Jump to content

Fra Drago Bojić: Jugoslavenska ideja je ideja prostora duha i slobode

Оцени ову тему


Препоручена порука

U odnosu na novonastale države Jugoslavija je bila nadmoćna i u kulturnom i u obrazovnom i u socijalnom smislu

0sy5b4eaghquaylqxj4zixjz7si.jpg

Činjenica da Jugoslavija i trideset godina nakon raspada još uvijek živi u sjećanjima ljudi ne govori toliko o političkoj zajednici koja se raspala, koja je imala svoje slabosti i u kojoj nije svima bilo dobro, već puno više o jadu i bijedi novonastalih država. Iako se politike novonastalih država trude da što više ljudima zgade Jugoslaviju, ona i dalje živi kao širi prostor duha nasuprot uskogrudnosti i zagušljivosti južnoslavenskih nacionalizama. Uz to, Jugoslavija je u odnosu na novonastale države bila nadmoćna i u kulturnom i u obrazovnom i u socijalnom smislu, politički uvažavana i u europskim i u svjetskim razmjerima, pa je i to jedan od razloga zašto se danas toliko inzistira na mržnji prema Jugoslaviji i zašto se u svim državama želi uništiti sjećanje na nju.

Jugoslavija je imala svoje utopije koje se, nažalost, u jednopartijskom, krutom i represivnom birokratskom sistemu nisu mogle ostvariti, pa sadašnja nostalgija za Jugoslavijom jest dijelom i žal za neostvarenim željama. Za razliku od novonastalih država u kojima dominira prošlost, jugoslavenske utopije su bile okrenute prema budućnosti i podržavale su društvenu nadu koju su sadašnje države posve uništile, zbog čega mnogi ljudi, s gorčinom i razočarenjem, napuštaju ove prostore. Nacionalizmi najviše izjedaju same sebe i zatvorena nacionalistička društva nemaju perspektivu ni budućnost.

S obzirom na strašne ratove devedesetih godina i nacionalne antagonizme, teško je, kratkoročno gledano, zamisliti neku novu političku Jugoslaviju, ali to nikako ne znači da će jugoslavenska ideja nestati. Naprotiv, njena duga povijest svjedoči o tome da je jugoslavenske ideje bilo najviše upravo onda kad Jugoslavije nije bilo i da je bila najčišća kad nije bila u političkim okvirima. O tome svjedoče veze i suradnja ljudi na ovim prostorima prije nastanka prve Jugoslavije, ali i održavanje tih veza nakon propasti druge Jugoslavije. Neovisno o tome kako će se razvijati politička budućnost država i naroda na južnoslavenskom prostoru, ideja jugoslavenstva će ostati živa i bit će to življa što joj se oficijelne nacionalne politike više budu suprotstavljale. Možda je i najbolje za jugoslavensku ideju da živi kao prostor duha i slobode, susretanja ljudi i razmjena ideja, o čemu svjedoče i sadašnja prijateljevanja ljudi i kulturna i intelektualna suradnja, unatoč tome što to nacionalističke politike na sve načine žele onemogućiti. Ta ideja je preširoka da bi je uski nacionalni duhovi južnoslavenskih naroda mogli prihvatiti, ali istodobno i uzvišena i privlačna za ljude otvorena duha i širokih pogleda.

logo.png

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Југословенска идеја можда јесте била племенита кад се појавила, али ју је пракса демантовала. Ти народи једноставно нису желели да живе једни са другима, и ту се сва прича завршава. Што није ништа чудно ни у другим деловима Европе - да у Белгији није Брисел и да се она не одржава вештачки, Фламанци и Валонци би одавно рекли довиђења једни другима јер се не подносе а натерани су да буду једни с другима.

Од настанка, Југославија је стално била у кризама, које су свој врхунац имале у кланици и геноцидима над Србима. После тога смо имали комунистичког Франкенштајна, који је прво опљачкао сопствени народ (и богаташе и сељаке, и свакога ко је имао макар нешто), па онда, на темељима те пљачка, правио привреду са промашеним економским концептом у свему - од пољопривреде где су доминирали ситни поседи до великих конгломерата који нису имали шансе за опстанак.

