Шта за Вас значи "вера у Бога"?

[Џуманџи]

Шта вера значи за Вас као особу, а шта за живот?

Да ли је лако веровати?

Итд. итд, наставите по сопственој инспирацији

[БанеЛ]

Бог је Љубав.

Нада, вера, љубав. Пут до Љубави. Изградња личности.

Извор воде живе, слобода. Непривезаност за овај свет. Мир и радост у срцу. Гледање на свет другачијим очима. 

То је свећа коју би ветрови да угасе. Никад неће бити лако, јер "видим два закона у ..." 

 

Почео сам да читам књигу Мучење љубави од архимандрита Лазара Абашидзеа, почетак баш, баш разбија, тако да, препорука. Има негде и тема. 

за тему Џу. И тако. 

[Драшко]

Sad me samo "muči" pitanje u veri, dal je sve "suđeno" što se dešava ili je samo nešto "suđeno" ili je ipak sve pitanje Božje volje i naše vere?

Juče sam negde "skontao" da je možda vera otklon od fatalizma, pasivnosti itd...da vera može da promeni realnost i "sudbinu" ...naravno ako Bog hoće.

Vera u Boga mi se pojavila spontano, a dalje sam ratovao sa njim prigušeno pa smo se mirili, ponekad sam kapitulirao (tad je bilo najbolje)

Često su mi se otvorile neke, ako smem da kažem, istine o veri, kada sam susretao ljude koji nisu uopšte pravoslavni po svim merama, ali su otvoreni za život i onda ih Bog čuje ili prosto imaju jednu stabilnu, zdravu životnu priču

Mislim da svako od nas ima svoj tok prema Bogu, nijedan verujuć čovek nije isti, nijedan duhovnik nije "isti"

 

[Џуманџи]

Da li verovati u Boga izmedju ostalog znaci i biti Mu veran? Ako da - kako? Npr. stih: "А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега."

[Драшко]

пре 30 минута, Џуманџи рече

Da li verovati u Boga izmedju ostalog znaci i biti Mu veran? Ako da - kako? Npr. stih: "А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега."

to je za nekog egzegetu

vidiš ne znam na šta se odnose te reči

ali mogu da razmišljam pa da mislim da ako BOg nekome nije sve i svja...to jest ako Ga ne vidi u svemu i svakome (prosjaku, pripadniku gay populacije...mački, golji, negativcu...) onda....

[Џуманџи]

пре 12 минута, Драшко рече

to je za nekog egzegetu

Pa i nije  Faithful  je od faith, pa mi nekako logicno...

[БанеЛ]

Али сва ова осећања су нежна, танана као мириси пролећног пољског цвећа.
Тако их је лако изгубити, уплашити, надјачати мирисима који допиру од «египатских
котлова с месом».18 Дуга, тешка борба! Хоће ли се многи одлучити да тако болују, да
тако страдају, да се продену кроз иглене уши?19 Како грубо, плотско може да се
претвори у духовно, у најтананије? Да ли можемо да пронесемо свећу кроз стакло?
Можемо! Запалимо је, она ће изгорети, али ће светлост и топлота проћи кроз преграду
стакла, винуће се у даљину, према самом небу.
.

.

.

 

И треба рећи да после многих изгубљених битака ипак не смемо да губимо наду:
и тада је потпуно могуће да главна о одлучујућа битка тек предстоји. Као што је
говорио један свети старац, «у рату не решава прва битка његов исход, и чак не ни
друга и трећа, већ управо последња; ето, она све решава. Зар се није често дешавало у
историји да су државе и велике војске трпеле пораз, подносиле губитке, остајале без
војне опреме, повлачиле се и уопште трпеле лишавања, патње, губитке и срамоту?!
Међутим, искусне војсковође се нису предавале и нису дозвољаале себи да падају у
очај, већ су настављали рат и без обзира на поразе које су раније доживеле, изненада
наносиле непријатељу одлучујући ударац у коначној борби и излазили као
победници.»23
О истом овом свети Исака Сирин каже: «Није могуће да човек стекне мудрост у
духовној борби, да спозна свог Промислитеља, да осети свог Бога и скривено се утврди
у вери у Њега осим сразмерно сили искушења које је издржао.»
 

