Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

[Васијан]

On 8.9.2018. at 12:29, Zoran Đurović рече

Самоутепство ти иде данас! Ти си нон стоп тврдио да прејемство је гарант благодати, па зато имаш доктрину о "канонским" јеретицима. Даље, католици нису осуђени као јеретици на Вас. Саб., а ти си тај који инсистира на томе да се јерес мора осудити само на таквом сабору да би била правоснажна пресуда.

"Даље, католици нису осуђени као јеретици на Вас. Саб., а ти си тај који инсистира на томе да се јерес мора осудити само на таквом сабору да би била правоснажна пресуда."

Католичка јерес "филиокве" је анатемисана и проклета на Светом Фотијевом Цариградском Сабору који је 8. Васељенски. То што није још увек потврђен као такав, је зато што није било следећих Сабора који би то учинили. Сам 8. Сабор је потврдио 7. Васељенски за такав. Тако да ако неко лупи, па каже није још проглашен, онда ни 7. Васељенски није био до сазивања Осмог. Такође, по таквој логици ни светитељи нису светитељи док се не канонизују.

Такође, на Паламиним Саборима, то јест на 9. Васељенском, је такође осуђена латинска јерес о тварним енергијама божијим (из које извиру све латинске јереси). 

Дакле, на два Васељенска Сабора су осуђене две суштинске јереси Латина. Касније су Источни Патријарси (1583) додали нове анатеме на латинске праксе и исповедања (За Пасхалију, опресноке, Филокеве, причешће у једном виду, чистичиште).

Погледати:

https://svetosavlje.org/osmi-vaseljenski-sabor/

https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2012/1/69-90.pdf

 

Цитат

Осећаш да си у проблему па велиш како су католици предуго у јереси. То није валидан аргумент, јер видесмо да монотелити владаху 50 година, да иконоборство траја око 1 век. Потпуно је ирелевантно колико траје једна јерес јер благодат не испарава, а из твојих поставки нужно следи да су Католици благодатна Црква јер нису изгубили прејемство. 

Није то никакав проблем, већ чињеница. Латини нису одмах престали да буду Црква, то јест самим расколом са Источном Црквом, већ је то био процес. Када се грана отсече од дрвета, она наставља да има сокове још неко време. Зато је време овде јако битан фактор. Монотелити и иконоборци су исповедали једну јерес и задржали се на томе. Црква је прекинула општење са њима, али их је чекала. Један век уопште није толико дуг период. Остатак Православне Цркве није монотелитима и иконоборцима поставио православне Епископе, то јест, на своје источне катедре није поставио своје Православне Патријархе. Код Латина је другачија ситуација. Они после Првог Крсташког похода прекидају потпуно односе са Црквом и од тада се одвајају од Цркве све дубље и дубље. Прогрес јереси је све већи. Православна Црква, на областима у којима борави Латинска црква, поставља своје Епископе. Једино катедра Папе бива изузета, јер је за тако нешто потребан Васељенски Сабор, који се није сазвао и одиграо код православних читавих 1000. година од раскола, па до данас. На таквом Сабору би се једино могао изабрати нови Римски Епископ, а то није учињено из других разлога. Мада нема ни смисла постављати православног Папу, јер нема довољног броја пастве којој би био Папа. 

Иначе, о томе сам већ писао, Св. Огањ само једанпут у историји није сишао при призиву на Велику Суботу. То се десило у 11. веку када га је призивао католички латински патријарх Јерусалима. Сишао је касније када су га православни свештеници призвали, ван Гроба Господњег.

