Napredna zona sumraka

[Avocado]

пре 22 минута, Bilbija рече

Ovaj video pokazuije stepen kretenizacije "opoizicionara" i njihovu nesposobnost upotrebe sopstvenog mozga. Prihvatate sve kao istinu ako je protiv Vucica. Ispran mozak potpuno, vise vijuga ima kokoska od prosecnog "opozicionara". 

Pazi oni su tu "vest" culi , procitali. u novinama, svi govore o tome ...

Stvarno ne razumem tu taktiku da izigravaš debila da bi izrekao nekakvu propagandnu parolu...

Ako intervjuišeš dovoljno ljudi naći ćeš i nekoliko koji neće znati koliko je 2+2... a koji su za Vučića ili protiv Vučića ili za Atlantiđane ili protiv Jetija...

Nisi ti toliko glup pa da poveruješ da ono što je Lav Pajkić editovao da uđe u emisiju oslikava "prosečnog opozicionara"... to je emisija i propagandna poruka namenjena za kompletne idiote... znam da ne držiš baš neki nivo ali nemoj i ispod njega da ideš... blam je i ono što inače pišeš...

[Bilbija]

пре 23 минута, Avocado рече

Stvarno ne razumem tu taktiku da izigravaš debila da bi izrekao nekakvu propagandnu parolu...

Ako intervjuišeš dovoljno ljudi naći ćeš i nekoliko koji neće znati koliko je 2+2... a koji su za Vučića ili protiv Vučića ili za Atlantiđane ili protiv Jetija...

Nisi ti toliko glup pa da poveruješ da ono što je Lav Pajkić editovao da uđe u emisiju oslikava "prosečnog opozicionara"... to je emisija i propagandna poruka namenjena za kompletne idiote... znam da ne držiš baš neki nivo ali nemoj i ispod njega da ideš... blam je i ono što inače pišeš...

Znam ja da te raduje kada vidis svoje istomisljenikew kako briljiraju ...

Nego da te pitam, jesi li i ti iz ove "stare garde" koja je ucila arapske brojeve?

[Bokisd]

On 15.7.2021. at 0:41, Вилер Текс рече

Видим да си ти баш оно легалиста. Тако треба пуштати усташе милогорске да раде шта хоће јер то тако демократија иште. Браво Боки пет жутих звездица за тебе.

Не него сам ја на власти. Ко је председник? Мило! Кога је Здравко од Милових ухапсио? Никога, сви су у државном апарату. Ајде бре не срамоти се више.

Poceo si toliko ostrasceno da branis Vucka i ekipu da ces postati deo te ekipe, a imao si jedno vreme jednu dobru srednju liniju ...... (ko sto ja zastupam,.....  )

[GeniusAtWork]

пре 14 часа, Bilbija рече

I + I = II

II + II = IV

hajde sada resi sledeci zadatak

IV * III = ?

Ali samo arapskim brojevima, vama opozicionarima omiljenim ciframa....

Супер фора. Сигуран сам да би био главни баја у петом основне на великом одмору 

Него, баш ме занима шта би рендом напредњаци на улици одговорили на исто питање...

[Branka62]

пре 6 минута, GeniusAtWork рече

Супер фора. Сигуран сам да би био главни баја у петом основне на великом одмору 

Него, баш ме занима шта би рендом напредњаци на улици одговорили на исто питање...

Možda ovako nešto?

 

[Bilbija]

пре 2 минута, GeniusAtWork рече

Супер фора. Сигуран сам да би био главни баја у петом основне на великом одмору 

Него, баш ме занима шта би рендом напредњаци на улици одговорили на исто питање...

Primecujem identicno ponasanje i kod vas .... Nije problem njihovo  neznanje vec njihovo nekriticko prihvatanje "krivca" Vucica. Vi ovde ste identicni njima kada ovde lepite clanke Pescanika i tome slicno. Ne postoji kod vas barem pokusaj kritickog razmisljana da li je neka informacija tacna, logicna it.d.Za vas sve "opozicionare". karakteristicno to, da uopste ne razmisljate vec prihvatate budalastine za apsolutnu istinu.

[Вилер Текс]

пре 9 часа, Bokisd рече

Poceo si toliko ostrasceno da branis Vucka i ekipu da ces postati deo te ekipe, a imao si jedno vreme jednu dobru srednju liniju ...... (ko sto ja zastupam,.....  )

Коју екипу? Вучића браним кад добро ради а нападају га. Кад има шта да се критикује, критикујем. 

