Генерал Срето Малиновић: ПОГЛЕД У РЕТРОВИЗОР НАШЕ РЕАЛНОСТИ

[Милан Ракић]

Игнорисање, перфидије и извртање чињеница образац су реаговања носилаца власти када немају рационалан одговор на стање и догађања. Прво се на КЗН говорник обрачунава са написима на друштвеним мрежама, критичарима и непоћудним медијима. Затим следе представе о достигнућима власти уз успутно етикетирање оних који кваре слику о томе. Потом искрсну драматичне ситуације у којима актер пожар који је подметнуо гаси бензином и излази као победник. Ако изостану хвалоспеви главном јунаку, следи медијска блокада догађаја и резервни план. И тако у круг.

Да се подсетимо неких деоница пута у нашу реалност.

Након Савамале, атентата и патриотског препуцавања са суседима, приређена нам је представа у којој касно Марко са “Косово је Србија” стиже.

Ревносни кондуктер је избацио Марка на станици Топчидер јер је у натпису на возу изоставио – Метохија! Душмани су то искористили да спрече улазак воза на Косово и Марка у епске песме.

Уследило је ванредно обраћање премијера којим је упознао машиновођу да му се спрема хапшење, путнике да је пруга минирана, а јавност о мудрој одлуци да воз врати за Београд и спречи крвопролиће. И све то не знајући како је декорисан воз?

Председник је сазвао хитну седницу Савета за националну безбедност и свету ставио до знања да ће први, кано Лазар кренут на Косово, ако затреба! Патриотски, нема шта, недостајала је само клетва Томиславова! Влада је реаговала конкретно: Наређено је спонтано окупљање народа на северу К. Митровице ради подршке њеној представи и мудрим одлукама?

Овај перформанс резултирао је демонстрацијом суверенитета Приштине на целом простору Космета кроз прво распоређивање специјалне јединице РОСУ на административну линију, што је забрањено неким усменим споразумом. Види врага, ни Беса није што је некад била.

Недуго потом, дошли смо до хитног састанка премијера са представницима српских општина. На њихов захтев, како је од њих захтевано да захтевају! Насупрот очекивању да ће због озбиљности ситуације долетети на Пегазу, премијер је у Рашку стигао хеликоптером.

У драматичном монологу за јавност разумели смо да је још једном, не жалећи у тој предизборној борби и свој живот, стао уз косметске Србе који су дошли у Рашку. Уз остале није морао јер било је довољно статиста, а јужно од Ибра није баш здраво србовати. То је присутне охрабрило да се у касним ноћним сатима договоре сами са собом и донесу одлуку о рушењу заштитног зида на северу К. Митровице.

Дакле, Албанци су спречавали рушење тог зида како би оправдали упад на север и репресију над Србима? План им је осујећен хеликоптерским десантом на Рашку који је премијер извео са министрима одбране и унутрашњих послова јер војска и полиција због припреме за предстојеће протесте нису могли учествовати. Тако је спречен још један сукоб ширих размера, за који нико није знао. Ако сам добро разумео ситуацију?

Успеху ове операције допринело је поштовање процедура и спречавање појединаца да одређују место слетања хеликоптера у повратку из Рашке. Тако смо видели премијерово пожртвовање а не жртвовање за тај циљ, шта год то било. Срећом по посаду и путнике!

Тек што смо мало одахнули планетом је одјекнула вест која је уздрмала стабилност у региону Борча – Обреновац – Бајчетина – Овча: Председник свих грађана своје фамилије неком одлуком коју нисмо разумели, забио је нож у леђа политичком сину!

И то након што је син прихватио кандидатуру на изричит захтев странке, која ништа не захтева без његовог налога. Потрошио је последњих 200 евра уштеђевине на ваздуплоховни спот којим је задивио нацију ментално и физички, а татко нешто извољева! Е, за татка, жута патка!

Политички син му је преко свих медија ставио до знања да не пристаје на трговину и уцене које руше владавину права једног човека да одлучује о свему. И никоме неће дати Србију! Може бити само један који највише воли Србију!

