Предлог новог Устава СПЦ

[Милан Ракић]

На неколиким темама током јучерашњег и данашњег дана се помиње нови Устав наше помесне цркве. Један портал је објавио и интегралну верзију предлога.

ПРЕДЛОГ НОВОГ УСТАВА СПЦ

У ИМЕ СВЕТЕ, ЈЕДНОСУШНЕ, ЖИВОТВОРНE И НЕРАЗДЕЉИВЕ ТРОЈИЦЕ Црква Божја је Заједница људи и творевине са Богом Оцем у Христу Исусу, Сину Божјем, Који је њена Глава и Ипостас силом и дејством Светога Духа (II Кор. 13,13).

Црква Божја је Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска и постоји у историји као литургијска заједница једног места, возглављена једним епископом, то јест као епископија (Свети Игнатије Антиохијски). Без литургијског сабрања презвитерâ, ђаконâ и народа са једним епископом као предстојатељем не постоји Црква.

Црква која се не сабира у Литургију не назива се Црквом (исти). Истовремено, Литургија, односно Црква, јесте присуство и предукус будућег Царства Божјег у историји и једино место спасења свега створенога (свети Кипријан Картагински: „Ван Цркве нема спасења”), као и залог и првина историјског живљења и постојања творевине (свети Максим Исповедник). Као таква, Црква представља Заједницу која превазилази природне, националне, културне и друштвене разлике, а у Христу нема више Јудејина ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушкога ни женскога, јер су сви један (човек) у Христу Исусу (Гал. 3, 28).

Будући да је литургијско сабрање верних безусловни услов – conditio sine qua non – за постојање Цркве, она се јавља као многе Цркве, то јест као многе литургијске заједнице, не престајући да буде Једна Црква. Једна Црква Божја је организована територијално, као многе конкретне епископије. Сви верни једне епископије, без обзира на народност, држављанство или расу, канонски су под јурисдикцијом месног епископа дотичне епископије. Ради потврђивања и очувања јединства, Црква Божја је од најранијих времена организована како на помесном (обласном) плану, где неколико најближих Цркава кроз помесни сабор епископâ као предстојатељâ литургијских заједница показује и чува јединство Цркве, тако и у васељенској равни кроз васељенске саборе.

Ради сведочења свог јединства, Црква Христова је организована на месном или епархијском, на помесном и на васељенском плану. Основ и праобразац црквене организације јесте Литургија, литургијско искуство и структура каква се чува у Православној Католичанској (Саборној) Цркви, изражена у канонима светих Апостола, помесних и васељенских сабора. Православна Црква је данас организована као многе помесне Цркве на основу светих канона, а свака помесна Црква је Једна, Света, Католичанска и Апостолска Црква која уједињује више месних Цркава, то јест епископијâ једне шире области. Помесне Цркве изражавају своје међусобно јединство, које је основ постојања сваке помесне Цркве, кроз једну веру и једно учење, кроз једну Литургију, као и кроз црквене саборе.

Стога, оснажени јеванђелском вером Христовом, која је и ”ново законодавство”; сведочећи да је ”Првообразац и Почетак божанског живљења Христос”, а Црква - Тело Његово, Дом Очев и заједница Духа Светога, сагласно саборном устројству и поретку Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве која је ”икона и обличје Божје” у свету и историји, од апостолских времена до данас и од данас до краја века; полазећи од чињенице да је хришћанска Црква на простору данашње канонске јурисдикције Српске Православне Цркве / Пећке Патријаршије присутна од апостолских времена у непрекинутом континуитету до данас и да је организована, сходно 34. апостолском правилу, кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Архиепископије жичке (1219), потоње Пећке Патријаршије (1349), обновљене први пут 1557. и други пут 1922. године; са циљем да се не повреди и не изгуби ”слобода коју нам је Својом крвљу дао Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи”, и да се у живот Цркве, сходно 8. канону трећег васељенског сабора, не би ”подвукла гордост светске власти”; чувајући ”јединство вере и заједницу Светога Духа”, то јест литургијско-канонски поредак и саборно јединство Помесне и Васељенске Цркве Божје Православне; држећи се божанског Откривења, израженог у Светом Писму и Светом Предању, у догматима и одлукама светих васељенских сабора, и исповедајући истинску веру православну: Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог; И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја; И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке; У једну, свету, саборну и апостолску Цркву; Исповедам једно крштење за опроштење грехова; Чекам васкрсење мртвих
 И живот будућега века. Амин!