Овде се од комуналних проблема често праве државни проблеми. Друга ствар, од вечитих проблема као што су непотизам, корупција, неправда према малом човеку се неће ништа никад искоренити. Ко то решење обећава у предизборном програму, лаже. Када би се променила власт, остали би наведени вечити проблеми а још ако би нова власт одустала од приче о Олују, Јасеновцу, доброг односа према СПЦ, заборављала људе као што су Св. Деспот Стефан и Св. Симеон и ставила их опет у запећак не би нам било боље. А клима уређаји би се и даље кварили, службеници би били бахати, а ја нисам искрено лично срео надрнданог службенила ни у здравству ни у општини у скорије време. Сретао сам их али ко је надрндан остаје надрндам без обзира ко води државу.

У аутобус било које странке нисам ушао у животу, нећу ако Бог да ни од сада.

А видиш Кривокапића критикујем јер човек отворено ради на штету Цркве. Не знам како то не видиш и чему се надаш од човека који обећава све и и онда изађе пред Патријарха и погази обећање, па онда пред много сведока обећа Митрополиту Јоаникију да ће потписати Темељни уговор па онда, према медијским натписима, шаље неки свој текст који Цркви не одговара и тако у круг. А ти као хипнотисан вичеш "не може преко ноћи'. Ђе се Вучић огрешио о Цркву, чисто да упоредимо?

 

 

[Milan Nikolic]

Иначе, ја сам гласао против Слобе не само због ,,неправде према малом човеку'', него из огорчења због бомбардовања. Мислио сам да смо ми криви за све.

А када чујем ове што би као гласали против Вучића због ,,непревде према малом човеку'', а са једне стране имали смо такво искуство са претходном влашћу - сада опозицијом -, а са друге стране почели смо се стидети онога што јесмо, као што је лепо објаснио Дарко Танасковић како је њему објаснио један Енглез шта ми Срби треба да урадимо, - да заборавимо, буквално, да заборавимо Косово и Метохију, да се одрекнемо свега што нам даје идентитет какав имамо, да заборавимо на наше Србе ван граница Србије, - онда шта да помислим о чему се ради.

А то ВУЧИЋ НЕЋЕ ДА УРАДИ, НИТИ ЋЕ ИКОМЕ ДА ДОЗВОЛИ ДА ТО УРАДИ, НИТИ ЋЕ НАРОД СРПСКИ ТО ДОЗВОЛИТИ. А да се можда не гласа против Вучића због тога? А још се и користе таквим пакленим спиновима да ће Вучић издати Косово, као да они не би.

Чињеница је да садашња власт никоме не полаже рачуне по амбасадама. Није тражила да Запад стопира привођење Косова у институције УН само да поново победе на изборима. Ако ми дате и покажете опозицију која боље спроводи политику у српском интересу, за тога ћу гласати. Али немојте ме тровати у здрав мозак са ликовима који су се спрдали са пропашћу српских интереса, након што су све урадили да до те пропасти дође. Зато не гласам ни за истрошене политичаре било социјалисте било демократе. Дајте људи неку нормалну алтернативу ако већ тражимо нешто боље. Иначе немате никакву сврху, осим не дај Боже за ко зна чије антисрпске интересе.

[haveaniceday]

On 15.7.2021. at 4:34, Вилер Текс рече

Пљувати Вучића је постало опште место. Ако кажеш, као што сам ја рекао, да није све црно бело, одмах скоче као опарени. И овде на форуму постоје људи који су подржали милогорце само јер пљују по Вучићу. То је лудило. Да је Тадић председник и да га пљује неки муџахедин, милогорац никад не бих подржао то пљување.

Лудаци потпуни.

Па направила се та нека култура вучић не ваља. Слично је било са демократском странком док су владали, жутица болест прљавих руку и слично. 

ПРосто се запитам знају ли Срби било шта осим да критикују власт. Знају ли да изаберу добру власт или да покупе смеће са улице... 

[GeniusAtWork]

пре 19 часа, Bilbija рече

Primecujem identicno ponasanje i kod vas .... Nije problem njihovo  neznanje vec njihovo nekriticko prihvatanje "krivca" Vucica. Vi ovde ste identicni njima kada ovde lepite clanke Pescanika i tome slicno. Ne postoji kod vas barem pokusaj kritickog razmisljana da li je neka informacija tacna, logicna it.d.Za vas sve "opozicionare". karakteristicno to, da uopste ne razmisljate vec prihvatate budalastine za apsolutnu istinu.

