О гунђању које разара свакодневни живот породице

[JESSY]

За неке људе је то вештина, изворни таленат, свакодневница, нешто неисцрпно.
   Кажу да жене, због своје природе, имају склоност ка гунђању, док мушкарци имају природну одбојност према њој.
   Гунђање је, чак и ако то неки не желе да прихвате, заједничка карактеристика и мушкараца и жена. У појединим случајевима, код мушкараца је овај таленат толико снажан да превазилази и онај код жена…
   Чак и када неко мисли да не постоји разлог да се жали, у неком тренутку живота ће гунђати, чак и да то не схвата! Погледајмо мало око себе:
   Смета нам време које нагло доноси врућину, али и зима која је тешка. Сметају и околности на послу, храна која је пресољена, аутобус који касни, цене намирница која непрестано расту, вишак килограма који добијамо током празника.
   Гунђамо због многих породичних обавеза и напора, због брачног друга који нам товари кућне послове, не помаже у њима, због деце која непрекидно нешто траже.
   Постоји ли уопште на овој земљи човек који никада није гунђао, баш ни једном? Сетимо се свих оних тренутака у свом животу када су ствари ишле, можда чак не ни лоше, већ  само не баш онако како смо ми замислили. Гунђање је било прва, лакомислена реакција!

[JESSY]

Примећено је да много пута реагујемо аутоматски у случајевима и догађајима којима се уопште не бисмо бавили, да смо себи дали потребно време да размислимо.
   Посебно у браку, гунђање, одакле код и од кога год да долази, нарушава везу супружника. Разара свакодневни живот породице, узбуркава атмосферу мира. Изазива стрепњу, доводи до нервног растројства, дакле, ствара савршене услове за брачну свађу.
   Једном је жена једног лекара, који се бавио проблемима инвалидитета, посетила Светог Старца Порфирија. Била је очајна, на ивици безнађа. Веза овог пара је била уздрмана. Осмех је нестао са њихових лица. Дани су  пролазили  усред неспокојства и разочарања. Срца су им постала страна. Путовали су паралелним путевима. Више нису могли да се зближе и заволе.
   Два странца у истом дому. Годинама, дакле, иста прича. Он је свакодневно одлазио рано у болницу. Она је остајала у кући. Спремала је децу за школу, трчала у куповину, бринула о кући, одећи, спремала јела.
   Време је споро протицало. Деца су се враћала из школе. Нова борба: храна, учење, припрема за школу, активности, страни језици, и неретко, посете лекару… Требало је све постићи!  Било је и тренутака када је требало да седи поред њих, да саслуша њихове проблеме,  да разреши њихове препирке.

[JESSY]

Падао би мрак. Она….исцрпљена.  Он…невидљив! Одсутан из живота куће, жене, деце. Пролазили би дани и деца не би видела његово лице, не би осетила његово миловање, не би се радовала у његовом наручју. Њихов отац је био једна остављена фотографија на клавиру, некако избледела од година, можда и намерно прашњава.
   Враћао би се касно, после поноћи, када су деца већ била у кревету. Након посла у болници, уобичајио је да једе негде ван куће. Одлазио би у ресторане са пријатељима и друштвом. Да се опусти, како је говорио, да избрише проблеме, умор и стрепњу стечену током дана.
   Седећи са пријатељима до касно, заборавио би се… повратак кући није му био ни на крај памети. Ништа није било важније од дружења са пријатељима. Ујутру би одлазио, а враћао се дубоко у ноћ. Сваког дана… сваког дана!
   Она би га чекала будна сваке вечери и приговарала му. Говорила би му како јој је уништио живот, како јој се подсмева лажним обећањима, како јој се очи не суше од суза, како је заборавила како се осмехују и… како живе људи! Гунђала је непрекидно. Викала би, говорила… говорила…
   Он би је равнодушно, дремајући,  слушао. Некада би јој одбрусио, а некада је није удостојавао ни тога. Противио би се на свој начин. Следеће вечери би се враћао још касније! Она би викала, он би се још више противио. Потпуни безизлаз!
   Чула је, дакле, жена за Старца Порфирија и размишљала да га посети, да му отвори срце. Веровала је да ће он моћи да нађе неко решење у овом безизлазу. Тако је, пуна наде, отрчала да посети Старца Порфирија.