После победе на изборима уследила је још једна у низу представа којом се на пуштање Харадинаја реаговало тромесечном забраном путовања наших функционера у Француску. Зато су морали на летовање у Грчку, Шпанију, Италију, Турску или на Кубу, Малдиве и Сејшеле, али су спремно поднели ту жртву у одбрани достојанства државе.

Потом је избио сукоб у Македонији. Неки Македонци су напали друге Македонце јер су изабрали Албанца за председника Собрања. Наши патриотски медији листом су подржали батинаше ВМРО у мајицама ХОС и оптужили те друге Македонце да нису примили довољно столица по глави посланика.

А онда, ванредна КЗН нашег премијера и изабраног председника поводом те кризе. И сукобљени су накратко застали како би чули шта има да поручи регионални фактор стабилности, после чега су наставили тучу додатно разјарени. Све то је селфијем забележио ревносни службеник наше амбасаде да покаже шефу како је на лицу места.

Извори блиски Влади пласирали су (дез)информацију о акцији којом је ВБА спречила шверц оружја, ухапсила актере и запленила неколико хиљада пушака, митраљеза и другог оружја на југу Србије. Наравно, никога нису убедили у ту научно – фантастичну акцију, али је њен идејни творац успео извргнути руглу и регионалној спрдњи комплетан безбедносни апарат Србије.

Зато што БИА није садејствовала у том историјском подухвату, премијер је казнио целокупан састав Агенције! И не само њих, казнио је све грађане Србије јер у то нису поверовали: Поставио је Бату Гашића за Директора БИА! Баш се жестоко наљутио!

А безбедносна провера? Ако премијер каже да је неко добар човек нема ту шта да се проверава. Како је за хеликоптер одмах знао ко није крив! А тужиоцима је требало две године да то установе. Зато су неки заслужено кажњени и најурени у Нотаре, па нека се тамо развлаче са толиком зарадом?!

Грађане је накратко утешила вест да је Вулин скочио из авиона. Међутим, одушевљење је трајало само до сазнања да је то учинио падобраном, са задњицом у крилу ветерана падобранца. У каквом ли је он то трипу са тим скакањем? Допада му се поза у крилу падобранца или тај авантуристички дух има неке везе са оним прахом из гепека службеног аутомобила његовог блиског сарадника?

А онда је председница Владе постала Ана Брнабић, прва геј министарка у историји Србије, како је премијер јавно тада представи! Чланови владајуће коалиције радовали су се њеном именовању као на комеморацији. Посебно домаћин испод палме на обали Мораве.

Како падобранац није на време одбацио сувишни терет стигла је казна: Министар одбране постао је Вулин, прекобројни добровољац пешадијског ВЕС. Његов лик и дело потпуно су бацилли у други план победу “Српске листе” у српским општинама на Космету. Марко је уз трубаче прославио скори улазак те листе у Владу Рамуша Харадинаја, због којег смо санкционисали Француску!

Нација је имала прилику да одгледа коктел инаугурацију председника којој су, поред родбине, пријатеља, страначких активиста и симпатизера, присуствовали регионални државници. Похвалама домаћину нарочито се истицао комшија Бакир. Та искреност многима је спонтано изазвала сузе. Ознојене госте забављао је оперским репертоаром Лућано Дачић, показавши да и ми дворске забављаче за трку у ЕУровизију имамо!

Након тог хепенинга уследила је посета нашег поглавице Америци. Пошто је паметно подржао скво Хилари за усељење у Бели вигвам, Велики бели отац је игнорисао дијалог о стању у нашем резервату. На крају посете испратили су га до дилижансе како би се уверили да им неће газити травњак дајући изјаве за своје племе које сном мртвијем спава.

Убрзо после те посете лансиран је термин – унутарашњи дијалог, као нови политички облик распознавања реалности на нашем терену. То је некима послужило да скрушен изглед нашег председника током посете повежу са захтевима које треба испунити у скоријем периоду.

