Kako izgleda kad Bog priziva nekoga?

[Anastasija_]

Dragi forumaši,

volela bih da vas pitam kako izgleda priziv Boga da se uđe u crkvu. Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

Malo jače od godinu dana se tako osećam. U manastire sam išla samo kao turista, postila reda radi. Osećam se grešno iako ni na jedno konkretno zlodelo ne mogu da uprem prstom. Kao da sam odjednom shvatila da nemam više detinju nevinost i da mi Bog sudi kao odrasloj. Moj greh je ravnodušnost prema životu, a ne želim da se tako osećam.

Nemam baš nikakvog razloga da budem tužna, a osećam se kao da sam umorna od života i da neću još dugo. Da li me to Bog priziva da uđem? Da li su mi ove crne misli znak šta će se desiti?

[Bokisd]

Pa, ako trazis neki smisao zivota, jer, postavljas pitanja o samom svom zivotu,....onda, bi trebalo da si na pravom putu ( koji ide prema Bogu ).

I, onda, dodje, neka ( kako kazu ) prva blagodat, koja te udari po celim tvojim bicem i nekako, na razne nacine, pocnes da se interesujes za Crkvu, Boga i veru,.... i sve ti je lako i lepo u zivotu. ( posle dalje ide', sve nekim svojim tokom ).

Bar, je tako, nekako , ...bilo u mom slucaju.

[Lady Godiva]

Здраво, @Anastasija_. Добро дошла на ЖРУ. 

Колико имаш година, ако није тајна?

[Поуке.орг инфо]

@Anastasija_ добро дошла на 

[Natasenka]

Само да није равнодушност према вјечном животу. 

[Anastasija_]

пре 9 часа, Lady Godiva рече

Здраво, @Anastasija_. Добро дошла на ЖРУ. 

Колико имаш година, ако није тајна?

Hvala ti.

18.

[dadodj]

пре 10 часа, Anastasija_ рече

Dragi forumaši,

volela bih da vas pitam kako izgleda priziv Boga da se uđe u crkvu. Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

Malo jače od godinu dana se tako osećam. U manastire sam išla samo kao turista, postila reda radi. Osećam se grešno iako ni na jedno konkretno zlodelo ne mogu da uprem prstom. Kao da sam odjednom shvatila da nemam više detinju nevinost i da mi Bog sudi kao odrasloj. Moj greh je ravnodušnost prema životu, a ne želim da se tako osećam.

Nemam baš nikakvog razloga da budem tužna, a osećam se kao da sam umorna od života i da neću još dugo. Da li me to Bog priziva da uđem? Da li su mi ove crne misli znak šta će se desiti?

Najbolje bi bilo da popricas sa nekim iskusnim duhovnikom, kao na primer otac Stefan iz Velike Remete.

[Lady Godiva]

пре 11 часа, Anastasija_ рече

volela bih da vas pitam kako izgleda priziv Boga da se uđe u crkvu. Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

Ово не знам како изгледа.

пре 11 часа, Anastasija_ рече

Moj greh je ravnodušnost prema životu, a ne želim da se tako osećam.

Види, то што осећаш није грех. Можда ти сад мислиш да си лоша зато што не цениш дар живота, зато што си "млака" и не волиш друге и себе како мислиш да би требало... Али то је због стања у ком се налазиш. Сви који су били благо депресивни (ма пола људи који су прошли кроз пубертет, раскид, губитак ближњег...) су се у једном тренутку тако осећали, знам да ја јесам. 

пре 11 часа, Anastasija_ рече

Nemam baš nikakvog razloga da budem tužna, a osećam se kao da sam umorna od života i da neću još dugo. Da li me to Bog priziva da uđem? Da li su mi ove crne misli znak šta će se desiti?

Ма какав знак? То је знак да мораш да радиш на себи да би се осећала боље. Да мораш да се трудиш да се исчупаш из тога.

Мени је лично у томе помогла молитва (она ми је дошла и као нека интроспекција), читање Јеванђеља.. а касније кад је већ било боље и одлазак у цркву. Не знам да ли је то неко универзално правило. Можда некоме не помаже.. ето мени је мисао да ме Бог воли и да је уз мене била једина ствар која ми даје вољу да се трудим. Вероватно зато што нико осим Њега није знао с чим се борим.