[JESSY]

 Старац је тога дана био болестан, али је, упркос томе, од раног јутра неспрестано је примао људе. Један је тражио да се исповеди, други да открије тајну бола и својих проблема, трећи савет или само благослов.
   Људи натоварени проблемима, горчином, болестима, обесхрабрени… Требало је свима да помогне, да одговори, да проникне у проблем, да докучи путеве који су водили у безизлаз, да их упути на праву стазу.
   Старац се уморио. Није могао да настави. Било је још много људи испред његове келије. Сатима су стрпљиво чекали. Међутим, није имао снаге да настави.
   Волео их је, грлио их је све мислено. Болели су га проблеми свакога. Желео је да понесе њихов терет, горчину и хаос, да рашири руке и да сви стану у његов загрљај. Међутим, дух је срчан, али  је тело слабо.
   Жена је стигла до Старца, али је почела да очајава када је чула да се Старац заморио, да је болестан и да данас више неће примати. И овде проблеми и овде непремостива препрека, размишљала је. Колико је рачунала на овај сусрет! Ослонила је читав свој живот на овог Старца, иако га није познавала…

[JESSY]

 Рекла је свој бол двојици-тројици људи који су се нашли испред његове келије. Неко ју је посаветовао да покуша да бар замоли за молитву, макар само за благослов.
   Рекла је: Да покушам! Шта могу да изгубим? Приближила се испуњена страхом.
   Није стигла ни да закорачи на степенице које воде ка његовој келији и чула је његов глас: „Ти,уђи унутра!“  Старац је својом духовном антеном ухватио њену агонију и проценио да је било хитно потребно  – и поред његове исцрпљености – да помогне овој породици која је била пред крахом.
   Када је изашла из Старчеве келије, лице јој је сијало од радости. Очи су јој биле пуне суза. Али, те сузе су биле од среће, наде, олакшања. Онима који су чекали испред, који су је посаветовали да покуша, открила је:
   „Старац ми је све открио. Рекао ми је:
   Видим осакаћеност твог супруга. Има један дубок проблем и зато не спава по целу ноћ, да заборави на то. И  што га више ти кињиш гунђањем, толико се он више противи. Не жели да дође кући и зато касни да се врати. Што више ти гунђаш, то он више касни. Од сада, чини супротно. Што више касни, то се више моли за њега. Буди пажљива према њему, покажи му љубав. Тако ће се он постепено променити. Твоја доброта и стрпљење ће га привлачити и све више ће срце вући дому, жени, деци. Тако ће се и његови проблеми полако разрешити.“
   Жена, као пренута из неког лошег сна, исповедила је: колико сам била глупа толико времена! Својим гунђањем  разарала сам породицу, а да тога нисам ни била свесна.

 

https://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2018/12/blog-post_91.html

[Milica Bajic]

Поучан текст. Може се односити и на мушкарце који такође умеју да упадну у замку навике приговарања/гунђања, па онда и нехотице погурају своју жену да размишља у правцу од ког се управо плаше.

[Milica Bajic]

 

Православна жена у савременом свету (1)

 Објављено 26 мај 2014

 

 

 

 

ПРАВОСЛАВНА ЖЕНА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Поштовани читаоци, ако имамо на уму речи св. Јована Лествичника: ''Ако жена изгуби уздржаност, целомудреност и скромност дароване јој од Бога - неће се спасти ни једна жива душа'', онда видимо колико је велики значај жене у свету и колико је значајно њено поимање свог Богом благословеног подвига у животу, превасходно - у породици.

Многи су светитељи, од првих до последњих векова хришћанства, то јасно видели и поклањали велику пажњу васпитавању жена Хришћанки, јер су знали да мајке Хришћанке - васпитавају Хришћане. Из историје Цркве, добро је позната чињеница колико су мноштво светитеља и мученика васпитале њихове побожне мајке, којима су они били захвални до краја својих живота.

Немогуће је пренагласити значај жена у Цркви Христовој и њихов утицај на судбину породице, државе и света. Чак је и неки светитељ рекао: ''Дајте ми поколење жена Хришћанки и променићу свет!''.

У том смислу, књижица која је пред нама у наставцима, говори о томе каква треба да буде жена Хришћанка данас. 

 

УВОД

Место жене у свету за последњих две хиљаде година није се нимало изменило. Све оно, чему учи Свето Писмо, чему учи Црква, и даље је животно и актуелно, и место жене у свету остаје неизмењено, и онакво какво је одредио Бог речима: "Да му начиним (мушкарцу) друга према, њему" (Постање 2,18).

