Raskol se zahuktava

[Milan Nikolic]

Руска православна црква формирала егзархат у Африци - 30.12.2021, Sputnik Србија

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Московска патријаршија формирала је патријаршијски егзархат на територији Африке након одлуке Александријског патријарха Теодора да призна...

 

Више од сто свештеника Александријске цркве прешло у РПЦ - 30.12.2021, Sputnik Србија

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Више од сто свештеника Александријске православне цркве прешло је под јурисдикцију Московске патријаршије заједно са својим парохијама и верницима, изјавио је за...

 

[Milan Nikolic]

Руски митрополит: Ситуација у православљу подсећа на раскол у XI веку - 02.01.2022, Sputnik Србија

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Ситуација у православљу подсећа на раскол из XI века, када је свађа између цариградског патријарха и папе довела до вишевековне поделе цркве, сматра...

 

[Zoran Đurović]

пре 5 часа, Milan Nikolic рече

Руски митрополит: Ситуација у православљу подсећа на раскол у XI веку - 02.01.2022, Sputnik Србија

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Ситуација у православљу подсећа на раскол из XI века, када је свађа између цариградског патријарха и папе довела до вишевековне поделе цркве, сматра...

 

Говорих и писах да је овај раскол као и онај, само је овај опаснији, јер немамо разлике у Симболу вере, иако је идеологија дубоко расколничка, јер подразумева источни папизам, а који је за мене јерес. 

[Ćiriličar]

@Milan Nikolic

Већ ми је мука постала од лоше ситуације око вога...видех данас под овом да си нешто набацио, па ни не гледах....мислио сам ајде ништа ново.

Мало пре сам ово што си објавио проитао на ИН4С и шокирао се. Човек се увек некако нада...али ова изјава ме баш штрецнула. Изгледа да су наде слабе, а да се раскол, баш, све више захуктава.

Некако, из свог живота говорим...нагоре ствари се човеку десе или изненада или крену од какве будалаштине, рекао би баналије...и онда поприме такве разере да их некад и цео живот плаћаш.

Ово беше изненађљење, али толико апсурдно, ем што та надрицрква која је добила ту надриаутокефалију скоро да и не постоји...смешна дружина. Али, не лези враже...једна за друго Црквом их признаје...просто да човек не поверује....изгледа нестварно. Али кад сагледаш како се заједнице растурају...па не пукне брак ради пара и прељубе само...пуца ради даљинског управљача и сл. А то значи да је труло изнутра.

Православље, осим у деловиме неким по исламским државама, никад није било слободније.  Никада раширеније (било је у време Јустиниана "светлије" али није било овако распрострањено)...и ето га...зла сила удара и не промашује. Зна и кад и где и преко кога...шокиран сам да је митрополит дао овакву изјави "недипломатску"....значи да не ваља никако.

[Вукашин]

Да, овакве изјаве се до сада нису чуле. 

 

[Zoran Đurović]

пре 9 минута, Вукашин рече

Да, овакве изјаве се до сада нису чуле. 

Само је моја смиреност писала у овом смислу и отворено, па су ме разапињали. Као и за друге расколе. Да не бих био анатемисанод Барта због мојих критичких ставова морао сам да напустим тај патријархат. Нашијенци су ме пљували иако су на устима говорили да су против мешања Фанара у Московска посла. Све је то лицемерно, али шта да радиш. Уредно су ме наше владике друкали код Васељенског. Срећа да је то мањина.   

[Вукашин]

Сећам се гласова да ми као СПЦ треба да гледамо "своја посла" и да се не мешамо у сукоб Грка и Руса, али то је сада практично немогуће.

Није добро.

