Jump to content

Жељко Познановић: Неопходност реформе наше Свете Цркве

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пише: Жељко Познановић

 

У дане пред заседање сабора епископа СПЦ појачава се медијска кампања против Цркве и против њених угледних представника. Сада се пишу такве ствари које се никада до сада нису писале и нећу овде да их наводим да их не бих ширио.

Најчудније је што се на службеном сајту СПЦ дају одговори разним новинарима и притом се наводи ште су они рекли, па тако до тих сазнања долазе и они који никада не би читали дотичне новинаре. Зар је толика потреба епископа за медијском експонираношћу? Зашто се одговарањем шире такве лажи ? Та потреба за одговарањем није само наравно на сајту СПЦ него и по другим медијима.

Замислимо само када би се на сајтовима Руске цркве sedmitza.ru или patriachia.ru или на сајту Римске цркве vatican.va појављивали одговори на писање таблоидних новинара што су напали неког владику или бискупа са неким глупостима или измишљотинама. Свако би помислио да су ти сајтови хаковани или да се нешто чудно дешава. Зар смо ми нешто гори од њих или мање држимо до свог угледа да се на службеном сајту бавимо потпуно безначајним личностима. Зар се увек мора рећи- ја сам у праву. Па верни народ зна да су наши епископи у праву и да не треба пред сваким да се доказују. Боље би било да се позабаве оним ко даје информације и да га санкционишу.

Сва је срећа да у таквој ситуацији на месту патријарха имамо мудрог и озбиљног човека који успешно води брод наше Цркве и који и поред поодмаклих година одвраћа ударце и с лева и с десна.

Тако је изгледа пропао и Нацрт Устава СПЦ са којим су не само уставотворци могли да унесу пометњу него и да погоршају неке ионако лоше ствари. Многи епископи су незадовољни тим нацртом. Ја сам уверен да је епископ Иринеј Буловић као један од стубова наше Цркве против таквог нацрта устава. Устав су сигурно форсирали они који и имају потребу да се увек истичу и доказују.

Истицање територијалног принципа који у Цркви не важи већ више од 1500 година, а питање да ли је икада и важио потпуно је бесмислено , па и неизводиво... Црква се састоји од народа па је тиме и народна а не територијална. Као што је писао владика Николај „Национална Црква али не национална вера“. Да ли уставотворци мисле да је например Америка саставни део Грчке државе.

То сигурно неће проћи као што није прошла ни грецизација Српске цркве, ни такозване литургијске реформе

Али има нешто што не пролази и што боли. То је претерана епископократија и умањивање улоге свештеника и лаика, који ионако немају неку улогу.

Било би добро да епископи проведу анонимне анкете међу свештеницима, шта они мисле о свом положају и односу епископа према њима. Многи би се веома изненадили.

Жалосно је да у неким епархијама свештеници морају да обављају помоћне зидарске радове или да раде сељацима пољопривредне радове да би преживели.

Свештеник потпуно зависи од епископа, а верни народ Цркву доживљава само кроз свештеника. Да ли ће у њему видети учитеља вечног живота или уплашену особу?

За време СФРЈ постојало је „Свештеничко удружење“ које јесте било и инструмент државне репресије, али је пружало неку заштиту свештеницима.

Потребан је пре свега братски однос између свештеника и епископа.

Поред тога потребна је већа улога патријаршијских, епархијских и парохијских савета који би имали конкретну власт.

Може се размислити и о увођењу Сабора СПЦ који би се као у Руској цркви састојао од епископа, свештеника, монаха и лаика и који би одлучивао о важним питањима као што је например избор патријарха или доношење новог Устава са расправом од бар годину дана пре одлучивања.

Потребно је увести Каталог кандидата за епископе, где би се знало ко су кандидати бар годину дана пре избора и где би црквена јавност била са њима упозната.

Потребно је увести као обавезу да свака црква има парохијски дом у коме ће свештеник након литургије разговарати са парохијанима и где ће се једном недељно држати предавања. То ће допринети не само образовању лаика, него и томе да се чује њихов глас.

