Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 11 часа, Родољуб Лазић рече

Уосталом, постави цео тај Савин текст, а не две реченице. Прилично сам сигуран да Сава није прећутао борбу св. Василија против уније.

Свети ВАСИЛИЈЕ(Јовановић) митрополит херцеговачки 1639-1671.

Митрополит  Василије (у  свету  Стојан  Јовановић)  рођен  је  у селу  Мркоњићу,  недалеко  од  Љубомира,  око 1610.  године  од родитеља  Петра  и  Ане.  Књигу  је  изучио  код  јеромонаха Серафима,  настојатеља  манастира  Завале,  чије  се  братство одликовало  преписивањем  књига.  У  циљу  даљег  школовања игуман  Серафим  је  упутио  свога  искушеника  Стојана  у манастир Тврдош.  Ту  је  Стојан  замонашен,  добивши  име  Василије,  и рукоположен  у  чин  ђакона  и  презвитера.  Претпоставља  се  да  је јеромонах  Василије  извесно  време  био  придворни  монах  на Цетињу, али о томе нема никаквих 57 писаних  докумената.  Будући  да  је  у  манастиру  Тврдошу,  где  је Василије  био  архимандрит,  дошло  до  неких  несугласица  међу братством,  напустио  је  свој  постриг  са  намером  да  оде  у  Свету Гору.  За  одлазак  у  Свету  Гору  добио  је  благослов,  али  не  за

стални  боравак.  Након  једногодишњег  боравка  на  Атону архимандрит Василије вратио се у свој Тврдош. 

Први  запис  о  Василију  као  архијереју  имамо  из 1639. године. Наиме, на књизи коју је Стеван Владиславић поклонио манастиру Тврдошу,  владика  Василије  се  потписао: „аз  смерени  митрополїт захуме Вьсїлїе". 26 Те године митрополит Василије осветио је нови иконостас  манастира  Пиве.  Зато  се  ова  година  узима  као  година његове  хиротоније.  Резидирао  је  у  манастиру  Тврдошу  и Оногошту, односно у манастиру Острогу.  Патријарх  пећки  Гаврило 27.  новембра 1651.  године  дао  је митрополиту  Василију  Источнохерцеговачку  епархију (Никшић, Плану,  Колашиновић  и  Морачу)  тако  да  је  Василије  постао митрополит целе Херцеговине.

У  години  свога  представљења  митрополит  Василије  обновио је  својим  средствима  пирг  светога  Георгија  у  манастиру Хиландару. 27 Митрополит  Василије  упокојио  се 29.  априла 1671.  у Острогу.  Његов  култ  настао  је  спонтано,  с  тим  што  га  је прихватила  цела  Српска  православна  црква  која  светог  Василија поштује и слави као једнога од својих највећих светитеља.

26 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1321.

27 Исто, IV, 6985.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Oчито је еп. Сава конципирао текст тако да се бави само  најбитнијим биографским детаљима - рођен, замонашен, рукоположен, био тамо, вратио се, постао епископ, упокојио се... Суво и штуро, без освртања на садржину његовог пастирског деловања.  Како год, остаје да он прихвата претпоставку да је св. Василије био придворни монах, али сматра да за то нема писаних докумената. Да је износио и спорне чињенице и полемисао са њима, па међу таквима поменуо и овај детаљ из живота светог Василија, онда би се то могло разумети тако  како си ти разумео. Међутим, он износи само чињенице које сматра позитивним (постојећим) и прави од њих костур за биографију. А међу њима помиње и чињеницу да је био придворни монах.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из службе Светом Василију:

На Малој вечерњи:

Яко звѣзда́ многосвѣ́тлая,* святи́телю Васи́ліе,* вруче́нное ти́ ста́до утвержда́я, прехва́льне,* украси́лъ еси́ луча́ми правовѣ́рія догма́товъ* и е́реси тму́ отъ него́ отгна́лъ еси́, всече́стне.* Тѣ́мже мо́лимся ти́:* моли́ся изба́витися отъ бѣ́дъ и скорбе́й* творя́щимъ па́мять твою́. [Два́жды.]

