Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Новим Уставом СПЦ се постиже јединство Цркве

[александар живаљев]

Одговарајући на критике да је неопрезно да се титула патријарха преименује у „патријарх српских и поморских земаља“, протојереј Џомић истиче да „овај концепт чува јединство Цркве“

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић и Ана Томашевић

 

Комисија за ревизију новог Устава СПЦ завршила је свој рад. На мајском Сабору очекујем интересантну и стручну дискусију, како би се дошло до најбољег решења, рекао је у емисији Седмица Радио Београда секретар Комисије за ревизију Устава СПЦ протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Процедура за доношење новог Устава СПЦ је јасна и позната и има свој пут до мајског Сабора, он очекује да ће предлог новог Устава ових дана разматрати епископи, свештенство, монаштво и верници кроз црквена тела, а да ће потом предлози и сугестије бити достављени Сабору, који ће о томе расправљати. Џомић очекује да ће нови Устав СПЦ бити усвојен.

Упитан да ли је „цурење“ Нацрта новог Устава у јавност био „предвиђен“ или се десио случајно, Џомић напомиње да тај документ није службена тајна, али да је његово појављивање у јавности везано за неодговорне појединце из црквених кругова, који немају елементарну црквену свест, већ само жељу за сензационализмом и збрком у јавности.

Одговарајући на критике да је неопрезно да се титула патријарха преименује у „патријарх српских и поморских земаља“, Џомић истиче да СПЦ није присутна само у исцепканим држава бивше Југославије, већ на свим континентима до Европе до Аустралије и Новог Зеланда и да се тиме постиже јединство цркве. „Ја мислим да овај концепт, управо супротно, чува јединство цркве, упркос расутости народа у више држава, а то нови Устав обезбеђује“, казао је Џомић

„Нема територијалне реорганизације, нити сличних медијских спекулација. Поготову су нетачни наводи о засебним синодима. То је измишљотина. Постоји само један Свети Синод СПЦ и Свети синод охридске аутономне архиепископије, као и до сад“, објаснио је Џомић и додао да „црква не сме да зависи од државних граница. И кукала нам мајка ако ми православни Срби прихватимо другачији концепт“.

Текст новог Устава СПЦ има дубоко богословско оправдање, наглашава протојереј.

Он је такође напоменуо да ће сваки став бити размотрен на Сабору, па и онај патријарха Иринеја, који је изјавио да му је ближи досадашњи начин избора првог човека СПЦ.

Када је реч о одредби којом се дефинише слобода говора свештенства, Џомић каже да је тај део промењен. Одредба се односила на говор у беседама. „Да није тако, ја сад не бих могао слободно да говорим у вашој емисији“, закључио је Џомић.

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3065765/sedmica.html

 

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

(Стање ствари)

View full Странице

[Аристарх]

пре 3 часа, александар живаљев рече

Када је реч о одредби којом се дефинише слобода говора свештенства, Џомић каже да је тај део промењен. Одредба се односила на говор у беседама. „Да није тако, ја сад не бих могао слободно да говорим у вашој емисији“, закључио је Џомић.

[Августин]

1.У чије име говори Џомић пошто је свештенике а не лаик?

2.Како се назив патријархово име мења у патријарх Српских и поморских земаља и да се то односи на читав свет,зар се пре СРПСКИ не односи на читав свет?

3.У преамбули је дата геополитичко-територијална дефиниција саборности која је превазиђена већ након пада римског царства и дијаспору предаје не знам коме.Помесна црква је заједница људи исте свести и језика, а не територије као да је творевина Наполеона или Хитлера.

4.Како се митрополијама јача јединство када се цепа Црква?

5.Зашто се нигде не помиње црквенословенски језик који је до сада био службени језик СПЦ?

[Ведран*]

Где можемо ми, ситна боранија, да погледамо тај предлог Устава о којем ће се расправљати на Сабору, да не заборавимо, и у име нас "ситне бораније". 

А да не копамо по жутој штампи тражећи га.

Да каквим случајем објављен на сајту СПЦ?

[Поуке.орг инфо]

ПРЕДЛОГ-УСТАВА-СПЦ-Коначна.pdf

[Ведран*]

Искрено се надам да ће овај "коначан" предлог још да се дорађује. Ја сам прочитао само до 15 члана и нашао сам читав низ примедби. Неке су мале, али исто значајне када је реч о овако важном документу. 

[Вилер Текс]

Члан 4. 

Каже се да је службено писмо ћирилица а да се по потреби могу користити друга писма. По којој потреби се могу корисити друга писма? То се мора јасно дефинисати, овако остаје отворено за злоупотребе. Јасно је да ће, хвала Богу нашој помесној Цркви приступити као што су и досада приступала наша браћа и сестре, домицилно становништво у Америци, Немачкој, Француској, Аргентити...Хвала Богу. Али то треба разрадити и рећи да је то потреба, и има још детаља везаних за то, да не набрајам. Нпр и до сада се служило у дијаспори на домицилним језицима и српском и то је нормално јер је потреба. Е по том моделу треба то дефинисати уставом што се тиче употребе српског језика и ћирличног писма.

 Или просто оставити само да је службено писмо ћирилица а наравно по здравом расуђивању када је то нормално и потребно прихватиће се и друго писмо.

[Вилер Текс]

Уствари што се тиче српског језика и ћирилице лепо је дефинисано. Само може да се дефинише потреба за другим језицима и писмима, која је евидентна али треба је дефинисати.

[Kifa]

Само не знам где ће да стрпамо Републику Македонију у оваквој новопредложеној титули Патријарха? Да ли у поморске, прекоморске, прекоокеанске или српске земље? Ако већ предлажемо нову титулу Патријарха онда да не правимо и нови проблем са таквом титулом. Шта ће нам ово српске и поморске? Није ово 1219. година већ 2018. Не требају нашој Цркви нови проблеми и нове оптужбе од комшија. Зато је најбоље да титула буде у апостолском духу тј. географска, а не национал-географска. Просто ... Архиепископ Београдско-карловачки и Патријарх Пећки. Иначе ћемо морати Македонију да прогласимо поморском или српском земљом, што је данас ем нелогично ем неистинито. 

Осим тога малтене испада да поморске земље не могу бити и српске јер се међусобно искључују у самој титули Патријарха. Ако су већ желели да обухвате и прекоокеанске земље, или прекоморске, онда су требали да предложе ... Патријарх српских и прекоморских земаља.

Јавна унутар-црквена расправа је не само пожељна него и обавезујућа, ако хоћемо да будемо Црква у пуном смислу те речи.

Пуна подршка нашем Патријарху Иринеју.