Друга ствар је, што данас, у савременом цивилизованом свету, испуњеном гордошћу због својих умишљених вредности и одвојеном од духовних корена, жена све више и више заборавља своју истинску улогу и своје исконско место у животу... и све више и више се осећа несрећном. Јер ни заузимање високих положаја, ни успешна каријера - ништа не може да јој замени тиху породичну срећу, срећу да воли и има ослонац у лицу мужа, срећу да рађа и одгаја децу.

А шта се дешава у савременом свету? Шта се дешава у породици?

"Мушкарац престаје у савременим условима да буде глава породице, - примећују психолози (то је уосталом видљиво и нестручном оку). Ова улога прелази на жену, што неизбежно повлачи за собом мењање психолошких својстава савремене жене: нежност, осећајност, послушност, трпељивост и многи други високи квалитети "вечне женствености" по мишљењу многих одлазе у прошлост. О овоме говоре и фризура савремене жене, и одећа, које се понекад скоро и не разликују од мушких, и обављање тешких послова својствених мушкарцу, и руководеће улоге које жене заузимају у друштвеном животу. "

На принципу једнакости мушкарца и жене засновано је данас чак и васпитавање деце. Јапан је савремена земља за коју се не може рећи да је заостала. Али у њему до данашњег дана постоје "празник дечака" и "празник девојчица", који се сваке године обележавају у целој земљи. Тамо се од детињства одгаја култура мужевности и женствености. Ово је право "полно васпитање" (за разлику од бесполног) - то значи подизати правог мушкарца и истинску жену.

"Обртања" полног васпитања, како признају психолози, уопште нису безопасне појаве: као резултат занемаривања особености мушке и женске психологије јављају се дубоке трауме личности и тешки породични конфликти.

Грех нарушава хармонију човекове природе. Како нас учи Свето Писмо, грехови родитеља (и прародитеља) могу да утичу на њихову децу (Изл. 20,5; 4 Цар. 23,32; Плач. 5,7; 1. Пет 1,18), и у многоме одређују њихов карактер.

Ако се девојчица васпитава у породици, где жена влада над мужем, овај стереотип понашања она понавља и у својој породици. Тенденција да се доминира над мужевима протеже се често кроз многа поколења. Ако жена, можда свесно, одбија и осуђује такав вид понашања у породици, који је усвојила од детињства - заповедништво, суровост, отуђење, она га у стварном животу испољава у опхођењу с дететом и с мужем са поражавајућом тачношћу, - и не може да промени себе никаквим напрезањем свести и воље.

Заједно с овим унутрашња осећања овакве жене су далеко од мира и спокоја. Она осећа да није пронашла себе у животу, осећа се као "мала девојчица", при потпуном спољашњем благостању прати је осећај сопственог сиромаштва, незадовољства при општењу. Нису спољашње околности разлог њене несреће, већ је душевни склоп чини несрећном, и такав душевни склоп предаје се њеној кћери.

Да, тешко је бити женствена! Треба мењати тон, треба се одрећи наредбодавности, преобратити раздражљивост у нежну молбу. Власт над мушкарцем убија љубав, изопачује супружничке односе, и с "тежњом за владањем" треба се борити да би се сачувала хармонија супружничких односа: саветовање и љубав. Уместо наредбодавног тона потребно је саветовати се, наћи заједничко решење - у име љубави. Овде треба бити нарочито пажљив према себи. Иначе се врло лако може преобратити у "свадљиву женетину".

Па, да ли жена која живи у свету и ван Цркве, има могућност да промени себе? Нема спасења ван Цркве, говоре свети Оци. Само у Цркви, и у њеним Тајнама и обредима, ми добијамо благодат Божију, која нас учвршћује на путу повратка врлини, даје нам снагу да се очистимо oд греха. Уопште, врлина је благодатни дар. А где још, ако не у Цркви, савремена жена може да црпе снагу за сопствено мењање? На шта она може да полаже своје наде, у борби са својим страстима ако не на помоћ Божију? "Само у хришћанству, - пише отац Александар Јелчанинов, - жена постаје једнака мушкарцу, потчињава вишим начелима свој темперамент, добија уразумљење, трпљење, способност да расуђује, мудрост. Само тада је могућа њена заједница с мужем".

Није лако бити женствена, али није лакше ни бити мужеван.