старајући се, на крају, да у Цркви све буде ”благообразно и по поретку”, како су нам од Христа Духом Светим предали свети Апостоли и свети Оци, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве / Пећке Патријаршије на седници од _____ године усвојио је и свечано прогласио УСТАВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

https://stanjestvari.files.wordpress.com/2018/03/d0bfd180d0b5d0b4d0bbd0bed0b3-d183d181d182d0b0d0b2d0b0-d181d0bfd186-d0bad0bed0bdd0b0d187d0bdd0b0.pdf

[Милан Ракић]

Једна од медијима и јавности најзанимљивијих промена је промена имена наше помесне цркве

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Најсветија Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, имајући за своју Главу Господа нашега Исуса Христа, и као саборни Богочовечански организам и као помесна Православна Црква, у органској је заједници Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија је аутокефална, јединствена и недељива. Сведочи и проповеда Еванђеље Христово, изграђује Тајну Цркве у свету (Дидахи), јавно исповеда своје учење, слободно и јавно врши своје богослужење, самостално уређује свој живот и чува канонски поредак. Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија се налази у литургијском, догматском и канонском јединству са свим осталим помесним Православним Црквама у васељени, држећи као и оне непромењиво Свете Догмате, Свето Предање и Свештене Апостолске и Саборске каноне.

Члан 2

Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија има достојанство Патријаршије и управља се на основу: а) Светог Писма и Светог Предања; б) правила Васељенских сабора и од њих признатих правила Светих Апостола, Помесних сабора и Светих Отаца; в) одлукâ својих Помесних сабора, као и Сабора и Синода других помесних Цркава од општег значаја; г) одредаба овога Устава; д) својих уредаба, правилника и других одлука.

[Милан Ракић]

Члан 10 предвиђа и основање нвих архиепископија, митрополија и епархија:

У Српској Православној Цркви - Пећкој Патријаршији су ове епархије (архиепископије, митрополије и епископије): 

1) Архиепископија београдско-карловачка са седиштем у Београду;

2) Епархија/Митрополија аустралијско-новозеландска са седиштем у Сиднеју;

3) Епархија/Митрополија бањалучка са седиштем у Бањалуци;

4) Епархија/Митрополија жичка са седиштем у Краљеву;

5) Епархија/Митрополија загребачко-љубљанска са седиштем у Загребу;

6) Епархија/Митрополија задарско–шибеничка и далматинска са седиштем у Шибенику;

7) Епархија/Митрополија канадска са седиштем у Торонту;

8) Епархија/Митрополија крагујевачка и шумадијска са седиштем у Крагујевцу;

9) Епархија/митрополија мостарско-требињска и хумско- херцеговачка са седиштем у Мостару;

10) Епархија/Митрополија нишко-топличка са седиштем у Нишу;

11) Епархија/Митрополија новограчаничко-средњезападноамеричка са седиштем у Чикагу;

12) Епархија/Митрополија новосадска и бачка са седиштем у Новом Саду;

13) Епархија/Митрополија рашко-призренска и косовско- метохијска са седиштем у Призрену и Новом Пазару/Расу;

14) Епархија/Митрополија сарајевска и дабробосанска са седиштем у Сарајеву;

15) Епархија/Митрополија сирмијско-сремска са седиштем у Сремској Митровици;

16) Епархија/Митрополија смедерeвско-пожаревачка и браничевска са седиштем у Пожаревцу;

17) Епархија/Митрополија франкфуртска и све Немачке са седиштем у Франкфурту;

18) Епархија/Митрополија цетињска и црногорско-приморска са седиштем на Цетињу;

19) Епархија аустријско-швајцарска са седиштем у Бечу;

20) Епархија бихаћко-петровачка са седиштем у Босанском Петровцу;

21) Епархија британско-скандинавска са седиштем у Стокхолму;

22) Епархија будимљанско-никшићка са седиштем у Беранама

23) Епархија будимска са седиштем у Сент Андреји;

24) Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка са седиштем у Буенос Ајресу;

25) Епархија ваљевска са седиштем у Ваљеву;

26) Епархија вождовачко-винчанска са седиштем на Вождовцу

27) Епархија врањска са седиштем у Врању;

28) Епархија вршачка и банатска са седиштем у Вршцу;

29) Епархија горњокарловачка са седиштем у Карловцу;

30) Епархија зајечарска и тимочка са седиштем у Зајечару;

31) Епархија западноамеричка са седиштем у Лос Анђелесу;

32) Епархија зворничко-тузланска са седиштем у Тузли;

33) Епархија земунско-новобеоградска са седиштем на Новом Београду;

34) Епархија источноамеричка са седиштем у Њујорку;

35) Епархија крушевачка са седиштем у Крушевцу;

36) Епархија милешевска са седиштем у Пријепољу;

37) Епархија осечко-пољска и барањска са седиштем у Даљу;

38) Епархија пакрачка и славонска са седиштем у Пакрацу;

39) Епархија париска и западноевропска са седиштем у Паризу;

40) Епархија темишварска са седиштем у Темишвару;

41) Епархија шабачка са седиштем у Шапцу.