А онда узбуна! Наше дипломатско особље хитно је повучено из Македоније која се, према поузданим изворима блиским Информеру, спремала да изврши агресију на нас! Међутим, када су сазнали да за нашу безбедност брине човек који је издржао годину и по без функције и да имамо нинџе у војсци, одустали су од те намере. Како дошла, тако брзо је ова тема нестала са дневног распореда наше психо-терапије!

И док смо одгонетали шта значи то сагледавање реалности, ударио нас је гром из ведра неба! Српска листа нашег државног руководства подржала је Владу Рамуша Харадинаја! Згажене су жртве, ране породица погинулих и достојанство народа! Сила бога не моли, али зар нису могли другачије окајавати своје грехе из младости, него пактирањем са крвником?

Посебно је интересантно било одсуство реакције тзв. патриотских партија и покрета. Мук! Неки су морали у Задругу, некима су проблем медији, шта би са заветима, образом и другима? Коме тада није било јасно да су они само подизвођачи радова власти, а њихово патриотско политичко деловање фарса, никада прогледати неће!

Занимљиво је да се нису оглашавале ни навијачке групе које жестоко исказују протесте када је реч о Космету или другим питањима од националног значаја. Збуњени смо, не знамо више шта је издаја и ко су издајници? Изгледа да и ова врста патриотског деловања има цену!

Власт се својски трудила да блокадом медија и игроказима скрене пажњу са овог мучног догађаја. Парада поноса није изазвала посебну пажњу изузев што смо на њој видели неке који глуме подршку или се декларишу као геј, а знамо да је то питање њиховог карактера, а не сексуалног опредељења.

Јавност се неко време забављала образложењима Вулина о пореклу новца којим је купио луксузни стан. Овај пример понашања и морала људи на високој државној функцији најбоље одсликава нашу стварност. Он се, у кајању због тога што је рекао “истину,” досетио да политичком злоупотребом ратних команданата скрене пажњу са својих гафова и афера! Уместо да га претресу до голе коже и смене, они нас третирају идиотима!

А онда је у процесу моронизације друштва колатерална штета поново испао Бата Бонд 037. Није дозволио неким новинарима да “клече” на обележавању годишњице БИА што је, медијским слободама посвећеног председника, навело да се солидарише са новинарима и откаже своје присуство свечаности!

Операцијом расклапања, фарбања, транспорта, черупања и склапања, која је непотребно коштала пар милиона евра, јавности су приказани лепо упаковани авиони МиГ-29 за које не знамо каква још изненађења крију. Наравно, уследила је ода нашој моћи, уз захвалност браћи Русима. Само, нико није захвалио грађанима Србије који су приложили огромну донацију заслужнима за овај поклон-посао деценије?!

Та моћ је осоколила Марка да уз Српску листу надреалиста након бруталног етикетирања Оливера Ивановића и застрашивања свих који мисле другачије, у садејству са снагама Харадинаја однесе победу над непоћудним Србима и тако најзад уђе у епске песме. И ушао је, али као трагикомичан лик серијала Црни Груја и Камен реалности. Та победа је крунисана подршком Закону о правима ветерана ОВК чиме смо им практично признали статус бораца за ослобођење Косова.

Остало је само још да Таћи и Харадинај дођу у посету Београду возом црвене боје украшеним црним двоглавим орловим и натписима “Косово је било Србија” да се употпуни доживљај. Ацо Србине!

Тешка атмосфера и незнани интереси довели су касније до мучког стрељања Оливера Ивановића, јединог гласа разума на политичкој сцени Космета! Цинично и бедно је изгледало Брнабићкино и Марково клечање на његовом гробу током сахране! А шта тек рећи за аплаузе председнику пред полагање венца на месту погибије у К. Митровици?

Када је дошао Ји, неки теквондо Американац и грубо измакнуо једну столицу нашем вожду који је, изгледа, омануо у сопственом чадору као његов идол Мурат, одузела му се моћ говора неколико дана. То је узнемирило оријенталног певача Ћошак агу Дачићоглуа, па је отказао наступ у мјузиклу Амер и Мерима.

Емитовање поверљиве епизоде Скривена камера и ометање акције “Имаш тетку-купи стан” наљутило је теткиног интернационалца, па је свима ставио до знања да ће нас увести у обрачун са терористичким формацијама које харају на вековним српским огњиштима Сирије и Блиског истока, не жалећи у тој борби и наше животе!