Из оне горе наведене књиге, Мучење љубави. 

 

[Џуманџи]

Vera u Boga kao istrajavanje u (nekakvom) ratu? Hmm...

[Bokisd]

пре 2 часа, БанеЛ рече

О истом овом свети Исака Сирин каже: «Није могуће да човек стекне мудрост у
духовној борби, да спозна свог Промислитеља, да осети свог Бога и скривено се утврди
у вери у Њега осим сразмерно сили искушења које је издржао.»

Ili, nesto slicno,....bez nevolje nema bogomolje, ( nema vere, tj. pouzdanja u Boga )

Kod mene, je tako nekako.

[Џуманџи]

Цитат

Вера је додир
 Радован Биговић

 

Данас су многе речи превредноване и изгубиле смисао. Међу њима је и појам вере. Људи је своде на обичну људску веру.

У „постхришћанској епохи“, за „постмодерног човека“, вера је постала за „добронамерне“ скуп добрих начела; за „моралне“ скуп моралних прописа; за „побожне“ вршење религиозних ритуала; за „патриоте“ део националне традиције; за „модернисте“ симбол конзерватизма; за „научнике“ симбол мрака и незнања; за „трговце“ духовна добит; за „тужне“ утеха. Веровати значи прихватање неких начела, ставова, истина, вредности, без испитивања, доказивања и проверавања. Веру људи често разумевају као „увереност“, „уверење“, „убеђење“. Бити верник значи бити уверени присталица неког учења, доктрине, идеологије.

Веровати подразумева прихватити неко учење, космологију без логичких и емпиријских доказа. За неке веровати у Бога значи веровати у Бога као идола који благосиља и штити њихову моћ и власништво. За „услужне“ и псеудоинтелектуалце веровати значи прихватати а не разумети.

„Веруј и не истражуј“ (парола непознатог порекла)! Неки је сматрају „квинтесенцијом метафизике“ (Христо Јанарас). Вера је овде слепа. Апсолутно поштовање ауторитета. Таква вера је идејни темељ сваког тоталитаризма: идеолошког, политичког, религиозног.

„Без невоље нема богомоље“ (народна изрека). Људи често верују и траже Бога у време страха, рата, несрећа, елементарних непогода, патње, бола, немаштине. Када ти периоди прођу они се враћају животу који нема никаве везе са Богом. Верују кад им нешто треба, а када то прође опет настављају да живе као да Бога нема. Има људи који не верују у Бога, али су кажу религиозни. Воле да сврате у Цркву (када нема никога у њој). То им „прија“. Тада налазе „мир“ и „спокојство“. Вера је нека врста рекреативног задовољства у „светим“ и „узвишеним“ стварима.

У цивилизацији где је основни смисао живота што више произвести и што више потрошити, вера је неопходна и корисна за националне интересе, породицу, друштво. Она људе чини добрим и поштеним. Ако си „добар“ Бог те награђује, ако си „лош“ Он те кажњава. Тако се разрешује сва људска (не)правда. Вера је важна за васпитање деце и омладине. Од ње се очекује да их „дресира“, да буду покорна и послушна. Вера је терапија, помоћ и утеха, гарант индивидуалне среће и задовољства. За неке је вера само „каранфил на реверу“. Они верују у оно што се најбоље плаћа. Веру неки тумаче као „традицију“ и „леп обичај“ (обавезујемо се данас на оно што је било некада, на стил егзистенције који је био у прошлости).

Шта вера није? Вера није интелектуално знање, ни повремено религиозно осећање, које настаје и нестаје. Предмет вере нису апстрактне идеје већ конкретне личности у које човек има поверење. Вера није неко мишљење, морални пропис, уверење које се темељи на умовању. Вера није механичко понављање, рецитација онога што се научило, нити је прихватање теорије о стварима о којима се заправо ништа не зна.

Постмодерни човек веру разуме као некадашњи стил егзистенције, као нешто „јучерашње“. Вера је конзервативизам, нешто што је супротно модерни. Обавезујемо се данас на оно што је било јуче. Вера није научна истина, друштвена навика, национална традиција. Вера није утисак или осећај, оптимизам према животу, задовољена потреба за сигурношћу. Ипак. Од свега тога нешто и јесте.