"Пословица каже да старост никад не долази сама, уз њу иду болест и смрт тела. То исто важи и за сваку болест, свако кривоверје и лажноверје: ни јерес никад не долази сама, нити остаје сама. Иза ње и уз њу јављају се и њене верне пратиље – духовна болест и духовна смрт. Ту св. Марко, као и св. Оци пре и после њега, поставља неодступно начело: „Подједнако се анатемише сваки јеретик, био он епископ, био он мирјанин.“[42] А шта је анатема? Анатема – „то је одвајање од Бога“:[43] то није црквена казна него црквена констатација, праћена жалошћу целе Цркве, да се један њен део одвојио од ње, а тиме и од Бога, јер, по речима св. Кипријана Картагинскога, не може имати Бога за Оца онај ко нема Цркву за Мајку (non potest habere Deum Patrem, qui non habet Ecclesiam materem) будући да се после Оваплоћења Христова не може човек сједини са Богом, са Светом Тројицом, другачије сем кроз Христа, а са Христом се не може сјединити сем кроз припадање Телу Његовом – Цркви. Закључак је јасан: чим једна група хришћана, мала или велика, упадне у јерес, она тиме својевољно иступа из Цркве и лишава се благодатнога дејства Духа Светога, који је Душа Тела Цркве. Тиме дотична хришћанска заједница престаје да буде Црква у правом смислу те речи. Њено духовно стање је стање без црквености, без благодатности. То важи за све отпале од Саборне и Апостолске Цркве Православне, без обзира на степен удаљености њихова учења од православнога. Ту важи опште начело: „Пас ми ортходоксос, еретикос“ – „свако ко није православан, јеретик је.“ Примењујући ове основне еклисиолошке истине на Римску цркву, св. Марко каже: „Произилазе да виши епископи и клирици нису више епископи и клирици, будући рашчињени од толиких и тако великих сабора, а да вам мирјани подлежу анатеми и одлучењу.“[44] На другоме месту он је још јаснији: Латински епископи и клирици су „несвештени од тада“ (тј. од времена усвајања јереси Филиокве) и „туђи благодати која им је била дата“, а световњаци „подлежу анатеми“. Разуме се да једно тело, рањено болешћу, не умире баш одмах, нити се грана, одвојена од дрвета, одмах суши, већ постепено. То важи и за заједнице одвојене од Православне Цркве. Но то не мења значај и тежину тврдње о њиховој безблагодатности. Овде и св. Марко, који је увек доследан и радикалан у своме богословствовању и не долива ни мало воде у чисто вино Православне Истине, изјашњава опрезно, јер, док за јеретичко свештенство недвосмислено тврди да је лишено благодати свештеничке, дотле за вернике, људе вођене, а не вође, каже само да „подлежу анатеми“, а не каже изричито да су сви они одвојени од Бога и лишени сваке могућности спасења.
Тако нам, ето, св. Марко приказује стварност и право стање разједињавања хришћанског света. Слика би била вернија кад би разједињеност била само површинска, како мисле многи од данашњих тзв. „екумениста“. Међутим, свиђало нам се то или не, ствари морамо примити онаквима какве оне јесу, или, како то лепо изражава св. Марко, „морамо и ми волети оно што Бог допушта“. (+Иринеј Буловић, Теологија Дијалога по Марку Ефеском).

 

Католичко свештенство је угашено временом, када и у ком тренутку, не знам, али због боравка у јереси, то јест не само боравка, већ активног остајања у њој и све дубљег и дубљег (и после Флорентинског Сабора, када је Црква, кроз личност Св. Ефеског, покушала да оправослави Запад и сједини га са Црквом) тоњења у јерес - латини су сасвим изгубили све Св. Тајне, које су им, и док су их имали, биле на осуду због боравка у смртном греху јереси.

"Дакле, узрок раскола проистекао је од њих, пошто су они отворено унели додатак који су од раније тајно исповедали. Зато смо ми њих први одвојили, и шта више оделили их и одсекли од тела црквене заједнице. Због чега? рећи ће неко; ради тога ли што су они имали правилну веру? Или што су учинили правилан додатак? Ко је тај који то може рећи, ако правилно мисли?

Напротив, ми смо их одлучили од себе јер су они замислили недопустиво, и безаконо су унели ни на чему заснован додатак. Ми смо их сматрали за јеретике, и зато смо их одсекли (-од Цркве). Зашто је то тако? Зато што благочестиви закони гласе: "Јеретик је, и законима против јеретика подвргавају се чак и они који у малом одступају од праве вере".

Ако дакле Латини не би ни у чему одступали од праве вере, ми не бисмо имали разлога да их оделимо. А ако су пак они потпуно одступили у богословљу  о  Духу Светом, кроз најопасније и богохулно новачење, они су јеретици и ми смо их као јеретике одсекли од себе. Због чега ми помазујемо миром оне између њих који се присаједињују нама? Због тога што су јеретици!