Влада континуитета, упркос изазовима пред којима се налазила, постигла је запажен успех: Грађани су сазнали да и она постоји! Једино је мало чудно понашање премијерке. Фикус или не, на сваку критику реагује као да јој је оно геј карактерна особина, а не интима? Деловала је уравнотежено, шта јој би? Додуше и други тзв. нестраначки кадрови су тако деловали, па су се врло брзо трансформисали. Власт даје и крила!

Тако су Ђурић и Селаковић упркос забрани атерирали у К. Митровици. Ту су неке девојке из РОСУ у занимљивој акцији ухапсиле Марка и у транспортеру спровеле у Приштину, али се он јуначки држао. Након ослобађања Марко се, као жртва репресије и вршилац дужности косовског јунака, појавио мумифициран на КЗН после које су му ране нагло зацелиле.

Николица је пао у депресију јер су током акције игнорисали његову улогу Косовке девојке.

Након краћег локалног препуцавања предахнули смо чекајући Мундијал. Игра и испадање нашег тима, као и резултати комшија су омогућили поновно распаљивање ниских страсти уз познату иконографију и вокабулар. Сазнали смо и ко од наших функционера здушно навија за Русе, што је збунило оне који сматрају да су они за Енглезе или кога већ са западне стране.

А онда спознајни шок! Председник нам је сасуо у лице да на Космету немамо ништа и ако добијемо метар то је успех. Није јасно шта су наши тражили, шта нам је нуђено и о чему су вођени преговори све ове године, ако немамо ништа? Да ли нас припрема на нешто што ћемо добити у центиметрима или очекује признање за лавовску борбу у којој је извукао више него што је очекивано?

Судећи по изјавама кнез Лазар и Тадић су криви, а он ће бити заслужан за губитак Косова! Она граница са Карлобага све је ближа Рашкој!

Наравно, одмах следе изјаве малог Марка да није готово и нема предаје, на које нико више не обраћа пажњу. А ту је и Вулин који оштро одбруси на све оно што га нико не пита. Зато му ускраћују улазак којекуде, па већу слободу кретања и добродошлицу у окружењу и ЕУ уживају мигранти него он.

Сво то увесељавање широких народних маса је припрема за обећани завршетак изградње магистралног пута Приштина – Њујорк виа Брисел на деоници кроз Србију. Радове ће затворити председник Републике, а освештати Народна Скупштина уз саслужење Владе и Уставног суда! Због раније преузетих обавеза не очекује се присуство Устава и Суверенитета.

Могли би у недоглед овако набрајати јер нам догађања испуњавају живот као у турским серијама. Толико да би се могао направити сценарио за неколико комедија и трилера базиран на непрекидној психолошко-пропагандној репресији над разумом неколико милиона статиста.

И док тако статирамо у властитом животу стварност нам креирају људи који се ничега не либе, опијени моћу и властитом величином. Згажени су етика и пристојност комуникације. Да нема Слагалице и метео-прогнозе на ТВ не бисмо чули, ни видели ништа осим лика и дела председника.

Кроз историју смо губили, побеђивали, падали и устајали јер имали смо душу, идеале и снагу да трајемо. Сада једемо сами себе, а биће нам годинама сатиру саможиви калкуланти спремни на све да се одрже на врху. Сви који муљају, обмањују и љигаве, нашли су се у структурама власти. Воде нас из једног пораза и понижења у друго. Напред не идемо, назад се нема куд. Нигде приспели нисмо!

Каквој будућности да се надамо када све што мисли својом главом одлази из ове земље или бива подвргнуто примитивној харанги и линчу? На ред су дошли и црквени великодостојници са Космета. Стање хибернације заменила је апатија, а на реду је лоботомија без анестезије. Ово одавно није питање политике, већ менталног здравља друштва!

Истина је овде незаштићени сведок на издисају, али неће скоро бити сахране, јер се очекује њено умирање и у наредном периоду?!

Генерал авијације у пензији Срето Малиновић