Правосудни лоповлук Републике Хрватске

[Ромејац]

Неправичне одлуке хрватских судова

Захтеви за обештећење одузете српске имовине стигли и до Европског суда за људска права у Стразбуру

Признавање пресуда хрватских судова у Србији, којима се одбијају захтеви за обештећење односно реституцију одузете српске имовине, био би пораз и права и правде. То је, поводом одлуке Привредног суда у Београду да призна пресуду Опћинског суда у Сплиту, саопштио адвокат Зоран Ристић, један од заступника „Младост туриста”, чија су одмаралишта на хрватском приморју одлуком сплитског суда припала предузећу „Хотели Башка Вода”.

– Признати страну судску одлуку уз делимично испуњење формалних законских услова, а не упустити се у њену суштину и битне ефекте које производи је недопустив волунтаризам и формализам. Реч је о предлогу државног одвјетника Републике Хрватске да се призна пресуда хрватског суда којом је, супротно међународном праву, одбијен захтев за реституцију односно обештећење због одузете (конфисковане) целокупне имовине српске фирме у Хрватској. Државни одвјетник је предложио признање пресуде ради наплате енормног износа (око 70.000 евра) својих трошкова за заступање своје (тужене) државе – објашњава адвокат Ристић.

Наглашава да је имовина српских фирми у Хрватској одузета без икакве кривице и без било какве накнаде и да кршење међународног права не доприноси унапређењу добросуседских односа.

Према нашим сазнањима, коначна одлука о признању пресуде из Сплита још није донета у Београду, јер је на одлуку нашег Привредног суда уложена жалба вишој инстанци – Привредном апелационом суду. Адвокати очекују да овај суд поништи одлуку о признавању хрватске пресуде, зато што је противна нашем правном поретку и интересима Србије.

– Признање пресуде се захтева за пресуду која је супротна преузетој међународној обавези реституције имовине коју већ више од 25 година (од 1992. до 2018) привредни субјект из Србије не може да користи. Ако би се признавале такве хрватске судске пресуде, којим се одбијају реституциони захтеви српских правних лица, то би био огроман губитак за те фирме и за националну економију Србије. Штета се сваким даном повећава, а већ четврт века је изгубљена добит коју је Хрватска дужна да надокнади оштећеним особама, јер их је лишила привређивања одузетом имовином – каже адвокат Ристић.

Додаје да је реч о својеврсном цинизму, јер је захтев да се призна страна пресуда којом се штити конфискација стране имовине – противно међународном праву.

– Пресуде хрватских судова, којим су одбијани реституциони тужбени захтеви оштећених правних лица из Србије, чије се признање тражи у Србији, противне су пре свега Уставу Републике Србије, који јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона и гарантује право на правично суђење и суђење у разумном року. Пресуде су противне и члану Устава о забрани дискриминације, јер је одузета имовина само зато што је припадала српском правном лицу – наводи Зоран Ристић.

Иначе, реституциони судски поступци у Хрватској трају од седам до десет година.

– Основно образложење у тим пресудама се своди на условљавање извршавања међународне обавезе, из анекса „Г” Споразума о питањима сукцесије, закључењем билатералног споразума између Србије и Хрватске, али то је само привидан разлог. Иза тог услова се крије несумњив став Хрватске која не жели да обештети оштећене из Србије. Стварни разлог њихове опструкције у извршавању међународне обавезе је жеља да том имовином компензира „ратну штету”, што је потпуно ирационално и неприхватљиво. Тај свој став Влада Хрватске је доставила Европском суду за људска права који није одбио захтеве за обештећење већ је упутио да се спор реши на основу билатералног споразума између Србије и Хрватске. Међутим, Хрватска већ 14 година опструира његово закључивање иако њиме уговорно условљава примену члана два анекса „Г”, којим се јасно и прецизно обавезала на реституцију или обештећење одузете стране имовине на њеној територији – објашњава наш саговорник.

Додаје да пресуде нису само неправичне, већ и пристрасне, јер их доносе судови државе која је тужена страна и чије интересе не могу да игноришу и обавежу своју државу на поштовање законитости и међународног права.

– Као такве, оне су очигледно противне јавном поретку Републике Србије. Есенцијални ефекти хрватских пресуда су грубе повреде међународног права. Пре свега, те пресуде су противне хрватском закону из 2004. године о ратификацији анекса „Г”, којим се она обавезала на реституцију или новчано обештећење за одузету страну имовину. Тим пресудама Хрватска игнорише и грубо вређа члан један Првог протокола уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода која гарантује неометано уживање своје имовине – каже Ристић.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/414497/Nepravicne-odluke-hrvatskih-sudova