Обележено 150 година Исламске заједнице Србије

[Милан Ракић]

Интонирањем химне "Боже правде" и читањем делова из Курана, у холу Народне скупштине обележено је 150 година Исламске заједнице Србије.

Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије.

У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела.

"Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. 

Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по.

Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу.

Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије.

"Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић.

Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе.

"Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић.

фото: Вујичић Хаџи Марко

View full Странице

[Милан Ракић]

Век и по Исламске заједнице Србије

Србија је прва држава у Европи која је, крајем 19. века, признала ислам као званичну религију. Гарантовала је слободу исповедања и равноправност са другим верским заједницама у тадашњој Кнежевини. Према попису из 2011. године у Србији живи више од 200 хиљада Муслимана. Век и по од званичног признавања, Исламска заједница обележава низом манифестација.

Декретом кнеза Михаила Обреновића од 1869. - десет година пре Босне и Херцеговине и дванаест пре Аустроугарске - Србија је дозволила изградњу сакралних објеката, школовање и обележавање верских празника исламске заједнице. Муслимани данас чине око три процента становника Србије.

"Гајимо добре односе, да се волимо међусобно, јер ниједна вера не забрањује међусобну љубав, међуљудску љубав. Ниједна се вера не ограничава од других", наглашава Абдулах Нуман, муфтија србијански. "Ислам се никада није ограничио од  других људи и рекао: Ви не смете разговарати са људима који нису Муслимани, ви не смете ништа радити са њима. Ми живимо сви заједно овде."

То је демократска традиција наше земље, каже Елдин Ашћерић, генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије:

"То је традиција наше заједнице. То је, у том светлу, срећан догађај и то је, у том моменту, велика обавеза за нас као припаднике исламске заједнице."

У Бајракли џамији у Београду 1930. године, устоличењем реис-ул-улеме, уједињена је Исламска заједница у Краљевини Југославији. Тако је било до распада СФРЈ.

Након поделе 2007. године постоје две организације исламских верника: једна у Београду, а друга у Новом Пазару која је у саставу Ријасета Исламске заједнице БиХ.

"Муслимани заједно са осталима су доживљавали као Божју башту. Дакле, онако како је нас је узвишени створитељ различитима створио", каже Мевлуд Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији. "Величина Бога лежи баш у томе да смо различити и лепота овог простора је баш у томе што смо различити. Да је Бог хтио, учинио би нас да будемо једне вере."

Културни и верски објекти из времена османлијске власти део су националне историје Србије. Утицај исламске културе и данас постоји.

"На језичком плану, ми нисмо ни свесни, без обзира што је време променило наш речник, колико је источњачких речи које ми, грешком, називамо труцизмима, а то су често речи персијског, а још чешће арапског порекла", подсећа Раде Божовић, оријенталиста.

Најављено обележавање јубилеја различито тумаче у Београду и Новом Пазару: за новопазарски Мешихат тај дан није битан јер су, како наводе, Муслимани на овом простору вековима, док из Београда поручују да обележавају 150 година признавања Исламске заједнице Србије а не ислама у Србији. У једном се слажу:

"Да видимо да смо сви пријатељи, и да сви треба да живимо заједно и да не треба да се правимо важни зато што ми имамо Куран, а они имају Јеванђеље, а ови имају Стари завет, Теврат или Тору и да је наше најбоље", сматра Абдулах Нуман, муфтија србијански. "Ово је однос са Богом и нико никоме нема прва да негира тај однос са Богом и да им каже ја нећу то да славим. То је лажни понос."

Никада нису џамијама сметала црквена звона, нити су црквама на овим просторима сметале џамије, наглашава Мевлуд Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији:

"Некада су неки нечасни људи, нажалост, посебно деведесетих година, дали себи за право да раде неке нечасне радње.

Део културних и верских обележја ислама обновљен је протеклих година: Шејх-Мустафино турбе, Али-пашино турбе на Калемегдану, чесма Мехмед паше Соколовића, мало степешниште. Од шездесетак београдских џамија данас постоји једино Бајракли.

Још трају напори Исламске заједнице Србије да поврати власништво над најважнијим сакралним објектом у престоници.

[goranger]

 ما شاء الله‎