Umro Oliver Dragojević

[Драгана Милошевић]

Legendarni pevač Oliver Dragojević umro je jutros oko 5 sati u splitskoj bolnici u 71 godini, preneo je "Jutarnji list". Velikan hrvatske muzičke scene umro je tačno godinu dana nakon što mu je dijagnostifikovan rak pluća.

FOTO: VLADIMIR NEŠOVIĆ / RAS SRBIJA

Tužnu vest potvrdila je Dragojevićeva porodica, prenosi "Jutarnji list".

Iza njega su ostali supruga Vesna, sinovi Dino, Damir i Davor.

Oliver se rodio u Splitu 7. decembra 1947. godine, a detinjstvo je proveo u Vela Luci na Korčuli. U muziku se zaljubio još kao dete kad mu je otac Marko poklonio usnu harmoniku. Prvi nastup imao je na Splitskom festivalu sa 14 godina s pesmom ‘Baloni’, a dve godine kasnije počeo je profesionalno da se bavi muzikom kao pevač i klavijaturista splitske grupe Batali.

 

Tokom svoje dugogodišnje karijere ostvario je niz uspeha, osvojio je tridesetak Porina u različitim kategorijama i jedan je od retkih hrvatskih muzičara koji se mogu pohvaliti nastupima u njujorškom Carnegie Hallu, londonskom Royal Albert Hallu, pariškoj Olympiji te Opera Houseu u Sidneju.

 

FOTO: PROMO / PROMO

Izgubio borbu s rakom

 

Oliveru je karcinom pluća dijagnostifikovan 24. avgusta prošle godine, nekoliko nedelja nakon što mu je pozlilo na sahrani Remija Kazinotija. Iako je odmah krenuo s hemoterapijom, 15. oktobra je nastupio u HNK Split na koncertu nabijenom emocijama, što je bio i njegov poslednji nastup pred publikom uživo, ali je nakon toga po savetu doktora otkazao nekoliko koncerata, uključujući i dva velika u Spaladium Areni.

- Dane provodim kod kuće gde sviram i pevam. Znate, ujutro ustanem, uzmem gitaru i počnem svirati, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao jednu vrstu rekreacije", izjavio je početkom godine.

 

Obožavatelji su ga uživo na sceni poslednji put gledali 16. oktobra u splitskom HNK na koncertu 'Vjeruj u ljubav' kojeg je organizovala Županijska liga protiv raka.

izvor

[AnaLaz]

Бог да му душу прости. 

[JESSY]

Gospode pomiluj...

[Tavita]

Великан... 

[JESSY]

 

[Поуке.орг инфо]

 

[obi-wan]

Bog da ga prosti i primi u svoje Narucje...

[Милан Ракић]

Stefan Simić: POSLEDNJE ZBOGOM MAESTRO

Ko je imao prilike da vidi Olivera Dragojevića uživo, van koncerata, na ulici, na splitskoj rivi
Mogao je da kaže samo jedno – čovek kao i svaki drugi
Koji ide svojim putem i gleda svoja posla

Imao je dovoljno toga da ponudi na sceni, da slavu nije morao da gradi van nje
Prirodan, spontan, neobično običan
Sve dok ne zapeva i zasvira a onda kreće magija i ono nešto što razdvaja muzičare od umetnika
A umetnike od majstora
Oliver je bio majstor, osoben, lucidan a opet dovoljno na zemlji
Da i u najvećim časovima slave a i najtežim trenucima, poslednjih meseci, ne pravi od toga dramu
Već da ode na miru, spokojan, svestan svega što je dao

Uz Arsena i Balaševića, sigurno najveći kantautor na ovim prostorima
I ne samo da je imao ono nešto svoje, pre svega veliki stil
Već i dostojanstvo da ostane izvan svega i da ne želi da bude više od onoga što jeste

Uz njegove pesme se mnogo lakše i lepše volelo
A i patilo, samovalo, pilo…
Imale su i imaju onu posebnu crtu za koju je potreban određeni senzibilitet, i nisu za svakoga