[Ćiriličar]

Пре сат времена, Zoran Đurović рече

само је овај опаснији, јер немамо разлике у Симболу вере, иако је идеологија дубоко расколничка, јер подразумева источни папизам

Хм...да нема догматских разлика, не мења нико Симбол вере...али Сабора није било 12 и по векевоа, мислим на, ајде да и ја кажем, велики сабор. Вероватно ће се урачунати некада (ако овог света буде, али како је кренуло ко зна...) неки мањи сабори (Паламин и сл.)...хоћу рећи 12 векова нема сабора, а чим је православље прогледало од окупатора и комуњара (ислам је уништио Византију, балкан, Русија се патила на истоку, онда 2 светска рата, па комунизам) одмах нови раскол...нисмо се ни одморили од тужина и сатанских идеологија и већ раскол. Причамо о деценијама не о вековима сада. А сад се љествица "спустла" са догматских на еклисиолошке теме...осим тога, свет изгледа другачије - огромне су јако брзе миграције, дакле ...рецимо, како ћеш данас применити 2. правило Другог вас сабора? Скоро је немогуће. Дијаспора, тзв. , то се некако гура под тепих па имамо паралелно "националне епархија" да тако кажем, то јест више епископа на једном географском простору.

Даље...то да епископ не смије без благослова другог епископа да делује на туђој епарији - то је неизводљиво! Модерна комуникацја - владика у Америци да интервју београским медијима и не делује само у Митрополиј бг-карловачкој него у читавом свету.

Ово око Украине је тек пасурд...ајде да је рецимо нека нова "загранична" црква негде у дијаспори па и некако...да не тупим...много је проблема, а сујете су правагнуле....не ваља никако, могли бу ући у опасан хаос....јер више, ради глобализације (не идеолошке, него фичке, неминовне) измешани су и народи и једноставно ако се то саборно не уведе у ред...не ваља.

Осим тога, стубови Цркви полако се селе у онај Свет...долази до дмена генерација...питање је шта ће ссве бити јер ми смо сведоци једне "либерализације" Цркве и учења али тако да се то није искристалисало...Св. Софроније: 100 доктора теологија сваки другачије мисли...хоћу рећи...имаћемо "иринејштину", "зизјулаштиу" и сл. (карикирам)....не ваља, јер сабора иако није било, живело се са оном "Једна, Света, Саборна...", сада на шта да се позивамо...то је опасно стање...

 

ПС: Ја сам некако мог личног мишљења, да ће последња времена праву веру изнети понајвише попови. Мислим да је зато Господ зато дао Св. Јована Кронштаског да мало "раскилма" предрасуде...знамо сви да је скоро био грех бити у браку за неке...мада са нам набили гриже савести ако се и жене своје доватимо, а око нас содомија...

[Милошшш]

Nema mesta strahu. Ništa neće Crkvu da razruši jer je sam Gospod čuva i vodi, kao što je i obećao.

"Jer treba i podvajanja da budu među vama, da se pokažu koji su postojani među vama."
 

[Zoran Đurović]

пре 10 часа, Милошшш рече

Nema mesta strahu. Ništa neće Crkvu da razruši jer je sam Gospod čuva i vodi, kao što je i obećao.

"Jer treba i podvajanja da budu među vama, da se pokažu koji su postojani među vama."
 

Али не твоју "цркву". 

[Нифада]

Још је-у најави свеправославни,Сабор на Криту показао да је стање на терену далеко од саборности и заједништва.

Никада ,у било којој сфери,гурање ствари под тепих није дало добре резултате.

 

 

[Ćiriličar]

Запад би да инсталира НАТО-православље: Вартоломејова замка за Бугарску православну цркву?

Бугарска православна цркве увучена је у игру Цариграда који уз помоћ својих евроаталантских покровитеља покушава да бар једну словенску цркву примора да призна украјинске расколнике. Случај који се недавно десио у Истанбулу говори да иза посредног признања тзв Православне цркве Украјине стоји замка Фанара

фото: Сергей Пятаков/Спутњик

 

Саслуживање на литургији на којој је митрополит халкидонски поменуо Епифанија Думенка као митрополита кијевског, старозагорског Кипријана Бугарске православне цркве довело је под рефлекторе јавности, а светско православње пред питање: да ли после три грчке, и прва словенска црква клизи у велики раскол.

