Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Нема ме 3-4 дана на форуму и видим смиренословни понтифекс има овде пуно радно време на троловању и спиновању.

Је ли то био неки конкурс негде? Или преко везе се иде само?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, HOA+ рече

Он нема везе са тим што ти причаш и спинујеш

Па то смо за њега још пре месец и по дана утврдили...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Pontifex Emeritus рече

Хвала, оче, што си овој неколицини саговорника са Поука поново указао на то да римокатолици нису јеретици, и да је називати их јеретицима колико бесмислено, толико и неприкладно на форуму који негује културу дијалога међу хришћанима.

mozemo to i drugacije formulisati.... PC je jedina saborna i apostolska crkva.... tako da ostaje i kultura dijaloga...:stadaradim:...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Bokisd рече

saborna

Католичанска, како би рекло Његово високопреосвештенство, митрополит зетски, брдски и скендеријски, егзарх свештеног трона пећког, Његово високопреосвештенство г. Амфилохије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, بسم الله الرحمن الرحيم рече

Католичанска, како би рекло Његово високопреосвештенство, митрополит зетски, брдски и скендеријски, егзарх свештеног трона пећког, Његово високопреосвештенство г. Амфилохије.

..moze i tako, eto Milance insistira da je PC zaista katolicanska crkva..... i mogu da se slozim....0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Просечан србенда рече

Нису римокатолици јеретици али папа и ови  око њега су ми сумњиви:POPOcorn1:

Римски папа није јеретик него архијеретик.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Pontifex Emeritus рече

Прво, он тумачи спорне каноне (3,4,5) тако да се њима наводно хтела “ограничити власт тих (локалних) сабора за све обласне цркве римског патријархата”. Он даље сматра да је Сардички сабор био уствари сабор Западне Цркве. Међутим губи из вида да је тај Сабор разматрао (уз остале и) случај свргнућа александријског епископа Атанасија Великог, због наводних канонских преступа. Тај исти Атанасије Велики се обратио папи Јулију апелацијом, што је био и повод сазивања Сабора у Сардици. Јер, ако је овај Сабор ограничио судске надлежности Римске Цркве на подручје непосредне јурисдикције епископа Рима, како је могао разматрати случај источног епископа из Египта (и неколицину других)? “Да би се православни епископи, који су припадали римском патријархату, сачували од аријанске самовоље”? Па александријска столица никад није припадала римском патријархату. То је бесмислено. А ево о чему се ради- тај Сабор је управо потврдио право да римски папа може да прима епископске апелације из било које помесне Цркве, и отклонио даље сумње, недоумице или приговоре по том питању. То је смисао донетих канона.

Друго, епископ Никодим каже да поменути канони спадају у “лична” правила, јер се односе само на једну личност и њена својства (у овом случају на личност папе Јулија), јер 3. канон римског епископа помиње по имену. Међутим, 4. и 5. канон уопште не помињу име, него само кажу- римски епископ. А и тамо где је наведено име папе Јулија не каже се да му се надлежност утврђује зато што је правоверан и праведан, него зато што “треба одати почаст успомени  апостола Петра”. Ствар је дакле у Петру, а не у Јулију. У престижу и части коју по обичајима и предању ужива римска столица, а не њен тренутни поглавар.

Vidi Pontifeks, vrlo je jednostavno, samo treba procitati 5.kanon :

Kanon 5
Osija episkop rece: Naslo se za dobro da ako neki episkop bude optuzen, i sabrani iz te iste oblasti episkopi svrgnu ga sa (svoga) stepena, pa se taj episkop apelacijom obrati najblazenijem episkopu Rimske Crkve, i ovaj htedne saslusati ga i nadje za pravedno da se ponovi razmatranje (=preispitivanje) stvari njegove, tada on (=Rimski episkop) neka izvoli da napise susednim episkopima one oblasti, da oni marljivo i potanko svaku stvar (rasmotre) i po istinskom uverenju (=po uverenju o istini) izreku presudu o toj stvari. (1)

Ako li pak neki (episkop), trazeci da se njegova stvar opet preslusa (=preispita), i molbom svojom privoli Rimskoga episkopa da sa svoje strane posalje prezvitere (radi odnosnoga suda), te da u vlasti toga episkopa (Rimskog) bude, ukoliko nadje za dobro i odredi da salje takve (prezvitere) koji je, vlascu onoga koji ih je
poslao, zajedno sa episkopima suditi – neka se i to odredi. Ako pak on (=Rimski episkop) nadje da je dovoljan predjasnji sud i odnosna presuda episkopa, ucinice (=postupice) kako najbolje izgleda njegovom mudrom savetu (=volji). Odgovorise episkopi: Sto je kazano, ugodno je (da se ustanovi)...(2)