Другог васељенског сабора седми канон говори: "Они који се обраћају у православље и приопштавају се делу оних који се спасавају, примамо их по правилима и обредима које употребљавамо приликом пријема јеретика: аријанаца, македонијеваца, савелијана и новацијана, затим оне који себе називају чистим, аристеријане, квартодецимане или тетрадите и аполинаријевце, при чему они предају "левелус" (-писмено исповедање вере), и проклињу сваку јерес која не учи као што учи Света Божија католичанска и апостолска Црква; и ми их печатимо (-знаменујемо) и најпре помазујемо светим миром чело, уста, и уши, и знаменујући их говоримо: "Печат дара Духа Светог". Видите ли каквом обреду подвргавамо оне који се од Латина присаједињују нама? Они су дакле као и сви остали јеретици.

Шта о томе пише премудри Теодор Валсамон, патријарх Антиохијски у свом одговору свјатјејшем Марку, Александријском патријарху?

-  Питање: "Заробљени Латини, и други, долазе у наше православне храмове и траже да буду препуштени Божанским светињама. Желимо да знамо, да ли то може бити допуштено?"

- Теодоров одговор: "Ко није са Мном, против Мене је, и ко не сабира са Мном, расипа"  (Мт 12:30). Како је пре много времена уследило одељивање западне цркве која се и римска зове, и велико нагомилавање њихових преступа, потпуно туђих православној католичанској Цркви, то ју је удаљило одзаједничарења, општења са четири света патријарха, како у односу обреда и учења, тако и осталих православних обреда, као и у уздизању папског звања; због тога Латини не могу бити освећивани из руку свештеника Божанским и пречистим тајнама док се не одрекну најпре латинских учења и обреда, и сагласно учењу канона не приступе православљу".

Чујете ли, они су се не само удаљили обредима већ и догматима, који су страни православљу. А све што је страно православнима, то је јеретичко и сходно канонима, они су дужни да буду оглашени (-катихумени), и миропомазани као такви. Откуда они одједном пред нама као православни, они који су толико времена и од толиких Отаца и Учитеља осуђени као јеретици? И шта их је учинило тако равнодушним к православљу? Истину говорећи, злато и таштина, томе су узрок. Упркос свему, то их није учинило православним. Ако неко од вас постане подобан њима, тај ће се подвргнути уделу јеретика.

Други пак говоре, "ако постоји средина у догматима, ми се онда можемо сјединити с њима, и добро би нам било с њима, и не бисмо били принуђени да противречимо нашим обредима и предањима". На овај начин су они многе привукли да последују њима у амбис безбожништва. Јер, они су поверовали да постоји нешто што је између два исповедања, као између два апсурда - и тако су себе добровољно бацили у погибао. Али, да ли је могуће у усаглашавању двају различитих исповедања пронаћи такву реч (-израз) која би их на исти начин исказивала?"(Окружна Посланица Светог Марка Ефеског: https://svetosavlje.org/sveti-marko-efeski-i-florentinska-unija/26/)

Такође, код Св. Ефеског видимо тврдњу да су латински епископи, упавши у јерес, престали имати благодат свештенства. Тај исти Отац прима те Латине (као катихумене) кроз Миропомазање у Цркву. Дакле, сматра да Латини немају Свете Тајне, а прима их без обреда Крштења. Што је очигледан знак да оклеветани Св. Никодим није измислио теорију икономије, већ да она свагда у Цркви постоји. Иринеј и моја маленкост тврде да јеретици упадом у јерес не губе благодат одма, већ је то процес само Богу познат. Наравно, анатемисањем и рашчињењем конкретних клирика, губи се аутомтски моћ савршавања Тајни.

На крају, постављам ове редове Преосвећеног Атанасија Јевтића:

"Није прихватљива теза, понављамо ми овде, коју је заступао проф. Н. Нисиотис, а у новије време, чини се, исто заступа (бар усмено) и Митрополит Пергамски Јован: да Православна Црква није после 7. Сабора држала ниједан Васељенски Сабор, јер „није могла“ зато што је „Црква била подељена“!? По тој „логици“, сасвим антипредањској, није могла Црква да одржи ни Свети Други Васељенски Сабор 381. године, нити пак може и сада да одржи овај Велики Сабор који Православна Црква већ неколико деценија припрема! Екуменска прича о „подели Цркве“ не стоји, јер Православна Црква кроз векове верује и доживљава себе у Христу, и јесте Духом Светим, Једна Света Саборнокатоличанска и Апостолска, неподељена Црква. Римски Патријархат се отцепио и отпао од јединства Светих Источних Патријаршија, дакле од Једне Свете Католичанске и Апостолске Цркве Христа Богочовека. То је до данас свест и савест Православног Светотројичног, Христолошко-еклисиолошког црквеног веровања, литургијско–канонске праксе и уопште живог Апостолско-светоотачког Предања Цркве Свете Једносуштне и Нераздељиве Тројице."

https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2012/1/69-90.pdf

 

 

[Васијан]

Не сећам се да сам то урадио у оним расправама из 2016. године, зато ћу сада преписати поредак примања јеретика у Цркву (по Трулском Канону) из најстаријег Барберинијевог кодекса. 

