Јеромонах Владимир (Палибрк): Наша вјера није неки тренутни сентиментални акт, већ крвава борба нашег срца да останемо вјерни Богу!

[Поуке.орг - инфо]

Дан када се наша Света Црква молитвено сјећа чудесног Рођења Пресвете Богородице Марије, у народу познат и као Мала Госпојина, литургијски је прослављен у Острогу, у петак 21. септембра 2018. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Владимир, а саслуживали су му јереј Драженко Ристић шавнички парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта.

 

Звучни запис беседе

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, сабраном монаштву и вјерном народу велики празник Богородичиног рођења честитао је о. Владимир, који је између осталог нагласио да је на данашњи дан рођена Она која ће се удостојити да роди самога Бога, вјечну Красоту, Љепоту, незалазну Свјетлост, која нас обасјава, просвећује и дарује живот вјечни.

 

– Њени праведни родитељи Јоаким и Ана носили су страшни животни крст и прошли животни пут страшног трпљења. Они су били неродни, неплодни, нијесу могли да имају дјецу, а то је у јеврејском друштву тог времена, које је очекивало месију спаситеља свијета, сматрано великим проклетством од Богам, јер се сматало да од неродне породице не може да дође месија. Замислите њихову вјеру, љубав и трпљење. Јоакиму се јавио архнагел Гаврил и јавио му радосну вијест да ће они у поодмаклим годинама постати родитељи и добити преблагословену кћерку која ће родити Спаситеља свијета – подсјетио је о. Владимир.

 

Поука је да наша вјера није неки тренутни сентиментални акт, нека лака пројава наше душе, већ, казао је о. Владимир, крвава борба нашег срца да останемо вјерни Богу онда када нам се чини да смо остављени од Бога.

 

– Постоје ти моменти богоостављености у нашем животу, када нас Бог испитује, испитије нашу вјеру и вјерност према Њему, нашу љубав. Да ли заиста имамо вјеру да ће нас Он спасити и дати нам по Његовој милости на наше добро? То је порука овога празника да у страшном трпљењу морамо да очекујемо дарове Божије и да никако не смијемо да ропћемо на Бога. Овдје сретам људе који имају многе проблеме, на примјер болесну дјечицу. Ја се трудим као свештеник да им кажем да морају да изнесу тај свој крст благодарећи Богу. То је неки крст који им је Бог дао, да би их на крају наградио вјечним и непролазним животом у Царству небеском – казао је о. Владимир и додао да је и Матер Божија сама носила тежак крст гледајући свога Сина распетога, али и дочекала радост да види свог Сина Васкрслога из мртвих.

 

Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.

 

Извор: Манастир Острог

View full Странице

[Нифада]

"Наша вјера није неки тренутни сентиментални акт, већ крвава борба нашег срца да останемо вјерни Богу!" Ово су баш јаке речи.Ово је време сентиментализма и јефтине забаве и то се неретко преноси и на веру,односно терен црквеног живота.Сентиментализам је популарнији,ефектнији на кратко,ово је време лепо упаковане лажи,украсна фолија у ствари често прикрива празнину и лаж на онтолошком нивоу.

[Нифада]

On 22.9.2018. at 8:47, Нифада рече

"Наша вјера није неки тренутни сентиментални акт, већ крвава борба нашег срца да останемо вјерни Богу!" Ово су баш јаке речи.Ово је време сентиментализма и јефтине забаве и то се неретко преноси и на веру,односно терен црквеног живота.Сентиментализам је популарнији,ефектнији на кратко,ово је време лепо упаковане лажи,украсна фолија у ствари често прикрива празнину и лаж на онтолошком нивоу.

Lepo je kada prepoznas negde komentar na komentar i koji malo ko razume,ili možda  niko osim tebe.I onda shvatiš da ti ponekad najviše kažu oni koji sa tobom najmanje govore,ili da su najviše sa tobom oni koji nisu blizu tebe .