Дарко Написано Јун 10, 2010 Пријави Подели Написано Јун 10, 2010 Мирослављево јеванђеље - Једна од најлепших рукописних књига света - - Највреднија реликвија српског народа - - Најстарији српски ћирилични рукопис - Време настанка јеванђеља, повод, писци Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српскословенске писмености из 12. века, а у њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, стрица Светог Саве и зета Кулина Бана, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Св. Петра у Бијелом Пољу. Ова књига је у ствари јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Највећи део јеванђелистара дело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон), док је Глигорије "дијак" (ђак), други писар, написао крај рукописа, неколико кратких записа и украсио текст орнаментима. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном делу текста заступљене су две редакције старословенског, зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осећа се присутност глагољичке традиције, док је орнаментика списа обележена снажним западним, романским, утицајем. Овај настарији сачувани српски ћирилични рукопис, који се сматра једном од најлепших рукописних књига света, доспео је у српски манастир Хиландар на Светој Гори вероватно још приликом његовог оснивања 1198. године и у њему остао пуних седам векова. Не зна се како је и када Јеванђеље из Хума пренето у манастир Хиландар, о томе не постоје никакви подаци, па чак ни легенда. Ту је чувано без имена, али као једна од највреднијих реликвија. На питање постављено старим Хиландарцима да кажу од када је рукопис у манастиру одговор је гласио: одувек. Најстарија рукописна књига и "споменик старосрпске писмености", Мирослављево јеванђеље, открива непознате видике у малопознатој историји писане речи и културе. Књига одише узбудљивом "лепотом уметности", мајсторски изведеним калиграфским словима, илустрована смелим, раскошним и зналачким минијатурама, вињетама и иницијалима. У изради Мирослављевог јеванђеља укрштени су православни и католички утицаји, а формат, величина иницијала и богата позлата подсећају на западне узоре. Величина иницијала, људске фигуре које су далеко од идеализованих, фантастични преплети животиња и биљака, непостојање директног ликовног предлошка, али ни директног наставка те школе, до данас изазива научно занимање за Мирослављево јеванђеље, а литература о њему непрестано се обнавља. Највећи део текста исписао је анонимни главни писар, који је раније називан Варсамелеон погрешно тумачећи последњу исписану реч у рукопису. У питању није било властито име, већ грчки назив једног од материјала коришћеног при изради рукописа — балзамовог уља. Други писар, који се потписао као Глигорије дијак, написао је мање делове текста, неке алилујаре и натписе, а оставио је свој траг на последњој страни књиге где је исписао: Ја грешни Глигорије дијак, недостојни да се назовем дијаком, заставих златом ово јеванђеље великославном кнезу Мирославу, сину Завидину. А мене, господине, не заборави грешнога, већ ме сачувај себи, да ми није жао, господине, што сам радио теби, кнезу свом господину, ако ме не чуваш грешнога.... Историјат Мирослављевог Јеванђеља Пут ове књиге, која је од свог настанка имала статус реликвије, био је необично буран - чини се да је само уз Божју помоћ успевала да избегне судбину безброј других спа-љених, изгубљених и украдених српских драгоцености. О њој су се најдуже бринули хиландарски монаси, а у својим рукама држали су је и Немањићи, Обреновићи, Карађорђевићи... Јеванђеље је било вековима похрањено у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, да би средином прошлог столећа изашло из таме заборава на светлост историје. Искушењу, коме није одолео Порфирије Успенски, руски архимандрит, а касније владика кијевски, можемо да захвалимо што је овај рукопис, после седам векова мировања, привукао пажњу тадашњих историчара. Опчињен лепотом књиге, Успенски је, у зиму 1845/46. године, у самоћи библиотеке манастира Хиландара кришом исекао један лист (фолио 166) и пренео га у Русију. Истргнути лист објавио И. Срежњевски 1873. Године где се и данас чува