Moja sestra je odavno rekla – ko mi bude otpevao „Cesaricu“ od Olivera, udaću se za njega
Na njenoj svadbi, skoro dve decenije posle – mladić za koga se udala je uzeo mikrofon i zapevao „Cesaricu“
Meni je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu
A tek njoj, njemu, i da ne pričam

Koliko se samo ljubavi desilo i desiće se uz Oliverove pesme, glas, muziku, reči
Koliko će samo lepih slika biti probuđeno i najsuptilnijih emocija

Trenutno moja omiljena je „Vreme božije“, ranije je bila „Brod u bocu“, jedno vreme „Stene“, pa „Molitva za Magdalenu“, pa „Ništa nova“, pa “Moj lipi anđele”, pa “Ostavljam te samu”… Zapravo, u svakom životnom dobu bila je neka druga koju sam iznova puštao, da se na kraju može reći da su mi sve, u nekom trenutku, bile omiljene.

To je odlika velikih, što ne voliš samo pojedine njihove pesme nego njihovu umetnost.

Priče da Oliver nije voleo Srbiju su gluposti, Oliver nije voleo ono što se desilo, i dešavalo, i nije mogao da pređe preko toga. Vrlo emotivno je pričao o susretima sa publikom iz Srbije, gde god da je pevao, oni su dolazili. To je veza, neraskidiva veza, mnogo veća od novca, popularnosti, neprimerenih izjava koje nikada nije davao…

Držao se izvan toga, u svom svetu, svestan svega, ne želeći da glumata nešto što nije bio. Ostao je dosledan, čovek svog vremena ali nije osporavao pravo mladima da grade nove mostove i budućnost.

On ih je gradio, u svom vremenu i gradiće ih zauvek preko svojih pesama, koje su univerzalne.

Oliver je ostao i ostaće, kao malo ko, sveprisutan, iako je otišao.

Nije imao potrebu da bude veći od svoje muzike, umetnosti, nekako je znao gde mu je mesto, i to je možda najpoštenije prema svima a pre svega prema svom pozivu i publici.

Stvorio je svoj žanr, svoj način pevanja, ono nešto svoje, i to mu niko ne može osporiti.

Biće još puno kantautora, pevača, tekstopisaca ali jedan je Oliver, kao skup svega toga.

Olivera više nema, Oliver je zauvek ostao.

I ostaće urezana slika plavokosog mladića kako korača jadranskom obalom i peva „Moj galebe…“.

To je bio Oliver, ponosni usamljenik, zaljubljenik u more, daljine, talase, pesmu, vino… Tamo ga treba tražiti, u tom tragu u beskraju, zajedno sa svojim galebom, u prostranstva u koja su odleteli…

radio gornji grad

[Зосима]

пре 58 минута, Милан Ракић рече

 

Priče da Oliver nije voleo Srbiju su gluposti, Oliver nije voleo ono što se desilo, i dešavalo, i nije mogao da pređe preko toga. Vrlo emotivno je pričao o susretima sa publikom iz Srbije, gde god da je pevao, oni su dolazili. To je veza, neraskidiva veza, mnogo veća od novca, popularnosti, neprimerenih izjava koje nikada nije davao…

О покојнику све налепше,али ово није тачно,само из националних побуда,није дошао у Србију ни РС... мада му ја честитам на дослености,један од ретких који се држао речи...

[Milan Nikolic]

Učio sam da puštam gramofon sa ovom pločom:

[Дидим]

Оливер Драгојевић није обичан покојник. Он је покојник који је подржавао Олују, јавно подржавао Маркача и Готовину, певао за "бранитеље", а уздржаност када је говорио о Србима и одлука да не пева у Београду или Бањој Луци нису имали везе са ненаметљивошћу и географијом. У Србији кад се покрене било која тема о Степинцу, људи губе разум, а чак је и Степинац имао неке сачуване изјаве које би се могле протумачити као позив на мир, Драгојевић није. Далматинац је у стању проклето да мрзи, можда више него ико, а овог човека - бар да је био неки не знам какав уметник, па да кажемо да је свет нешто изгубио, него певач локалног значаја... Једини који су нешто изгубили су његова породица и хрватски народ. Њима бих изјавио саучешће да их познајем или да пишем на неком хрватском или мешовитом порталу, овде ћу само рећи да на ову данашњу помаму србијанског "РИП-овања" за Оливером Драгојевићем по медијима и порталима гледам као на блажену глупост.