Misliš kao ono kad si ti delio ovde saopštenja sa zvaničnog sajta SNSa o Marinikinom poršeu? Naravno bez ikakvih dokaza i uz najprimitivniju populističku demagogiju? 

U pravu si, ne valja ti to. Treba malo da poradiš na kritičkom mišljenju ubuduće...

[Avocado]

Referendum napred, građani – stoj

Sofija Mandić 16/07/2021

Nakon što je 7. juna Narodna skupština odlučila da se ustavne odredbe o sudstvu i tužilaštvu menjaju, posao izrade predloga konkretnih ustavnih rešenja poveren je skupštinskoj Radnoj grupi. Rezultati njenog rada nas tek očekuju, mada je početni tekst za raspravu o budućim rešenjima onespokojavajući. O tome smo na Peščaniku pisali još 2018. godine.

Međutim, leto nam neće doneti samo novo ustavno uređenje, već i novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Navodna javna rasprava o ovom izuzetno važnom zakonu je u toku i traje do 29. jula. Imajući u vidu vreme kada se održava, kao i način rasprave (putem pisanih priloga), ovaj postupak se samo u današnjoj Vladi i današnjoj Srbiji može nazvati javnom raspravom. Na potrebu da zakon o referendumu bude temeljno raspravljen ukazuje i Ustav – ovaj zakon u Skupštini mora biti usvojen većinom glasova svih narodnih poslanika. Time je zakonsko uređivanje referenduma svrstano u red naročito važnih zakonskih pitanja, rame uz rame sa, primera radi, javnim zaduživanjem i potvrđivanjem međunarodnih ugovora.

Usvajanje novog zakona o referendumu je svakako povezano sa ustavnim promenama koje su u toku, a koje se zbog prirode promena (promena odredaba o uređenju vlasti) moraju okončati obaveznim referendumom. Važeći zakon, donet 1994, nije usklađen sa Ustavom iz 2006. godine. Iako se novi zakon usvaja u očiglednoj senci ustavnog referenduma, zakonska rešenja će i u budućnosti uticati na mogućnost građana da neposredno odlučuju o svojoj sudbini – na republičkom, pokrajinskom, ali i lokalnom nivou.

Ovde posebno treba podsetiti da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.¹ Drugim rečima, referendum i narodna inicijativa (odnosno pravo predlaganja akata) su potpuno ravnopravni načini uticaja građana na donošenje ključnih društvenih odluka. Odluke izabranih predstavnika (narodnih poslanika ili odbornika) nisu ništa važnije od referenduma i narodne inicijative. Sigurno jesu efikasnije, na dnevnom nivou operativnije i moćnije u mehanizmima kojima raspolažu – ali ne i hijerarhijski važnije. Ovakav odnos snaga govori u prilog tome da izabrani predstavnici imaju obavezu da pravno i faktički omoguće uslove za sprovođenje referenduma i narodne inicijative. Ali tekst Nacrta zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ide u sasvim suprotnom pravcu – pravcu njihovog ukidanja i/ili potpunog obesmišljavanja. Ovde ćemo navesti samo najilustrativnije primere za ovakvu tvrdnju.

Pođimo od činjenice da je nacrtom zakona predloženo da se referendum smatra punovažnim ukoliko je za određenu odluku glasala većina izašlih birača. Dakle, svaki referendum – od lokalnog do republičkog, neće zahtevati minimalni broj izašlih birača za donošenje odluke. Ako se rešenje trenutno važećeg zakona, koji zahteva izlaznost više od polovine birača upisanih u birački spisak, smatralo previsokim zahtevom (mada bi se i ovaj stav teško mogao braniti imajući u vidu izlaznost na izborima u proteklim decenijama) – zbog čega Vlada nije spustila trenutno propisani cenzus? Kako smo došli do rešenja po kom o najvažnijim pitanjima na svim nivoima može punovažno da odluči tek nekolicina birača? Ovakvo rešenje dovodi u pitanje suštinu referendumskog izjašnjavanja, koji bi svoj autoritet morao da gradi i na broju birača koji su se izjasnili za ili protiv nekog rešenja. Ovo će u praktičnom smislu značiti da će najjači instrument izvršne vlasti u „friziranju“ referendumskih rezultata, naročito u situaciji gotovo potpune medijske kontrole, biti upravljanje izlaznošću: kroz pritisak na sopstvene birače da izađu na referendum i demotivisanju izlaznosti birača protivničkog tabora. Koliko vladajuća koalicija suvereno i surovo vlada ovom taktikom, uverili smo se u deceniji iza nas. Usvajanjem predloženih rešenja, građani bi, paradoksalno, mogli manje da urade bojkotom referenduma nego što opozicija može da uradi bojkotom izbora. Dok opozicija donekle može da delegitimiše vlast ukazivanjem na nisku izlaznost i jednopartijsku predstavničku strukturu, građani-referendumski bojkotaši će ostati bez ove mogućnosti.