у Публичној библиотеци Салтикова-Шчедрина у Петрограду. Тако је јавност сазнала за ову необичну и драгоцену књигу, а ускоро је почео њен узбудљиви и необични скоро педесетогодишњи ход. На позив монашког братства манастира Хиландара, краљ Александар Обреновић одлази у посету Светој Гори на Ускрс 1896. Године. Том приликом он је платио дугове Хиландара и тако спречио да манастир падне у бугарске руке, а монаси су му у знак захвалности поклонили своје највредније реликвије: Мирослављево јеванђеље и Оснивачку повељу св. Симеона. Следеће године у Бечу, под надзором Љубомира Стојановића, а о трошку краља Александра Обреновића, довршава се израда првог фототипског издања Мирослављевог јеванђеља, које је штампано у 300 примерака. Нажалост, средства су била довољна само да се 40 страница уради у пуном формату и колору, а преосталих 320 страница су упола смањене и штампане у две боје: црвеној и црној. Без обзира на то, издање је представљало врхунац штампарских домета оног времена. По убиству краља Александра Обреновића, министар просвете, Љубомир Стојановић, доноси одлуку да се Мирослављево јеванђеље и Хиландарска повеља преместе из дворског сефа у Народну библиотеку. Повеља је пренета, али Јеванђеље није пронађено. Уследила је жучна полемика у штампи, више пута је то питање покренуто и у Скупштини, али без резултата. Према писању С. Живојиновића, Мирослављево јеванђеље пронађено је тек 1915. године "приликом сеобе дворске архиве из Тополе", тј. било је у једном од сандука краља Петра. Са одступањем српске војске преко Албаније крајем 1915. и почетком 1916. године, међу краљевом архивом "ношено је са нарочитом брижљивошћу и пренето на Крф" Мирослављево јеванђеље. Јеванђеље је тада поверено на чување Авраму Левићу, шефу Главне државне благајне. Овај га је запаковао у посебан сандук и предао двојици војника: Владимиру Стевчићу и Васи Станковићу, уз напомену да “сандук чувају као очи у глави“. Не знајући шта се у њему налази, ова два војника су, уз велико пожртвовање, пренела Мирослављево јеванђеље преко Албаније, путовали с њим у Бриндизи и потом на Крф. У међувремену, вековни садруг Мирослављевог јеванђеља, Хиландарска повеља Симеона Немање, нестала је када су Бугари пресекли пругу којом су највредније српске књиге путовале за Солун. После ослобођења Србије крајем 1918. године, вредна књига донета је у Београд. Налазила се најпре у дворској ризници, а затим је дата на чување Државној благајни. Најзад, 1935. године "узео га је одатле кнез Павле Карађорђевић" и сместио међу ретке експонате свога музеја. У времену које претходи априлском рату 1941. године Мирослављево јеванђеље "поверено је на чување управнику филијале Народне банке у Ужицу" (новембра 1940). А затим је донето у манастир Рачу (1941) и предато на чување игуману Платону Милојевићу. О судбини ове вредне књиге игуман каже: "Јеванђеље је било специјално упаковано прво у лимену кутију, а кутија је потом смештена у дрвени сандук. У олтару манастира Раче открили смо дрвени под и испод њега камене плоче, ископали лежиште, ставили пакет и опет вратили све на своје место... Једне ноћи, не сећам се тачно датума, дошао је у манастир са оружаном пратњом Боривоје Јевтић, публициста из Сарајева, који је тада био при Златиборском четничком корпусу, и предао ми писмено наређење команданта корпуса да доносиоцу лично предам Мирослављево јевандјеље. Одговорио сам му да ни по цену живота то не могу учинити, јер имам усмени налог старијих од њега коме га смем предати. После ове моје изјаве он је захтевао да му то напишем и потпишем, што сам ја учинио на полеђини доносеног ми наређења. Предвиђајући опасност да може доћи до тога да они на неки начин дођу до Јеванђеља, јавио сам о томе у Београд... Не сећам се тачно датума, али је то било концем 1943, или почетком 1944. године, дошли су у манастир потпуковник Коста Јараковић (који ми је и предао Јеванђеље на чување) а тада је живео као пензионер у Ужицу и виши инспектор Народне банке Војин Кешељевић. Њима сам предао Мирослављево јеванђеље и од тада је оно чувано у трезору Народне банке до свршетка рата. После рата добио сам као старешина манастира