Свети Архијерејски Сабор 2018. године

[александар живаљев]

Као што смо пренели, светом архијерејском литургијом и призивом Светога Духа у ставропигијалној лаври Пећке патријаршије у Недељу Раслабљенога, 29. априла о.г. почеће овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора. И радни део заседања, његов први радни дан када се установљава коначни дневни ред биће у манастиру Пећке патријаршије у понедељак 30. априла, да би од 1. маја рад био настављен у Београду..

Да се и део радног заседања Сабора одвија у историјском средишту наше помесне цркве свакако је добар знак.

Новине су већ почеле да дају "информације" о могућим исходима Сабора.

У овој рубрици биће преношени разни одјеци, а наравно и читаоци Поука ће моћи да дају своје коментаре. По традицији дешавања на Сабору изазивају велику пажњу, а ове године изискују и особит молитвени подвиг и озбиљност свих чланова Светосавске цркве у склопу припреме за достојно обележавање 800. годишњице њене аутокефалности. 

[александар живаљев]

Сабор почиње у Пећкој патријаршији

Р. Др. | 18. април 2018. 06:02http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:722758-Sabor-pocinje-u-Peckoj-patrijarsiji

Старт пролећног заседања највишег тела СПЦ заказан за 29. април. Теме: Будућност Косова и Метохије и нови црквени устав

Пећка патријаршија

 

 

РЕДОВНО пролећно заседање Светог архијерејског сабора заказано је за 29. април у Пећкој патријаршији, саопштила је у уторак СПЦ.

 

Како наводе у Патријаршији, седница највишег црквеног тела почеће светом литургијом и призивом Светог духа у Храму Светих апостола у Пећкој патријаршији, после чега ће радни део Сабора бити настављен 1. маја у Патријаршијском двору у Београду.

Дневни ред заседања "црквене скупштине" одређује се на почетку заседања. Извесно је међутим да ће главна тема овогодишњег сабора бити везана за унутрашњи дијалог о будућности Косова и Метохије. Тачка дневног реда заседања сигурно ће бити и нови устав Српске православне цркве. Владикама је достављен предлог овог текста, а очекује се да на Сабору изложе своје примедбе и сугестије.

 

Иако је планирано да овогодишњи сабор да и коначну реч о предлогу највишег правног акта Српске цркве, његово усвајање највероватније ће бити одложено за следећу годину.

- Већина владика има озбиљне примедбе на садржај новог устава. Седница Сабора добра је прилика да се усагласе његова основна начела и да се постојећи предлог врати на дораду комисији која је била задужена за овај посао - наводи саговорник "Новости" из врха СПЦ.

 

МОЗАИК

САБОР СПЦ усвојиће извештаје о учинку радова на Храму Светог Саве на Врачару и даће зелено светло за наставак мозаичког уређења ентеријера ове светиње. Сваки владика појединачно поднеће годишњи извештај о пословању епархије којом управља.

 

[александар живаљев]

Информер, сензационалистички са нагласком да Црква мења устав, преноси Танјугову вест коју, иначе, преноси и већина других медија, под неутралним насловом:

CRKVA MENJA USTAV! Sabor SPC 29. aprila u Pećkoj patrijaršiji!

http://informer.rs/vesti/drustvo/377809/crkva-menja-ustav-sabor-spc-29-aprila-u-peckoj-patrijarsiji

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve počeće svoje redovno zasedanje 29. aprila u Pećkoj Patrijaršiji

Kako se navodi na sajtu SPC, redovno zasedanje počeće svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Svetih Apostola u Pećkoj Patrijaršiji.

Radni deo zasedanja Sabora počeće takođe u Pećkoj Patrijaršiji posle svete arhijerejske Liturgije 30. aprila a biće nastavljeno 1. maja u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu.

Patrijarh srpski Irinej najavio je nedavno da će na prolećnom zasedanju Sabora, između ostalog, biti razmatrani i predlozi za promenu Ustava SPC.

[Драгана Милошевић]

Шта ли ће све да исплива ове године?

Биће нама весело.