Шта је вера? Вера је поверење, лични однос.

Вера је дар Божији. Вера је живот, ја–ти однос. Вера је додир, сусрет са Христом, поверење у Христа.

Веровати значи „стицати Духа Светог“ (Св. Серафим Саровски). Вера није приватно тражење истине већ прихватање Истине.

Вера је прихватање Христовог погледа на нас саме, на друге људе, на ствари око нас, на човечанство, на историју, на свемир, на самога Бога.

Вера је светлост која прожима и обасјава цео живот.

Вера је искуство, однос, комуникација. Она може бити посредна и непосредна. Ступњевита. Вера је поверење у Јеванђеље (Св. Николај) и у Христову радосну и спасоносну вест.

Веровати значи имати поверење у Бога, поверење у сведочанство праотаца, пророка, апостола, светитеља.

За хришћане није суштинско питање: да ли верујеш у Бога, него верујеш ли Богу који се открио, увременио и упросторио, о коме ти говори и сведочи Црква.

Вера није ја  и његови проблеми и потребе. Вера је екстатична.

Веровати значи бити за друге. Ко верује тај не припада себи већ ономе у кога верује.

Права вера је слободна јер ослобађа човека од самога себе, од свих ствари и предмета.

Вера је „принос“, даривање. Ко највише верује, тај највише даје.

Вера је љубав. Она ништа не тражи. Ако се даје да би се нешто добило, не добија се ништа а губи се све. Ако се даје све, а не очекује ништа, прима се све.

Вера је као и љубав заборав на себе, одрицање од свога Ја, „излазак“ из себе.

Вера је нада, „потврда ствари невидљивих“ (Јев 11, 1).

Вера је својство само људских бића.

Вера је чежња, жудња, надом испуњено исчекивање нечег што се жели (Александар Шмемен).

У „свету без другог“ вера је стално одсутна-присутност Другог који једино живот може да учини вредним и смисленим.

Вера је додир другог.

Савремени човек претвара и себе у религију, апсолутизује себе и своје. Гради идентитет на себи. Веровати значи одрећи се себе и својега (свога ја, своје нације, партије, културе, идеологије) и саживети се са не-Ја, са Богом.

Људи се често служе Богом и другим. Вера их "тера" да служе Богу и ближњима.

Када људи данас кажу да верују у једнога Бога под тим обично подразумевају све богове. Веровати у једног библијског Бога – Свету Тројицу – значи веровати у јединог Бога који искључује све друге. Зато се вера у Христа означава као „ускогруди фанатизам“, а сујеверје као „ширина погледа“ на свет.

Хришћанска вера претпоставља јединство, синтезу, равнотежу оностраног и овостраног, Бога и човека, душе и тела, вере и разума. Вера у оваплоћеног Бога Логоса је вера у стваралачку силу разума. Веровати и деловати неразумно противречи самој природи Бога (Бенедикт XVI).

Постмодерни „клуб себичних“ (осионих, грамзивих, похлепних, самољубивих) и Бога претвара у „тржишни производ“ који се нуди и „модулира“ за потребе клијената. „Гладни у изобиљу“ црквену веру мере по ономе што она чини за човека (нацију, партију, државу, свет) а не по ономе шта она јесте. За хришћанску веру је важније бити него имати.

Људи данас често трансформишу Цркву у религију, потом религија постаје култура, па политика и на крају се утопи у тржиште. Купујем, дакле, постојим! Све, па и „религиозна добра“ у пребогатом  супермаркету псеудодуховности. Зато они нешто стално траже од Бога, тргују са Њим. Траже да Он врши њихову вољу, да реализује њихове планове, уместо да они творе вољу Божију. У времену „глобалне“ тортуре и симромаштва веровати значи живети за друге, волети друге и делити са њима све.

Вера је човеков дијалог са Богом, природом и другим људима.

Вера је стил живота а не један његов део.

 

Извор: Радован Биговић, Црква у савременом свету, Београд: ХКЦ – Службени гласник, 2010, 9–14.

https://teologija.net/vera-je-dodir/

[CutieBub]

Ја сам особа од логике и науке. Дефиниција Бога не постоји. Давати дефиницију шта је Бог, то је као да слепа особа покуша да дефинише зелену боју на основу пипања и мирисања листа, или да глува особа покуша да дефинише музику на основу пипања звучника.