Савремени мушкарац почиње да се боји жене, као дете мајке, која може да га пошаље у ћошак, стално осећа узнемиреност, као да је нешто урадио или није урадио исправно и како треба. Али осећај детета које је згрешило - није сигурно осећај према вољеној жени.

Мушкарац мора себи да врати "право мушкости", да открије жени пут женствености, пробуди у њој љубав, без које жена не зна за радост и спокој. Љубав нису само емоције, већ и разумна воља. Мушкарац мора да успе да нађе достојно место за "слабији сасуд" и у свом личном животу, и у породици. Он мора да постане глава породице, и жена ће на крају добити оно, што је увек подсвесно желела: снажног, вољеног и тврдог мушкарца.

 

- Наставиће се -

 

Извор: ПРАВОСЛАВНА ЖЕНА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ, ИСТИНА - ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ, 2005.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/zena/Zena01.htm

[Flojd]

пре 38 минута, Milica Bajic рече

Поучан текст. Може се односити и на мушкарце који такође умеју да упадну у замку навике приговарања/гунђања, па онда и нехотице погурају своју жену да размишља у правцу од ког се управо плаше.

Obicni tako oteras kod drugog/druge. 

Ljudi obicno zaborave na tudje emocije, tudje potrebe, misle samo na svoje i tu nastaje problem, osobu sa kojom si trebas cesto da obasipas paznjom i ljubavlju.

 

[Flojd]

пре 12 минута, Milica Bajic рече

 

Православна жена у савременом свету (1)

 Објављено 26 мај 2014

 

 

 

 

ПРАВОСЛАВНА ЖЕНА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Поштовани читаоци, ако имамо на уму речи св. Јована Лествичника: ''Ако жена изгуби уздржаност, целомудреност и скромност дароване јој од Бога - неће се спасти ни једна жива душа'', онда видимо колико је велики значај жене у свету и колико је значајно њено поимање свог Богом благословеног подвига у животу, превасходно - у породици.

Многи су светитељи, од првих до последњих векова хришћанства, то јасно видели и поклањали велику пажњу васпитавању жена Хришћанки, јер су знали да мајке Хришћанке - васпитавају Хришћане. Из историје Цркве, добро је позната чињеница колико су мноштво светитеља и мученика васпитале њихове побожне мајке, којима су они били захвални до краја својих живота.

Немогуће је пренагласити значај жена у Цркви Христовој и њихов утицај на судбину породице, државе и света. Чак је и неки светитељ рекао: ''Дајте ми поколење жена Хришћанки и променићу свет!''.

У том смислу, књижица која је пред нама у наставцима, говори о томе каква треба да буде жена Хришћанка данас. 

 

УВОД

Место жене у свету за последњих две хиљаде година није се нимало изменило. Све оно, чему учи Свето Писмо, чему учи Црква, и даље је животно и актуелно, и место жене у свету остаје неизмењено, и онакво какво је одредио Бог речима: "Да му начиним (мушкарцу) друга према, њему" (Постање 2,18).

Друга ствар је, што данас, у савременом цивилизованом свету, испуњеном гордошћу због својих умишљених вредности и одвојеном од духовних корена, жена све више и више заборавља своју истинску улогу и своје исконско место у животу... и све више и више се осећа несрећном. Јер ни заузимање високих положаја, ни успешна каријера - ништа не може да јој замени тиху породичну срећу, срећу да воли и има ослонац у лицу мужа, срећу да рађа и одгаја децу.

А шта се дешава у савременом свету? Шта се дешава у породици?

"Мушкарац престаје у савременим условима да буде глава породице, - примећују психолози (то је уосталом видљиво и нестручном оку). Ова улога прелази на жену, што неизбежно повлачи за собом мењање психолошких својстава савремене жене: нежност, осећајност, послушност, трпељивост и многи други високи квалитети "вечне женствености" по мишљењу многих одлазе у прошлост. О овоме говоре и фризура савремене жене, и одећа, које се понекад скоро и не разликују од мушких, и обављање тешких послова својствених мушкарцу, и руководеће улоге које жене заузимају у друштвеном животу. "

На принципу једнакости мушкарца и жене засновано је данас чак и васпитавање деце. Јапан је савремена земља за коју се не може рећи да је заостала. Али у њему до данашњег дана постоје "празник дечака" и "празник девојчица", који се сваке године обележавају у целој земљи. Тамо се од детињства одгаја култура мужевности и женствености. Ово је право "полно васпитање" (за разлику од бесполног) - то значи подизати правог мушкарца и истинску жену.