[александар живаљев]

Прво питање које се намеће, јесте каква ће безбедност да буде на Ким при отварању Сабора. Српски одборници су недавно најавили да ће 20. априла бити формирана ЗСО. То би вероватно изазвало репресалије косовских власти, којима је ЕУ дала додатни рок од 4 месеца да то учине и сада нема најава да ће Срби "једнострано" (иако је по споразуму од пре 5 година!) да то учине 20. Поред тога, планирана је и та конференција ЕУ -Западни Балкан за 17. мај, па иако је "на нашим просторима" тешко прогнозирати одсуство насиља, надамо се да ће отварање Сабора протећи како је предвиђено.

Новости некада знају да дају непроверене информације или непоуздане прогнозе збивања у СПЦ, но овај пут су вероватно у праву више од Танјуга: нагласак ће бити на положају КиМ, а не толико на новом црквеном уставу.

Око Косова нема неслагања, односно једнодушно мишљење владика јесте да Србија не сме да се сагласи са независношћу те покрајине. Постоји разлика у степену поверења према истрајности српског руководства на том ставу, али Сабор то вероватно неће истицати.

Хоће ли се разматрати неки конкретан план (најављени предлог о решењу косовског питања председника Србије), тешко је рећи. У овом тренутку чини се да се и сам председник толико не жури, колико је изгледало на почетку "унутрашњег дијалога", када је најављивао да најтеже разговоре очекује са Синодом и Сабором СПЦ. 

[александар живаљев]

Тачка о изградњи Спомен Храма Светог Саве није само протоколарна јер се у септембру следеће године очекује освећење Храма у оквиру свеправославног (на највишем нивоу) обележавања 800 година аутокефалности Српске цркве.

До тада треба да се уради мозаик у олтарској апсиди, иконостас храма и под. Процењено је да је вредност тих радова 13,5 милиона евра. Влада Србије је одобрила за те намене нешто мање од 11 милиона евра. Незванично се чује да је укупан новац обезбеђен и да одмах по завршетку заседања Сабора почињу интензивни радови. 

[александар живаљев]

У интервјуу "Недељнику", новинару Вељку Миладиновићу, датом на Томину недељу у Подгорици (делови су пренети и на Поукама, али из штампаног издања преносимо оно што је везано за Сабор), митрополит Амфилохије је рекао:

А како сте доживели изјаву патријарха Иринеја да треба да благодаримо Господу што нам је подарио Вучића?

Он је то мало више, рекао бих, политички зрелије приступио. Он има поверење у Вучића, који обећава да се неће одрећи Косова. Ја се надам да његово буде истинитије од мога. Молим се Богу, да буде по његовом благослову, а не по мом.

Да ли Вучићева власт може да буде фактор озбиљнијих подела у СПЦ?

Не може. Црква је мало јача и старија и озбиљније ствари нису. Има разлика, ми смо епископи људи, сваки има свој поглед.

То ће и Сабор да покаже. Сама чињеница да он почиње у Пећи то показује. Молио сам патријарха да читав Сабор буде одржан у Пећкој патријаршији, не само прва три дана, али из практичних разлога то није било могуће. И у овом новом уставу враћа се Пећка патријаршија као уставна категорија. Није то никаква промена, то је повратак на изворни назив.

(Недељник, 19.4.2018, стр. 37)

[александар живаљев]

По

Poseta će biti pažljivo organizovana

 

ПОРТАЛ СРБИЈА ДАНАС НАЈАВЉУЈЕ ДА ЋЕ САБОР ОБИЋИ МЕСТО НА КОМЕ ЈЕ УБИЈЕН ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ

 

Patrijarh i vladike će zapaliti sveće i položiti venac na mestu gde je Ivanović ubijen. Početkom maja, kada će tradicionalnim okupljanjem u Pećkoj patrijaršiji, sedištu SPC, početi redovni godišnji Sveti arhijerejski sabor SPC, vladike i patrijarh otići će i do severnog dela Kosovske Mitrovice. Uputiće se, naime, do kancelarije SDP-a tj. mestu gde je ubijen Oliver Ivanović. 

- To je njihova ogromna želja, jer je Oliver bio veliki prijatelj Crkve i predstavnici Crkve su ga mnogo voleli. Poznato je da je bio veo blizak i sa vladikom raško-prizrenskim Teodosijem, koji mu je služio i opelo na sahrani. I sam patrijarh bio je veoma pogođen vešću o njegovom ubistvu i to nije skrivap - kaže izvor.

S obzirom na osetljivu situaciju na Kosovu, njihova poseta biće pažljivo organizovana.