захвалницу за уложени труд на чувању Мирослављевог јеванђеља и тај документ и сада се налази у архиви манастира Раче". На крају, Мирослављево јеванђеље је пренето из Народне банке у трезор Народног музеја у Београду, где се и данас налази. Честе промене места и различити услови чувања, махом непримерени, изазвале су у рукопису промене, а ове довеле до оштећења минијатура. Зато се од 1966. више не излаже јер су уочена бројна оштећења која су настала због неприлагођене температуре и влажности. Тада је рукопис поверен на лечење конзерваторској радионици Народне библиотеке, где је под надзором др Вере Радосављевић својевремено започета припрема за његову конзервацију. Током следеће три деценије оснивани су бројни комитети, комисије, одбори и фондови са циљем да се Јеванђеље конзервира и да се објави фототипско издање у пуном колору. Тек крајем јуна 1998. године извршена је конзервација у Народној библиотеци Србије. У исто време, после пет година напорног рада, издавачка кућа „Досије“ и ЈП Службени лист су у Јоханесбургу довршили штампу првог фототипског издања у пуном колору. Приређивачима овог издања припада велика захвалност нације што су храбро ушли у овај изванредно сложени и скупи подухват. Само захваљујући њиховој упорности штампање је довршено на, слободно можемо рећи, перфектан начин, а после више од сто година, добили смо још једно факсимилно издање. Као и оно из 1897. и ово данашње представља својеврстан споменик духовне зрелости једног поколења које зна да цени културне споменике своје прошлости. Мирослављево јеванђеље, као највреднији споменик српске културе, добио је и званично добио епитет најлепшег ћириличног рукописа на свету и уписан је у регистар UNESCO - „Памћење света“, заједно са француском Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године, са колекцијама Шубертових и Шoпeнових дела, Гетеових рукописа, Бетовеновом „Деветом симфонијом“, Гутенберговом Библијом, рукописима Николе Коперника, са Феничанским писмом, архивом Николе Тесле... Тим поводом, Министарство за културу поклонило је примерак фототипије овој организацији и Александријској библиотеци. Најпознатије библиотеке света откупиле су ово издање и уврстиле га у специјалне колекције: Library of Congres - Washington, British National Library; Библиотеке универзитета: Harvard, Princeton, Yale, Cambridge, Oxford, Dumbarton Oaks, Ohio State University, Hilandar Research Library... Кроз битисање Мирослављевог јеванђеља преплиће се осмовековна српска историја, наши успони и падови, ратови и страдања, борбе за власт, похлепа и људска природа... Ако је истинита стара латинска мудрост: ''Habent sua fata libelli'', онда се она, без сумње, може односити на Мирослављево јеванђеље. Написано и украшено у последњој четвртини XII века, за хумског кнеза Мирослава, брата Стевана Немање, оно је претрајало све бурне векове српске историје и државе од раздобља обласних господара, до успона и пада средњовековне Србије. Најзад, сачувало се ово јеванђеље и у дугим вековима Османлијске окупације, преживело је балканске и светске ратове, и наставило да сјаји својим вечним сјајем као звезда водиља српском народу, помагајући му да преживи недаће које су га сналазиле на путу његовог васкрсења. Цитат Помени @ Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος. (Јн 1,1) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Ранђеловић Написано Јануар 30, 2013 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2013 Мирослављево јеванђеље - документарни филм. (нисам га погледао, сада сам га нашао) Цитат Помени @ Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Cico Написано Јануар 12, 2015 Пријави Подели Написано Јануар 12, 2015 Zasto se Miroslavljevo jevanđelje ne prestampa za sluzbu u Crkvi,kad su tu sva 4 jevandjelja napisana? Osim toga,zanima me,na kom jeziku je napisano to jevandjelje? Neki kazu “srpskim“ ,a neki “hrvatskim“. Koji su to argumenti i jedne i druge strane,ciji su argumenti jaci,po vasem misljenju? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Cico Написано Март 8, 2015 Пријави Подели Написано Март 8, 2015 Zašto se Miroslavljevo jevandjelje ne koristi u srpskoj pravoslavnoj boguslužbi?Zna li neko o tome? