ŠTA JE REŠENJE ZA PKB?

[АлександраВ]

ŠTA JE REŠENJE ZA PKB: Novi vlasnik dobiće zemlju površine MALO MANJE OD BEOGRADA, ali će morati i da zakrpi mnogo rupa

Nedavno objavljen tender za prodaju imovine PKB-a izazvao je polemike ne samo političara, već i stručne javnosti. To da PKB ima veliki potencijal nikome nije sporno, ali sa druge strane, kompanija je u gubicima, a ima i dugove koji se mere desetinama miliona evra.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, PKB poseduje 28.520 hektara zemljišta, 9.000 muznih krava, 3.500 grla junadi, 6.000 svinja, 2.000 ovaca i oko 30.000 koka nosilja, i zapošljava 2.000 ljudi. Kombinat je osnovan davne 1945. godine, a država je nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja privatizacije poslednjih godina, ove nedelje ponovo objavila konkurs za prodaju.

Tako je sada početna cena na tenderu za prodaju imovine Poljoprivrednog kombinata "Beograd" (PKB) 104,5 miliona evra. Kako se navodi, predviđena je prodaja 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema, zalihe rezervnih delova i stado. A ne prodaje se samo imovina PKB-a već i zavisnih društava “Ekolaba”, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB. Pored toga, važno je napomenuti da je na kraju 2017. dug PKB-a iznosio preko 80 miliona evra.

Prodaja PKB-a ovih dana postala je glavni razlog prepucavanja vlasti i opozicije. Tako je bivši gradonačelnik Dragan Đilas protiv prodaje PKB-a. On je podsetio da je Grad Beograd 2013. godine, kada je sadašnja republička vlast pokušala da proda PKB, to odbio zbog strateške odluke da se PKB razvija, a ne prodaje. Kako je istakao, tada je procenjena vrednost bila oko 200 miliona evra, a on je kao gradonačelnik smatrao da je ta cena bila bar duplo manja od realne. S druge strane, član predsedništva SNS-a Goran Vesić rekao je da je u periodu od 2011. do 2013. godine “dok je Đilas vladao PKB-om njegovom menadžmentu država oprostila 6,7 milijardi dinara ili preko 55 miliona evra obaveza”, te da je “Đilas tako oteo 55 miliona evra novca koji pripada građanima i poklonio ga svojim direktorima koji su se zadužili kod banaka i lizing kuća za dodatnih 12 miliona evra”.

Strateški partner najbolje rešenje

Pojedini ekonomski stručnjaci smatraju da država treba da traži strateškog partnera koji će upravljati PKB-om. Takav stav zauzima i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

- Menadžment treba da uradi sve što je potrebno da "začepi" rupe gde curi u PKB. Ovo preduzeće ima neverovatan potencijal, preko 21.000 hektara obradive površine, više od 20.000 stoke... PKB ima tradiciju i neverovatno iskustvo – navodi Savić.

Ono što je najvažnije, kako kaže, PKB ima proizvod koji može da se plasira u svetu.

- Rešenje je strateški partner koji će prihvatiti da bude strateški, ali koji će upravljati PKB-om gde će biti zaštićen njegov interes. I da, naravno, unese nove tehnologije i novi način upravljanja u PKB – ističe Savić.

Stručnjak za poljoprivredu Goran Živkov rekao je još prilikom prethodnog pokušaja prodaje PKB-a početkom 2017. godine da PKB treba prodati.

- PKB takav kakav jeste danas stalno je u gubicima. Pitanje je po kom modelu ga prodati, i to je najznačajnije. Najbolje rešenje je da se isparča. Kada imate male parcele u manjim sredinama, lokalni proizvođači bi bili spremni da plate silne pare za to – naglasio je Živkov.

Kako je objasnio, prodaja u jednom komadu nema smisla.

- Ovakva prodaja nije logična. Osim da se spusti cena i da se prodaja obezbedi jednom kupcu. A onda je očigledno taj kupac neki stranac – naveo je Živkov, i dodao da je poenta povećati konkurenciju na strani tražnje “jer će biti više kupaca sposobnih da ponude više novca za jednu celinu, nego što će biti onih koji će za ceo PKB dati dobru ponudu”.

Nije jasno šta se prodaje

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da se PKB sada ne prodaje, nego likvidira.

- Posle ove prodaje imovine ostaće jedna prazna ljuštura bez imovine koja ima obaveze od oko 120 miliona evra. Ne radi se o spašavanju PKB-a, već o likvidaciji PKB-a na taj način što će prodati imovinu. Nažalost, nije jasno šta se tačno prodaje. Posebno je to nejasno kod prodaje poljoprivrednog i drugog zemljišta, za koje možemo samo pretpostaviti da je građevinsko – naglašava Kovačević.