"Обртања" полног васпитања, како признају психолози, уопште нису безопасне појаве: као резултат занемаривања особености мушке и женске психологије јављају се дубоке трауме личности и тешки породични конфликти.

Грех нарушава хармонију човекове природе. Како нас учи Свето Писмо, грехови родитеља (и прародитеља) могу да утичу на њихову децу (Изл. 20,5; 4 Цар. 23,32; Плач. 5,7; 1. Пет 1,18), и у многоме одређују њихов карактер.

Ако се девојчица васпитава у породици, где жена влада над мужем, овај стереотип понашања она понавља и у својој породици. Тенденција да се доминира над мужевима протеже се често кроз многа поколења. Ако жена, можда свесно, одбија и осуђује такав вид понашања у породици, који је усвојила од детињства - заповедништво, суровост, отуђење, она га у стварном животу испољава у опхођењу с дететом и с мужем са поражавајућом тачношћу, - и не може да промени себе никаквим напрезањем свести и воље.

Заједно с овим унутрашња осећања овакве жене су далеко од мира и спокоја. Она осећа да није пронашла себе у животу, осећа се као "мала девојчица", при потпуном спољашњем благостању прати је осећај сопственог сиромаштва, незадовољства при општењу. Нису спољашње околности разлог њене несреће, већ је душевни склоп чини несрећном, и такав душевни склоп предаје се њеној кћери.

Да, тешко је бити женствена! Треба мењати тон, треба се одрећи наредбодавности, преобратити раздражљивост у нежну молбу. Власт над мушкарцем убија љубав, изопачује супружничке односе, и с "тежњом за владањем" треба се борити да би се сачувала хармонија супружничких односа: саветовање и љубав. Уместо наредбодавног тона потребно је саветовати се, наћи заједничко решење - у име љубави. Овде треба бити нарочито пажљив према себи. Иначе се врло лако може преобратити у "свадљиву женетину".

Па, да ли жена која живи у свету и ван Цркве, има могућност да промени себе? Нема спасења ван Цркве, говоре свети Оци. Само у Цркви, и у њеним Тајнама и обредима, ми добијамо благодат Божију, која нас учвршћује на путу повратка врлини, даје нам снагу да се очистимо oд греха. Уопште, врлина је благодатни дар. А где још, ако не у Цркви, савремена жена може да црпе снагу за сопствено мењање? На шта она може да полаже своје наде, у борби са својим страстима ако не на помоћ Божију? "Само у хришћанству, - пише отац Александар Јелчанинов, - жена постаје једнака мушкарцу, потчињава вишим начелима свој темперамент, добија уразумљење, трпљење, способност да расуђује, мудрост. Само тада је могућа њена заједница с мужем".

Није лако бити женствена, али није лакше ни бити мужеван.

Савремени мушкарац почиње да се боји жене, као дете мајке, која може да га пошаље у ћошак, стално осећа узнемиреност, као да је нешто урадио или није урадио исправно и како треба. Али осећај детета које је згрешило - није сигурно осећај према вољеној жени.

Мушкарац мора себи да врати "право мушкости", да открије жени пут женствености, пробуди у њој љубав, без које жена не зна за радост и спокој. Љубав нису само емоције, већ и разумна воља. Мушкарац мора да успе да нађе достојно место за "слабији сасуд" и у свом личном животу, и у породици. Он мора да постане глава породице, и жена ће на крају добити оно, што је увек подсвесно желела: снажног, вољеног и тврдог мушкарца.

 

- Наставиће се -

 

Извор: ПРАВОСЛАВНА ЖЕНА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ, ИСТИНА - ЧАСОПИС ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ, 2005.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/zena/Zena01.htm

Mislim da je potrebno da ljudi shvate da je u braku bitno deliti teret, i da ne treba forsirati muske i zensko vaspitanje kao presudno za dobar brak. Nisam bio u braku ali slusajuci druge shvatio sam da je potrebno uciti decu da nauce da dele teret zivota - braka. Menjaju uloge kada je to potrebno i nadju se jedno drugom u nevolji budu podrska.

 

[Milica Bajic]

пре 51 минута, Liga Džentlmena рече

Mislim da je potrebno da ljudi shvate da je u braku bitno deliti teret, i da ne treba forsirati muske i zensko vaspitanje kao presudno za dobar brak. Nisam bio u braku ali slusajuci druge shvatio sam da je potrebno uciti decu da nauce da dele teret zivota - braka. Menjaju uloge kada je to potrebno i nadju se jedno drugom u nevolji budu podrska.