Ovde treba učiniti malu napomenu – Ustav u odredbama o reviziji Ustava propisuje da je „promena Ustava usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“. Ovakvo loše rešenje zaslužuje posebnu i detaljniju pažnju – koje ćemo mu pružiti nekom drugom prilikom. Ono je posledica manjkavog postupka usvajanja Ustava iz 2006. Ipak, ovo rešenje se odnosi isključivo na promenu Ustava, dok Ustav ovaj uslov ne postavlja kada je u pitanju način sprovođenja drugih referenduma. Nadležno ministarstvo je moglo pronaći dovitljivije načine da obrazloži rešenje iz nacrta (recimo tumačenjem da većina izašlih birača mora biti dovoljna i za druga pitanja, ako je dovoljna za promenu Ustava), ali se ipak odlučuje da u Obrazloženju (strana 2) pomenutu ustavnu odredbu o reviziji ignorantski generalizuje konstatacijom da „Ustav RS ne poznaje uslov za uspeh referenduma“. Time je nepostojanje uslova izlaznosti predstavljeno kao opšti ustavni zahtev.

Druga grupa izuzetno štetnih odredbi nacrta zakona se odnosi na krug lica koja mogu, odnosno ne mogu da vode referendumsku kampanju. Iako je očigledno da se referendum, kao instrument neposredne demokratije, tiče svakog građanina sa izbornim pravom, nacrt za jedan od osnovnih ciljeva ima sužavanje kruga lica koja mogu da se izjašnjavaju o referendumu. Ovo ide prilično daleko – čak i do kažnjavanja. U članu 25 nacrta se navodi da organizator referendumske kampanje može biti svako domaće pravno lice ili grupa građana. Referendumskom kampanjom se smatraju praktično sve aktivnosti sprovedene od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma, a koje obuhvataju – rad sa građanima, organizovanje i održavanje skupova, promociju, izradu i podelu pisanog materijala; oglašavanje; istraživanje javnog mnjenja i mnoge druge „slične aktivnosti“ navedene zakonom. Dakle, oni koji žele da tokom referendumske kampanje na bilo koji način komentarišu predložena rešenja ili referendumski postupak postaju „organizatori kampanje“. Ovakav organizator, recimo udruženje građana, koje može imati vrlo skromne ambicije – da na teritoriji na kojoj deluje informiše građane o predstojećem ustavnom referendumu – mora imati otvoren poseban račun za finansiranje koji se ne sme koristiti u druge svrhe (član 26 nacrta) na koji može da primi novac iz sopstvenih i drugih privatnih izvora (od kojih su mnogi izvori izričito isključeni istim članom nacrta – poput zadužbina ili fondacija). Takav organizator mora o svom delovanju podneti izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije, a svako kršenje pomenutih obaveza, uključujući tu i propuštanje imenovanja ovlašćenog lica za sprovođenje kampanje, podleže mogućem prekršajnom kažnjavanju. Zaprećene novčane kazne se kreću od 200.000 dinara do neverovatnih dva miliona dinara.

Ovakav pristup naivnom čitaocu može delovati kao da se pisac nacrta pomalo zbunio pa je slučajno pomešao izbore (gde je sprečavanje korupcije i praćenje tragova finansiranja kampanje vrlo važno), sa referendumom. Čak i Vlada Srbije, ovakva kakva jeste, zna da o referendumu svako ima pravo da bude obavešten i da u njemu učestvuje. Ostaje da predlagač tokom julske rasprave pokuša da objasni zbog čega je predložio navedene drakonske kazne. Prosečan poznavalac političkih prilika u Srbiji mogao bi da zaključi da se radi o starom, oprobanom i funkcionalnom metodu – pretnji. Ko bi rizikovao da tobož obaveštava građane, pravi skupove i deli im štampani materijal o referendumu čiji je ishod svakako izvestan? Naročito ako ga na kraju tog puta čeka prekršajni sudija.

