Да ли су детету потребне казне

[JESSY]

                  

 

Психолог Александар Колмановски – о штетности физичког кажњавања и осталих врста кажњавања у васпитању детета

Научници-психолози већ скоро 70 година истражују утицај кажњавања на људску психу. Резултати тих истраживања и закључци који су из њих изведени нису баш утешни: физичко кажњавање као и било који други вид кажњавања не само да нису ефикасни у поправљању дететовог понашања него су чак контрапродуктивни. Упркос томе, многи родитељи настављају да их примењују.

Шта све спада у физичко кажњавање

Говорећи о физичком кажњавању морамо признати сами себи да су речју „бити (тући)“ обухваћени не само стварно тешки ударци, него и шамари, заушке и сличне „лаке“ мере вршења родитељског притиска. Стручњаци из области васпитања издвајају непосредно физичко кажњавање и такозвано педагошко насиље. Физичко кажњавање је када родитељ, нпр. на силу затвара у купатило разиграно трогодишње дете коме је време за спавање, притом га грди и галами на њега зато што не слуша. У ситуацији педагошког насиља, уопште, дешава се потпуно то исто, само што родитељ притом саосећа са дететом и покушава да га утеши.

Сви ми знамо како је тешко саосећати са дететом које, што се каже, „неће да слуша“. Чак и они који веома добро схватају недопустивост физичких кажњавања, нису потпуно имуни и могу им се дестити „жуте минуте“ и појединачни изливи гнева, па да ударе дете по глави.

Зашто се ми свађамо, зашто кажњавамо децу? Основа практично свих „негативних“ осећања: гнева, агресије, несигурности у себе итд. јесте једно исто, оно најстарије осећање – страх. Ми се бојимо. Пре свега се бојимо не за дете већ за саме себе. Бојимо се да будемо лоши родитељи, да добијемо лошу оцену за своје педагошке способности. На тој фрази многи читаоци могу узвикнути: „А ко су судије?“, имајући у виду то да они не зависе много од мишљења других (окружења).

Али најважнији судија је увек поред нас – то је наш унутарњи родитељ. Све потцењивачке и увредљиве фразе које смо чули у детињству, а такође кажњавања од стране наших најближих, формирају наш унутрашњи страх од неуспеха, страх да ћемо учинити нешто погрешно – па ће нас опет грдити. Ми у себи носимо те страхове кроз цео живот и преносимо их на нашу децу.

Ето зашто је корисно сваки пут кад се спремамо да викнемо на дете да се зауставимо и ослушнемо шта се у том моменту с нама дешава. Али, ма колико да се трудимо, нећемо успети да се у потпуности ослободимо тих ствари и да потпуно избегнемо негативне реакције на нашу децу, из простог разлога што смо и ми живи људи и немамо ту моћ (нисмо способни) да потпуно контролишемо своја осећања.

Шта да радите ако нисте успели да се савладате него сте ипак ударили своје дете, нпр. уплашивши се за њега у опасној ситуацији? Важно је знати правилно с њим попричати о томе и извинити му се. Ипак су уобичајене фразе типа „Опрости ми!“ или загрљаји – у таквим случајевима недовољни.

Зашто? То веома лако можете осетити ако замислите нпр. да имате веома нервозног супруга. И ето, као и обично, дошао је кући напет, нашао је нешто што је изазвало његово незадовољство и почео да галами на вас. А онда је рекао: „Опрости ми, то је све због проблема на послу. Ти се нећеш увредити?“ Тај контекст не даје сувише наде уколико не садржи јасно алтернативно понашање којег увредилац планира да се придржава убудуће. Сложићете се са мном да није требало приговарати што судови нису опрани, могао је отићи до судопере и опрати их. Није требало галамити због нове јединице које је дете добило – боље би било видети шта му то прави потешкоће и потрудити се да га заинтересује за учење.

[JESSY]

Како се треба правилно извињавати

Општа формула извињавања за случајеве када родитељ експлодира на децу може да гласи овако: „Опрости ми што сам се на тебе истресао/ла, сада схватам да сам уствари требао/ла само да ти помогнем“.