Podelio sam kanon na dve dela. Ono sto je zajednicko za oba dela jeste da je kontekst taj da Rimski episkop moze samo ako nadje za potrebu da nalozi da se ponovo razmatra neki slucaj (neko je dosao da apelira u Rim) i onda je na tim tamo episkopima (gde je i bio taj slucaj) da ponovo sprovedu objektivnije sudjenje. I, Rim i papa na kraju prihvataju odluku koju su doneli episkopi za taj slucaj (koji je apelovao Rimu).

Kako pise u 1. delu kanonu, papa prvo prima apelanta, pa ako mu ovaj da ubedljive dokaze da nije imao fer i objektivno sudjenje, onda papa lepo napise pismo tamo onim episkopima da ponovo razmotre i preispitaju slucaj marljivo i detaljnije kako bi izrekli istinsku presudu (za taj slucaj koji je apelovao Rimu). I, to je to, Rim se vise ne mesa u rad tih episkopa i prihvata njihovo drugo sudjenje i novi sud i odluku. Znaci, Rim ne presudjuje povodom apelacije, sto je sustina full apelacije, ....nego Rim samo apelira u tom smislu, da ako hoce saslusa slucaj i ako nadje da treba ponovo da se preispita, obraca se episkopima da ponovo preispitaju taj slucaj - i to nije full apelacija koja je skopcana sa vlascu sudjenja i odluka, nego kao neka 'ogranicena' apelacija kojom se Rim obraca pismom episkopima da ponovo razmotre slucaj.

Drugi deo kanona,.....odnosi se takodje na apelaciju nekoga Rimu, samo sto ovaj put apelant trazi od pape da posalje i svoje legate na to neko drugo sudjenje, koji ce zajedno sa tim episkopima tamo gde je bio slucaj - vlascu koju su dobili od Rima (jer ipak, nije dozvoljeno kanonima nikome da se mesa u sud nekih episkopa u lokalnoj crkvi, ali je ovim kanonom dozvoljeno u nekim specificnim slucajevima i da papski legati mogu da ucestvuju u ponovnom sudjenju, ali samo zajedno sa ostalim episkopima).....zajedno sa tim episkopima obaviti ponovno i detaljnije sudjenje. Zasto apelant trazi papske legate, pa, verovatno sto misli da postoji strah (apelant) da ce i drugi put episkopi suditi nepazljivo i zato i trazi da papa posalje svoje pouzdane ljude koji ce (zajedno sa tim episkopima) doprineti objektivnom sudjenju.

Znaci, apelacija kao full vlast da Rim i papa ukidaju i sami (bez ucesca episkopa koji su sudili) donose i preinacuju presude nekih episkopa lokalnih crkava,.... to ne proistice iz ovih kanon sabora u Sardici, nego se samo daje kanonsko pravo Rimu  na apelaciju kojom moze da ponovo pokrece postupke pred drugim sudom .... (to je slicno kao sto se apelira Visem sudu na presudu opstinskog suda i onda ovaj Visi sud ako ustanovi da sudjenje nije bilo po zakonu, onda nalaze novo sudjenje i ne mesa se vise u rad tog novog suda koji ponovo sudi).

I, to se vidi iz slucaja pokusaja apelacije Rimu nekog iz Kartaginske crkve, koju je apelaciju Kartaginska crkva (sused Rima) odbila. Sto je zanimljivo papa se nije pozivao na taj kanon Sardike, sto bi bilo ocekivano da je zaista taj kanon davao pravo Rimu na full apelaciju,....nego se Rim pozivao na neki kanon Nikejskog sabora (koji nije bio originalno donesen u Nikeji) i Kartagina je sve to odbila kao kanonski neosnovano i branila je svoju kanonsku nezavisnost u sudjenju svom kliru. To je to.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Bokisd рече

Vidi Pontifeks, vrlo je jednostavno

Боки, искрено нисам читао дискусију, али само га рокај...