Još jedna grupa krajnje problematičnih odredbi se odnosi na širom otvoren prostor za proceduralne manipulacije – recimo odredba po kojoj se referendum po pravilu održava u jednom danu (dakle opet možemo očekivati dva) ili ona po kojoj se overa potpisa za narodnu inicijativu (ili referendum koji predlažu građani) tarifira kao overa potpisa na izborima. To u praktičnom smislu znači da je građanima koji žele da u propisanoj proceduri predlože usvajanje akta ili raspisivanje referenduma na republičkom nivou za ovakvu operaciju potrebno u proseku od 10 do 60 hiljada evra, u zavisnosti od procedure koja je u pitanju. Ove odredbe u svom ishodu nesumnjivo predstavljaju prepreku ostvarivanju Ustavom garantovanog prava i suštinski dovode u pitanje mogućnost bilo koje grupe da predloži referendum ili narodnu inicijativu.

U članu 23 nacrta imamo i fantastičan portret savremene srpske demokratije – Vlada je dužna da u roku od 8 dana od raspisivanja republičkog referenduma građanima pruži objektivne(!) informacije o referendumu, stavovima o različitim odgovorima na referendumsko pitanje i da to objavi na svom sajtu, a zatim ove informacije dostavi građanima na kućnu adresu. Kao što vidimo, dok građanin, zajedno sa drugim zainteresovanima za referendum, grca u strahu od mogućeg kažnjavanja, Vlada komforno pretpostavlja sve naše stavove (koje nije poželjno da izrazimo), objavljuje ih, a onda i ljubazno dostavlja na adresu.

Podjednako je neverovatno i rešenje iz člana 40 nacrta koje obavezuje skupštine na svim nivoima da odluku građana izraženu na referendumu poštuju godinu dana od dana održavanja referenduma, nakon čega mogu doneti akt koji je suprotan toj odluci. Zašto bi se, pod takvim uslovima, građani o bilo čemu, bilo kada, izjašnjavali? Sem ako se ne podrazumeva da će odluke građana baš uvek biti u skladu sa željama onoga ko referendum raspisuje.

Posebnu pažnju zaslužuju odredbe o održavanju referenduma tokom epidemije kada izborne komisije mogu propisati posebna pravila o formiranju glasačkih odbora, primopredaji glasačkog materijala, sprovođenja glasanja na tim biračkim mestima i utvrđivanja rezultata glasanja (članovi 36 i 37 nacrta). Čemu ova epidemijska (protivustavna) rupa služi, ne treba dva puta pogađati. Ustavni referendum će se izvesno odvijati tokom epidemije zarazne bolesti.

Dakle, sa usvojenim predloženim rešenjima, a prilikom sprovođenja predstojećeg ustavnog referenduma, izborne procedure i prebrojavanje glasova su vrlo verovatno nepoznanica o kojima će se tek odlučivati aktima nižeg ranga. Građanin koji želi da se na bilo koji način udruži sa drugim građanima radi informisanja, izjašnjavanja i diskusije o referendumskom pitanju i posledicama donetih odluka, može samo da drhti pod pretnjom zakonskog biča. Bojkot – neće vredeti ni pišljiva boba. Ako smo se nadali da će se o promenama sudskog i tužilačkog sistema masovnije izjasniti same sudije i tužioci, sa trenutno predloženim rešenjima to komotno možemo da zaboravimo. Nijedan neće želeti u opisane zakonske ralje. Ukoliko predloženo bude i usvojeno (a zašto ne bi bilo kada posledica svakako nema), izjašnjavanje o promeni najvišeg akta, a kasnije i o svakom drugom referendumskom pitanju, će ličiti na sada već čuvene fotografije sa inauguracije predsednika Srbije 2017. godine. Svakom protivniku ustavnih izmena Vlada će dodeliti jedan masivniji zakonski član – da ga čvrsto drži za vrat, dok svečanost ne prođe.

Peščanik.net, 16.07.2021.

 

[Avocado]

Poslodavci na ivici razuma

Mario Reljanović16/07/2021

Zabranjeno je okupljanje kod poslodavca. Nema udruživanja radnika, nema kolektiviteta, nema pritužbi a još manje pobune. Nema kretanja radnika kod poslodavca, osim na način kako je poslodavac dozvolio.