Што се тиче ствари које се у оваквим текстовима стално запостављају, поред неодрживог економског модела смо имали диктатуру, Голи оток и сличне голе отоке, култ једног човека, неслободу мишљења, а оно што је за нас Србе значајно - под плаштом борбе против "великогспрког национализма" српском народу је задато ко зна колико удараца на многим пољима, од којих још дуго неће да се опорави.

Политичари можда јесу криви због тога што се та земља распала у крви и у ратовима, и то је злочин према свим људима који су живели на овим просторима, али нису могли да одрже на окупу земљу која је откад је вештачки слепљена после првог св. рата имала константне кризе и напетости. И криви су и за оно што је настало после тога па да овакви залуђеници могу да поново призивају Франкенштајна - ратове, санкције, беду, избеглице и масовна премештања, пљачкашке приватизације, криминално - политичке спреге... Ово данас не ваља, али може да ваља. За разлику од оног претходног, које је ваљало једно време, али му је рок трајања увек био ограничен.

Ми још нисмо санирали последице ове последње Југославије, и нећемо још дуго вероватно, а залуђеници би већ да праве неки следећи експеримент. Не сумњам у добре намере, али ајд мало да се експериментише на другим местима, овде је и превише за један век.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, RYLAH рече

Југословенска идеја можда јесте била племенита кад се појавила, али ју је пракса демантовала. Ти народи једноставно нису желели да живе једни са другима, и ту се сва прича завршава. Што није ништа чудно ни у другим деловима Европе - да у Белгији није Брисел и да се она не одржава вештачки, Фламанци и Валонци би одавно рекли довиђења једни другима јер се не подносе а натерани су да буду једни с другима.

Од настанка, Југославија је стално била у кризама, које су свој врхунац имале у кланици и геноцидима над Србима. После тога смо имали комунистичког Франкенштајна, који је прво опљачкао сопствени народ (и богаташе и сељаке, и свакога ко је имао макар нешто), па онда, на темељима те пљачка, правио привреду са промашеним економским концептом у свему - од пољопривреде где су доминирали ситни поседи до великих конгломерата који нису имали шансе за опстанак.

Што се тиче ствари које се у оваквим текстовима стално запостављају, поред неодрживог економског модела смо имали диктатуру, Голи оток и сличне голе отоке, култ једног човека, неслободу мишљења, а оно што је за нас Србе значајно - под плаштом борбе против "великогспрког национализма" српском народу је задато ко зна колико удараца на многим пољима, од којих још дуго неће да се опорави.

Политичари можда јесу криви због тога што се та земља распала у крви и у ратовима, и то је злочин према свим људима који су живели на овим просторима, али нису могли да одрже на окупу земљу која је откад је вештачки слепљена после првог св. рата имала константне кризе и напетости. И криви су и за оно што је настало после тога па да овакви залуђеници могу да поново призивају Франкенштајна - ратове, санкције, беду, избеглице и масовна премештања, пљачкашке приватизације, криминално - политичке спреге... Ово данас не ваља, али може да ваља. За разлику од оног претходног, које је ваљало једно време, али му је рок трајања увек био ограничен.

Ми још нисмо санирали последице ове последње Југославије, и нећемо још дуго вероватно, а залуђеници би већ да праве неки следећи експеримент. Не сумњам у добре намере, али ајд мало да се експериментише на другим местима, овде је и превише за један век.

Једним делом се слажем, са нечим и не, ал` о томе ћемо каЦсе видимо; на почетку, док будемо "нормални" :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Милан Ракић рече

Једним делом се слажем, са нечим и не, ал` о томе ћемо каЦсе видимо; на почетку, док будемо "нормални" :)))

 

пре 3 часа, Милан Ракић рече

на почетку, док будемо "нормални"

Онда морамо јако брзо да причамо :)))

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...