 

Ни цимер не можеш бити са неким са ким раме уз раме не делиш свакодневне обавезе које захтева живот у заједничком простору. То се са људског аспекта подразумева ваљда? И није никакав терет, пођеш од тога - шта би да живиш сам? 

Проблем је у томе што се све банализовало толико да се сад само то и гледа. Значи мушкарац се задовољио тиме што усисава и кува, она се задовољила да може тиме да се похвали другарицама и у свој тој површности се изгубила суштина. 

Нису исто мушкарац и жена, тако треба и да се понашају, шта год да раде или не раде у том заједничком домаћинству.

Не знам зашто ми је толико компликовано да објасним, а тако је просто... Не питај даље 

 

[Flojd]

пре 1 минут, Milica Bajic рече

Наравно. Ни цимер не можеш бити са неким са ким раме уз раме не делиш свакодневне обавезе које захтева живот у заједничком простору. То се са људског аспекта подразумева ваљда? И није никакав терет, пођеш од тога - шта би да живиш сам? 

Проблем је у томе што се све банализовало толико да се сад само то и гледа. Значи мушкарац се задовољио тиме што усисава и кува, она се задовољила да може тиме да се похвали другарицама и у свој тој површности се изгубила суштина. 

Нису исто мушкарац и жена, тако треба и да се понашају, шта год да раде или не раде у том заједничком домаћинству.

Не знам зашто ми је толико компликовано да објасним, а тако је просто... Не питај даље 

 

Nisu isto, ali dele slicna osecanja, potrebe itd. ?

Muskarac kad usisava i pere sudove on svojoj dragoj na taj nacin pruza paznju, dajs joj do znanja da mu je draga da pazi na nju. E sad sto se ona hvali to je sujeta. 

[Milica Bajic]

@Liga Džentlmena  ма какви! Баш ту је квака. Какви црни судови и усисавање као знак пажње. Ако ти је живот мио, то заборави, то ти се подразумева  , макар с' времена на време.

Смисли ти неки оригиналнији начин за сваки случај

 

 

[Flojd]

пре 2 минута, Milica Bajic рече

@Liga Džentlmena  ма какви! Баш ту је квака. Какви црни судови и усисавање као знак пажње. Ако ти је живот мио, то заборави, то ти се подразумева  , макар с' времена на време.

Смисли ти неки оригиналнији начин за сваки случај

 

 

Da joj izmasiram ledja?

[Sanja Т.]

Sto bi bilo ko, radio bilo sta umesto vas... Ili nas? 

Ovde mislim na zdrave i sposobne. 

I znate sta, mozete da me kamenujete slobodno, ali ponekad se bas ne slažem sa ovakvim tekstovima. Čak naprotiv. Neka mi oproste svi starci... Ali brate. Sedi, ćuti i moli se!?! 

Dokle? Dok se ne utvrdi navika.... A posle? Pa, posle kasno. 

Naravno da se gunđa! 

Naravno da je gunđanje potrebno. Ne gunđa se bez razloga, a o tom razlogu se RAZGOVARA! 

Dvoje odraslih, zrelih, razgovaraju! 

I mole se. 

I zajedno resavaju probleme i potpomažu se međusobno. 

 

[Flojd]

пре 54 минута, Сања Т. рече

Sto bi bilo ko, radio bilo sta umesto vas... Ili nas? 

Ovde mislim na zdrave i sposobne. 

I znate sta, mozete da me kamenujete slobodno, ali ponekad se bas ne slažem sa ovakvim tekstovima. Čak naprotiv. Neka mi oproste svi starci... Ali brate. Sedi, ćuti i moli se!?! 

Dokle? Dok se ne utvrdi navika.... A posle? Pa, posle kasno. 

Naravno da se gunđa! 

Naravno da je gunđanje potrebno. Ne gunđa se bez razloga, a o tom razlogu se RAZGOVARA! 

Dvoje odraslih, zrelih, razgovaraju! 

I mole se. 

I zajedno resavaju probleme i potpomažu se međusobno. 

 

Kada su dosli dvoje mladih ljudi na " predbracni" ispit kod svestenika on ih je pitao, zasto zelite da se uzimate, a oni rekose da se volimo, a on im odgovori ne dam blagoslov, na njihovo pitenje zasto dobili su odgovor: 

Brak ne sluzi samo da se volite, vec i da se svadjate.