Било би добро, ако имаш овако неког од поверења, да попричаш о том како се осећаш. Мислим да је лакше кад имаш неког да ти буде подршка. 

И да тагујем једну паметну, форумску главу да каже коју ако хоће, да надокнади за ове глупости што ја пишем..

@Јелена011

[Anastasija_]

Meni fali ta misao. Ne mogu da se otrgnem od utiska da je Bog surovi sudija koji me krivi za nešto, a ne znam ni sama za šta.

Kao da želim da me zgromi što pre, da se ovo završi.

[srema]

пре 12 часа, Anastasija_ рече

Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

У мом случају, тако нешто. То ме је навело да тражим веру.

пре 1 минут, Anastasija_ рече

Meni fali ta misao. Ne mogu da se otrgnem od utiska da je Bog surovi sudija koji me krivi za nešto, a ne znam ni sama za šta.

Kao da želim da me zgromi što pre, da se ovo završi.

Можда би требало да се упознаш са вером мало дубље. Твоју мисао да је Бог сурови судија нико не осуђује, но, ми православни верујемо у човекољубивог и милостивог Бога. Мени се свиђа књига "Путоказ ка Царству Небеском" од Инокентија Аљаског, пошто укратко објашњава зашто је Исус Христос дошао на земљу, зашто је то било потребно, ко су били Адам и Ева, итд. итд.

Ако немаш баш жељу да одеш на богослужење, узми моли се сваки дан, али нешто скроз минимално минимално, па макар то било и једно Оче Наш. Можеш и својим речима. Желим ти све најбоље

[Broken]

пре 12 часа, Anastasija_ рече

volela bih da vas pitam kako izgleda priziv Boga da se uđe u crkvu. Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

Različiti ljudi, različiti prizivi. Nekad taj okidač može da bude vrlo krupan događaj a nekad i neka naizgled sitnica.

Verujem da tuga i osećaj praznine sigurno mogu da budu takav okidač.

Molitva može da bude dobar početak i to direktna amolitva u smislu da izbacuješ sve iz sebe pred Boga, traži ga, plači pred njim, viči pred njim svom svojom snagom...opsuj ga ako treba. Nemoj da se plašiš.

Sad kad bolju pogledam, bolje nemoj da obraćaš pažnju na to što sam pisao...

[Јелена011]

@Lady Godiva Hvala ti na komplimentu, al ne bih nista ni dodala ni oduzela. Sve si sjajno rekla. 

Dobrodosla Anastasija na forum. 

[Smaragdni kamičak]

пре 43 минута, Broken рече

opsuj ga ako treba

Ovo nikako, drugo je ok.

[Кратос]

пре 13 часа, Anastasija_ рече

Dragi forumaši,

volela bih da vas pitam kako izgleda priziv Boga da se uđe u crkvu. Da li je tuga i praznina u životu znak od njega?

Malo jače od godinu dana se tako osećam. U manastire sam išla samo kao turista, postila reda radi. Osećam se grešno iako ni na jedno konkretno zlodelo ne mogu da uprem prstom. Kao da sam odjednom shvatila da nemam više detinju nevinost i da mi Bog sudi kao odrasloj. Moj greh je ravnodušnost prema životu, a ne želim da se tako osećam.

Nemam baš nikakvog razloga da budem tužna, a osećam se kao da sam umorna od života i da neću još dugo. Da li me to Bog priziva da uđem? Da li su mi ove crne misli znak šta će se desiti?

Pošto ne znaš razlog zbog kojeg si konkretno tužna i imaš taj osećaj indiferetnosti možda trebaš da probaš da nađeš neki razlog koji bi te učinio srećnim...makar jedan a mora da postoji sigurno e taj znak će biti znak od Boga..tuga i desperija su đavolja oruđa...

[Broken]

пре 1 минут, ninaana рече

Ovo nikako, drugo je ok.

Ja mislim da je u nekim situacijama i to ok.

Kako kad se Jakov rvo s Bogom ? Kad se rveš s nekim pa ti bude teško ti ga nekad i opsuješ, ne znači da ga ne poštuješ. Jel' si se ti nekad porvala s nekim ? Ako jesi onda znaš. Ili kad se s nekim potučeš pa posle budete najbolji prijatelji da veće ljubavi nema.