Сія́етъ дне́сь па́мять святи́теля Васи́лія,* просвѣща́я вселе́нную,* я́ко пресвѣ́тлое со́лнце, въ Остро́зѣ,* озаря́я вѣ́рныхъ сердца́* и приходя́щія къ ра́цѣ моще́й его́* врачу́я отъ болѣ́зненныхъ неду́говъ;* тѣ́мже, сла́вяще па́мять его́,* усе́рдно лобыза́емъ святи́теля мо́щи,* моля́ся, да отжене́тъ тму́ е́ресей отъ ста́да своего́* си́лою отъ Дѣ́вы Возсія́вшаго.

 

Канон, песма 1:

Обрѣ́лъ еси́ небе́сную прему́дрость, я́ко вруче́нный ти́ тала́нтъ, и́же умножа́я, богоно́сне Васи́ліе, разори́лъ еси́ де́моновъ ле́сти и умудри́лъ лю́ди боже́ственнымъ уче́ніемъ.

Канон, песма 3:

Святи́телю Васи́ліе, уче́ньми свои́хъ святы́хъ у́стъ, изъ у́стъ непрія́зненныхъ волко́въ, лю́ди своя́ изба́вилъ еси́ и приве́лъ Творцу́, подава́я всѣ́мъ да́ръ исцѣле́нія.

Канон, песма 4:

Ты́, о́тче свяще́нне Васи́ліе, испо́лненъ Свята́го Ду́ха, лука́выя ду́хи отгна́лъ еси́, духо́вными вѣ́ры уче́ньми твои́ми просвѣща́я ста́до твое́.

Канон, песма 5:

Щито́мъ Правосла́вія охраня́еши лю́ди своя́ отъ па́губныхъ е́ресей, блаже́нне Васи́ліе, огражда́я и́хъ отъ злово́нія благоуха́ніемъ богоно́сныхъ моще́й твои́хъ, до́брый па́стырю Васи́ліе.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не остаје ти ништа друго него или да славиш св. Василија Острошког онако како га прославља Српска Црква или, ако ти се ту нешто не свиђа,  да му ти напишеш неко ново житије и нову службу и да га са тим житијем и службом прослављаш у некој новој цркви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sveti Vasilje je bio ekumenista taman koliko je bio i etnofiletista ili nacionalista.

Problem sa ovim pojimova sto su naoruzani, kasnije nastali te se onda retrogradno primjenjju na svetog, dakle anahronija.

Ako se sve to zanemari i nacinalizam se shvati kao ljubav prema svome rodu, a ekumenizam ljubav za druge i drugacije, onda to ide jedno uz drugo, i ne ide jedno bez drugog.

Medjutim kada imamo ideologiju nacionalzma i ideologoju ekumenizma one obje razaraju zajedniicu i spolja i iznuta.

Zdrav ekumenizam je zato najbolji nacin odbrane spolja, a zdrav nacionalizam iznutra.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То када би модерни теолози читали житије. Не читају али би да га мењају, по оној народној крштавају јариће.

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Onufrije рече

То када би модерни теолози читали житије. Не читају али би да га мењају, по оној народној крштавају јариће.

Житија су хагиографски, а не историографски документи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 26.1.2022. at 13:04, Родољуб Лазић рече

А иначе, независно од овог питања, слободно се ти предложи за анатему или рашчињење, немам ништа против.  

Јел постоји засебан чин и обред анатемисања у Православној Цркви? Ја сам нашао само римокатолички онлајн.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 42 минута, mirko1929 рече

Јел постоји засебан чин и обред анатемисања у Православној Цркви? Ја сам нашао само римокатолички онлајн.

Мислим да не постоји обред, него само Сабор или Синод доноси одлуку у којој се каже да тај и тај више није члан Цркви или тако некако. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Родољуб Лазић рече

Мислим да не постоји обред, него само Сабор или Синод доноси одлуку у којој се каже да тај и тај више није члан Цркви или тако некако. 

