Како да се припремим за причешће?

[Баба]

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

[Жика]

Браво Жељко! А шта ако неко неће да се каје?

[kopitar]

пре 21 минута, Жељко рече

 

Услови за причешће су да је човек члан цркве, дакле да је крштен и да има покајање.

Крштење + покајање.

Верујем да већина зна шта је крштење.

Што се тиче покајања, човек треба да пребива у смирењу, и да буде свестан да је само човек, да је несавршен и да није Бог. Да му треба Божија помоћ.

Ако човек испуњава ова два услова и жели да се причести, не постоји више никакав разлог да се условљава за причешће.

Пустите људе Христу. Прво их пустите Христу, а када приђу, после им дајте нека правила, форме и остале непотребне ствари које муче вашу савест, а не њихову.

Ако баш не можете без условљавања људи, дајте им то накнадно, немојте их одмах условљавати да бисте утешили своју савест.

Зашто терате људе од Христа, и зашто их терате од цркве?

Свако ко дође у цркву, Бог га је призвао. Било је чак и оних који су са злом намером долазили  у цркву па би постајали верници.

А кад неко дође са жељом да се сједини са Богом, ко смо ми да га условљавамо неким излишним формама?

Пустите људе у Царство небеско, јер ако их због свог незнања или предрасуда или глупости условљавате и кочите, те они због тога одустану од Цркве, Бог ће од вас на Страшном суду тражити одговор за њихове душе.

Имате ли снаге да одговарате Богу за туђе душе?

Наравно да немате.

Неки ће рећи али ако их пустимо неприпремљене и онда ћемо одговарати.

А ко је припремљен?

Да ли сте ви довољно припремљени за Христа?

Да ли је ико довољно припремљен за Христа?

Кажем, довољно је да је човек крштен и да је у покајању. Немојте постављати безбројне услове.

Јер којом мером мерите, том ће вам се одмерити!

 

poyyy

 

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

[Рапсоди]

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

[Драгана Милошевић]

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

[Нифада]

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

[Баба]

пре 4 часа, Жика рече

Браво Жељко! А шта ако неко неће да се каје?

Неће да се каје, не мора. Али онда нема у рај.

 

[Баба]

пре 4 часа, kopitar рече

Osim ako je u teškom grijehu onda mora na ispovijed a što ako ga zbog nekih okolnosi svećenik ne stigne ispovjediti a čovjek je imao nakanu, dali da pristupi pa se poslije ispovjedi.

Шта каже Христос оном убици, лопову и разбојнику?

"Заиста ти велим, идеш гари данас са мном у Царство небеско"

А овај је рекао само једну реченицу: "Сети ме се када дођеш тамо"

Значи, ако се каје а тешки је грешник, ко смо ми или попови да му бранимо у Царство?

Уосталом како човек да смогне снаге ако му Бог не помогне. Па и за исповест треба снага. Није то лако. Ако му у старту ставимо тако тежак захтев за Царство, који је за већину данашњег света непремостив, ми смо га заправо због форме одбацили.

 

Морамо разликовати данашњи век од претходних векова.

Нема више традиционалног сељачког хришћанства, кућног одгоја, светоназора, воспитанија. Ово је данас тотално расуло. А ако ми на то расуло још поставимо тешко бреме сваком хришћанину, па ми смо гори од Фарисеја онда. Јер они макар нису били хришћани.

 

 

[Баба]

пре 2 часа, Рапсоди рече

Још само да се усагласимо шта је покајање ? (Има ли уопште покајника, ако је покајање покушај промене себе, да не идем превише строго па да кажем промена себе  ) И ја се питам ?

Једном ја у неком намастиру почео да пљујем неког политичара.

Вели ми један калуђер: Немој брате, не знаш.

 - Шта бре не знам?

 - Покајник је он.

 - Ма реко, како да јок, ево и ја сам Краљевићу Марко.

 - Не, заиста грешиш, човек је покајник.

Ето, дакле ако постоји политичар покајник, шта онда ми да бринемо!

 

[Баба]

1 hour ago, Драгана Милошевић рече

Ево, не знам богуми, каква припрема ми треба сад у овом моменту.

Шалим се, него је то питање за наше свештенике који треба да се усагласе.

Спори су, а време пролази

[Баба]

пре 33 минута, Нифада рече

Ima nekih sveštenika koji pre pričešća navedu celi niz uslova,osim posta,ispovesti,i sl.pominje i da smo izmireni sa svima? Ne znam šta tačno podrazumeva pod tim? 

Nekako mi se u vezi sa temom pričešća otvara tema o zajednici,i samo u kontekstu zajednice neke stvari dobijaju svoj smisao. U ranoj Crkvi pominje se da je bila javna ispovest,gde je sveštenik svedok nečijeg pokajanja i izmirenja sa zajednicom. Danas se ispovest često svodi na neki psihološki razgovor sa sveštenikom,i kao da ta ispovest  nema relaciju sa zajednicom.Stiče se utisak da ponegde neka opšta mesta više idu uz monaški stil života,nego parohijski.

U okviru zajednice i svesti o zajednici,kao i da je pričešće izraz zajednice i potvrda zajenice,mnoge stvari dobijaju smisao,.

Realno,koliko se nečiji život tiče konkretne zajednice,i da li ta zajednica nečiji problem prepoznaje kao svoj,ili je sve individualna stvar ?