 

Patrijarh srpski Irinej

Tanjug/Tanja Valić

 

Vršiće se određene bezbedonosne procene pre posete. Članovi Sabora će inače na Kosovo otputovati krajem ovog meseca i tamo će ostati četiri dana. Član ove delegacije će takođe biti i Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, koji je takođe bio veliki prijatelj Olivera Ivanovića. On je na četrdesetodnevnom pomenu Ivanoviću održao dirljiv govor.

- Dve nedelje pre nog što je ubijen, Oliver je došao u Dečane, pričali smo. Evo, 40 dana je prošlo otkako je otputovao Gospodu, mi se molimo, verujemo i znamo da je on živeo čestito. Nećemo ga nkad zaboraviti, posebno mi na Kosovu. Svima nam nedostaje , izgubili smo dobrog čoveka, oca, prijatelja koji je spasavao narod na Kosovu - kazao je Sava Janjić i rasplakao prisutne. 

Na pojedinim zgradama u Kosovskoj Mitrovici jutros su osvanuli grafiti sa likom ubijenog lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, na dan kada se navršava tri meseca od njegovog ubistva. 

Istragu o ubistvu vodi tzv. kosovsko specijalno tužilaštvo , a do danas nije poznato da li ima bilo kakvih rezultata. Ivanović je ubijen 16. januara  ispred svoje kancelarije u Kosovskoj Mitrovici.

[александар живаљев]

На данашње "писање" ноторне Жељке Јевтић у Блицу:

https://patriot.rs/blic-irinej-backi-hoce-da-rehabilituje-vladike-pedofile/

 

реаговала је канцеларија Епископа бачког:

 

 

Рекло би се уобичајено за нашу штампу пред Сабор, али и неке "црквене" изворе. 

[александар живаљев]

Александар Апостоловски најављује у сутрашњој Политици "жестоке спорове". Извори Политике их предвиђају већ у самој Пећкој патријаршији!? Да ли се мрвице нормалности губе и у релативно озбиљној штампи или је Црква, заиста пред неким значајним "собитијима"?

Вашем модератору се чини да медији "хоће крв", а владике више причају око него на самом Сабору.)) Овде је занимљиво, да једни новинари стављају нагласак на унутарцрквена питања, а други, као г. А.А., на однос према "световним властима Србије".

Сабор СПЦ почиње у недељу у Пећкој патријаршији

Епископи би требало да сучеле ставове о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији

Аутор: Александар Апостоловскисреда, 25.04.2018. у 22:00

Окупљање црквених великодостојника увек изазива интересовање јавности (Фото Д. Јевремовић)

Почетак заседања традиционалног пролећног Сабора у Пећкој патријаршији 29. априла требало би да демонстрира духовно јединство СПЦ, али, већ извесно време, међу архијерејима се воде жестоки спорови око превласти над духовним троном цркве. 

Надметање владика о статусу Косова и Метохије и бриселским преговорима, као и о односу СПЦ према световним властима у Србији, отпочеће већ у Пећкој патријаршији, сазнаје „Политика” од неколико извора блиских сукобљеним црквеним круговима.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

[александар живаљев]

Сада је доступан чланак Апостоловског у Политици. По његовим сазнањима, то "сучељавање" ставова у епископату неће бити толико око Косово, колико поводом Косова о односима између оних владика предвођених патријархом и епископом бачким који нису за сврставање уз странке и оних који су уз митрополита црногорског супротстављени властима у Србији.

То су му анонимни извори. Помиње и македонско питање и мешање Бугарске цркве.

Потражио је и мишљење од др Александра Раковића који му је рекао да ће највећи део Сабора да протекне у разматрању радног предлога Устава, како би се размотриле примедбе владика на тај текст. По Раковићу, тај посао не може да се заврши ове године, особито јер владике могу да дају предлоге и у току самог Сабора, а и већ пристигле примедбе су суштинског карактера. Нарочито се неће формализовати епископски сабори у границама некадашњих република, сада држава. Начин избора патријарха може бити двотрећинском већином, а у случају да је нема, онда би се ишло на, досадашње решење, апостолски жреб.