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Candy Butcher Написано Март 8, 2015 Пријави Подели Написано Март 8, 2015 Zato što Miroslav nije bio apostol Цитат Помени @ Царство Божије није у речи него у сили Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Gordana . Написано Март 8, 2015 Пријави Подели Написано Март 8, 2015 https://miroslavljevojevandjeljemyblog.wordpress.com Miroslavljevo Jevanđelje je neupotrebljivo za pravoslavnu crkvu, prepisano je iz neke knjige iz Duklje Тако кажу. Цитат Помени @ https://www.facebook.com/SrpskaPravoslavnaCrkvaSvetogSpiridona?ref=hl https://www.facebook.com/pages/MAJ-Atelje/454900264583452?ref=hl Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Септембар 22, 2021 Пријави Подели Написано Септембар 22, 2021 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Фебруар 13, 2022 Пријави Подели Написано Фебруар 13, 2022 Jevanđelje na raspeću Velika frka se digla oko Miroslavljevog jevanđelja ovih dana ali to ne utiče previše na karijeriste u raznim institutima. Naime ministar kulture Maja Gojković je rešila da digitalizuje tu knjigu, ubrzo zatim krenuše povici da će jevanđelje biti uništeno ako se raskoriči, a ubrzo nakon toga puče bruka jer ispade da su pomešali strane kada su poslednji put radili tu restauracije 1998. godine. Zamislite najvrednija knjiga u istoriji srpske pismenosti i pomešane strane. Silne pare je država odvajala za restauraciju i čuvanje te knjige ali izgleda da je knjiga ipak oštećena. Sa jedne strane se našao gospodin Topalović koji je organizovao konferenciju za štampu i skrenuo pažnju na oštećenja i pomešane strane, a sa druge strane se našlo ministarstvo kulture, Dejan Ristić kao bivši direktor Narodne Biblioteke, bivša ministarka kulture Nada Popović Perišić i tako dalje. Bivša ministarka je i najavila tužbu protiv gospodina Topalovića, a ja sam čuo i preko nekih drugih izvora da ministarstvo razmatra tužbu protiv njega. Ne vidim zašto bi ministarstvo imalo nešto protiv Topalovića jer je on jedini nešto uradio za jevanđelje i srpsku kulturu i to u svojoj privatnoj režiji. On i autorska zadruga ”Dosije” su napravili fototipsko izdanje knjige koje sam imao priliku da pregledam u knjigoveznici manastira Hilandar i moram reći da je ta knjiga urađena zaista vrhunski. Izgleda da su svi znali za oštećenja i pomešane stranice jevanđelja ali su ćutali godinama da ne pukne bruka pa je jevanđelje iz Narodne biblioteke pomereno da se čuva u trezor Narodne banke. Navodno tamo su bolji uslovi. Rekao bih da su tako bili sigurni da neki nezavisni istraživač ne dođe u posed knjige. Ministarstvo je i ranije govorilo da je fototipsko izdanje koje je uradila kuća ”Dosije” ustvari falsifikat što mi nikako nije bilo jasno. Knjiga verno pokazuje svaku stranicu Miroslavljevog jevanđelja. Oni njih optužuju da zbog toga što su blago poboljšali kontrast slike i slične stvari da je to falsifikat što je potpuna glupost ako mene pitate. Biće pre da se ministarstvo plaši da će zbog postojanja tog fototipskog izdanja oštećenja koja su nastala za ovih nekoliko decenija biti jasno vidljiva, kao i to da su pomešali strane. Čini mi se da zato oni napadaju Topalovića i da su zato krenuli brže bolje da ”restauriraju” knjigu. Da bi ste bolje shvatili kvalitet izrade fototipskog izdanja koje je uradila kuća ”Dosije” najbolje je da pogledate video gore. Što se tiče oštećenja jevanđelja, ne radi se samo o promešanim stranama, već o propadanju kože na kojoj su stranice urađene i nestajanju zlata sa malih sličica ”svetlopisa” ili ”zastavica”. Danas je u novinama bio tekst kako je Miroslavljevo jevanđelje opet digitalizovano?!? Rekao bih da je to učinjeno po treći ili četvrti put ali naravno u skladu sa demagoškim tekstovima koje SANU objavljuje često jer nema linka da pogledate niti skinete tu knjigu. Pre nekoliko godina ja sam dao sebi zadatak da Miroslavljevo jevanđelje učinim dostupnim običnim ljudima pa sam na svoj sajt postavio .pdf knjige i izvukao sličice u želji da ih ljudi koriste u svojim radovima. Danas kada kucate ”Miroslavljevo jevanđelje