар не у смислу да узима у обзир неоплатоничарску визију стварања света. Оно што је Ориген сматрао, јесте следеће:

Бог и свет нису исте суштине и Бог не ствара свет из себе еманацијама своје суштине (како су то сматрали неоплатоничари) нити свет настаје из мрачног понора небића активиран демијуршким активностима нижих уипостазираних а побуњених  еманација врховног почела (гностици) нити је свет резултат активности злог начела (манихејци). Бог је увек стваралац и као такав Он увек ствара свет, који је онда самим тим савечан Богу. Јасно је да Ориген због неразликовања Божје Суштине и Његових Енергија упада у овакво самомњење. Наравно, то значи да су и душе људи, анђела и тако даље вечни умови од којих су се неки (људи и део анђела) удаљили од блаженог посматрања Бога (што је Оригенова визија обожења или царства небеског) и потребно је да се кроз следећи циклус поново врате у то стање.

Касније су Евагрије и неки други оригенисти још додатно закомпликовали све ово. Мада ми не можемо баш сасвим бити сигурни у све детаље Оригеновог учења, јер је Руфин муљао око превода и покушао да "ублажи" нека места, бар тако се прича.

Било како било, Ориген није еманациониста у смислу да су свет и Бог исте суштине, он није ни дуалиста, јер да јесте, не би изнео учење о апокатастази, јер то учење подразумева дазло на крају циклуса престаје да постоји (што је сасвим опречно дуализму). Али свакако јесте јеретик, јер свет није савечан Богу нити је повратак у првобитно стање (ма какво оно било) могуће нити су људски и ангелски умови преегзистентни, нити је Логос чист ум (ово Евагрије, ако сам добро разумео).

Оно што ствара забуну јесте факат да се учење о спасењу свих и апокатастаза преклапају у једном-на крају неће бити паклених мука, нити ће оне бити вечне. И то ствара забуну.

У случају апокатастазе, то је просто резултата циклус, док је у овом другом случају то питање Божје милости и свемоћи (условно речено).

[Paradoksologija]

Moguće je da sam čitala izvore koji nisu dobro predstavili Origena. Sada si me dodatno zainteresovao - gde si čitao o njemu? Moguće je da su moji izvori nedobronamerno poistovetili stvaranje preegzistentnih savečnih duša koje kasnije padaju u vreme i egzistenciju sa emanacijom iste esencije. Svakako je bitna ta razlika, hvala. 

Dualizam može biti radikalni i emanativni - u drugom slučaju može se takođe desiti da 'drugi princip' (materija, tama, zlo) u nekom trenutku nestane. To je blaži oblik dualizma, ali se i dalje smatra dualizmom u većini kategorizacija na koje sam naišla.

 

[Ivan Marković]

пре 6 минута, Paradoksologija рече

Moguće je da sam čitala izvore koji nisu dobro predstavili Origena. Sada si me dodatno zainteresovao - gde si čitao o njemu? Moguće je da su moji izvori nedobronamerno poistovetili stvaranje preegzistentnih savečnih duša koje kasnije padaju u vreme i egzistenciju sa emanacijom iste esencije. Svakako je bitna ta razlika, hvala. 

Dualizam može biti radikalni i emanativni - u drugom slučaju može se takođe desiti da 'drugi princip' (materija, tama, zlo) u nekom trenutku nestane. To je blaži oblik dualizma, ali se i dalje smatra dualizmom u većini kategorizacija na koje sam naišla.

 

Одговарам мало касније. Сад журим на час. Морам да чупам неког клинца да не буде недовољан...

[Bokisd]

Steta za Origena sto je ipak skrenuo u umovanja anticke filosofije ( i spajanja sa hriscanskim ucenjem od cega je napravio neko hibridno ucenje) o stvaranju sveta i coveka i andjela i demona, ali, bio je veliki egzegeta i tumac pisma :

"...za nas, koji ga razumijemo i primjenjujemo u Duhu i u smislu Evanđelja, Zakon je uvijek nov, a dva su Zavjeta za nas jedan novi Zavjet, ne zbog svoga vremenskoga nastanka, već zbog novosti njegova značenja. S druge strane, za grešnika i za one koji ne poštuju savez ljubavi, i Evanđelja zastarijevaju" (Hom. Num. 9,4).

