Да ли је могуће спасити се само добрим делима?

[Danijela]

 

 

  

 

У данашње либерално време све више се шири учење о томе да човек може да се спаси својим добрим делима, а да је Исус Христос за хришћане само образац и поучан пример моралног и духовног усавршавања, али никако и Искупитељ света. Следи да је спасење могуће за људе свих религија и конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести. У том учењу у поређењу са православним богословљем не само да су замењени и померени акценти, већ су поткопане и саме основе догматике. Хришћани су увек веровали да Бог спасава човека; а савремени модернисти доследно и плански убацују у свест верних мисао, да човек спасава себе самог, а да му Бог даје вечни живот као обавезну награду за труд.

Ако питате савремене хришћане шта је вечни живот и спасење, многи ће рећи: то је рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости, где су уништени свако зло и страдање, где нема трулежности и несклада, где ништа не помрачује људску душу, то је место где пребивају Анђели и Свети и где силази Божанство Својом неизрецивом светлошћу. На први поглед тај одговор може да се учини правилним, али у стварности овде је пропуштено нешто веома важно, то јест, да Бог човеку не даје само Своје, иако је и то непостижно људском уму и превазилази све напоре и подвиге, већ даје много више – Себе Самога и чини човека „богом по благодати“. Пред тим делом сва људска дела се показују као бесконачно мала. Господ је обећао да ће вратити за дела милосрђа стоструко, али Он даје хришћанину оно, чему нема поређења и слика, оно што превазилази сва схватање и мере: даје Себе Самога. О каквим човековим заслугама се овде може говорити? Како је могуће зарадити Бога? Како је могуће задобити Бога као награду? Ако би спојили сва добра дела свих људи заједно, то ће бити мање дело од вечног спасења једне душе. Спасење је – тајна мистичне љубави Бога према људској души; све остало потребно је да би се тај зов љубави био чуо и био прихваћен.

Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног живота. Њима је несхватљива светоотачка реч „обожење“, њима је несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања. Али тајна Оваплоћења Сина Божијег и силазак Духа Светога, Тајна Искупљења и Спасења – није само враћање човека, палог у Адаму у првостворено, безгрешно стање, већ и пут душе према Богу, кроз примање Његове божанске светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улазак у божански живот, пут вечног и бесконачног богоуподобљавања – показује се за наше савременике као скривена испод вела магле.

На Крсту нас Господ замењује Собом; Дух Свети припрема људску душу за нови живот. Спасење – је велики дар Божији, а савремени човек је склон да на њега гледа као на нешто сагласно и обавезно човековом достојанству.

Коначан и у исто време бесконачни циљ човека је – обожење; оно се остварује само кроз благодат – силу и деловање Божанства. Благодат је дана Цркви. Цркве је поље вечне, божанске светлости, која узајамно делује са људском душом, која је послушна благодати и која је невидљиво просвећује (у неким случајевима то просветљење и преображење душе одражава се и на материјалном плану и може да се види чак и визуелно).

Тајне Цркве имају за своју основу Искупитељну Жртву Христа Спаситеља. Црква је заснована на Његовој пречистој Крви. Господ, заволевши нас још пре нашег стварања, испунио је све да би нам даровао не само Своја неизрецива блага, већ и Себе. У спасенима Он види одраз Свог образа, Своје божанске лепоте; у спасенима Он пребива као у живим, бесмртним, нерукотвореним храмовима. За њих је Христос – све: живот и суштина вечности, почетак и бесконачни крај.

Без искупљења и освећења спасење је немогуће. Они, који говоре о спасењу само кроз добра дела, самим тим стављају некакав знак једнакости између њих и дарова Божијих. Добра дела – јесу услов за пројављење вере и љубави, јер је љубав према Богу и људима сједињена једна са другом. Човек који се нада да ће добити спасење за своја добра дела, налик је на сиромаха, који сакупивши неколико гвоздених новчића, уображава да је за њих могуће купити царски дворац.

За спасење је неопходно обожење човека, које почиње у земној Цркви, прелази и наставља се у небеској и никада се не завршава. Само кроз Крсну Жртву Христа и благодат Духа Светога, који делује у Цркви, човек може да оствари своје истинско предназначење – да у вечности постане бог по благодати.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Светосавље

29 / 03 / 2018

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/111851.htm

[Natasa.]

пре 15 минута, Danijela рече

Следи да је спасење могуће за људе свих религија и конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести

Kako se lože ovi Rusi to je neverovatno. To što je on pravoslavni hrišćanin je stvar geografije i veze nema sa izborom. Da se rodio u Saudijskoj Arabiji bio bi musliman inače ode glava. I to što možemo da biramo veroispovest je do geografije. Ajde deklariši se javno kao ateista u nekoj shithole islamskoj državi-NE MOŽE . Tako da reći da je Raj pravoslavno-hrišćanska ekskluziva je u najmanju ruku arogantno.

[Рапсоди]

пре 52 минута, Natasa. рече

Kako se lože ovi Rusi to je neverovatno. To što je on pravoslavni hrišćanin je stvar geografije i veze nema sa izborom. Da se rodio u Saudijskoj Arabiji bio bi musliman inače ode glava. I to što možemo da biramo veroispovest je do geografije. Ajde deklariši se javno kao ateista u nekoj shithole islamskoj državi-NE MOŽE . Tako da reći da je Raj pravoslavno-hrišćanska ekskluziva je u najmanju ruku arogantno.