pdf” prvo iskače moj blog pa tek onda razne biblioteke. Mnogo hiljada posetilaca je tu knjigu skinulo za to vreme i ona je postavljena na razna mesta na internetu, što pre toga nije bilo slučaj. Nije to zato što sam ja jako pametan, već zato što ministarstvo kulture na ovome nije radilo. Moj prijatelj iz knjižare ”Antikvarne knjige” je za mene i njega napravio u četiri primerka reprint Miroslavljevog jevanđelja u malom formatu. Ukoričili kvalitetno u kožu da bi nekako došli do knjige u nekom primerenom obliku. Morali smo sami da se snalazimo jer ministarstvo, muzeji i instituti za sve ove godine svog naučnog rada nije našlo za shodno da odštampa jevanđelje u bilo kom obliku. Ne može ministarstvo, pa ni država, da privatizuje jevanđelje i zadržava pravo kopiranja za sebe. Na nju ima pravo svaki pojedinac i svakoliko srpstvo u regionu. Ta knjiga nije vlasništvo ministarstva već joj je poverena na čuvanje i svojim značajem za srpstvo nadilazi granice Srbije. Nažalost u praksi par saradnika u nekom tamo institutu daju saglasnost da se nešto uradi samo ako se isplati za njihovu karijeru ili materijalno. Praktično ispada da je knjiga u njihovom vlasništvu i oni je drže u zatočeništvu čitav svoj radni vek kako bi dobijali sredstva za projekte. Ako mi ne verujete upitajte se zašto država do sada nije izdala fototipsko izdanje te knjige? Zašto smo mi lično štampali knjigu za sebe? Zašto fototipija nije izdata u Srbiji nego su ljudi štampali u Južnoafričkoj republici? Zašto ne postoji prevod teksta na moderni srpski jezik? Ne postoji prevod Miroslavljevog jevanđelja Sad će neko reči kako ne postoji prevod? Pa to je obično jevanđelje isto kao i sva druga. Pa nije tako. Jel vi znate da je Vuk Karadžić prevodio protestantsku Bibliju tj. Novi zavet? Zašto nije preveo sa našeg Miroslavljevog jevanđelja, nego iz nemačkih prevoda? Naravno da postoje razlike. Recimo kod Vuka i u Novom Zavetu SPC danas prvo je jevanđelje po Mateju, a u Miroslavljevom jevanđelju je prvo najstarije jevanđelje po Jovanu. Zašto je Jovan pomeren na poslednje mesto? Nije li to zbog njegovog oštrog stava prema Jevrejima? Postoji jedna knjiga koja je analizirala tekst i taksativno popisala koji delovi teksta su slični nekim drugim jevanđeljima ali nažalost niko do sada nije preveo sam tekst najznačajnije knjige srpskog jezika. Skoro sam imao verbalni sukob sa Biblijskim društvom jer su napravili ”novi” prevod Starog zaveta ali iz ”jevrejskog originala”. Kao nije valjao prevod Đure Daničića iz 1867. godine pa je profesor Milin, inače profesor Bogoslovskog fakulteta, uzeo hebrejsku Bibliju iz Štutgarta iz 1997. godine pa upodobio tekst kako treba. Objašnjenje sa sajta društva Pomislili bi ste da se radi o nekoj sekti, međutim radi se o ljudima iz SPC koji imaju blagoslov za ovo od SPC. Oni su napravili svoje malo udruženje da prevode i prodaju knjige, putuju na konferencije i ne bi me čudilo da koriste strane fondove za ove projekte. Ipak ekumenisti i Izrael ne sede skrštenih ruku znaju oni da vrednih ”istraživača” i ”tumača” uvek ima i da samo treba to malo pomoći. Jedno od pitanja koje sam im postavio je zašto nisu preveli Miroslavljevo jevanđelje ili Zakonopravilo Svetog Save nego su uzeli da ispravljaju prevod koji je dobar. Vidim da su nakon toga obrisali tu FB stranu. Na početku beše reč Miroslavljevo jevanđelje počinje rečima: ”Na početku beše reč i reč bi od Boga i Bog bi reč. ” Poruka je više nego jasna, na početku samostalnosti naše države i srpskog identiteta beše Miroslavljevo jevanđelje. Ako dozvolimo da nam menjaju reči u knjigama promeniće nam veru i istoriju. Još gore je kada ne znamo šta u njima piše već samo stoje na policama. Do postoji valjan prevod jevanđelja i da je knjiga dostupna ljudima svima bi vrlo jasno bilo da su strane pomešane. Smatram da bi knjigu iz trezora Narodne banke trebalo pomeriti u muzej SPC. Neko mi reče kako to nije tako jednostavno jer je potrebna ”komora sa ugljen dioksidom”. Ta komora svakako prati knjigu i smatram da to ne bi bio problem ali rekao bih da ovoj knjizi ne fali komora sa ugljen dioksidom nego ljubav. Ta knjiga je 700 