"Takav je nauk Zakona i Proroka u školi Kristovoj, doslovni mu je smisao gorak, poput kore; potom ćeš stići do ljuske, to jest moralnoga nauka; a na kraju ćeš naći otajstva na kojima se hrane duše svetih u sadašnjem i budućem životu" (Hom. Num. 9,7).

[Dragi]

Origen je posthumno osuđen nekih dva ili tri veka posle njegove smrti. Razlog su bile post-origenske škole koje su nastale pozivajući se na njega. Jedni vele da sa Origenom nisu imali mnogo zajedno osim što su od njega primili osnovu i to su onda dalje gradili. Znači, sam Origen za vreme svog života nije bio nikad osuđen.

Ali nezavisno od Origena - 1. greh je bolest, i valjda bolesnik treba da se izleči, 2. a onda ko od vas kad oseti ljubav u sebi želi da neko bude večno mučen? A kamoli tek Bog. Zato i rekoh, ostavimo to Bogu, ni da ni ne, a mi se pomolimo za grešne. Znate, jedna mentalna bolest i čovek može od sveca da postane vrag i od vraga da postane svetac. Ili od naše porodice i rodbine koliko njih veruju i revnuju a niko od nas neće da kaže: "U pakao sa njim", nego: "Bože, oprosti mu!" I jesmo li samo jednom posumnjali da im Bog neće oprostiti? I tako isto molimo se za sve i svakog, u nadi da će Bog i njima da oprosti i da ih spasi.

[Antivirus]

On 16.12.2018. at 16:08, Bernard рече

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”.

По овоме изгледа као да је ђаво Божији верни слуга и у директној Божијој служби, што баш и нема неког смисла. Исто нема смисла обавезна „вечна” патња јер Бог воли и прашта ономе ко се искрено покаје и ко крене путем искупљења, тако да онда „вечност” патње није баш нужна теоријски.

[Жика]

пре 2 часа, Ivan Marković рече

. Али свакако јесте јеретик, јер свет није савечан Богу нити је повратак у првобитно стање (ма какво оно било) могуће нити су људски и ангелски умови преегзистентни, нити је Логос чист ум (ово Евагрије, ако сам добро разумео).
 

Није јеретик. Јасно је написао да је то што пише његово мишљење. Осуђен је касније и није могао да се брани.

[Bokisd]

пре 49 минута, Dragi рече

Origen je posthumno osuđen nekih dva ili tri veka posle njegove smrti. Razlog su bile post-origenske škole koje su nastale pozivajući se na njega. Jedni vele da sa Origenom nisu imali mnogo zajedno osim što su od njega primili osnovu i to su onda dalje gradili. Znači, sam Origen za vreme svog života nije bio nikad osuđen.

Ali nezavisno od Origena - 1. greh je bolest, i valjda bolesnik treba da se izleči, 2. a onda ko od vas kad oseti ljubav u sebi želi da neko bude večno mučen? A kamoli tek Bog. Zato i rekoh, ostavimo to Bogu, ni da ni ne, a mi se pomolimo za grešne. Znate, jedna mentalna bolest i čovek može od sveca da postane vrag i od vraga da postane svetac. Ili od naše porodice i rodbine koliko njih veruju i revnuju a niko od nas neće da kaže: "U pakao sa njim", nego: "Bože, oprosti mu!" I jesmo li samo jednom posumnjali da im Bog neće oprostiti? I tako isto molimo se za sve i svakog, u nadi da će Bog i njima da oprosti i da ih spasi.

Pa, vec je u njegovo vreme i posle njegove smrti,  bila su sporenja o njegovom ucenju i pisanju izmedju raznih crkvenih pisaca i svetitelja. Osnovna Origenova misao o apokastazi i stvaranju sveta (iz preegzistencijalnog i duhovnog) je prezivela i nazalost donela gorke plodove.

