„Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“

[Vladan :::.]

пре 27 минута, Milica Bajic рече

meni upravo kucaju na vrata prva pitanja, samo što nisu.. a psiholog u vrtiću me posavetovao da mu kažem da se taja pretvorio u zvezdicu, a ni slučajno ne smem da plačem pritom...

Ја и деца смо сваке суботе на литургији и гробљу и недељом такође на литургији и што се малих тиче мама је код "Боге". О њој се отворено говори, гледамо када желе мноштво фотографија и снимака, заједничке фотографије су и на зидовима у кући. На сва питања одговарам отворено у складу са њиховим степеном разумевања.

Што се старије ћерке тиче савет школског психолога, која је познавала супругу и била у току целе приче, је био да се детету све говори отворено али на начин који је њој близак и приступачан и да се подстиче да слободно искаже све своје емоције, утиске и размишљања у вези мајке. За све што има везе са мајком је била понуђена да учествује и све јој је објашњено а сама је одлучивала како жели. Увек када је желела могла је да се исплаче а знала је да и ја сам себи то не ускраћујем. Наравно има различите деце па вероватно и савети психолога варирају у складу са тим...

[Milica Bajic]

пре 21 часа, Vladan ::: рече

Ја и деца смо сваке суботе на литургији и гробљу и недељом такође на литургији и што се малих тиче мама је код "Боге". О њој се отворено говори, гледамо када желе мноштво фотографија и снимака, заједничке фотографије су и на зидовима у кући. На сва питања одговарам отворено у складу са њиховим степеном разумевања.

Што се старије ћерке тиче савет школског психолога, која је познавала супругу и била у току целе приче, је био да се детету све говори отворено али на начин који је њој близак и приступачан и да се подстиче да слободно искаже све своје емоције, утиске и размишљања у вези мајке. За све што има везе са мајком је била понуђена да учествује и све јој је објашњено а сама је одлучивала како жели. Увек када је желела могла је да се исплаче а знала је да и ја сам себи то не ускраћујем. Наравно има различите деце па вероватно и савети психолога варирају у складу са тим...

Divim ti se, mogu misliti koliko treba truda i posvećenosti za takvu doslednost veri. 

Ja sam nažalost posustala. Uvek imam neki razlog zbog koga ne odem na liturgiju. Sve češće odlazim u crkvu u vreme kada nema nikoga. Dozvolila sam to sebi u nadi da je privremena faza i da će proći, mada sam sigurna da nije dobro. 

Probaću malenom da objasnim sve kako jeste,sigurno si u pravu za to. Možda se počinje od zvezdice, ali svakako treba da zna pravu istinu.

 Hvala ti na odgovoru. Znači i samo saznanje da je neko prošao kroz sličnu stuaciju a ostao na nogama. Podrazumeva se - ne daj Bože nikome...

[Vladan :::.]

пре 20 минута, Milica Bajic рече

Divim ti se, mogu misliti koliko treba truda i posvećenosti za takvu doslednost veri. 

Да, али хвала милостивом Богу јер то је само по себи недовољно тј. не би опстали да нас Бог својом силом није држао и удостојавао нас да будемо на тим литургијама. Често је сама чињеница да смо успели да дођемо била право мало чудо.

 

пре 20 минута, Milica Bajic рече

Ja sam nažalost posustala. Uvek imam neki razlog zbog koga ne odem na liturgiju. Sve češće odlazim u crkvu u vreme kada nema nikoga. Dozvolila sam to sebi u nadi da je privremena faza i da će proći, mada sam sigurna da nije dobro.

На литургију је битно само да дођеш, било како, а ако у себи немаш оно што од себе очекујеш, не брини, молитвама других добићеш утеху и силу, па макар сама била деконцентрисана и удаљена. А у току дана затим пробаш да се сетиш службе са захвалношћу.

Молитве других на литургији много значе јер сви заједно са свештеницима говоримо: "Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ који очекује од Тебе велику и богату милост." и онда сви за све одговарамо "Господи помилуј.". Ја сам се често, малтене стално, ослањао на молитве других јер од деце често нисам могао ни пар реченица молитвено да испратим... Али били смо тамо, са осталима, и то је све што је било потребно.

 

пре 20 минута, Milica Bajic рече

Hvala ti na odgovoru. Znači i samo saznanje da je neko prošao kroz sličnu stuaciju a ostao na nogama.

Нема на чему, све што те занима слободно питај било на теми било на пп.