Шта је вера? Вера је кад нешто узимаш да је тачно, а да уопште немаш доказ да је то тачно нити имаш појма да ли тај доказ постоји. Ја на чисту веру узимам да постоји Антарктик или да угљени хидрати доприносе гојењу, или милион других ствари за које просто верујем да су тачне, али знам да ако бих у то посумњала и потражила одговор, да бих нашла доказ.

Хришћанска вера је проблем јер ту знам да доказ не постоји, ради се о нечему што је по дефиницији недоказиво. Верујем, али сам јеретик, и то тежак. Верујем у доброту и племенитост и Христове моралне поруке су ми највише морално начело... са његовим ученицима и следбеницима и даљим компликаторима углавном имам проблем. Нису ми мотиви нити жеља за вечним животом, вечном младошћу нити страх од вечне казне, опија ме племенитост и љубав као таква и за Христом бих ишла и када бих знала да ћу погинути и након тога нестати у ништавилу. Православље волим, као нешто што је моје, упадам у стање смирености и дубоке контемплације на звуке славено-византијског појања, мирис тамјана и слике фресака, али ми не да мира мисао како бих се понашала и у шта бих веровала да сам рођена у вишемилионској земљи где су сви католици, муслимани, шинтоисти, атеисти или просто обожавају предоброг Џу-Џуа на планини... Верујем да бих и онда била иста ова ја која тражи добро, само бих тој својој вери давала неки други формални облик. Због тога и не волим искључивост.

[Џуманџи]

пре 14 минута, CutieBub рече

Шта је вера?

1. belief 

2. faith

Vera o kojoj ovde govorimo je ovo pod 2.

[АлександраВ]

пре 14 минута, CutieBub рече

Давати дефиницију шта је Бог, то је као да слепа особа покуша да дефинише зелену боју на основу пипања и мирисања листа, или да глува особа покуша да дефинише музику на основу пипања звучника.

Управо је то најтачнија лична дефиниција и зелене боје и музике. Зелена боја за слепог је тај додир и мирис, музика за глувог је управо та вибрација.

[CutieBub]

пре 25 минута, АлександраВ рече

Управо је то најтачнија лична дефиниција и зелене боје и музике. Зелена боја за слепог је тај додир и мирис, музика за глувог је управо та вибрација.

Није тачна, зато што постоје листови без хлорофила, који су розе, љубичасте или црвене боје, а који су исти на додир и мирис као и зелени листови. Онај који суди о зеленој боји на основу чула додира и мириса, нема појма о чему говори. Исто тако, ако је неко у стању да наслути 0,01% Бога и да прича о томе, а да буде слеп за оних 99,99% никако није најтачнија дефиниција, него само крње запажање.

[Bokisd]

пре 12 минута, CutieBub рече

Није тачна, зато што постоје листови без хлорофила, који су розе, љубичасте или црвене боје, а који су исти на додир и мирис као и зелени листови. Онај који суди о зеленој боји на основу чула додира и мириса, нема појма о чему говори. Исто тако, ако је неко у стању да наслути 0,01% Бога и да прича о томе, а да буде слеп за оних 99,99% никако није најтачнија дефиниција, него само крње запажање.

Ali, fora sa odnosom Boga i coveka, jeste u tome, sto u coveku postoje delovi koji su slicni po nekim karakteristikama, odlikama samog Boga.

Pa, tako, covek ima u sebi odredjene predispozicije za trazenje Boga.

Recimo, analogija, kao, kada neko poseduje vid i nesrecno izgubi vid, .....i, dok je imao vid upoznao je neke nivoe zelene boje, .....i, onda kada je izgubio vid, kada mu se kaze, kupio sam djemper zelene boje koja ima takvu i takvu nijansu,.....takav covek, moze u glavi da stvori pribliznu sliku boje toga djempera,....iako, dok je video nije upoznao bas sve nijanse zelene boje,....

Tako , nekako ide i sa Bogom, mozemo da upoznamo Boga do 99%, jer je to na pocetku bilo polozeno u nas.