Да ли се, у одређеном смислу, за Зачетог у Дјевиној утроби може рећи да је створење?

[Milan Nikolic]

Мислим да је ово важно питање, које треба пажљиво протумачити.

Шта се о томе може рећи?

[Рапсоди]

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;  

[Плаво Небо]

Како Бог може да буде створење? Врло једноставно, све је речено у Символу Вере, како написа @Рапсоди

[Milan Nikolic]

Да, то је неспорно. Међутим, када говоримо о самом физичком телу, о зачећу, односно о ,,Зачетом", може ли се то протумачити тако да Зачетог назовемо и створењем?

Свакако подразумевамо да је сама Личност Сина Божијег, Господа Исуса Христа, како каже Символ вере, - нестворена.

Питање овде постављено, односи се на условни смисао створености, јер се односи само на физички смисао Зачетог. Да ли би у том смислу било исправно употребити термин: створење?

[Плаво Небо]

пре 3 минута, Milan Nikolic рече

Да, то је неспорно. Међутим, када говоримо о самом физичком телу, о зачећу, односно о ,,Зачетом", може ли се то протумачити тако да Зачетог назовемо и створењем?

Свакако подразумевамо да је сама Личност Сина Божијег, Господа Исуса Христа, како каже Символ вере, - нестворена.

Питање овде постављено, односи се на условни смисао створености, јер се односи само на физички смисао Зачетог. Да ли би у том смислу било исправно употребити термин: створење?

Мислим да не, јер, самим ти што се оваплотио Он је узео Себи тело за долазак међу људе.

[timjančica]

"Спасење човека могао је извршити једино Бог Творац; у томе је и узрок оваплоћења вечног Сина Божјег, Бога Логоса. Само је Творац, Логос Божји, учи Отац православља, свети Атанасије Велики, оваплотивши се, могао бити спаситељ рода људског победивши грех и смрт. Када би Логос био створ (κτίσμα), и као такав постао човек, онда би човек и надаље остао оно што је био, не сјединивши се с Богом. Јер како би се створ могао помоћу створа сјединити са Творцем? Или, каква би помоћ била сличнима од сличних, када је и овима самима нужна таква помоћ? Када би Логос био створ, како би онда могао Он ослободити осуде Божје и отпустите грех, када је у Пророка написано да то припада Богу? Ко је Бог као Ти, који уклања грехе и пролази безакоња? (Мих. 7, 18). Бог је рекао: земља си, и у земљу ћеш се вратити (1 Мојс. 3, 19), и људи су постали смртни. Зар је онда могуће да створ ослободи од греха (λυθήνοα την άμαρτίαν)? Напротив, од грха ослобађа само Господ, као што је рекао: Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни (Јн. 8, 36). И Син, ослободивши људе од робовања греху, стварно је показао да Он није створ, нити један од створова, него властити Логос и лик Очеве суштине (ε’ικών της τού Πατρός ουσίας), јер је и у почетку Отац осудио грех, и Он једини отпушта грехе. Пошто је Логосом било речено: земља си, и у земљу ћеш се вратити, то се, према томе, тим истим Логосом, и у Њему, врши ослобођење и разрешење од осуде[28].

Осим тога, када би Логос био створ, човек би, не сјединивши се са Богом, остао и надаље смртан, јер створ не би могао сјединити створове са Богом, пошто је и њему самом потребан неко који би га сјединио, нити би иједан део твари могао послужити као спасење за сву твар, пошто му је и самом потребно спасење. Да се то не би десило, Бог шаље Сина свог, и Син постаје човек, узевши на себе тварно тело[29]. Када би Логос био створ, какву би помоћ могао указати створовима, пошто би и њему самоме, као створу, било потребно спасење? Али пошто је Логос, будући Творцем, сам постао Створитељ твари (των κτισμάτων), то се Он на крају векова обукао у тварно (το κτιστόν), да би, као Творац, могао обновити и поправити твар. Као што твар није саздала твари (τά κτίσματα), тако се твар (κτίσμα) никада не би могла спасти тварју (ύπό κτίσματος), када Логос не би био Творац. Вера васељенске Цркве зна да је Логос Божји — Творац и Саздатељ свесвега, и то да је Он ради нашег спасења постао човек[30]."

Догматика, Св.Јустин

[Milan Nikolic]

И то је неспорно, али као што сам већ изнео, тема је о нечем другом и специфичном. Реч је о материјалном као створености.

Свети Григорије Палама употребљава у једном делу тај термин: ,,Које би то створење могло да прими васцелу, бескрајноснажну силу Духа, до Зачети у Дјевиној утроби".

[kopitar]

Isus je pravo stanje stvorenje i pravi Bog.

Bogostvorenje.   čovjek= stvorenje.

Bog postaje stvorenje da bi stvorenje postalo Bogom.