Наиме, мирополит Бугарске Православне Цркве саслуживао је у Истанбулу митрополиту халкидонском Емануилу Адамакису у цркви Светог Стефана, која припада бугарској заједници Истанбула али се налази под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.

Приликом читања диптиха на литургији, ђакон Константинопољске патријаршије је међу именима предстојатеља Православних Цркава навео и „Епифанија кијевског“, иако Бугарска православна црква није признала такозвани томос о аутокефалности који је украјинским расколницима доделио цариградски патријарх.

 

Цариградски митрополит-мајстор провокације

Незанемарљива је чињеница да је митрополит старозагорски Кипријан почетком 2019. био на челу посебне комисије коју је основала Бугарска Црква а која се бавила питањем украјинске „аутокефалности“.

О томе да ли је могуће са Цариградом који крши каноне и прави раскол у православљу очувати литургијско јединство те у којој мери случај у Истанбулу упућује на „незванично признање“ украјинских расколника, а у којој на замку Цариграда, разговарамо са Валеријем Алексејевим, историчарем, професором на Ломоносову и директором Међународног фонда јединства духовних народа из Москве и правним историчарем Зораном Чворовићем.

Митрополит Адамакис је мајстор провокације, сматра Алексејев, и тако, уверен је, треба читати овај догађај у којем је своју улогу нехотице добио и митрополит БПЦ.

„Реч је, у хијерархији Константинопољске патријаршије, о другој фигури после патријарха Вартоломеја. Митрополит Адамакис је 2018. био организотор Црквеног сабора у Украјини, на којем је у присутству Петра Порошенка додељена аутокефалност украјинским расколницима. Помињање Епифанија Думенка на литургији на којој саслужује и митрополит БПЦ имало је за циљ да створи привид како је ова црква признала неканонску цркву у Украјини, а заправо по среди је лаж и провокација при чему се митрополит БПЦ нашао у врло незавидној позицији“.

Саборска осуда свејереси источног папизма

На питање, да ли је могуће супротставити се неканонском томосу о аутокефалности Цариградске патријаршије, а истовремено са Цариградом одржавати богослужбено јединство, Чворовић каже да овај случај показује да епископи других помесних православних цркава које не признају тзв цркву у Украјини али који нису прекинули богослужбено јединство са Цариградском патријаршијом која је отишла у раскол, могу доћи у ситуацију у коју је дошао митролит Бугарске цркве.

„Овакво стање неодрживо је на дуже стазе и помесне православне цркве које бране канонско јединство и не признају поступке и одлуке Цариграда у једном тренутку ће ради очувања јединства и канонског поретка морати да прекину богослужбено јединство са Цариградском патријаршијом и цариградског патријарха осуде на Сабору за јерес источног папизма. Или ће будући след догађаја утицати на Цариградску патријаршију да у једном тренутку понити неканоски томос, ако не Вартоломеј, можда и његов наследник“.

Две струје у Бугарској Цркви

Такође, напомиње, и у БПЦ постоје две струје које нису сагласне по овом питању.

„У Бугарској цркви дуго се води борба између православне струје окупљене око бугарског патријарха која је одбила учешће на Критском сабору који је противно канонима сазвао и ставио на врло проблематичан предсаборским документима цариградски патријарх Вартоломеј, и појединих епископа који су очигледно блиски Цариграду и одређеним гркофилским и модернистичко екуменистичким круговима. Та борба је дуга, уосталом БПЦ се налази на удару још од 90-тих година тако да је питање како ће коначно изгледати одлука БПЦ по питању украјинског раскола“, каже Чворовић уз напомену да се помесне православне цркве у оним државама које су чланице НАТО сигурно налазе под притиском световних политичких структура на које утицај врше евроатлантске структуре.