 

У тежњи да сасвим одбацимо физичко кажњавање детета често нас спутава и збуњује нејасност властите позиције у односу на ту тему. У многобројним чланцима и књигама из психологије често сусрећемо излизане фразе типа „Кажњавање није најбољи начин!“ или „Најпре пробајте да се договорите са дететом“, које нам дозвољавају да себе у сваком случају убројимо у ненасилне родитеље.

Ипак, позиција се руши када у акцију ступа следећа тврдња: „А шта ако он не разуме ако му се каже на леп начин (док не добије по…)?“ Зато, ако сте чврсто решили да се одрекнете насиља, једина исправна одлука ће бити да заузмете следећи став: кажњавати и грдити дете је неправилно у било којој ситуацији и на било који начин. С једне стране том максималистичком ставу нећете успети да будете доследни у 100% случајева, али с друге – с њим ћете имати чврст оквир који ће вам помоћи да се орентишете у најразличитијим ситуацијама.

Сетите се да није дете лоше, већ је њему самом лоше. И наш родитељски задатак јесте – помоћи, не заборављајући притом на себе и своје властите ресурсе. Ми не бирамо своје детињство и своју историју. Бескрајно самоокривљавање за наше рецидиве и изливе гнева не могу да прекину порочни круг агресивности – далеко ефикаснија стратегија у датој ситуацији ће бити брига о томе да се родитељ осећа испуњен и задовољан и да прихвата сам себе.

 

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/10/25/biti-ili-ne-biti-da-li-su-detetu-potrebne-kazne/

[obi-wan]

Цитат

Да ли су детету потребне казне

Naravno da jesu. "Ne uskracuj batine sinu svojemu" i "ko stedi prut, mrzi sina svojega". I jos: "bezumlje je detetu privezano za srce; prutom ces ga lako otkloniti od njega". Naravno, i iz licnog iskustva mogu samo da potvrdim ovo receno napred.

[Flojd]

Децу треба кажњавати и деца требају да поштују ауторитете. Најбоља метода васпитања је метода награде и казне. Само родитељи морају да пазе са ограничењима, ако је све дозвољено не ваља, ако је све забрањено ни то не  ваља. Увек је добра златна средина.

Дете треба да зна шта је забрањено а шта дозвољено, само се тако учи исправном понашању. Деца која се васпитавају према савету овог психолога су распуштена и наставници после имају велики проблем са таквом децом која знају да буду преосетљива, знају да лажу, да буду непослушна,не раде домаће задатке, не извршавају обавезе  јер је њима свр игра, чак знају и да шутирају наставнике ( десило се у нашој школи). Просто не желе да уче и прате наставу. Увек су строжији а праведни наставници важили за боље педагоге него они благи. Тако је и са родитељима. Боље бити строг а праведан него превише попустљив или престрог. Златна средина.

[Natasa.]

Ja samo ne volim vaspitavanje grižom savesti. Dobar si/nisi dobar, mama je tužna, sram te bilo...i te manipulativne fore.

[obi-wan]

пре 6 часа, Liga Džentlmena рече

Децу треба кажњавати и деца требају да поштују ауторитете.

Amin. Jedna od daleko najvaznijih stavki u vaspitanju svakog deteta.

[Flojd]

пре 4 минута, obi-wan рече

Amin. Jedna od daleko najvaznijih stavki u vaspitanju svakog deteta.

И сваког човека.

[Justin Waters]

Po svojoj kćerki od 4 godine vidim da je prijeko potrebno da je ponekad otresem po guzici ili da malo povisim ton. Nikad svoju djecu neću šamarati, šutati, ponižavati fizički i verbalno jer to ih zaista može oštetiti pshički, ali u ovim nekim mladim godinama oni nesvjesno svojim ponašanjem iskušavaju mene kao roditelja doke mogu ići u neposlušnosti...i ako bi sve pokušao lijepom riječiju ne bi nigdje dospio. Lijepa riječ je svakako neophdna i sa djetetom mora i razgovarati, ne sve da ostane na galami, ali se neki autoritet mora uspostaviti jer ako toga nema dijete će izrasti u vrlo lošu osobu. 

[Natasa.]