@Zoran Đurović нека пажљиво погледа. Сматрам да ће бити интересантно и @Bokisd

"Варверинијев евхологиј (p. 336)

Како треба примати оне који прелазе из јереси, у Свету Божију Католичанску и Апостолску Цркву.

Аријанце и Македонијанце, који су духоборци и Саватијани, који себе називају Катарима и Четредесетницима, који су Четвртници, и Аполинаријевци прихватамо кроз давање либелуса и анатемишући оне који су у истој јереси и сваку другу јерес као они који не мисле као што мисле Света Божија Католичанска и Апостолска Црква, запечаћење и помазане Светим Миром.

Претходно треба да приступе исправној вери, да посте десет или петнанест дана, да им се тумаче молитве ујутру и навече, учећи псалме и бивши оглашени, и тада се удостојавају ове православне вере.

Свештеик их приводи пред свету бању Крштења и говори ово: Уздижемо (име) православним именима и благовољењима његовим и оне који мисле са њима. Одричемо се свих јеретичких догмата и верујем у Свету и јединосуштну Тројицу по изложењу Светих Отаца правоуправљајући речју истине. И обраћа се њему говорећи: Верујеш ли у Свету и јединосуштну Тројицу? И онај који прелази потврђује: Верујем. Ако ништа не одговори његов воспријемник потврђује.

И пошто се прелазник приклони, свештеник ставља руку на његову главу и чини молитву: Боже Спаситељу...

И помазује га миром, као и новопросвећее над њим изговарајући речи.

И после овог се моли:

Господе Боже наш...

И тако се узводе у општење: прима заповести седам дана да не једе месо, нити да се умива, већ као и крштени, тако и он да проводи, и осми дан да се окупа.

Несторијанци и Евхтијиевци трева да поднесу либелус и  да анатемишу јерес и Несторија и Евтихија и Диоскора, Севера и њихове истомишљенике, и све претходно поменуте јереси, те да се причешћују Светим Причешћем.

Евномијанце који се једним погружавањем, и Монтанисте такозване Фтигијце и Манихеје, и Савелијане који о усвајању Оца уче и друге који тешко чине и све њихове јереси, и који желе да приступе истиним као јелине прихватамо." (L` Euchologio Barbarini gr. 336 (ff. 1-263), izdanje St. Parenti e Elena Velkovska, Roma 1995, str. 152/158).

(Извор: Канони и богослужење / Теодор Јангу; стр. 350-351)

 

Овде, у последовању примања јеретика, видимо да у се овај обред поистовећује са обредом Св. Крштења.

[Жика]

пре 14 часа, Васијан рече

Просто сам запањен твојом дрскошћу и кукавичлуком. Текст сам читао више пута, не знам ни број колико, ево узео сам и сада да га прочитам. Добро знам шта у њему пише. Ја хоћу да ти твојим речима напишеш, а не да извлачим из Флоровског. Ја сам на сва питања одговорио и на сваки детаљ се освртао и одговрао. На оно што нисам до сада, одговорићу, јер не могу све да постигнем. 

До сада овако нешто нисам видео. Да неко не сме да каже: "Имају Свете Тајне и они су Црква". Или да каже: "немају, они нису Црква". "Православна Црква је рашчинила Артемија и он више нема Свете Тајне". Или: "Православна Црква је рашчинила Артемија, али он ипак има Свете Тајне, јер рашчињење не постоји". 

Хоћу да ми одговориш на ова проста питања.

 

Ја ти рекох, а ти упорно тераш своје. Све пише у тексту. Ако не можеш да разумеш шта да ти радим.

[Жика]

@Васијан

Код тебе је све црно-бело, изгледа да мало компликованије ствари не можеш или нећеш да разумеш.