Важно признање од стране бар једне словенске цркве

Осим тога, за Цариград би необично важно било, указује Алексејев, да поред грчких цркава украјинске расколнике призна и једна словенска црква.

„Ниједна црква православних словенских народа није признала раскол већ само неколико грчких цркава и то под притиском патријарха Вартоломеја који ужива покровитељство Америке и Грчке. Користећи подршку Америке, Грчке и Европске уније, Вартоломеј би јако желео да и словенске православне цркве крену пут украјинског раскола. Но, на срећу то се не дешава и ми се надамо да ће Српска, Бугарска, Чешка и остале православне помесне цркве остати доследне својим ставовима“

Саговорници Спутњика упозоравају да случај у Истанбулу показује да потези које вуче Цариград нису део решења већ усложњавања проблема који постоји на свеправославном плану.

Наташа Јовановић/Спутњик

[Родољуб Лазић]

У књизи "Новаторско богословље митр. Зизиуласа",  још 2003. године сам помињао и папистичке претензије Истанбулских патријараха и написао ово:

"Цариградска патријаршија је у прошлом веку стрпљиво и упорно настојала да се избори за нови, неканонски положај према осталим Помесним Православним Црквама који би (положај) подразумевао не само првенство по части, него, практично, и првенство по власти. Богословски, то је подупирано позивањем нарочито на 9, 17. и 28. канон Четвртог Васељенског Сабора којима се, наводно, обезбеђују већа права Цариградске патријаршије према дијаспори. О неоснованости оваквог тумачења поменутих канона почетком прошлог века серију чланака је написао проф. Сергије Тројицки, који је у овим ставовима препознавао тежњу ка успостављању источног папизма....Било како било, нови однос Цариграда према осталим Помесним Православним Црквама добио је и статус званичног "учења"[1].

[1] У том смислу индикативно је обавештење које је 7.12.1995.г. објавила Стална делегација Цариградске патријаршије при ССЦ, са потписом др Георгија Цециса. У саопштењу се каже да "Васељенски патријарх изражава јединство Помесних Православних Цркава, а то значи да би једна Помесна Православна Црква била канонска, тј. била сматрана за чланицу целокупне православне породице, она мора бити у општењу са Цариградским Патријархом". Дакле, за неку Помесну Цркву није од важности да ли исповеда Апостолску, Светоотачку, Предањску веру, него да ли је у општењу са Цариградским патријархом. Не видимо да се ово може схватити другачије него као промовисање православног папе."

Како сам поменуо у горњем одломку, о источном папизму професор Сергије Тројицки је у периоду  од двадесетих до шездесетих година прошлог века написао двадесетак чланака, у којима је потпуно разбуцао папске претензије истанбулског патријарха. 

Пре петнаестак година сам превео десетак тих његових чланака, са намером да се то објави као књига, али није дошло до реализације.

Неколико тих чланака је тренутно доступно у библиотеци "Светосавља" и ко хоће може да се упозна са аргументованим оповргавањем истанбулске папистичке теологије:

https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/

https://svetosavlje.org/eklesiologija-pariskog-raskola/

https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/

https://svetosavlje.org/kako-nastali-spor-privesti-kraju/

 

Иначе, садашње тужно антиканонско деловање неколиких патријашија, које су, поводећи се под притисцима и уценама, признале Думенкову организацију као цркву, показује колико је Православље ослабило и постало део овог света, без снаге да се одупре моћницима који намећу оваква цркворушилачка решења. При чему је и руска позиција само у овом тренутку и у односу на Истанбул исправна и у складу са канонима,  када се ради о "њиховој кожи", али не треба заборавити да је и РПЦ  са истанбулским патријархом деценијама усрдно гурала екуменистичку причу и пристајала на разне компромисе и одступања, попут Баламанда, на пример.

 

 

 

 

[sanja84]

I... koja je dojava? Na čijoj smo strani?

[Родољуб Лазић]

На страни Истине, подразумева се.