Sad, Dragi, mi mozemo da ostavimo Bogu na milost i ljubav, sta i kako sa vecnim paklom, ali u samom pismu se govori o vecnosti pakla. Bila je slicna rasprava i u doba svetih Grigorija Bogoslova i Grigorija Niskog o tome da je Bog ljubav i milostiv i da ne moze da postoji vecni pakao i ovaj drugi Bogoslov je izrekao jednu stvar u vezi svih tih rasprava (parafraza)....pazite da nemate vecu ljubav od Boga....

Jer, Bog je po svojim licnim karakteristikama pravedan,.... i pravednost treba da se ispuni na poslednjem sudu. To je problem, jer, ako ne postoji vecna pravda onda svako moze da cini ovde u ovom zivotu sta hoce i koliko hoce jer zna i ocekuje da ce biti u nekom buducem vremenu u jednom trenutku pomilovan za svoja zla. Ima ovde kod sv.Jovana Zlatoustog nesto o toj pravdi i pravednosti :

"Онај који признаје да после овога живота нема ништа, безусловно мора признати да ни Бога нема. Ако после овога тамо ништа нема, онда ни Бога нема. Ако пак има Бога - праведан је, а ако је праведан, сваком дели по заслузи; а ако после овога живота нема ништа, где ће свако примити оно што је заслужио? Пази, многи се, као што сами напред признаше, против своје заслуге користе благом и почастима на овом свету, док се други, који праведно живе, кажњавају. Ако дакле немамо другог времена после овога живота, праведници ће бити неправедно одбачени, а грешници ће се против заслуге наслађивати. Ако ли тога (другог живота) неће бити, како би онда постојала правда? Јер је безусловно потребно: или да постоји неко време после овога (живота), које ће сваком по заслузи датим јер га овде (на земљи) не налазимо; ако ли пак нема тог времена, како ће свако примити по својој заслузи? Ако ли неко по заслузи не прима, онда по твоме ни Бог није праведан; а ако Бог није праведан, онда не би ни било Бога. Али нека светогрђе падне на главу оних који нас приморавају да тако говоримо. Погледајте, до каквог је светогрђа реч дошла. Али да Бог постоји – дела громогласно вапију; дакле, Он је и праведан, а ако је праведан, Он сваком даје по заслузи, а ако свакоме даје по заслузи, преко је потребно да после овога живота постоји време у коме ће свако примити по заслузи, примити казну или награду за своја дела.'' 

 

[Bokisd]

пре 29 минута, Antivirus рече

On 16.12.2018. at 16:08, Bernard рече

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”.

По овоме изгледа као да је ђаво Божији верни слуга и у директној Божијој служби, што баш и нема неког смисла. Исто нема смисла обавезна „вечна” патња јер Бог воли и прашта ономе ко се искрено покаје и ко крене путем искупљења, тако да онда „вечност” патње није баш нужна теоријски.

Pa, teorijski jeste potrebno, jer, ako nema vecne kazne, onda je svakom coveku slobodno da cini mnoga zla koliko hoce, jer ce biti pomilovan pre ili kasnije, ne postoje vise nikakve granice za cinjenje zla bez kazne. Pa, i za nekog ovde kada je osudjen zbog nekog zlocina na kaznu dozivotnog zatvora, to je za njega prakticno po kontekstu stvari, vecna kazna, jer se i njegov zivot i kazna zavrsavaju sa smrcu i covek ne moze  da zivi kao slobodno bice, da stvara zivot i porodicu, da ima srecu i zadovoljstvo u zivotu, sto je sve neka normala za svakog coveka.

Sigurno je zbog toga i takve dozivotne kazne, mnoge ljude takva kazna sprecila da ucine gnusne zlocine.Tako i tamo kod one vecne kazne, strah od odgovarajucih kazni moze spreciti zlo.