Mislim da je najlakše i najbezbolnije rano postaviti granice. Ovako sve nekako prolazi na mali je, srediće se samo ljubi ga majka...i na kraju to malo odraste, pa onda kreću svađe, nerviranja, gde smo pogrešili...

[Снежана]

пре 9 минута, obi-wan рече

Amin. Jedna od daleko najvaznijih stavki u vaspitanju svakog deteta.

тачно, али пре тога их треба научити (шта више родитељ треба да научи шта је ауторитет, и како се ауторитет стиче), у супротном ће добити дете које се плаши и да му ауторитет буде свака шушумига

[obi-wan]

пре 3 минута, Снежана рече

тачно, али пре тога их треба научити (шта више родитељ треба да научи шта је ауторитет, и како се ауторитет стиче), у супротном ће добити дете које се плаши и да му ауторитет буде свака шушумига

E, ali ne moze pre toga. U tome i jeste stvar.

Dok su sasvim mali nista od toga ne moze da im se objasni, jer nista i ne razumeju. Ali moze i treba da im se usadi osecaj za autoritet. Najnormalnije je kad je prvi i apsolutni autoritet sam roditelj - tako se usadjuje slika pravog i potpunog autoriteta, koji nije nikakav tiranin. Kad se na tome poradi na vreme upravo se i potreba za prutom i uopste kaznom znatno smanjuju.

[Justin Waters]

пре 4 минута, Natasa. рече

Mislim da je najlakše i najbezbolnije rano postaviti granice. Ovako sve nekako prolazi na mali je, srediće se samo ljubi ga majka...i na kraju to malo odraste, pa onda kreću svađe, nerviranja, gde smo pogrešili...

Moja sestra je samohrana majka. Ima podosta godina, napravila dijete s jednim mnogo mlađim šalabajzerom koji je totalno nezreo da bude otac tako da ona sad živi sama s kćerkom. Nevjerovatno je kroz šta sve prolazi, kakvo mučenje doživljava od strane jednog jedinog djeteta...svojim očima sam viđao kako joj mala prkosi i verbalno, a umje i da je udari, ma sestra je bila na slomu živaca već ne znam koliko puta, i tukla je pa čak i šamare par put opalila da je smiri, nikad ništa nije pomoglo i dalje sve isto tj kako bude vrijeme prolazimo svakako će se mala umiriti, ali sad je u toj fazi kada je autoritet preko neopohdan djetetu kojeg sestra ne može uspostaviti jer ne znam šta je u pitanju, da li što je žensko i nema te žestine i ne prima se na malu, ali da joj fali otac to je definitivno. Ne mora značiti da će izrasti u lošu osobu, ali sestra že se napatiti dok je izvede na put pogotov što je u godinama. 

Kod mene ovakva situacija. Mali od 2 godine mamin sin. Kad mu nešto ne štima stvarno samo kod mame, tata ništa....a juče nam napravio scenu prije ručka vrišteći i bacajući se na pod iz razlog kojeg nemam pojma ni ja ni žena šta mu je (ali sigurno je to radio bez razloga ne jer mu nešto treba)...vrišti vrišti... žena se već iznervirala i onda malo blago par puta po guzici ništa....ja samo ćutim i gledam i onda ustanem i blago ga uzmem ...umuknu odmah 

[Sanja Т.]

пре 27 минута, Justin Waters рече

bacajući se na pod

Tada ih valja ignorisati.

[Lady Godiva]

пре 52 минута, obi-wan рече

пре 7 часа, Liga Džentlmena рече

Децу треба кажњавати и деца требају да поштују ауторитете.

Amin. Jedna od daleko najvaznijih stavki u vaspitanju svakog deteta.

То је индивидуално. Не реагује свако дете на казне и ауторитет исто. Код неких је такав приступ контрапродуктиван. 

[Flojd]

Управо сада, Lady Godiva рече

То је индивидуално. Не реагује свако дете на казне и ауторитет исто. Код неких је такав приступ контрапродуктиван. 

Није тачно. Сваком детету је потребан ауторитет и казна, само је приступ другачији, е ту ту треба мало психологије и гуглања, а родитељи су ту слаби јер су превише незаинтересовани за децу.