Ako poslodavac misli da je zaposleni prekršio neko njegovo pravilo, zaposleni ne može dokazivati suprotno. Ako radnik misli da je poslodavac učinio nešto protivno zakonu, njegovo svedočenje se zanemaruje.

Radnik ne sme ništa novo da nauči kod poslodavca, zabranjena je edukacija i usavršavanje bilo kog tipa. Poslodavac odlučuje kada, gde, koliko i šta će zaposleni raditi.

Ako ste pomislili da je u prethodnim redovima realno opisan odnos između poslodavca i radnika u Srbiji u 19. veku, verovatno će vas iznenaditi da su to zapravo parafrazirana pravila o držanju robova u SAD u 17. i 18. veku, takozvani „Robovlasnički zakoni“, u kojima je termin „robovlasnik“ zamenjen terminom „poslodavac“, a termin „rob“ terminom „radnik“.

Postoje naravno i druga pravila koja su ropstvo činila nemogućim sistemom, ali već i ovoliko poklapanja je prilično indikativno. I služi jednostavnoj svrsi: da nas uvede u priču o poslodavcima na ivici razuma.

Dve priče su prethodnih nedelja privukle (nedovoljnu) pažnju medija. Obe nose istu poruku – poslodavci u Srbiji (ne svi, naravno, samo oni kojima je vlast tako nešto i obećala) osećaju se pozicionirano iznad države i njenih organa. Pa čak i kada država pokuša da im pokaže suprotno, ne reaguju. Jer je državna nebriga o radnicima postala toliko normalna, da poslodavce jednostavno više nije moguće ubediti u to da – nisu robovlasnici.

Prva priča vezana je za kompaniju Jura. Naravno, za koga bi drugog. Samovlašće i Jura nekako već idu zajedno, ruku pod ruku. Jura je svojevremeno otpustila predsednika sindikata (Nema udruživanja robova! Nema kolektiviteta!). Otkaz je naravno bio nezakonit, a inspektor rada je utvrdio da je u ovakvom slučaju očigledne povrede zakona usled diskriminacije zbog sindikalne pripadnosti potrebno vratiti zaposlenog na rad do okončanja radnog spora, u skladu sa ovlašćenjima koja inspekcija rada poseduje prema Zakonu o radu.

Jura, njeno rukovodstvo, međutim malo haje za zakone Republike Srbije, što je već nebrojeno puta pokazano. Tako je i ovom prilikom neizvršenjem rešenja inspekcije rada obezvređen sistem nadzora nad radnopravnim propisima u državi u kojoj Jura posluje, već je stavljeno do znanja da Jura neće ni primiti na rad predsednika sindikata, kao i da je rukovodstvo u stanju da se sa njim fizički razračuna pre nego što će priznati poraz. (Ako robovlasnik misli da si prekršio neko njegovo pravilo, ne možeš dokazivati suprotno. Ako rob misli da je robovlasnik učinio nešto protivno zakonu, njegovo svedočenje se zanemaruje.) Kako drugačije shvatiti poruku koju je nesrećnom zaposlenom „prenelo“ obezbeđenje poslodavca, da u krugu fabrike nije dobrodošao?

Druga priča je nešto duža i privukla je nešto više medijske pažnje. Tiče se kompanije Aptiv koja u Srbiji zapošljava gotovo 4.000 ljudi i koja je od države za tako nešto primila značajna sredstva i infrastrukturu. Aptiv je, jednostavno rečeno, predstavljen kao jedan od „brižnih“ stranih investitora koji je izabrao baš Srbiju da u njoj stvara ekstraprofit, krši sve moguće zakone i tera radnike u neviđene oblike radne eksploatacije.

Kada je Aptiv nedavno ugovorio veći posao koji je trebalo da završi u kratkom roku, rukovodstvo je došlo na genijalnu ideju kako da reši situaciju povećanog obima posla. Šta bi uradio normalan (civilizovan, poštovanju zakona sklon) poslodavac? Pre svega iskoristio mogućnosti iz člana 37. Zakona o radu (radni odnos na određeno vreme) ili iz Zakona o agencijskom zapošljavanju (navodno je taj put brži). Dakle, povećani obim posla znači i više zaposlenih radnika. Dok se ne reši postupak prijema u radni odnos (koji inače može biti jako jednostavan i okončati se u roku od nekoliko dana) poslodavac može iskoristiti odredbe o preraspodeli radnog vremena iz Zakona o radu i privremeno povećati trajanje radnog vremena koje bi se kasnije kompenzovalo (uprosečilo) slobodnim danima. Ili jednostavno uvesti prekovremeni rad za tu nedelju, dok ne stigne ispomoć. Zakon o radu pruža dakle bar tri mehanizma rešavanja povećanog obima posla na zakonit način.