Неће бити да је само ствар географије, већ пре делања апостола, да не речем Дела Апостолских .  

[Православни Србин]

Лично, мислим да Бог о томе на крају одређује. То је по мени поента. На Богу је одлука, јер човек снује ал Бог одлучује, није случајкно народ давно рекао ту мудру и дивну пословицу.

Е сад, Божја мерила су много другачија од људских. Кад о овој теми мислим, увек се сетим оне приче из Новог Завета кад је Главни Судија (тј. Господ Исус Христос) поставио испред Себе оне који су спашени и они који нису, и каже им (онима који су спашени, Нови Завет их назива праведницима), да, кад је Он био гладан нахранили су Га, кад је био жедан, дали су Му воде, а кад је био у затвору посећивали су Га. А они зачуђено питају: ,,Господе, кад смо Те ми напојили и хране Ти дали и у затвору посећивали"? А Христос им каже да, кад су најмањима од браће Његове (тј. ближњима својима,  људима, сваком другом човеку) помогли, то је као да су Њему учинили и Њему помогли. Онима који неће бити спашени, Он каже исто то, само им каже да они нису другим људима помагали а тиме нису ни Њему. 

Тако да је то овде било мерило тога ко ће бити спашен, не да ли је неко хришћанин, муслиман или хиндус, већ како се понашао према другим људима, чиме се ставља до знања да је начин опхођења према другим људима заправо начин опхођења према самом Христу. Тако да ћу ја да кажем да је то Христово мерило, а не то ко којој вероисповести припада. Јер, тачно је ово што је  @Natasa. рекла, постоје људи који због неких других ограничења (нпр. државна принуда) нису упознали Хришћанство,дакле није до њих,  па је мало проблематично рећи да они неће  бити спашени.

Иначе, ово ми делује мало као оно типично руско ,,комунизам је једини пут у светлу будућност", ,,Наше делое право", и то, чему су браћа Руси итекако склони. Не нападам браћу Русе, таман посла, али некако су ми склони многи од њих екстремима. И то не само Руси комунисти, већ и Руси антикомунисти, па некад и Руси верници. Не кажем да ни други нису такви, на пример ми Срби. Не кажем да ни ја сам нисам такав, пре пар година ја бих од речи до речи потписао све што је архимандрит Рафаил написао у овом тексту. Дакле, нико од нас није лишен тога и то (склоност ка крајностима), је једна од нашиух, људских, карактеристика коју смо позвани да, кроз нашу веру, превазиђемо. 

[goranger]

Karelin tata

[Natasa.]

пре 55 минута, Рапсоди рече

Неће бити да је само ствар географије, већ пре делања апостола, да не речем Дела Апостолских .  

100% . Dobro, ograničenim delovanjem Apostola.

[Natasa.]

пре 37 минута, Православни Србин рече

типично руско ,,

Vole diktaturu više nego 'leba da jedu, da li kroz veru ili ideologiju. A dobro, treba objediniti onoliku teritoriju, ne ide to kroz slobodu i demokratiju.

[Natasa.]

пре 9 минута, goranger рече

Karelin tata

Aha, ali očuh .

[Juanito]

пре 5 минута, Natasa. рече

A dobro, treba objediniti onoliku teritoriju, ne ide to kroz slobodu i demokratiju.

Ево, имаш контра пример САД...

[Џуманџи]

пре 2 часа, Danijela рече

Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног живота. Њима је несхватљива светоотачка реч „обожење“, њима је несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања.

Један од ретких Карелинових текстова за које могу да кажем да се слажем.

[Natasa.]

пре 5 минута, Juanito рече

Ево, имаш контра пример САД...

Drugo je to. Ovo je veća teritorija i mnogo duža istorija, ali zanimljiv primer.

[Natasa.]

пре 3 минута, Џуманџи рече

Један од ретких Карелинових текстова за које могу да кажем да се слажем.

Šta ti misliš o spasavanju ljudi drugih veroispovesti?

[goranger]

пре 2 минута, Natasa. рече

Šta ti misliš o spasavanju ljudi drugih veroispovesti?

otvori novu temu i pusti Karelina 

[Џуманџи]

Управо сада, Natasa. рече

Šta ti misliš o spasavanju ljudi drugih veroispovesti?

Ирелевантно за тему. Овде критикује хришћане. Знам их Х који тврде да су "добри и чине људима", а "попови су лоши". И "шта ће мени Црква ако је Бог свуда?". Или оне "ја сам хришћанин у срцу и волим кад сам сасвим сам у храму да палим свеће, а попови су само људи". И победници - "онли Год кен џаџ ми!!!" Мој утисак је да је о њима реч. 

Нема говора о људима друге вееоисповести, нити је фер то учитавати.

[Natasa.]

пре 2 минута, goranger рече

otvori novu temu i pusti Karelina 

Neću, sviđa mi se ovde. 

Šta ti misliš o spasavanju ljudi drugih veroispovesti?