500 година од Протестантске реформације, комеморативно заједнички обележили Римокатолици и Протестанти

[Аристарх]

Видех да нема теме о дијалогу између Римокатолика и Протестаната. Прочитао сам овај чланак у Гардијану, који је у неким новинама био коментарисан као крај Протестантизма. Како преноси Гардијан. Извор: https://www.theguardian.com/world/2017/oct/31/catholic-and-protestant-leaders-unite-mark-start-reformation-archbishop-canterbury-service

Римокатолички и Протестантски лидери су у 2017-ој години обележили 500 година заједничке везе након почетка реформације, покрета који се распламсао кроз западно Хришћанство и изазвао низ крвавих верских ратова у Европи, који су трајали више од једног века.

Заједничка служба у Вестминстер у уторак је обележила годишњицу датума од 1517 године, на којој је Немачки теолог Мартин Лутер поделио 95 теза надбискупу у Мајнцу, као и тајну копију Цркви у Витенбергу чиме је покренуо пламен реформације на западу. Надбискуп Канберберија, Јустин Белби, представио је текст англиканске заједнице којом се потврђује заједничка декларација Римокатоличке Цркве и глобалних Протестантских тела, описано као "знак исцељења након 500 година поделе".

У свом обраћању, Велби је рекао да текст признаје религијске, политичке и друштвене промене које је покренуо Лутер, али и "мрачну страну" реформе, укључујући индивидуализам, поделу, окрутност и рат. "За сваку од ствари које су пролазиле кроз реформацију - колико код да су добре, драгоцене и ван поређења, ипак имају тамну страну", рекао је. "Са новом енергијом дошло је до сукоба. Са индивидуалним разумевањем милости дошло је до индивидуализма и поделе... Уз писменост и слободу дошли су нови начини окрутности рафинисани од стране науке. Са мисионарима који су носили веру, долазили су војници који су носили заставу."

Молитве су изговарали представници протестантских Цркви и Кардинал Винсент Николс, надбискуп Вестминистера и главни човек за Римокатоличку Цркву у Енглеској и Велсу.

У Витенбергу, Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Франк-Валтер Стаинмаиер учествовали су у служби у Цркви дворца, где је Лутер наводно објавио 95 теза. Град је такође прославио годишњицу са уличним фестивалом средњевековног стила, који укључује уметничке и културне догађаје.

Прошле недеље Папа Францис је рекао да католици и протестанти сада уживају у односу "правог братства" заснованог на узајамном разумевању, поверењу и сарадњи. Он је за Дерека Браунина, модернатора Шкотске Цркве, који је био у посети Ватикану у склопу комеморације Реформе, рекао да две традиције "више нису противници, након дугих векова отуђења и сукоба". 

Лутерових 95 теза, написаних на латинском језику, биле су реакција против повећане корупције у Римокатоличкој Цркви, а нарочито изузетно профитабилне продаје "опроштаја грехова". Римокатолици су обећавали брз приступ рају и продавали га, зарад финансирања изградње базилике Св.Петра у Риму. Лутер је тврдио да се Црква не може купити или посредовати спасењу, већ је то питање између појединца и Бога. Његов изазов ауторитета и елита у Римокатоличкој Цркви преведен је на Немачки и друге европске језике. Захваљујући револуцијом у штампарству, новим штампарским машинама, његова порука се брзо проширила и преузели су је други, укључујући Француског теолога Џона Калвина. Рим је тада осудио Лутера као јеретика и покренуо контрареформацију, али је крајем 16-ог века већина северне европе била у Протестантским Црквама.

Римокатоличке и Лутеранске Цркве су 1999 године, прихватиле "заједничку декларацију о доктрини оправдања" која је решила многе теолошке проблеме у корену раскола. Овај документ је сада добродошао и потврђен је од Англиканске заједнице.

Потпарол Римокатоличке Цркве у Енглеској и Велсу: "Жеља за помирењем је таква да се могу препознати грешке, повреде могу бити опроштене и ране залечене". Али упркос свим топлим речима и помирења издатог од стране верских вођа, постоје питања која блокирају уједињење ове две "црквене традиције", ништа мање него питање женских свештеника.

Питања која су покренула реформацију пре 500 година још су и даље жива у 21 веку. Прошле године Евангелистичка Протестантска група Реформатора-Иницијатива, направила је разлику између појединачкних римокатолика и "неконтролисаних догматских тврдњи и сложене политичке и дипломатске структуре (Институционалне Римокатоличке цркве). 

Даље следе повезане са чланком, вести Англиканске заједнице: http://www.anglicannews.org/news/2017/10/archbishop-welby-to-present-acc-reformation-resolution-to-catholic-and-lutheran-leaders.aspx

Након обимног екуменистичког дијалога између Понтифичког савета за промовисање Хришћанског јединства и лутеранске светске федерације, договорена је заједничка декларација о доктрини оправданости 1999 године. Споразум је отворио пут за ближе односе између Римокатолика и Лутерана, што је кулминирало учешћем Папе Францис у слуби у Малмоу-Шведска на почетку године обележавања, 500 година од реформације.

Папа Францис на скупу заједничког обележавања реформације са 10.000 верника Римокатоличке и Лутеранске Цркве

[Аристарх]

Овај комеморативни догађај више личи на неку организовану музејску туристичку посету него на спајање две Цркве. Теолошки гледано, протестанти не прихватају као утемељено на Билбији, прејемство Римокатоличког Папе над Апостолским наслеђем. Нити прихватају целибат свештеника утемељен у Светом писму.

Прочитао сам јуче чланак где саветник за Ватикански сабор, и Римокатолички свештеник и теолог Ханс Кунг каже "Само ако се реформе другог Ватиканског сабора наставе, Римокатоличка Црква ће опстати". (извор)

Дали сматрате да је дијалог Римокатолика и Протестаната могућ, обзиром на реформе у Ватикану које се све више спроводе?

[Darth Sidious]

Не само да је могућ, него и неопходан. Што се тиче традиција, оне су нужне. Проблем са традицијама-овде укључујем и православну-јесте тај што временом, свака традиција тежи да окошта. Традиција тежи да замени саму веру. И онда настају схизме, расколи, поделе и међусобне осуде на пакао. 

[Аристарх]

On 3/15/2018 at 23:56, Darth Sidious рече

Традиција тежи да замени саму веру. И онда настају схизме, расколи, поделе и међусобне осуде на пакао. 

Књижевници и фарисеји.

Мени делује да Протестантски теолози повлаче легитиност свог исповедања вере, највише на сукобу са Ватиканом као институцијом. Нисам претерано упућен, али ми делује да без тога неби имали неку конкретну меру или стандард вере и постали би непредвидиви.

Протестантска гупа реформатора-иницијатива је 2016 године, прогласила разлику између римокатолика (верника) и Ватикана, тј. како кажу "неконтролисаних догматских тврдњи, сложене политичке и дипломатске структуре (Институционалне Римокатоличке цркве)".

Мислим да је конкретно овде код признавања разлике између појединца-верника и Цркве, циљ био само да се ублажи проблем коегзистенције верника обе Цркве у западном свету. Ирска, Енглеска, Шкотска, Немачка па и С.А.Д. имају подужу братоубилачку историју и политичке проблеме, због грађанско-верских сукоба око баш тог питања дали је неко Протестант или Римокатолик. Ирци су се буквално поделили на две државе због тога.