Kako je reagovao poslodavac na ivici razuma (bahati poslodavac kojeg je briga samo za profit i koji ne mari ni za zakone, ni za radnike)? Izradom i podmetanjem „izjave“ radnika da se odriče prava na ograničeno radno vreme i da se u vezi sa time odriče i bezbednosti na radu u toku takvog radnog vremena. Nema nikakve sumnje da je tragikomična izjava delo poslodavca, jer je zaista van pameti obrazloženje da su se radnici samoorganizovali i napisali tako nešto iz čiste ljubavi prema Aptivu. Uostalom, cela stvar je postala (lokalno) medijski ispraćena kada su se ti isti radnici pobunili, a sramotni tekst izjave dospeo na društvene mreže. Iznuda (a ovo jeste iznuda) da se radnik odriče prava na ograničeno radno vreme – to će znati svaki pravnik – ne proizvodi nikakva dejstva, a radno vreme koje je uvedeno radnicima (12 sati dnevno, 6 dana u nedelji) nezakonito je. Zato što postoje prava kojih se radnici ne mogu odreći, sve i da hoće. Pravo na ograničeno radno vreme uvedeno je da bi se zaštitili od radne eksploatacije, i van zakonom strogih pravila za eventualno uvećanje (kako je već opisano) ne može se promeniti. „Izjave“, čak i da su svojevoljne (a nisu, iznuđene su pod pritiskom, prema svedočenjima radnika i sindikata), ništave su. I to zna rukovodstvo Aptiva. Ali ga nije briga, jer su zakoni tu da se krše, a kršenje je prekršaj samo ako te uhvate (logika svakog razbojnika na svetu). I Aptiv je uhvaćen u kršenju, jer se inspekcija rada po prijavi pojavila i naložila povratak na osmočasovno radno vreme – efikasna i pravilna kontrola, svaka čast inspekciji rada u Leskovcu! Samo par dana kasnije pojavljuje se vest da se poslodavac „predao“ i da vraća osmočasovno radno vreme u skladu sa nalogom inspektora rada. Pobeda države i radnika! Ili ne? Praktično istog dana kada se poslodavac vratio na osmočasovno radno vreme, kako mu je naloženo, stiže vest da je u pitanju osmočasovno radno vreme, ali 7 dana u nedelji! U navedenoj vesti to potvrđuje neimenovana članica rukovodstva fabrike. Sada poslodavac ne krši samo jedno, već dva prava zaposlenih – na ograničeno radno vreme i na nedeljni odmor. Oba su uređena imperativnim normama, dakle činjenica da radnici mogu „dobrovoljno“ da odluče da li će raditi 7 dana u nedelji nema nikakve posledice po nezakonitost ovakve prakse poslodavca. Izjava pomenute neimenovane članice rukovodstva da je poslodavac zapravo plemenit u svojim namerama, jer se na ovaj način omogućava da radnici zarade neki dinar više, posebna je ironija. Pitanje je kako to radnici u 21. veku ne mogu, radeći maksimalnih 40 sati nedeljno, da zarade za dostojanstven život?

Da li je rukovodstvo Aptiva ekstremno neupućeno u radno pravo Republike Srbije? Rekao bih da to nije tačno, a nije ni moguće – zamislite poslodavca sa nekoliko hiljada zaposlenih, koji nema nijednog pravnika da se brine o tom aspektu administracije. Ne, rukovodstvo Aptiva tačno zna šta radi. Ono izvrgava ruglu inspekciju rada koja radi svoj posao i šalje poruku državi Srbiji da je iznad pravila koja je propisala.

Istovremeno, Aptiv traži nove radnike – reklo bi se, konačno nešto racionalno sa njihove strane. Međutim, izgleda da ti novi radnici samo treba da zamene nekoliko stotina (prema izjavi sindikata, čak 900) radnika koji su na bolovanju usled posledica 72-časovne radne nedelje. Zamislite sliku koju je opisao sindikat, da hitna pomoć dežura ispred fabrike non-stop, kako bi prevozila radnike koji kolabiraju nakon dvanaestočasovne smene. Pokupe jednog, odvezu, pa se vrate po sledećeg. Nisam našao adekvatnu paralelu u robovskim zakonima sa ovom situacijom, ali verujem da nije ni potrebna, dovoljno je potresna sama po sebi.