godina čuvana u Hilandaru i kada je Aleksandar Obrenović doneo u Beograd stručnjaci su bili fascinirani kako je tako stara knjiga očuvana. Praktično je bila kao nova. Sedam vekova je bila savršeno očuvana podrumima manastira, a danas nam pričaju kako fali komora za adekvatno čuvanje, a nažalost najviše je propala dok su je ”adekvatno čuvali”. Rečenica ”pisana za humskog kneza Miroslava…” koja odjekuje u emisijama RTS-a je zgodna da se sakrije pravi smisao tog jevanđelja. Nije srpski nego ”humski”, nije pisana za Savu, nego za Miroslava, nije za kralja nego za kneza. Pogledajte samo ta tumačenja istorije kao da su izašla juče iz centralnog komiteta. Demagogija i isprazna faktografija. ”Ne zna se” ali ”bogumili”, ”nema dokaza” i ”pretpostavlja” se ali uđe u sve knjige i udžbenike. Nema Save, nema srpski, nema kralja. Ovo je uobičajno tumačenje u srpskim knjigama i udžbenicima preneseno iz doba Tita. Jevanđelje je nastalo kada je podignut Hilandar da se nad njim vladari i arhiepiskopi proglašavaju. Jevanđelje ide ruku pod ruku sa Zakonopravilom Svetog Save, a Hilandar ide pod ruku sa podizanjem sedišta arhiepiskopije u Žiči. To je kamen temeljac srpstva a veliki arhitekta svega ovoga je Sveti Sava. Ispravniji naziv bi bio Hilandarsko jevanđelje ili Carsko jevanđelje jer nema sumnje da je i car Dušan nad njim krunisan, kao i car Uroš, Lazar i nebrojeni mnogi patrijarsi vladari srpski. Za vreme komunista knjiga je skrivana, a čak je i poslužila kao podmetač za noge jednoj saradnici instituta. Kasnije je korišćena kao poštapalica lažnim vođama i kao veliki naučni projekat na kome ništa nije urađeno. I sada vidimo da je i oštećena. Tužno je to. Jedini knjigovezac u Srbiji koji je u stanju da knjigu poveže na ispravan način je Aleksandar Ćeklić. On je vrhunski stručnjak za stari knjigovez sa godinama praktičnog iskustva. On je zaista radio ”vizantijski knjigovez” što je posebna tehnika kojom je i Miroslavljevo jevanđelje povezano. Sarađivao je sa mnogim naučnim institucijama i sa Hilandarom odakle i dolazi preporuka za njega. U idealnom svetu ta knjiga bi bila vraćena u knjigoveznicu Hilandara da se tamo obnovi i čuva ali problem je što je manastir danas u drugoj državi i nije u sastavu SPC već Carigradske patrijaršije. U tom smislu bi Srbija jednog dana kada postane snažna trebala da traži eksteritorijalnost manastira, poput Vatikana, kako je i garantovano u carskim poveljama. Da manastir bude nezavistan a ne kao danas pod kapom Carigradske patrijaršije koja sebe lažno zove ”vaseljenska”. Ta knjiga treba da nas okuplja i obnovi, a ne da se svađamo i otimamo oko nje. Dakle ako želite dobro toj Knjizi, digitalizujte je, restaurirajte je i ponovo ukoričite valjano. Zatim je vratite u muzej SPC gde joj je mesto, nakon toga prevedite, čuvajte i umnožite knjigu. I da učimo decu šta piše u toj knjizi. Praštajte braćo, priviđa mi se. I knjiga da bude izložena u hramu Svetog Save i da leži na Zakonopravilu Svetog Save jer je starija, i da dođe predsednik Srbije, i da dođe Dodik, i Krivokapić, i predstavnici Srba u Hrvatskoj, i iz Makedonije i iz dijaspore. Patrijarh će biti tu i iguman Hilandara. Da prisustvuju liturgiji i da jedni drugima ruku pruže. Da se srpstvo okupi i pomiri ispod jedne knjige, ispod jedne crkve ispod jedne ideje. milos.io Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Фебруар 21, 2022 Пријави Подели Написано Фебруар 21, 2022 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Фебруар 23, 2022 Пријави Подели Написано Фебруар 23, 2022 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Мај 18, 2022 Пријави Подели Написано Мај 18, 2022 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јул 2, 2022 Пријави Подели Написано Јул 2, 2022 Београд тражи од Унеска конзерваторе за Мирослављево јеванђеље WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На... Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Децембар 12, 2022 Пријави Подели Написано Децембар 12, 2022 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Мај 10, 2023 Пријави Подели Написано Мај 10, 2023 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.