Sad se postavlja pitanje : da li je Bog postavši čovjekom , ograničio svoje Božanstvo?

[Milan Nikolic]

Можда боље рећи да је Бог учинио створење безграничним.

Није лако разумети и следеће, да је нестворени постао створен да би створени постали нестворени.

Ову тему, заправо, постављам са жељом да нагласим правцату човечност, од крви и меса, нашег Господа Исуса Христа.

[timjančica]

  Милане, тему си насловио баш са овим питањем: "Да ли се, у одређеном смислу, за Зачетог у Дјевиној утроби може рећи да је створење?". И добио си одговор управо на ово питање а то је да се за Зачетог у Дјевиној утроби не може рећу да је створење (односно створ, како наводи св. Јустин Ћелијски, а мисли се суштински на исто).

Сада наводиш да је тема заправо о нечему другом, тј. о материјалном као створености и онда наводиш цитат од св. Григорије Паламе да објасниш шта ти у ствари желиш да питаш.

Е сада, погледај реченицу коју си поставио од Св. Григорија (требао си навести ако знаш гдје си то прочитао): "Које би то створење могло да прими васцелу, бескрајноснажну силу Духа, до Зачети у Дјевиној утроби?"

Које би то створење могло да прими васцелу, бескрајноснажну силу Духа, до до Зачети у Дјевиној утроби, је реченица коју ако семантички преведеш значи, које би то створење (изузев Исуса Христа који није створење као што смо горе видјели) могло да прими васцелу бескрајносанжну силу Духа, до Зачети у Дјевиној утроби?

[timjančica]

пре 50 минута, Milan Nikolic рече

Можда боље рећи да је Бог учинио створење безграничним.

Није лако разумети и следеће, да је нестворени постао створен да би створени постали нестворени.

Ову тему, заправо, постављам са жељом да нагласим правцату човечност, од крви и меса, нашег Господа Исуса Христа.

Значи не може се догматски рећи да је нестворени постао створен, и горе код св. Јустина Ћелијског смо видјели зашто је тако. Ако и даље инсистирамо да је "нестворени постао створен", онда ми једноставно говоримо произвољно, тек тако, без да се ослањамо на Предање.

Ми као створења немамо особине Анђела, дакле ограничени смо просторно.

[Milan Nikolic]

Питање сам поставио због стрепње да се не оде у другу крајност, на пример рећи да наша природа није твар. Ту природу је Господ узео на Себе, постао је један од нас. Копитар је, чини ми се, то лепо разумео.

[timjančica]

пре 12 минута, Milan Nikolic рече

Питање сам поставио због стрепње да се не оде у другу крајност, на пример рећи да наша природа није твар. Ту природу је Господ узео на Себе, постао је један од нас. Копитар је, чини ми се, то лепо разумео.

Копитар то са православног становишта, још није разумио, зато што пише испод јасног објашњења св. Јустина " Bog postaje stvorenje da bi stvorenje postalo Bogom." Још једном, Исус Христос није створење него Бого-човјек и то смо много пута до сада апсолвирали.

Код католичке вјероисповијести је учење о створеним и нествореним енергијама другачије него код Правосланих па да не дуљим о томе.

[Broken]

пре 19 часа, Milan Nikolic рече

Међутим, када говоримо о самом физичком телу, о зачећу, односно о ,,Зачетом", може ли се то протумачити тако да Зачетог назовемо и створењем?

Nisam siguran zbog čega je ovo bitno ?

Možda bi i moglo tako da se kaže kad bi razdvajali stvorenu ljudsku prirodu i nestvorenu božansku. Kad bismo izolovali ljudsku prirodu Hristovu i samo to gledali onda je stvorenje jer je ta priroda stvorena. Ali s obzirom na sjedinjenje te dve prirode u ličnosti Isusa Hrista onda je takav pogled nepotreban.

A možda i nisam razumeo pitanje, što je moguće.

[Zayron]

Prema ovome što sam ja pronašao o pravoslavnoj hrišcanskoj antropologiji, ne može se reci za Začetog u Djevinoj utrobi da je stvorenje. Ovaploceni Bog je izuzetkom isto na takav način kao što je izuzetkom oboženi čovjek.

Člověk zůstane tvorem, i když se Boží milostí stane božským, stejně jako Kristus zůstal Bohem, když se stal člověkem. Učení o dvou přirozenostech pak odpovídá protichůdný pohyb Boha a člověka.

Čovjek ostaje stvorenjem i kad Božijom milosti postane božskim (obožen), isto kao što je Hristos ostao Bogom i kad je postao čovjekom. Učenju o dvoji prirodjenosti (natura) pak odgovara protusmjerno gibanje Boga i čovjeka. (proizlazi to iz pravoslavnog koncepta sinergije)

https://www.getsemany.cz/node/1930