[Zoran Đurović]

пре 8 часа, Васијан рече

Пт Павле, покајани иконоборачки Патријарх, се упокојио пре Хиротоније Св. Тарасија. Он је на трон дошао као Православан, тако да су њега једино могли да рукоположе православни Архијереји из других Цркава, које су вероватно позвали да дођу и учине Хиротонију, обрадовавши их да је време иконоборства као јереси у Цг Патријаршији престало. Нелогично је да су га могли рукоположити ови Епископи о којима се на Сабору расправљало како ће и на који начин бити рехабилитовани и помиловани у Цркви.

Мали Перице, Павле је био иконоборац, и по нежитијским изворима Ирина га је натерала да се повуче. Није дејствовао као православни Пт. Напустио је престо и примио схиму, што онемогућава да буде владика, отишао је у пензију. Тарасија су могли да рукоположе само иконоборци, јер све др. патријаршије су Анатемисале Цариград и нису биле у општењу са истим. Чак и прозелотски аутори навгоде да су га рукоположили иконоборци. Као кад би умро Папа а онда Кирило Московски дошао да рукоположи новог Папу!

пре 7 часа, Васијан рече

Тарасије рече: "Видим растргану и раздељену Божју Цркву" - дакле, ако Црква раздељена, значи да је Црква, по њему, и ту код иконобораца!

НАЈСВЕТИЈЕМ (=НАЈБЛАЖЕНИЈЕМ, SANCTISSIMO, ТО МАКАРИОТАТО) ПАПИ СТАРОГ РИМА МАРКО, ЕПИСКОП ЗБОРА ВЕРНИКА У ЕФЕСУ

 1. Данас наста увод у радост читавоме свету; данас почињу да изгревају целој васељени словесни зраци сунца мира; данас уди Господњега Тела, раније за много времена разбијени и отргнути једни од других, хитају ка међусобном сједињењу! Јер Глава, Христос Бог, неће више да подноси да стоји над раздељеним телом, нити, будући Љубав, хоће да веза љубави међу нама буде потпуно прекинута [Црква је једна, иако раздвојена, воле се, али како су у болесном стању, постоји опасност да се сасвим прекине та веза љубави]! Стога подиже (Христос) тебе, првенствујућега међу свештеницима Његовим [Не само обичног свештеника, него првог] да нас сазовеш овде [Од изузетне тежине, јер се умањује значај цара који је у антици увек сазивао сабор; папи се признаје апсолутно првенство, што је у старој цркви било незамисливо], а подиже и најблаговернијега цара нашега да те у томе послуша, и пресветога нашега пастира и патријарха приправи на то да заборави старост и дуготрајне болести, а и нас који смо под њим пастири одасвуд сабра и укрепи нас да се смело одлучимо на далеки пут преко пучине и на друге опасности. Није ли се очигледно све то збило Божијом силом и судом, и није ли то све предзнак доброга и Богу милога свршетка? [Јасно каже да је мирење Божија воља] Хајде дакле, пресвети оче, прими чеда своја, која ти дођоше издалека, са Истока; загрли оне што од давног времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; исцели саблажњене.

Дакле, примени закључак који си дао на основу Тарасија, па ћеш укапирати да су Католици за Марка били Црква. И то после Фотијевог "Вас"Саб и анатемисања КЦ! Ти се нон-стоп самоубијаш. Настави сам у том богоугодном делу.   

[Zoran Đurović]

Управо сада, Жика рече

@Васијан Код тебе је све црно-бело, изгледа да мало компликованије ствари не можеш или нећеш да разумеш.

Неће, мада га интелигенција не краси. Ја сам завршио са њим. 

[Жика]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Неће, мада га интелигенција не краси. Ја сам завршио са њим. 

Он доста чита, али се види искључивост и хладноћа. Неке ствари слабије повезује или се прави да би истерао своје.

[Zoran Đurović]

Управо сада, Жика рече

Он доста чита, али се види искључивост и хладноћа. Неке ствари слабије повезује или се прави да би истерао своје.

Да, неће да одговара на питања кад је сатеран у теснац. Јер се тиме руши његов опсесивно-рационалистички сустав. Писмо не можеш срушити рушећи једну тезу, јер оно није саграђено на логичким исказима. Код Васијана је друго, то је неуротички систем, и примењује оно што чика Фројд назива одбрамбеним механизмом рационализације. Узима да тврди како монотелити нису били анатемисани, а кад га суочиш са Максимом, онда каже да Максим се не разуме у теологију!