[obi-wan]

@Дидим 

Pozeleti nekom Carstvo Nebesko je najpravoslavnija osobina koja postoji. U tome ne moze da bude nista lose. I ne moze nasa nacionalna svest nikad da bude preca od crkvujuce, ako smo stvarno pravi Hriscani. U stvari, jedan od kljucnih uzroka nase novije propasti je upravo uzdizanje nacije na mesto koje joj ne pripada, niti moze da joj pripada.

"...a ja vam kazem - ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas gone..."

...

"Ја волим свој народ, али га не обожавам. Ја сам уверен да су и други народи добри као и мој народ. Ја знам да је један исти Творац створио све народе и да он у сваком народу имао обилату жетву добрих људи. На своме народу ја се не учим мрзети остале народе него, напротив, на своме народу као у некој школи ја се учим и вежбам волети све народе на земљи. Моја љубав према свима народима ипак не чини ме интарнационалним јер интернационализма негира све народе, сваку народност и сваку националну индивидуалност, а ја утврђујем своју љубављу све народе, сваку народност и сваку националну индивидуалност. Ја сам човек средњи и осредњи као сваки сељак, сваки занатлија, не желим да ме ко зове генијем нити да будем геније. Јер видим да они који то желе вуку човечанство са средине пута не на тротоар него у јендек, да ће све крајности и левице и деснице проћи као сиви облаци, и да ће се род људски вратити опет на средину пута и наставити своје путовање средином пута. Овај пут, овај средњи пут назвали су Оци наши православни: Царски пут. Јер га је просекао велики Цар и Господар наш."

Сабрана дела владике Николаја, књига II стр 781-782

 

 

[Вилер Текс]

пре 7 минута, obi-wan рече

Pozeleti nekom Carstvo Nebesko je najpravoslavnija osobina koja postoji. U tome ne moze da bude nista lose. I ne moze nasa nacionalna svest nikad da bude preca od crkvujuce, ako smo stvarno pravi Hriscani. U stvari, jedan od kljucnih uzroka nase novije propasti je upravo uzdizanje nacije na mesto koje joj ne pripada, niti moze da joj pripada.

Слажем се. Бог да му душу прости.

Проблем нас Срба је што смо склони патетисању и хвалоспевима свима и свакоме што такође нема везе са црквеном свешћу.

[obi-wan]

пре 22 минута, Вилер Текс рече

Проблем нас Срба је што смо склони патетисању и хвалоспевима свима и свакоме што такође нема везе са црквеном свешћу.

To je pitanje ko sta misli, to ne mozemo da znamo, jer je to jedino Bozije da moze da vidi.

Zato nam je Hristos strogo zabranio da sudimo i osudjujemo bilo koga.

S druge strane, mnogi od nas su odmladovali i odrasli 70-ih i 80-ih godina proslog veka, i ljude kao sto je Dragojevic dozivljavamo kao bliske i dobro poznate. Istina je da su se mnoga od tih poznatih imena sa zapada bivse drzave zestoko kompromitovala u narednim ratovima, ali nase je da budemo iznad toga, i da sledujemo i svedocimo zivoga Boga. Zlopamcenje je tama paklena, ne treba nam bas ni malo.

Lepo je patrijarh Pavle to rekao (kad je govorio o Jasenovcu) - "oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo".

[Вилер Текс]

пре 1 минут, obi-wan рече

"oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo".

А ми слабо радимо и прво и друго колико видим.