Имаш мој благослов ако ти нешто значи :)) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Pontifex Emeritus рече

Онај ко нас је увалио у проблем, тај нека и организује одбрану. На њему (њима) је и сва одговорност за последице сукоба у који нас је увео. Јер требало је имати на уму да ће одбијање наше Цркве да се прошле године одазове на прославу у Никеју, а која је уприличена нама у част, имати и одређене последице. Тај неформални раскол у који смо без икакве потребе ушли са Цариградом има и своју цену. Надам се да онај (они) који воде нашу Цркву имају неки план шта даље. Јер историја ће им строго судити. 

Мудра главо,

од мене имаш константан палац доле због незрелог размишљања и нарцисоидности.

Тебе, заправо, нико није увалио у проблем, увек можеш да се правиш да ниси са нама. Иди код Вартоломеја, попиј шербет, запали чибук и чекај да ти на коленима дође да моли за опроштај онај који нас је увалио у проблеме. Нек поведе и Русе да ти се и они извине за проблеме у које су сами себе увалили. Важно је да ти за себе имаш излазну стратегију.

Ако свом својом мудрошћу и знањем ниси успео да спречиш пропаст српског Титаника, чему ти толика мудрост? Закопаваш таланте. Куд те не упита Сабор за мишљење о Украјини? Куд тебе визионара нису ангажовали да проведеш будућности српске брод између Сциле и Харибде? Слепци су се уздали у своју мудрост, а не у твоја знања. Откуд им право пред будућим поколењима? Колико си дописа упутио патријаршији са анализом стања и предлозима решења? Колико си само упозоравао?? Само толико??? Морао си много више. Много, много више и много, много боље. Јер једино ти то можеш.

Одговорност је само на теби и ни на коме другоме, јер си ти седео скрштених руку док нам лађа тоне. Пискараш по форуму који прати 40 доконих матораца који ту седе зато што немају боље друштво (од којих сам први-прва ја), уместо да све своје знање и све силе уложиш у спасавање кукавног српства и да убедиш 40 много важнијих матораца да се не замерају фанарбаши. Довољно је што му пркосимо истрајавањем на једином исправном календару.

Ти си одговоран. Баш ти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, logdanov рече

Иди код Вартоломеја, попиј шербет,

Овај беспризорни лик ради отворено против СПЦ. Фанариоти се више и не крију. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Овај беспризорни лик ради отворено против СПЦ. Фанариоти се више и не крију. 

ово је чудно. Ја сам га одавно прецртао, али колико се сећам у почетку је нападао  Вартоломеја, мада је увек пљувао по Патријарху. Не знам шта је после писао, ништа паметно сигурно није. Ко се с њим расправља је баш докон и маторац :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Понтифекс је осведочени трол и напор, и сви којима је мила СПЦ и не мисле да је јагње низводно вуку замутило воду, ти нека га игноришу. Вероватно ће се врло брзо регистровати под новим именом.

Ми остали треба лепо да имамо овде свакодневни brain strorimg бацање идеја, замисли итд, јер ово владике читају и онда ће лепо на Сабору да нађу најмудрије решење на основу свега што су прочитали и овде и на другим порталима. Не постоје глупе идеје, свака идеја је добро дошла, сем предаје и капитулације, и идеја, хајмо пољубити Вартоломеја у папучу. Све остало напред!

СПЦ треба да одбије позив Цариграда и лепо сама да сазове Сабор и позове све сем Грка, да дођу и да се реши то питање. Гора је варијанта да ми позовемо Грке, а они кажу "ми нећемо ако нема главног Грка". То би нам био шамар, а овако лепо с капије им кажемо "Марш, нисте битни." Треба позвати Бугаре, Русе, Пољаке и Чехе и Албанце као суседну Цркву. Ако Албанци и не дођу ником ништа. Треба испословати да Антиохија одмах прва пре свих призна Македонску Патријаршију. Грци би се колективно убили, Вартоломеј би био свезан.

Мањкавост овог плана јесте у томе да код нас има неких који Македонце не воле и сматрају их комунистичком измишљотином, и да геополитичке прилике не иду нама у корист јер би Македонска Влада одбила и ово најбоље решење. Међутим, Македонска Јерархија би била свесна да је ово најбоље што могу добити, да их Грци мрзе и да друге и боље прилике неће бити.

Македонцима треба понудити понуду која се не може одбити, македонско име, титулу Патријарха и ставропигију Прохор Пчињски. А око даљих признања нека се сами сналазе и нека их признаје ко како хоће и кад хоће- 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...