Ево ти најновије тлапње: Тарасије говори о раздељеној Цркви, Марко Ефески исто. И назива половином 15 века КЦ Црквом! А гнусне херезе католика су већ били анатемисали Фотије и Палама! Да је то било тако, Ефески не би могао да КЦ зове Црквом. То што је он после почео да мења говор је из тога што су узели да праве опозицију Флоренци, а онда је Сиропулос, који је потписао Унију и саслуживао са Папом "јеретиком", постао Марков партизан. Патријархом је постао Митрофан II, који се исто причешћивао са Папом. На крају, и после Флоренце ми немамо ВасСаб који је осудио католике као јеретике. Васијану је остало само да замишља како се та грана сасвим осушила, ја пак видим да није сува, него чак можда здравија од нас. И на сав свој ужас, Васијан не може објективно и без икакве разумне сумње да докаже да су католици јеретици и да нису Црква! Јер смо кроз сва досадашња истраживањас видели да они који се називају јеретицима нису нужно и безблагодатни. Зато Митр. Порфирије, духовно чадо вл. Иринеја, узима благослов од Папе. Биће да он боље познаје шта мисли Иринеј него овај слепац код очију, Васијан, који силује Буловићеве текстове. 

Овај ревнитељ је остао дужан одговора на међусобна рашчињавања фотијеваца и игњатијеваца...        

[Zayron]

пре 13 часа, Васијан рече

Мене ваше херетичке поставке ничим не обавезују. Рашчињени јеретик не може никога да крсти, јер је рашчињен. Ваша јерес неизгладиве благодати је директно супротна свим Св. Васељенским Саборима и са мојом маленкошћу нема ништа заједничко. Јер ја, ма колико грешан био, следим Св. Саборе, јер тамо пише да рашчињени не може вршити никакве Тајне. Када неко не може да врши Свете Тајне, логично је да не може да крсти.

Пошто су ваши свећеници одавно изгубили благодат свештенства, они не могу никога ни да крсте, ни да причесте, ни да кризмају. Сакрамента нема. Зато сте некрштени јеретици, јер порекло вучете из Цркве и изврћете изворно Хришћанство. За вас католике су јеховини сведоци некрштени јеретици. Крштење им не признајете, а јеретици су, јер су отпадак од Хришћанства.

За вашу латинску теологију је то нон-сенс, јер вам је теологија јеретичка. За нашу православну није, јер верујемо да рашчињење лишава клирика моћи да било кога крсти. За нас Артемије не може никога крстити, док за вас може. Тако да код мене нема никаквог оксиморона.

Једини оксиморон је ваша инославна поставка у теорији "неизгладивое благодати свећенства", у којој булазните да човек не може никога рашчинити, а претходно се тај чин даје баш преко човека. Не силази Бог за неба да неког рукоположи. Када би само мало размислили колика је то глупост, схватили би да тако нешто ни мало дете не може да прихвати. Међутим, ви прихватате све што донесе ваш непогрешиви цезар и "Заменик Сина Божијег", јер сте тако баждарени, макар он сутра рекао да је црно бело. Тако да вам је мозак подешен на "искључено". То што у Писму и на Саборима стоји другачије...кога то брига. Наравно, нису сви католици таквих...све више и више схвата суштину ствари и тражи Христа у Православној Цркви.

Čuo si nekad za apostolsko prejemstvo? No, tebe ni ono ne bi spasilo kad pišeš ovakve besmisle: 

Једини оксиморон је ваша инославна поставка у теорији "неизгладивое благодати свећенства", у којој булазните да човек не може никога рашчинити, а претходно се тај чин даје баш преко човека. Не силази Бог за неба да неког рукоположи. Када би само мало размислили колика је то глупост, схватили би да тако нешто ни мало дете не може да прихвати.

U pravoslavlju znači Svete Tajne obavljaju samo ljudi a ne i Bog, Hristos a ni Duh Sveti s njima jer se ne opterećuju "silaziti" na oltar? Pa ovo nema ni kod Jevreja, ni kod njih se nijedan jevrejski bogoslužbeni čin ne ostvaruje samo pričinjenim ljudi a bez Boga. Probaj tako nešto objasniti njima da svijeće na Chanuku i Tefilin su samo ljudska izmišljotina! Jesi li ti svjestan kakve zablude i jeresi zastupaš i izlažeš? Sveštenstvo nije "čin" kao u vojsci koji možeš nekom dati pa oduzeti, rasčiniti ga kad ti se to zamane. Nije mi jasno kako neko ko filozofira o ipostasima može potom izvaliti ovakvu do neba vapijuću besmislicu osim ako od preučenosti i drveta više ne vidi šumu. Dobro neko reče, Grci su od hrišćanstva napravili filozofiju, pretvorili ga u niz sofizama i nadmudrivanja bez ikakvog značaja za mirjane, laike. Latini od hrišćanstva napraviše trgovinu i uspješan job a protestanti, naročito ti američki od hrišćanstva konačno napraviše TV show i zabavu za mase! Dosta dobar opis stanja!