[александар живаљев]

Пошто председник Србије г. Вучић, по изјави Блумбергу, одлаже изношење свог плана за Косово (http://www.politika.rs/scc/clanak/402605/Vucic-odlaze-iznosenje-svog-predloga-za-Kosmet), мало је вероватно ово што пише Апостоловски у данашњој Политици да ће се о теми Вучић-Косово, "ломити копља" на Сабору, што не значи да се начелан став по питању Косова и Метохије који је Црква имала од почетка кризе, неће поново да нагласи. А, око тог става нема размимоилажења у епископату. Питање је колико познати став Цркве смета међународним чиниоцима укљученим у "менаџмент региона", и да ли су саборски "одјеци и реаговања" у медијима инспирисани из тих кругова?

Не треба искључити из вида ни да су овде преокрети у политици лако могући. Председник који је тврдио да од почетка има план, још није, чини се, довољно објаснио ни мотиве за унутарсрпски "дијалог" о Косову, нити сагледао његове реалне могућности.

Са друге стране, ваљало би да Црква нема само начелну, већ и конкретну политику, пре свега у духовно - материјалној подршци Епархији рашкопризренској, али и у свом сведочењу стварности на Косову пред иностраним хришћанима и другима.

[александар живаљев]

Жељка Јевтић, Блицов специјалац, данас је објединила тужбу за педофилију пред лондонским судом против СПЦ, лобирање за двотрећинску већину у Сабору и настојање да се проф. др Владимир Вукашиновић изабере за декана БФ (узгред га приказујући као најгорег криминалца у чија недела записана од неких полицајаца који посећују Ружицу је имала увид) у кривицу владике Бачког Иринеја да хоће да буде "патријарх из сенке"! Не бих да рекламирам Блиц, али Жељка је надмашила себе...

Тако је сада Богословски факултет уведен у предсаборске "ниске стартове", а, бојим се, и обелодањен сукоб две групе епископа (и изгледа теолога који их подржавају). 

[Драгана Милошевић]

Жена ладно може да пише мемоаре ил шта већ!

[александар живаљев]

Слободан Самарџић: Сабор СПЦ мора да изнесе потпуно јасан став о КиМ

Црква има пуни историјски разлог да се изјасни. Када то не би учинила, огромна већина у народу осетила би се напуштеном не само од државних институција него и од Цркве

Слободан Самарџић (Фото: Медија центар)

 

Уочи овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве може се уочити ванредно велико интересовање јавности Србије. Повод томе није најављена измена Устава СПЦ, нити став Цркве о екуменском питању, нити избор нових владика. Јавна пажња усмерена је на ставове Сабора о питању Косова и Метохије.

Разуме се, наша Црква никада се није колебала када је у питању Косово и Метохија. Њен начелан став и практичан однос према овом најтежем националном питању опште су познати и опште прихваћени. Сада, међутим, имамо проблем у коме се Црква као целина није најбоље снашла. Реч је о спремности свемоћног председника државе да се са представницима Албанаца потпише споразум о признању независности Косова. Иако добар део владика тачно разуме да је управо о признању реч поводом тзв. правно обавезујућег споразума Србије и Косова о свеобухватној нормализацији односа, Црква се о том питању није званично огласила, ни верницима – у Ускршњој посланици, ни целокупној јавности.

Али, изгледа да је Александар Вучић упао у толики цајтнот са обављањем ове обавезе, да су његове изјаве тим поводом све отвореније. До те мере, да оне више никоме, па ни највишим црквеним великодостојницима, не омогућавају скепсу која ублажава стрепњу. У најновијој изјави, дату енглеском Гардијану, Вучић каже да ће се поменути споразум потписати за шест месеци до годину дана „под условом да се Србији понуди нешто заузврат“ (цит. према извештају РТС од 26. априла). То јадно „нешто“ није ништа друго до оснивање заједнице српских општина под албанским законима на Косову. То је „добитак“ за који ће српски званичници потписати правну предају Косова и Метохије – ништа за све!

Ствари тако стоје и Сабор сада нема другог питања до како се изјаснити поводом овог документа. Све велике и часне речи о Косову и Метохији данас се сажимају у одговору на ово питање: потписати или не потписати „споразум“ о признању-предаји. Избегавање изричитог постављања и јасног одговора на ово питање граничило би се са преузимањем историјске саодговорности наше Цркве за државно одрицање од Косова и Метохије. То би било горе од изричитог позитивног одговора на питање потписати или не потписати, јер би мук имао ефекат лажне речите ћутње, сакривања иза невешто прикривеног страха да се уђе у сукоб са властима. Црква данас не сме да калкулише, јер би таква нечасна калкулација већ значила њену дневну политизацију.

