Bog kao naš istinski Otac?

[Кратос]

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

[Натан]

Ал га умрси. Просто, Он ти је Отац јер те је створио, по свом лику и подобију.

[Кратос]

пре 1 минут, todor рече

Ал га умрси. Просто, Он ти је Отац јер те је створио, по свом лику и подобију.

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

[Дијана.]

E dobro je nije o y hromozomu. To je suvišno raspravljati, jer je nadumno začeće pa i nema y hromozoma, a valjda je to Bogu moguće da proizvede.

Naš um je slika Božja, jedino smo po umu srodni s Bogom, jer on nije materijalan. To je osnova. Znači nije ništa loše što nas je nakalemio kako kažeš, jer nas je time usinovio, pa uživamo milost sina a nismo sin, jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode, ali u umu, umom poznajemo duhovni svijet. Naše usinovljenje je bitno jer mi ćemo-treba da preobrazimo svu tvar, sav materijalni svijet. Bogu je mila njegova tvorevina materijalni svijet, mrsko mu je što propada, i zato je dao da se Sin ovaploti u materiju kao čovjek jer je čovjek kruna stvaranja. Našom umnom silom, naravno ako hoćemo da se obožimo, mi ćemo preobraziti sve, mene taj stih fascinira, 'sva tvar uzdiše čekajući sinove Božje da ih oslobode'. Zar nije dovoljno što smo usinovljeni i nismo više robovi? Ne vidim da smo nešto oštećeni pošto je tvoje pitanje u vidu protesta, ali tata ja bih lizalicu...

[Натан]

пре 8 минута, Кратос рече

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш. :П

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

[Кратос]

пре 9 минута, Дијана. рече

jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

[Натан]

Кад читаш Библију видиш да је код Бога све тако разумљиво и једноставно, а онда су хришћани из Грчке и околине почели све нешто да филозофирају, тојес да филоСофирају.

[Milan Nikolic]

пре 1 сат, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

Ko bude dao ispravan teološki odgovor na ovo pitanje biće silovan od većine teologa. 

[Благовесник]

Ауу, какво изражавање...

[Благовесник]

 Да, усиновљењем, али кроз Христа, јер...

 

,,Христос нас прима за браћу Своју, и, зато нас Бог Отац прима за синове Своје."

Свети владика наш Николај Жички, Охридски и Лелићки 

 

Види:  Гал. 3, 26; Јов. 1, 12.

 

 

Барем то разумеју и ученици другог  разреда ОШ, Праводславни катихизис за 2. разред:

,,Отац подиже главу и рече  - Да, Бог је Отац свима нама у Цркви.

- Али, како? - пита Радомир. Бог нас није родио да би нам био Отац. Ти си само Милици и мени отац зато што си нас родио. Због тога мој друг Павле тебе не зове тата, већ чика Благоје.

- Имаш право, сине, - одговори отац. - Но Бог, такође, има Сина, Исуса Христа, па је зато и Он Отац. Ми зовемо Бога Оцем, зато што је Он Отац Исуса Христа, кога је родио, што нам је открио сам Исус Христос. Међутим, то што ми зовемо Бога Оцем није само због тога што Он има Сина, већ зато што га и ми волимо и желимо да и нама буде Отац. Исус Христос, такође, зове Бога Оцем не само зато што му је Он Отац по природи, већ и због тога што он њега највише воли.

- Видиш - наставља отац - ми не зовемо наше родитеље очевима само због тога што су нас родили, него, пре свега, зато што их волимо! Ето, на пример, твога друга Горана усвојио је мој пријатељ Богољуб, није га, дакле, родио. Но, он Горана зове својим сином и он му јесте син зато што га воли. А и Горан њега воли и зато га зове оцем. Дакле, то што ја тебе зовем сином није само по природи. То означава однос љубави који нас двојица имамо. Слично томе и ми у Цркви зовемо Бога Оцем зато што га волимо и што желимо да нам је Отац. То значи да ми живимо у заједници у којој је Бог наш Отац, а ми његови синови. Ту своју заједницу с Богом ми остварујемо на Литургији. То нам је омогућио Исус Христос!"

 

Иначе,  Бог je на крају стварања створио човека од земаљског праха, извео ИЗ ове природе, природе од које су створена и сва остала бића, али човеку је даровао  свој Божански лик. Због тог тајанственог лика Божјег  у човеку  и цела природа преко човека може да буде у заједници са Господом Богом. Човек је природно, органски и суштински, повезан са целокупном створеном природом и носилац је те створене природе, у њему је овај свет прогледао и човек је глава створене природе. А због лика Божјег у себи човек може да оствари заједницу са Христом (оваплоћеним Божанственим Логосом Божјим, присније речено - Сином Божјим)  а да се у Светом Крштењу и Евхаристији не слије са Божанском природом, која би је, услед сливања, а због своје силине и неограничености, уништила. 

[Дијана.]

пре 11 часа, Кратос рече

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

[Кратос]

пре 11 часа, todor рече

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш. :П

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

Znači po tebi mi imamo nešto božanske prirode u sebi ili ne?

[Кратос]

пре 5 минута, Дијана. рече

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

Znam ja sve to ali to usinovljenje je onda usvojenje,mi nikada nećemo onda biti istinska deca Božija jer nam je Otac sasvim nešto drugo od nas.

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život ima li u nama nešto od te večne istine puta i života kao deo naše prirode ili je to nešto što nam se pridodaje spolja što je ipak nešto nama neimanentno?

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života,on je kao Bog sveprisutan,znači ima ga u celoj tvorevini a najviše u nama kao telesnim hramovima.Znači da od trenutka kada samo ušli u život dah života ili duh životni je u nama i ćini nas živim kako onda da u našoj prirodi nema ničega što je Božanskog porekla?

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama,a Carstvo Nebesko je Carstvo jer je u Njemu Car Bog pa ako je u nama,a on to govori pre raspeća,stradanja smrti i Vaskrsenja,kako onda može on to da kaže s obzirom da mi u nama ništa od Boga nemamo kao prirodni deo nas?

[Дијана.]

kako nema ništa u nama, čim imamo imanentnu čežnju u duhu svom, za ocem i otadžbinom? nešto ima u umu i duhu, intuiciji i srcu, ne kao razvijena sposobnost, ali kao klica, potencijal, da .. ali ne raspolažem filozofskim pojmovima da uobličim misao. ne znam da li su ti početni pojmovi pitanja ispravni, ali ima nečeg tu...

i opet, šta, osim gordosti, vuče na pitanje, ali kako onda nismo sinovi već usvojeni? usvojenje znači sticanje prava sina ako ne i prirode, ali da li je to na kraju bitno, teleološki?

[Vladan :::.]

пре 13 часа, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?

1 hour ago, Кратос рече

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama

Јој бре Кратосе... природа, природа, природа, природа... а личнос'  

 

пре 13 часа, Кратос рече

jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja...

И личност. Не добијају деца од родитеља само природу него и личност тј. то да ће та природа бити конкретизована као одређена и непоновљива јединка.

И сад: личност Сина Божијег узме и тело, у необјашњивој, немогућој, Тајни, над којом су и анђели занемели... И затим та личност Сина, који је сада и Бог и човек, каже: једите моје тело. И ти кад једеш његово тело ти постајеш његово Тело, Црква, а он је Син Божији. Ако ти имаш тело Сина шта ти је онда његов Отац?