 

Поред ове теме има једна коју сам ја отворио када сам дошао на форум са сличним недоумицама као и ти. Написао сам своје искуство и размишљања а затим су се укључили и остали. Ако имаш времена прегледај је јер је много људи написало много корисних искустава, идеја, мишљења:

 

[Плаво Небо]

@Milica Bajic читајући твоју животну причу присетио сам се како сам се осећао и када сам прочитао животну причу нашег брата @Vladan ::: Сестро, знам да је твојој души претешко и само ти и Бог знате како ти је. Нема ништа лоше у томе што волиш да си сама у цркви понекад. Ниси сама. Ето, верујем да је и Анђео Чувар твога супруга остао са тобом да ти буде узданица и помоћ у сваком погледу. А надам се да ће ти Бог дати снаге и да идеш на Литургије. Једино што можемо да учинимо за упокојене јесте молитва, а од заједничке молитве ништа нема важније. Мој свештеник има обичај да каже да није проблем да помиње имена, како за здравље, тако и за упокојене, али, много је важно да ако дамо имена за помињање, да онда и присуствујемо Литургији ако смо у прилици, јер, то много значи, много.

[Milica Bajic]

Sve si tako lepo rekao @Плаво Небо 

Posebno ti hvala za ovo o andjelu čuvaru, do sada nikada nisam razmišljala na taj način...i eto jednog od odgovora - da li brak prestaje smrću. Mislim da nešto ostaje zauvek, samim brakom smo izmenjeni, dopunjeni. Jednom mi je neko rekao da se brakom ponovo rodiš i stvarno je takav osećaj. Bez obzira kako se dalje stvari odvijale, vredi svega.

Vidim na drugoj temi da se nisi oženio, od sveg srca ti želim tu sreću, da to bude baš to kako treba. 

Jeste, vidim puno sličnosti sa Vladanovom životnom pričom...prosto nestvarno.

A sigurno ću se u nedelju setiti toga što si rekao za pominjanje pokojnih na liturgiji.

 

[Milica Bajic]

Сутра би Љуби био рођендан, да је жив. 

Прошло је три године, све мање се на мени виде последице свега што се десило. Поново се смејем, умем да будем и заразно расположена, само, за разлику од раније, сада то скоро сваки пут приметим па се после тога тешко поново опустим. Остао ми је још и неки болесни осећај посматрања овог света и дешавања у њему из неке издвојене перспективе, типа да је све у ствари лажно и променљиво, да не може ништа више толико да ме дотакне колико ја могу да променим гледиште. То ми представља велики проблем, често се происпитујем да ли сам искрена у односу са људима, јер, тако променљивих визура, нисам сигурна ни да сада сама себе овакву довољно познајем и тако нехотице умем да повредим неком осећања. Надам се да ћу и то временом савладати, а верујем да би се и неки психолог лепо позабавио око ове теме код мене.

Само брак дефинитивно не престаје. Он је једноставно остао да живи као део мене, промењена сам, нисам више сама (Ужасавала ме раније помисао да не могу више са њим да разговарам, а сада видим да смо већ многе ствари рекли једно другом, да углавном знам шта би ми рекао у којој ситуацији. А онде где не знам, имам пуно поверење да је Господ са разлогом оставио слободу и избор мени). Бол временом уступа месту смирењу и прихватању а једино тако се може стварно кренути даље са оне тачке где смо се блокирали од несреће и шока. Живот поново постаје леп, само се опрезније корача.

 

 

[мирођија]

пре 4 часа, Milica Bajic рече

Сутра би Љуби био рођендан, да је жив. 

Прошло је три године, све мање се на мени виде последице свега што се десило. Поново се смејем, умем да будем и заразно расположена, само, за разлику од раније, сада то скоро сваки пут приметим па се после тога тешко поново опустим. Остао ми је још и неки болесни осећај посматрања овог света и дешавања у њему из неке издвојене перспективе, типа да је све у ствари лажно и променљиво, да не може ништа више толико да ме дотакне колико ја могу да променим гледиште. То ми представља велики проблем, често се происпитујем да ли сам искрена у односу са људима, јер, тако променљивих визура, нисам сигурна ни да сада сама себе овакву довољно познајем и тако нехотице умем да повредим неком осећања. Надам се да ћу и то временом савладати, а верујем да би се и неки психолог лепо позабавио око ове теме код мене.

Само брак дефинитивно не престаје. Он је једноставно остао да живи као део мене, промењена сам, нисам више сама (Ужасавала ме раније помисао да не могу више са њим да разговарам, а сада видим да смо већ многе ствари рекли једно другом, да углавном знам шта би ми рекао у којој ситуацији. А онде где не знам, имам пуно поверење да је Господ са разлогом оставио слободу и избор мени). Бол временом уступа месту смирењу и прихватању а једино тако се може стварно кренути даље са оне тачке где смо се блокирали од несреће и шока. Живот поново постаје леп, само се опрезније корача.

 

 

Желим ти пуно радости и да се и даље успешно носиш са животом.Хтела бих да кажем нешто паметно, али тешко иде, зато нека те Господ и Пресвета Богородица увек воде и закриљују.