Ово је само скромни допринос настао из жеље за Саборношћу цркве као једне од њене основе три функције и карактеристике. Са верношћу патријарху Иринеју и нашој СПЦ,

Жељко Познановић

Извор: https://www.facebook.com/profile.php?id=100012289819801&hc_ref=ARS7T1jvfFFjXm4WoP2lR-DQr8Y3-25AgT-knjtnwQ5mlmZbsWDdY4zrcQGEETyYZ80&fref=nf


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одличан текст! Потпуно је у духу онога што већ годинама говори ђакон Ненад Илић, а ми верни одобравамо. Ипак, не верујем да се ишта може урадити, јер нема ко да нас чује.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како нема не бих написао тај текст да нема ко да нас чује.Ако могу којекакви лудаци и секташи да говоре можемо ваљда и ми нормални.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам овакве текстове писао од 1993 до 2000 у најчитанијем листу тада који се звао "Дуга".Нисам ни под чијим утицајем и мислим да многи нису ни чули да уопште постоји нешто што се зове Каталог кандидата за епископе.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Августин рече

Ја сам овакве текстове писао од 1993 до 2000 у најчитанијем листу тада који се звао "Дуга".

Искрено, не сећам се. Чак се не сећам ни да је Дуга још постојала у том периоду. Читао сам је пре тога, чак сам био убеђен да сам је читао до гашења, јер и данас сам уверен да је то најбољи лист који је икад излазио на нашим просторима.

Цитат

Верни народ Цркву доживљава само кроз свештеника. Да ли ће у њему видети учитеља вечног живота или уплашену особу?

Ово је заиста добро изречена тужна истина и требало би на њој инсистирати ако би се посегло за неком иницијативом код "недодирљивих". Можда би се наши архијереји сажалили ако би прочитали овако нешто? А можда и не би, јер вероватно боље познају менталитет својих свештеника, који сами не показују претеране знаке достојанства.

Свиђа ми се и Твоје подсећање на тзв. "Свештеничко удружење". Можда је то једина опција, да све крене од свештеника? Међутим, вероватно они добро позиционирани не би имали интереса да учествују, и они немоћни би опет били где јесу.

У тако сазданој еклисиолошкој јерархији, све зависи од љубави и самилости архијереја и чини се да само на њу вреди апеловати, код сваког појединачно, а не системски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako nije postojala za vreme rata bila je najvažnija tih 10 godina.Тада је писао Калајић,Брана Црнчевић и многи други .Ја сам имао рубрику о Цркви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А, да, сад се сећам. Небојша Јеврић ми је био омиљени фрик тих ратних година, a Момчила Селића сам лично упознао током студентских демонстрација. 

Ето, тад сам био у ватреној националистичкој фази и нисам ни приближно био побожан као данас, можда ми зато Твоји текстови нису упали у очи. О мојој вери, као о и вери младих уопште тих посткомунистичких година, најбоље говори што смо Патријарху Павлу кад нам се обратио, скандирали: "Пајо, Пајо!". А кад је желео да нас одврати од протеста и ми га жестоко извиждали, рекао ону чувену: "Будимо људи...иако смо Срби, хи-хи". :ani_biggrin: Био сам присутан тада.  

Мислим да је данас далеко боље што се побожности младих тиче, због веронауке у школама, пре свега. А што се тиче наше теме "Неопходност реформе СПЦ", иако смо сви сложни да је реформа неопходна, ту су потребни већи потреси унутар Ње, или притисци ван Ње, да би се систем променио. А ни тад нисмо сигурни да би то ишло на боље. Можда би било још горе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

добрих ствари има...али ме мало саблазни онај каталог за епископе. Каталог обично има за аутомобиле, робу и манекенке. Ако ћемо, зна се како се врши избор епископа и да су то углавном виђенији архимандрити, још и да се уведе да би победио тај и тај кандидат, пошаљите смс... морадох ?

Даље што је срамота да свештеник поред своје пастирске дужности, обавља и друге послове, наравно ако ти други послови не утичу на онај главни позив. Свештеник је прелеп и одговоран позив али за то се неко одлучи, упише средњу, школује се, заврши факс и по том питању гледано је посао, али ако живимо у Србији где и правници и економисти и многи други обављају више послова да би преживели, што би била саблазан, да видиш свештеника који нпр ради још неки посао ако има потребу и могућност.

