Епископ новосадски и бачки Иринеј (Ћирић): Химнографија Педесетнице

[Поуке.орг - инфо]

ДУХ СВЕТИ БЕШЕ У ОЦУ, СЛАВЉЕН СА СИНОМ

Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству:

Сину у Оцу са Светим Духом. 

Јер Отац ван времена роди Сина,

вечна са њим и са њим на престолу.

И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. 

Једна је сила, једно биће, једно божанство.

Клањамо се пред њим и велимо сви:

свети Боже који све сагради

кроз Сина делањем Светог Духа;

свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;

Свети бесмртни, Душе Утешитељу,

који исходиш од Оца и у Сину почиваш.

Тројице, слава теби!

Педесетница, вечерње, глас 8.

Стихира Лава Господара

 

УМУДРЕНИ АПОСТОЛИ УЛОВИШЕ НАРОДЕ У ВЕРУ

 

Апостоли сеђаху, Господе, а ти посла Духа својега.

То гледаху тада јеврејски синови и задивише се чудом.

Јер их слушаху где кличу другим, туђим језицима,

као што им Дух даваше.

Они, простаци, бише умудрени, те уловише народе у веру,

и бесеђаху ствари божанствене.

Зато и ми вичемо к теби:

Господе, који се показа на земљи

и спасе нас од заблуда, слава теби!

 

Педесетница, вечерње, литијска стихира, глас 2.

 

НЕ ЗНАЂАХУ НАРОДИ СИЛУ СВЕТОГА ДУХА

 

Не знађаху народи силу Светога Духа

који би у апостолима, Господе.

Зато када променише језике, држаху их да су пијани.

А ми које они утврдише непрестано овако говоримо:

Духа Светога својега не одузми од нас,

молимо те, човекољупче.

 

Господе, када наиђе Свети Дух, испуни твоје апостоле

и спреми их да говоре другим језицима.

Зато у тој чудној ствари неверници гледаху пијанство,

а који верују – средство за спасење. 

Удостој и нас да нас просветли,

молимо те, човекољупче.

Педесетница, вечерње, самогласне стихире на стихове, глас 6.

 

ЈЕЗИЦИ МУДРО ЗАБЕСЕДИШЕ РАДИ ПОЗНАЊА БОГА

Некада језици бише помешани због дрскога грађења куле;

а данас језици мудро забеседише славе ради познања Бога.

Тамо Бог осуди злочесте због греха њихова;

овде Христос просветли рибаре Духом.

Тамо се створи несагласност за казну;

сада се обнавља сагласност на спасење душа наших.

Педесетница, вечерње, стихира, глас 8.

 

ДУХ СВЕТИ БЕШЕ УВЕК, И ЈЕСТЕ И БИЋЕ

Чудне ствари видеше данас сви народи  у граду Давидову,

када Дух Свети сиђе у огњеним језицима, 

као што прозбори богобеседник Лука, јер вели:

када беху  скупљени ученици Христови,

постаде хука као да се диже духање бурно,

и напуни дом у којем сеђаху.

И сви стадоше зборити необичним речима,

необичним учењем, необичном науком, о Светој Тројици.

 

Дух Свети, заиста, беше увек, и јесте и биће.

Нити поче нити ће престати,

него је увек с Оцем и Сином сврстан и убројен.

Живот је и оживљује, светлост је и светлост даје.

Од себе је добар и извор је доброте.

Њиме се Отац познаје и Син се прославља,

и од свију се упознаје.

Једна је сила, једно сврставање,

једно је поклоњење у Свете Тројице.

 

Дух је Свети светлост и живот и живи извор мисаони,

Дух мудрoсти, Дух разума, добар, прави, мисаони;

он влада, чисти од погрешака.

Бог је и обожава, огањ је што од огња исходи.

Збори, ради, дели дарове.

Све пророке он овенча, божанствене апостоле и мученике.

Необично чувење, необично виђење:

огањ се раздељује за раздавање дарова.

Педесетница, јутрење, стихире, глас 4.

 

Сада језици јасно посташе знак свима.

Јер Јудеји, од којих Христос има порекло по телу,

заболеше од неверовања и отпадоше од божанске благодати;

а ми који смо пореклом од незнабожаца

бисмо удостојени божанствене светлости,

учвршћени речима ученика,

који казују славу Бога, свима добротворима.

Преклонимо с њима срца и колена,

и с вером поклонимо се Светом Духу,

утврђени Спаситељем душа наших.

 

Сада се је Дух Утешитељ излио на свако тело.

Јер поче од кола апостолскога

и рашири благодат вернима ради деоништва,

и тако уверава о својој моћној посети у огњеном виду,

када ученицима раздаје језике да поју и славе Бога.

Зато су нам срца мисаоно осветљена,

и Светим Духом  утврђени у вери,

молимо да се спасу душе наше.

 

Сада се облаче у силу с висине Христови апостоли,

јер их обнавља Утешитељ обнављајући се у њима

тајанственом новином знања;

и то нам разглашују необичним и узвишеним гласовима

и уче нас да поштујемо вечну и просту,

троипостасну природу Бога, добротвора свима.

Зато просветљени њиховим учењем,

поклонимо се Оцу и Сину и Духу, 

молећи да се спасу душе наше.

 

Вечерње у Недељу свете Педесетнице, после Литургије 

самогласне стихире на стихове, глас 3.

 

 

С ГРЧКОГ ПРЕВЕО ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ),

ЕПИСКОП БАЧКИ (1942)

View full Странице