Предпостављање донаторске сагласности (људских органа)

[Аристарх]

Намера теме нису могуће медицинске грешке током операција, које се ретко дешавају у нашем здравству, али се десе. Нити крађе беба, органа... Уколико то не обухвата овај закон и можда недостатке његових прописа. Тако да предлог закона о предпостављеној донаторској сагласности, са сајта народне скупштине Србије је тема.

Кад сам прочитао предлог закона, наишао сам на добре и чудне прописе. Ја подржавам закон у коме се донаторска сагласност предспоставља, баш овако како пише, да људи који не желе да буду донатори, могу са захтевом да повуку ту предпостављену сагласност са свог имена и презимена и опет је врате ако то буду некада пожелели. Поред тога, овим законом се забрањује продаја људских органа, давање огласа где се траже људски органи...

Али ту су и неке чудне мане које сам ја (аматер) пронашао читајући предлога закона

 

1. У делу закона број 9, се прописују: подаци о личности даваоца и примаоца људских органа. Где стоји да сем за пацијенте одабраних здраствених радника, нико нема увид у идентитет донатора органа и тражиоца органа. У делу закона број 5 се прописује: узимање људских органа од живог даваоца. И део закона број 6 прописује: узимање људских органа од умрлог лица.

Недостатак: Писањем овог закона се морала узети у обзир чињеница да ће постојати листа потенцијалних донатора. Али закон их не предвиђа и не прописује начин заштите њихових података, самим тим не објашњава ко све може да има приступ листи предпостављених донатора који су и даље живи. Закон предвиђа прописе који штите и осигуравају сигуран транспорт органа, обавезну тајност података донатора органа, и податке тражиоца органа (али само онда када је трансплатација договорена не пре тога).

Подцењује се тиме психичко стање лица која су емотивно везана за тражиоце органа (будуће примаоце) и који због тога могу да угрозе животну безбедност и даље живих донатора. Јер је биолошка компатибилност донатора (која би морала бити на листи) кључна за уопште разматрање и успех трансплатације. Тај озбиљан недостатак прописа ће ја верујем бити решен предлозима допуне овог закона (уколико исти буде усвојен).

 

2. У делу закона 9, члан 34. одређује се следеће "Podaci o ličnosti davaoca i primaoca ljudskih organa poverljivi su i moraju biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Podatke o ličnosti umrlog davaoca ljudskih organa nije dozvoljeno davati primaocu, a podatke o ličnosti primaoca nije dozvoljeno davati porodici umrlog davaoca. Zdravstveni radnik koji obavlja poslove izabranog lekara davaoca i primaoca ljudskih organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: izabrani lekar), kao i drugi nadležni zdravstveni radnik koji u skladu sa zakonom treba da ima uvid u zdravstveno stanje davaoca i primaoca ljudskih organa, ima pravo na uvid u podatke o izvršenom presađivanju koji se odnose na zdravstveno stanje tih lica, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Drugi zdravstveni radnici, osim zdravstvenih radnika iz stava 3. ovog člana, ne mogu imati mogućnost korišćenja podataka, odnosno uvid u podatke o izvršenom presađivanju koji se odnose na zdravstveno stanje davaoca i primaoca organa. Rezultati postupka presađivanja mogu se koristiti u naučnoistraživačke svrhe, u skladu sa zakonom.

Недостатак: Законом јесте забрањена продаја и учествовање у продаји органа (и здраственим радницима да учествују у томе), подједнако као и у другим законима продаја новорођене деце (туђе или своје). Али из медија знамо да је више стотина доказаних крађа деце било у Србији из породилишта, то од стране здраствених радника. Који су припремали и папирологију од смртовница па до нових идентитета... Ти здраствени радници, углавном нису били откривани јер није било могуће спровети истражни поступак. То је ситуација где су деца продавана за пар хиљада или десетине хиљада евра некоме, иако постоје домови за незбринуту децу, где хранитељске породице које испуњавају услове за усвајање деце, могу да усвоје дете. 

Хвала Богу што су ретки ти случајеви, али свеједно овим законом о трансплатацији органа ми дозвољавамо простор психички нестабилним здраственим радницима. да тајно (јер једини воде папирологију и знају коме се шаљу органи) врше продају туђих органа пацијентима у Србији који их иначе не би добили због листе чекања, или на црно тржиште. Мсм. чак и овим законом предвиђена инспекција транспорта органа, који у неким случајевима не стигну до операционе сале на време и зато се не користе, неће решити проблем замене некорисних органа за корисне органе пре самог транспорта.

Такви случајеви се морају предвидети и спречити овим законом, макар тако да један члан из породице донатора органа добије законско право да (ако жели) има увид код ког пацијента органи одлазе, на сајту www.decodedscience.org; http://www.financedegreecenter.com пише да очекивана тржишна вредност бубрега вреди до 200.000 евра, Срца до 900.000 евра. По одличном чланку из Топ Прес-а, сличан ценовник се наводи за Србију.