Начелност јасног става Сабора поводом питања о споразуму важна је за Цркву, али исто толико и за српску јавност. Ми данас живимо историјски парадокс да је огромна већина јавног мњења за очување јужне покрајине, а да такав већински став нема израз у представничким и владиним институцијама земље. Тај парадокс, наравно, има своје објашњење (те уистину није парадокс), али о томе други пут. Ако је реч о болним чињеницама наше политичке стварности, с једне, и о историјском питању државе и народа, с друге стране, онда Црква има пуни историјски разлог да се у најмању руку изјасни. Када то не би учинила, огромна већина у народу осетила би се напуштеном не само од државних институција него и од Цркве. Тако нешто није се никада догодило у историји српског народа, рачунајућу не само триста педесет година живота обездржављеног народа под турском владавином него и периоде када је држава деловала против верске мисије СПЦ – у време Конкордата или у време комунистичке власти. Зато би неизјашњавање Сабора о питању споразума о признању и предаји било преседан у вековном деловању СПЦ.

Можда се Црква помирила са капитулацијом државе и можде се стога она припрема за живот у покрајини под окупацијом, као и толико пута и толико дуго у нашој националној историји. И из овог угла гледано, Сабор не би смео да ћути. Данас је ситуација специфична, додуше као и свака ситуација, али ова на специфичан данашњи начин. Није исто живети и деловати у окупираном или у признатом Косову. Ово важи подједнако и за Цркву и за српски народ у покрајини. Најпре, да се разумемо: ово је једина реална алтернатива и, самим тим, избор између мањег и већег зла.

Звучи тегобно, али унутар ове алтернативе окупација, а не признање, јесте једини начин да народ и Црква опстану. Окупације могу бити кратке, дуге и трајне, а признање је трајно. Ако искључимо последњу временску могућност окупације (трајну), која је најмање предвидљива, она се може довршити на више начина. Живот под окупацијом је тежак живот са надом, а живот на одбаченом Косову за Србе и њихову Цркву је тежак и без наде. Док у првом случају Србија има на располагању све начине да помогне и народ и Цркву, у другом би на располагању имала само албански законски начин, а видели смо шта то значи. Надаље, после признања, овај албански законски начин био би гори од досад примењиваног, јер више ништа не би стајало на путу још ефикаснијег протеривања Срба и још подмуклијег односа Албанаца према СПЦ и српском верском и културном наслеђу у покрајини.

Данашње власти у Србији својом спремношћу да потпишу споразум о признању праве се невеште према албанском варварском пустошењу верског и културног идентитета Косова и Метохије. То су чинили у присуству међународних мисија УН. После погрома у марту 2004 године, Албанци су променили тактику и од тада делују у правцу преузимања српског верског и културног наслеђа у своје руке, као културног наслеђа „Косова“. Ако се потпише споразум о признању, борба државе у Унеско-у против чланства тзв. Косова, више неће имати реалну убедљивост и снагу. Косово ће постати члан и као држава ће бити одговорно за „очување“ овог историјског блага. Сада се јасно види, неће га разарати, већ ће га преузети и много лакше тумачити, не више као косовско, већ као албанско културно добро.

Албанци то раде већ дуго, али после признања биће им отворена врата за безочно фалсификовање историје. Као народ без верског идентитета, самим тим ни историјског, они немају проблем преузимања туђих историјских вредности на основу пројекције садашњости у прошлост, као пројекције бројног присуства у културу. То им је свакако лакше од колективне нелагоде свакодневног сусретања са артефактима српске културе на „вечно њиховом“ Косову.

Ово су данашње прилике у којима треба очувати народ и Цркву у покрајини и Сабор мора зрело да се суочи са њима. У таквим приликама, признање Косова значи извесно одумирање и народа и Цркве на Косову и Метохији. То је реална прогноза и поред најјаче воље за одржањем и очекивања да Црква може да делује као Српска православна црква на независном Косову.

Насупрот томе, стоји велика потенцијална снага саборског изричитог одбијања и одговарајућег упозорења поводом споразума о признању. Најшира јавност Србије, која већ деценијама изражава највеће поверење Српској православној цркви, биће начисто у погледу правих последица потписивања. Такав амалгам воље – народ и његова Црква – једини могу стати на пут државопобигељним намерама власти.

 

(Србија и свет, 27. 4. 2018)