Aptiv je u vlasništvu nemačke kompanije Daimler, koja bi trebalo da poštuje određene standarde rada kod svojih kompanija, prema nemačkim propisima. Da li će reagovati pitanje je, ali je fascinantno da je potencijalno potreban ekonomski pritisak spolja da bi se okončala protivpravna situacija kod poslodavca u Srbiji – da li je zaista država toliko izgubila autoritet kod poslodavaca?

Šta je pouka ovih priča? U obe, inspekcija rada je sasvim adekvatno (i efikasno) rešila sporne situacije. U oba slučaja se međutim nastavlja kršenje prava radnika, sasvim nezakonito i potpuno divljačko. Osnovno pitanje je dakle zašto se poslodavci osećaju jačim od države? Sasvim sigurno, zato što im je država tako nešto dozvolila, praktično obećala kada su došli da „spasu“ našu privredu. Kao što se vidi iz ovog teksta, niti je privreda spasena, niti su radnici srećniji. Ali podilaženje takozvanim „stranim investitorima“ dovelo je do toga da se oni zaista osećaju moćno i samovlasno. Otuda je verujem za njih iskreno šokantno otkriće da država postoji i da se zakoni primenjuju na sve podjednako. Njihova prva reakcija je – ignorisanje države. Za takvo ponašanje odgovorna lica kod tih poslodavaca morala bi da dobiju krivične prijave, kao i ozbiljne krivične sankcije kao primer za ubuduće. Da li će državni organi nastaviti da rade svoj posao u odnosu na poslodavce, sada kada je ulog evidentno uvećan? Vama ostavljam na procenu (moju verujem znate) a svi zajedno ćemo vrlo brzo videti da li će država obznaniti nesavesnim poslodavcima svoje postojanje ili ćemo biti dalje gurnuti u (praktično) robovlasnička pravila, bez zaštite čak i u okolnostima kada u državnim strukturama postoje ljudi koji svoj posao rade profesionalno i savesno.

Peščanik.net, 16.07.2021.

 

[Avocado]

AVtokratura i Ustav - Srđan Milošević - Peščanik

PESCANIK.NET

---

Pošto je obezbedio milionska sredstva za jednu deonicu puta, na pitanje na osnovu kojih ovlašćenja to radi, odgovorio je da to nije u...

...

Razume se, posle „ustavnopravnog“ baljezganja, usledila je, sasvim očekivano, i AVtokratorova podjednako odvratna, dosadna i za svakoga ko makar malo drži do demokratije i vladavine prava zaista gnusna zamena teza: „Ja sam zadovoljan kada mi kao primedbe nalazite to da želim da se mešam u razvoj Srbije i da želim da gradim puteve, da želim da gradim pruge i da želim da učestvujem u napretku Srbije“. Pa ako to želiš, budi premijer, budi ministar zadužen za infrastrukturu, budi direktor puteva budi bilo šta drugo, a ne predsednik koji svim time ne treba da se bavi, što je trebalo da znaš još kada si se za tu funkciju kandidovao. Ono što AVtokrator 577 danas građanima poručuje zapravo je sledeće: „Hoću i da budem predsednik (jer sam tako „šef“ svima), ali hoću i da radim ono što predsednik po Ustavu uopšte ne treba da radi i baš me briga što je to čist bezobrazluk, ja to tako hoću, a pritom ću i da vas ubeđujem kako to uopšte nije ni neispravno“.

...

 

[fsa]

Sin Šabana Šaulića generalni konzul u Cirihu - NOVA portal

NOVA.RS

 

[Milan Nikolic]

@Avocado

Значи да би нахранио гладно дете треба прво добрано да сачекаш? 

Народ је тај који тражи да Вучић све ово ради. Не само да народ одобрава, него тражи.

Или је за тебе гладно дете мртво слово на папиру, назадовање Србије и све што одговара мрзитељима и геноцидашима?

Мислим да је за тебе гладно дете једна љуштура, обездуховљена лешина, гроб окречен. Такви као ти су тужили Христа што је тргао класје у суботу.

Не само да ниси захвалан што Вучић помаже да све напредује, него си огорчен због очинског приступа његовом послу.