Ne postoji ali sam čuo da je izvrsen nad Vasom Pelagicem u Sabornoj Crkvi u BG, u bio je stvari "obred" raščinjena, ne anatemisanja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Акт о анатеми Руске Цркве на Филарета Денисенка 1997. године:

"Освященный Архиерейский Собор имел суждение об антицерковной деятельности монаха Филарета (Денисенко), лишенного всех степеней священства Судебным Деянием Архиерейского Собора от 11 июня 1992 года и предупрежденного Архиерейским Собором 1994 года о том, что «в случае продолжения... бесчинства он будет отлучен от Церкви через анафематствование».

Освященный Архиерейский Собор вынужден ныне со скорбью констатировать, что монах Филарет не внял обращенному к нему от лица Матери-Церкви призыву к покаянию и продолжал в межсоборный период раскольническую деятельность, которую он простер за пределы Русской Православной Церкви, содействуя углублению раскола в братской Болгарской Православной Церкви и принимая в общение раскольников из других Поместных Православных Церквей; преступно пренебрегая обоснованным прещением со стороны законной церковной власти — лишением сана, он продолжал совершать святотатственные «богослужения», в том числе и кощунственные лжехиротонии; не имея священного сана, монах Филарет, к соблазну многих, дерзнул наименовать себя «патриархом Киевским и всея Руси-Украины», в то время как древнюю Киевскую кафедру правомерно занимает канонический Предстоятель Украинской Православной Церкви в сане митрополита; монах Филарет не прекратил возводить хулы на епископат, духовенство и верных чад Украинской Православной Церкви, пребывающей в каноническом общении с Русской Православной Церковью и через нее со всей вселенской Православной Церковью, продолжая наносить своими преступными деяниями урон Православию на Украине.

Ввиду вышесказанного Освященный Архиерейский Собор на основании 28-го Апостольского правила, гласящего: «Аще кто епископ, или пресвитер, или диакон, праведно за явныя вины изверженный, дерзнет коснутися служения, некогда ему порученнаго, таковый совсем да отсечется от Церкви», а также 14-го правила Сардикийского Собора, 4-го правила Антиохийского Собора, 88-го правила святого Василия Великого, единогласно определяет:

Отлучить монаха Филарета (Михаила Антоновича Денисенко) от Церкви Христовой. Да будет он анафема пред всем народом."

Освященный Архиерейский Собор извещает Предстоятелей Поместных Православных Церквей о состоявшемся отлучении от Церкви через анафематствование бывшего монаха Филарета (Михаила Антоновича Денисенко).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Мислим да не постоји обред, него само Сабор или Синод доноси одлуку у којој се каже да тај и тај више није члан Цркви или тако некако. 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ne postoji ali sam čuo da je izvrsen nad Vasom Pelagicem u Sabornoj Crkvi u BG, u bio je stvari "obred" raščinjena, ne anatemisanja.

Да, то је обред рашчињења. Исти такав је био и код римокатолика.

Обред римокатоличке анатеме из филма Бекет:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Svaka čast, stvarno mi ovakvi komentari rešavaju mnoge dileme! Znate čega sam se setio, na nekoj od prethodnih tema, ne sećam se više, komentarisali ste nešto otprilike ,,ne može se vrednovati Hristos, nije on vrh, garant sistema vrednosti", tako nekako. Jutros sam bio na liturgiji u hramu Svetog Save i patrijarh je više puta spominjao kako je Sveti Sava uspostavio sistem vrednosti. Je l' možete da prokomentarišete to, baš sam razmišljao o tome? Isto mi je još jedna stvar pala na pamet danas, a ima isto veze sa stvarima koje ste pričali. Setio sam se onoga ,,nema istine o biću" jer ga tako opredmećujemo, a onda sam pomislio kako u Simvolu vere kažemo ,,Svetlost od svetlosti, Boga istinitog...". Ako sam ja išta dobro razumeo od onoga o čemu ste pisali, nije mi jasno kako se onda u Simvolu kaže da je Bog istinit, to je istina o njemu? Eto ako vas ne mrzi, voleo bih da prokomentarišete ovo, moguće da sam omanuo u razumevanju, pa me ispravite. Pozdrav

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се вратимо на тему. 

Треба се окренути будућности, а она је да Васељенски Патријарх више не представља православље које иде својим путем, а он ако се покаје примићемо га као заблуделог сина и све што је имао пре признаћемо му и још ћемо да му додамо, али да буде неки источни  папа то нема шансе.

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...