Inače, rok za prijavu potencijalnim kupcima ističe 10. septembra, a pravo učešća imaju pravna lica koja se pretežno bave poljoprivredom i trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

U oglasu sa javnim pozivom za podnošenje ponuda za prodaju imovine PKB-a, objavljenom u današnjoj "Politici", navodi se još jedan uslov - da su zainteresovani kupci samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Na tenderu je dozvoljeno učešće i konzorcijumima, koji imaju najmanje 51 odsto učešća.

Podsetimo, za PKB su tokom proteklih godina bili zainteresovani biznismeni Miodrag Kostić i Petar Matijević, kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih arapskih emirata, kao i neimenovane kompanije iz Velike Britanije, Kine i Singapura.

Извор

[АлександраВ]

Компанија Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) купила је имовину Пољопривредног комбината „Београд“ (ПКБ) за 105 милиона евра. Арапска компанија је пољопривредног гиганта купила за свега милион евра више од почетне цене и то без конкуренције – била је једини понуђач.

Имовина ПКБ обухвата око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, око 70 километара каналске мреже за наводњавање, око 17.000 грла стоке, некретнине и механизацију. ПКБ има око 1.700 радника којима су, како тврде у синдикату, обећане отпремнине од 450 евра по години стажа. Прве најаве већ говоре да ће у ПКБ остати запослено свега 1.000 радника.

Новац који ће бити уплаћен за ПКБ незнатно је већи од дугова компаније, који према званичним подацима износе нешто преко 80 милиона евра. Према проценама Самосталног синдиката ПКБ, вредност земљишта и целокупне имовине ПКБ износи између 600 и 800 милиона евра, док ревизорска кућа Дилојт имовину ПКБ процењује на око 208 милиона евра.

Продаја је изазвала опречне коментаре политичара и стручњака, али свакако претеже број оних који сматрају да се ПКБ није смео продавати. Приватизација је према тим оценама потпуно погрешан потез, јер се производња хране види као стратешка делатност, а земљиште као вечити ресурс.

„То се ради кад се земља распада а руководство бежи из земље“

Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности Бранислав Гулан оцењује да је „веома чудна формулација да ће ПКБ бити позитиван у приватним рукама, а да то неће бити у државним рукама. Да ли би из тога требало да извучемо закључак да су они који воде државу лоши бизнисмени или лоши привредници“?

Гулан такође напомиње да пољопривреда и прехрамбена индустрија чине преко петине националног БДП, али да су подаци о продуктивности поразни за једну аграрну земљу. Док Србија извози сировине за производњу хране за три милијарде долара годишње, Гулан подсећа да површином знатно мања Холандија, са трипут мање пољопривредног земљишта извози за 70 милијарди.

Он додаје да тако јадно управљање и приватизација пољопривреде воде поскупљењу хране и губитку радних места.

– Приватизација пољопривреде је оставила без посла 100.000 људи који ће сада бити најамни радници у овим продатим комбинатима. Продали смо последње злато које имамо. То нека земља ради када се држава распада и када руководство бежи из земље па онда распродају све што имамо како би себи обезбедили егзистенцију – закључује Бранислав Гулан за Дојче веле.

Дојче веле

Извор

 

[Јанко]

1 hour ago, АлександраВ рече

Компанија Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) купила је имовину Пољопривредног комбината „Београд“ (ПКБ) за 105 милиона евра.

Аха. Из УАЕ.

Оснивачки фонд 100 динџе. 

Један власник=Директор.

Андрејева секретарица.

[Јанко]

Алехандро, две си написала, ја једну.

Сви ћуте, само Оби лајковао.

Дај ове @Avocado, @cloudking и остале мало да продрмају кавез...

Или смо и ми овим превише дрмали па пао сајт?!?

[Avocado]

@Јанко Ne znam šta posebno da kažem što nisam rekao u vezi raznih drugih privatizacija. Osnovni problem naših privatizacija je (paradoksalno) nasleđe komunizma i ideja da država treba da se pobrine da ta firma nastavi da posluje i da se ne otpuštaju radnici (neko vreme) i da se proda "u komadu"...

Svakom je jasno da se za PKB mogla dobiti mnogo bolja cena da se prethodno rasparčao na mnogo različitih delova i da je tako prodavan... naročito ako je izdvojena zemlja koja se sada ili u bliskoj budućnosti može prodati kao građevinsko zemljište... čak i njive bi sigurno dobile bolju cenu da su prodavane na komad lokalnim paorima...

Prosto, kad nešto tako veliko prodaješ odjednom i kao celinu, nema baš mnogo zainteresovanih kupaca, što je tender i pokazao jer se javio samo jedan.

Da li je PKB trebalo privatizovati? Da svakako jer je država već pokazala da ne može da upravlja njime i da bude u plusu... ali način privatizacije koji je odabran je katastrofalno loš.

[Вилер Текс]

Величина земљишта ко читав Београд...ајде бре продајте читаву Србију више да смарате...и овако вам је то циљ- мулци.