 

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

[Нифада]

пре 6 минута, Жељко рече

А добро, ја сад могу рећи да сам космополита и да у свакој заједници видим своју заједницу. Да у свакој парохији видим своју парохију. Уосталом, нису ли Апостоли лутали по Римском царству и служили где год се нађу, није било шансе да познају сав народ где се затекну. Да ли наши епископи познају целу своју епархију и све људе у њој?

Не треба заједницу сводити тако уско само на једну парохију. Мислим да то никад није тако функционисало. Тај Зизиулас је направио неку чудну философију.

И то је опет проблем преласка са руралног на урбан начин живота. Па кад је већ тако и кад се већ фолирамо да се угледамо на прве хришћане, хајде да се заиста угледамо. Љубав коју су они имали према Христу и целој цркви, то је била основа те заједнице. Али стално прогоњени, сељакани, убијани, нису реално ни имали времена да се негде ушанче и праве некакву чврсту и стабилну заједницу.

Данас су опет таква времена, већином се живи урбаним стилом живота. Путује се, мењају се места пребивалишта у зависности од послова и којечега. Али где год човек дође, ако има љубави према Богу и цркви, он је у својој заједници.

 

На теоријском плану,све је некако лако.

Не деле данас сви хришћани исти начин живота.Из перспективе комформизма и конформизма  много је лакше писати лепе приче о заједници . Гледала сам неке хришћане како се грчевито боре за свој статус,посао...док су други страдали. Широка је то тема,слажем се.

[JESSY]

1 hour ago, Нифада рече

Широка је то тема

tacno...mogu se ovde iznositi najrazlicitija iskustva...bitno je da znamo sta je sustina...i koliko god da je praksa teza od teorije, da stalno tezimo ka njoj...

[JESSY]

"Pričešćivanje tela i krvi Hristove nije OBIČAJ! Ni onda ni sada, niti u buduće.
...
Sveštenik nije vlasnik pretvorenih sv. darova u telo i krv,....

Pričešće je stalno overavanje našeg normalnog i prirodnog statusa u Crkvi. 

...
Nešto što je ovde najtragičnije, a nažalost malo ko to primećuje, jeste da sveštenici koji na nepostojećim osnovama traže strogi post od sedam dana do pričešća, i to nekim «uobičajenim liturgičkim» iskustvom samo za vreme postova, prosto na prosto razučavaju pastvu da poste. Ruše njihovo saznanje o kanonskom postu a da ne pominjemo sam njegov teološki pojam! Da, ovo je žalosno iskustvo tipa: dragi brate, nisi postio četiri nedelje posta, e sada lepo odgladuj ovih sedam dana. I normalno je da će da odgladuju, da skinu tu obavezu sa vrata, i da posle toga razvijaju jedno bolesno razumevanje posta, da se on sada posle pričešća završava. To što je sveštenik tražio fino je odrađeno i onda se produži po starom. Zar mi ovde ne vidimo da upravo sveštenik legalizuje ovakvo ponašanje. Za svakog normalnog pastira važno je da kaže da je neopravdano kršenje posta velika smetnja za pričešće. Dok ovako oni prosto uče narod da se ne posti, i on se sve više i više na to navikava.
Kada sveštenik iznese svetu čašu i vama kaže: «So strahom Božijim i vjeruju pristupite», ako kod vas ne postoji nikakva smetnja on ne može da od vas traži, da se sa tim istim strahom od nje udaljite ne-pričešćeni. 

Ispovest je odvojena tajna i mnogi je uslovljavaju za sveto pričešće što je potpuno ne znanje u odsutvu svakog smirenja. 

...

Mi verujemo vama da ste se pripremali (molitveno pravilo i sl.) za pričešće ali ne znamo. I zato se čita molitva da vam «ne bude na sud ili osudu», i ona je poslednje proveravanje vaše savesti. Dakle, ipak je vaša poslednja odluka da li ćete prići čaši ili ne, a ne sveštenoslužitelja. 

...
Ako 228 pravilo Nomokanona kaže: «Oni koji pravilno žive i poste sredom i petkom preko godine (i sve druge postove) , treba da se pričeste svetim tajnama», onda sveštenik nema pravo da vam predlaže post u vreme kada mu nije, i kada ga Crkva ne traži. To je samo samovolja zasnovana na tradicionalizmu koji nema ničeg zajedničkog sa liturgičkim bogoslovljem.''

https://svetosavlje.org/cesto-pricescivanje/?pismo=lat

[Иван ♪♫]

Nisam naravno neki duhovnik, licno mislim da je velika greska sto svestenici ne Pricescuju vise narod. Jer covek samo Hristom moze da se istinski preobrazi. Sve drugo je samo samoprimoravanje i mucenje koje moze lako da padne u vodu i da se odbaci ako covek shvati da time ne dobija mir.

I sto toliko otezavaju cak i onim redovnim u crkvi? Pustite ljude da se Pricescuju. Znam po sebi koliko sam ranije imao problema da se Pricestim. Oni (popovi) kao da se plase Boga, sto nema bas smisla, jer ajde da zabranimo, maksimalno otezamo, za svaki slucaj, sto bih ja preuzimao odgovornost za nekog tamo, ispunimo formu, pa smo kao bezbedni od ,,osude", da moze na kraju mirne duse reci ,,evo tebi tvoj talant".