Мени је главно питање финансија цркве, очигледно се много новца троши, ево баш скоро прочитах један текст о једном епископу који саборни храм обнавља много више година него колико је био пројекат да ће се обновити типа пројекат је гласио обнова за 3 године скупљена су средства али он није обновљен ни после 10 година, али за то време стагнира само обнова тог саборног храма, али не и имовина епархије, купљено је доста нових аутомобила, нови владичански двор итд. Главно питање је по мени да мора постојати транспарентност тог типа и да је срамота да ако постоји епархија која по изгледу неких ствари финансијски цвета, да постоје свештеници који састављају крај са крајем. То јесте ружно.

Не свиђа ми се не предлог свештеничког удружења, јер знамо какве призвуке оно има код нас, мада то је лоша страна историје.

Не свиђа ми се рецимо затвореност у раду сабора, поготово када је очигледно да има много епископа који ту затвореност буше делећи медијима оно што се догађа.

Мада, не верујем у битне промене...

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Реч каталог је и дошла из црквеног језика,например каталог епископа једне помесне Цркве и јоп се понегде користи.У српском језику је донедавно била у употреби реч каталог за дневник ђака.То те чуди јер не познајеш историју Цркве.

Наравно да није срамота да свештеник поред свог посла ради још нешто али није могуће да цео дан копа и да се бави својим послом.

Ако ти је важно питање финансија Цркве па зар ниси разумео да је оно уско повезано са овим напред.

Што се тиче свештеничког удружења оно је пример из историје али могу ли например постојати свештеничка братства.

Све што си ти написао суштински и ја сам написао.Саборност Цркве као најважнија.

Ако не будемо веровали у нешто неће тога ни бити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, МилошБГ рече

што би била саблазан, да видиш свештеника који нпр ради још неки посао ако има потребу и могућност.

Ne znam kako bi sveštenik postigao da radi dodatni posao. Sveštenik ne radi 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji. On je pastir 24/7/365. Venčanja, krštenja, opela, ispovest, duhovni razgovori, (negde) svakodnevne Službe ujutru i popodne, kad god kome da zatreba mora da se odazove... 

"Ne srami se nagog, otkrivenog srca. Sramotno je samo srce bez ljubavi." 🕊

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо тако.Поред тог гледао сам лично како човек плати свештенику да му копа кукурузе и гледа га.Како може да има и поштовање према њему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А није ни у сразу са 6. правилом Апостолског сабора које владикама,  поповима и ђаконима изричито забрањује обављање световних послова,  јер ко олтару служи,  од олтара и живи, што је такође у вези и са 41. правилом

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Августин рече

Реч каталог је и дошла из црквеног језика,например каталог епископа једне помесне Цркве и јоп се понегде користи.У српском језику је донедавно била у употреби реч каталог за дневник ђака.То те чуди јер не познајеш историју Цркве.

Наравно да није срамота да свештеник поред свог посла ради још нешто али није могуће да цео дан копа и да се бави својим послом.

Ако ти је важно питање финансија Цркве па зар ниси разумео да је оно уско повезано са овим напред.

Што се тиче свештеничког удружења оно је пример из историје али могу ли например постојати свештеничка братства.

Све што си ти написао суштински и ја сам написао.Саборност Цркве као најважнија.

Ако не будемо веровали у нешто неће тога ни бити.

 

Што се каталога тиче, зна се како се бирају епископи, углавном из редова оних са титулом архимандрит, опет и то је сужен избор... Међутим замисли да нпр арх. тај и тај зна да га има у том и том каталогу и да се фигурира као епископ, из више разлога што се мог става тиче који је могуће погрешан није појмљиво.  Рецимо скоро један од новијих епископа, постоји фотка њега у владичанским одеждама и са митром, годину дана пре него што је изабран за епископа, ово би само можда погоршало та стања.

Кад кажем да свештеник ради, претежно сам мислио не да обавља сад и други посао који ће му реметити свештени позив, далеко од тога, али да може да се допуњује и остало. Поготово свештеници у селима, не видим ништа лоше да свештеник у селу има и малину и купи сено и слично... У неким местима поготово тим селима која изумиру свештеник има годишње једно или два крштења, једно или два венчања и то је то. Међутим таквим случајевима мора помоћи црква, који по мени има новца, али се он не располаже домаћински, бар колико видим из пар примера за које чух скоро.

Слажем се, дај Боже...

 

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Августин рече

Управо тако.Поред тог гледао сам лично како човек плати свештенику да му копа кукурузе и гледа га.Како може да има и поштовање према њему.

Не знам за овакве случајеве...мада могуће, понављам поготово по селима која су одавно у изумирању, нема народа итд.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...