[Жика]

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Да, неће да одговара на питања кад је сатеран у теснац. Јер се тиме руши његов опсесивно-рационалистички сустав. Писмо не можеш срушити рушећи једну тезу, јер оно није саграђено на логичким исказима. Код Васијана је друго, то је неуротички систем, и примењује оно што чика Фројд назива одбрамбеним механизмом рационализације. Узима да тврди како монотелити нису били анатемисани, а кад га суочиш са Максимом, онда каже да Максим се не разуме у теологију!

Ево ти најновије тлапње: Тарасије говори о раздељеној Цркви, Марко Ефески исто. И назива половином 15 века КЦ Црквом! А гнусне херезе католика су већ били анатемисали Фотије и Палама! Да је то било тако, Ефески не би могао да КЦ зове Црквом. То што је он после почео да мења говор је из тога што су узели да праве опозицију Флоренци, а онда је Сиропулос, који је потписао Унију и саслуживао са Папом "јеретиком", постао Марков партизан. Патријархом је постао Митрофан II, који се исто причешћивао са Папом. На крају, и после Флоренце ми немамо ВасСаб који је осудио католике као јеретике. Васијану је остало само да замишља како се та грана сасвим осушила, ја пак видим да није сува, него чак можда здравија од нас. И на сав свој ужас, Васијан не може објективно и без икакве разумне сумње да докаже да су католици јеретици и да нису Црква! Јер смо кроз сва досадашња истраживањас видели да они који се називају јеретицима нису нужно и безблагодатни. Зато Митр. Порфирије, духовно чадо вл. Иринеја, узима благослов од Папе. Биће да он боље познаје шта мисли Иринеј него овај слепац код очију, Васијан, који силује Буловићеве текстове. 

Овај ревнитељ је остао дужан одговора на међусобна рашчињавања фотијеваца и игњатијеваца...        

Ја сам држао предавање из Патрологије 2 о Марку Ефеском, има вежба на којој студент држи предавање. А једно од питања на испиту ми је био Фотије.

Погледао сам мало Васијанов профил и занимљиво је да ти је на почетку постављао питања на теми Питајте свештеника Зорана Ђуровића а сад хоће да те поучава. Разменили сте и лепе речи на теми о Васкрсењу.

[Isusovo magare]

2. Korinćanima 11,14

ničeg iznenađujućeg u tome: *Sotona sam se prerušio u *anđela svjetlosti.

[Zayron]

пре 4 часа, Zayron рече

Probaj tako nešto objasniti njima da svijeće na Chanuku i Tefilin su samo ljudska izmišljotina! Jesi li ti svjestan kakve zablude i jeresi zastupaš i izlažeš? 

U judaizmu ne postoji apsolutno nikakav bogoslužbeni čin kojeg bi bio sposoban čovjek sam bez Jahve, El Šadaj, Boga. Kad je Abraham odlučio poslušati Boga i žrtvovati sina Izaka, ko se u to umiješao, ko je zadržao njegovu ruku sa nožem i spriječio ga da to učini on sam a na čije to naredjenje i ko mu je potom pomogao dovršiti tu žrtvu Bogu?

Ovan zapleteni rogovima u granje kojeg je sam Bog poslao Abrahamu kao žrtvu paljenicu umjesto njegovog sina Izaka mu je tada pomogao, čovjek je žrtvu započeo a Bog je dovršio, upotpunio i usavršio izlivši svoju blagodat kao i svaki liturgijski i Sveto Tajinski čin što ga sam Bog kroz svakog celebranta, episkopa/biskupa ili sveštenika posredstvom ljudskim realizuje, dokončuje i potvrdjuje.

Zato je to i pravi smisao hrišćanske liturgije S nami Bog - ne sami ljudi već i Bog zajedno s njima!

Dakle ko posvećuje sveštenike, sam čovjek ili Bog po čovjeku?

https://www.bitno.net/vjera/izak/

https://tinyurl.com/y8tlexs7

https://hr.wikipedia.org/wiki/Abraham_žrtvuje_Izaka

Tefilin

Na oba kućišta (to su te kutijice) je takodjer napisano jevrejsko slovo Šin koje zajedno s ostalim slovima, tvorenim čvorovima na remenima, daju slovo Šadaj. Jevrejski to znači "Bog Svemogući" a prema jevrejskoj tradiciji je to jedno od oznaka za Božije dejstvovanje u svijetu (prisutnost i učinkovanje, aktivnost, akciju u svijetu).

Na obou pouzdrech tefilin je rovněž zvenčí napsáno hebrejské písmeno šin, které spolu s jinými písmeny, tvořenými uzly na řemíncích, dává slovo Šadaj. Hebrejsky znamená "Bůh všemocný" a dle židovské tradice je to jedno z označení pro Boží působení ve světě. 

https://cs.wikipedia.org/wiki/Chanuka

https://en.wikipedia.org/wiki/Tefillin

https://cs.wikipedia.org/wiki/Tfilin

https://tinyurl.com/yb2xkcs2

https://tinyurl.com/ycxtbr8k

[Zayron]

Evo na primjer današnja vijest, glasnogovornik, portparol predsjednika Češke Republike Jiří Ovčáček prestupio od husita katolicima i bio samo miropomazan, krst mu priznajemo validnim:

http://www.christnet.eu/zpravy/29268/jiri_ovcacek_prestoupil_k_rimskokatolicke_cirkvi.url

https://cs.wikipedia.org/wiki/Církev_československá_husitská

https://en.wikipedia.org/wiki/Czechoslovak_Hussite_Church

CČSH a římskokatolická církev si navzájem uznávají platnost křtu. Pokud se někdo rozhodne vstoupit do plného společenství katolické církve (např. přestoupit z jiné církve), rozhodnutí o přijetí náleží příslušnému diecéznímu biskupovi. Biskup může pověřit kněze, aby vykonal obřad přijetí do plného společenství katolické církve, případně udělil svátost biřmování, pokud dotyčný dosud nebyl biřmován.

Izvor/zdroj:

https://tinyurl.com/ybbg7dju

[Џуманџи]

пре 22 часа, Жика рече

Овде има доста објашњено.

http://www.spc.rs/sr/georgije_florovski_o_granicama_crkve

Нисам читала да сада, малопре почех са ишчитавањем, али већ видим да сам на трагу нечега (а пропо оног "постојања у"): 

Цитат

Свети Кипријан је био у праву: тајне се савршавају једино у Цркви. Али то «у» он је дефинисао брзоплето и сувише уско. И зар не би требало пре да изводимо закључке у обрнутом поретку: где се савршавају тајне, тамо је Црква? 

 

[Zayron]

пре 3 часа, Zayron рече

U judaizmu ne postoji apsolutno nikakav bogoslužbeni čin kojeg bi bio sposoban čovjek sam bez Jahve, El Šadaj, Boga.

Zato je to i pravi smisao hrišćanske liturgije S nami Bog - ne sami ljudi već i Bog zajedno s njima!

Dakle ko posvećuje sveštenike, sam čovjek ili Bog po čovjeku?

Suvisi to s Božijim pozivom na svetost i Božijim zahtjevom upućenim ljudima koji nam objašnjava smisao ne samo svih liturgijskih čina i postojanja Svetih Tajni već i smisao samog ljudskog života i postojanja na Zemlji. Ovdje je suština hrišćanstva u medjuodnosu: Ja/Mi - Bog - drugi ljudi, bližnji:

Svetost i blagodat su dar od Boga, ne od ljudi! Bog posvećuje čovjeka a ne posvećuje čovjek Boga niti to čovjek radi sam svojom moći bez Božije volje i znanja i bez Božijeg dopuštenja i pričinjenja:

https://tradicionalnamisa.com/tradicionalni-sakramenti-i-blagoslovi/

Mt 22,34-40
Riječ Gospodnja
A kad su farizeji čuli kako Isus ušutka saduceje, okupiše se, a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita Isusa: "Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?"

A Isus mu reče: "Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. To je najveća i prva zapovijed. Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci."

http://www.prostorduha.hr/node/186122

Mt 22,34-40

Jahve reče Mojsiju: 2 "Govori svoj zajednici Izraelaca i reci im: 'Sveti budite! Jer sam svet ja, Jahve, Bog vaš! (Lev 19, 1-2)

https://tinyurl.com/yakc3t8p