 

[Милан Ракић]

Као што се може видети, преа предлогу су неке дијецезе промениле досадашње називе додавањем још неких географских облсти, а највећа новост је дуго најављивана и очекивана дисипација територије града Београда на неколико епархија, односно на Епархију вождовачко-винчанску са седиштем на Вождовцу и Новобеоградску земунску са седиштем на НБГд. Остатак Београда, Савски венац, Палилула, Звездара, Стари Град, врв остају под Архиепископијом београдско-карловачком.

[Милан Ракић]

За викарне епископе "остају" историјске епископије (Члан 10.)

1. Епархија виминацијска;

2. Епархија диоклијска;

3. Епархија захумска;

4. Епархија јегарска;

5. Епархија липљанска;

6. Епархија марчанска;

7. Епархија моравичка;

8. Епархија новобрдска;

9. Епархија ремезијанска;

10. Епархија скадарска

11. Епархија топличка;

12. Епархија хвостанска.

[Милан Ракић]

Члан 10 став 2. каже још и:

Православна Охридска Архиепископија:
1) Архиепископија охридска и Митрополија скопска са седиштем у
Скопљу;
2) Епархија брегалничка са седиштем у Штипу;
3) Епархија велешко-повардарска са седиштем у Велесу;
4) Епархија дебарско-кичевска са седиштем у Охриду;
5) Епархија преспанско-пелагонијска са седиштем у Битољу;
6) Епархија полошко-кумановска са седиштем у Куманову;
7) Епархија струмичка са седиштем у Струмици. 

[Милан Ракић]

Итд, итд. Има још доста занимљивих предлога. Треба прочитати

[Вилер Текс]

На брзину прочитах. Ал ово ми је супер за вождовачко- винчанску и змунско-новобеоградску епархију. Дај Боже.

[Vladan :::.]

Каже епархија максимално 150 парохија, парохија максимално 500 домова (укључујући самачке и сличне). Дакле 150*500= 75.000 домова епархија. Ако просечно има по 3 члана то је око 225.000 људи по епархији. Тако гледано Београд би требало да има 10 епископа.

[Vladan :::.]

Ево колико би требало да их буде у шумадијској која ће како пише бити митрополија.

У 14 градова и варошица шумадијске има око 377 хиљада становника без села. У случају Јагодине кажу да има у селима исто колико и у граду а што је већи град то је тај однос мањи али угрубо нека буде град+села = град+50%. Дакле у шумадијској има око 600 хиљада становника што је "таман" за три епископа по новом Уставу.

 

[Милан Ракић]

Е "сг" двидимо конзисторијалне надлежности. Ако желите да прокоментирамо ту област.

Наиме, 171. члан предлога Устава наше помесне цркве се бави преступима клирика и мирјана, а који су у надлежности црквеносудских органа. Те се тако каже:

Члан 171

Преступи за које су надлежни црквеносудски органи су:

а) за клирике:

1) преступи против Еванђеља, православне вере, Цркве или црквеног поретка;

2) живот и владање које не доликује свештеничком чину и служби;

3) невршење или немарно вршење свештеничке службе, односно неизвршавање одлука надлежних црквених органа;

4) увреде или клевете које свештено лице нанесе другом лицу;

5) изнуђивање награде за свештенорадње;

6) критиковање црквеног поретка и одлука надлежних црквених органа у јавности;

б) за лаике:

1) преступи против Еванђеља, православне вере или црквеног поретка.

2) живот и владање које не доликује хришћанину. 

Е па сад, ако бисмо могли да попричамо о Члан 171. став а. Тачке 3., 5. и 6., односно исти члан, став б., Тачка 1. (болдовано)

[Милан Ракић]

Иначе, запрећене казне за чињења из Члана 171. су дате у Члану 173.

Члан 173

Канонске васпитно-поправне мере су:

а) за клирике:

1) опомена;

2) укор;

3) посебна епитимија;

4) премештај на друго место службовања;

5) привремена забрана свештенодејства;

6) губитак парохијске службе или другог звања у Цркви;

7) доживотна забрана свештенодејства;

8) лишење свештеничког чина (свргнуће);

9) искључење из црквене заједнице до покајања за учињени преступ;

10) лишење монашког звања; 

б) за лаике:

1) привремено лишење појединих права или почасти у Цркви;

2) искључење из црквене заједнице на одређено време, и

3) искључење из црквене заједнице до покајања за учињени
преступ.

[Vladan :::.]

пре 7 минута, Милан Ракић рече

Иначе, запрећене казне за чињења из Члана 171. су дате у Члану 173.

С тим што по члану 174. те казне за

- клирике под а) 1, 2, 3 и 5

- и за мирјане под б) 1 изриче сам епископ

а све остале Епархијски црквени суд.

Дакле свештеник може да се премести само одлуком Епархијског суда и може жалбу да поднесе Великом црквеном суду.

[Grizzly Adams]

пре 12 минута, Милан Ракић рече

Е па сад, ако бисмо могли да попричамо о Члан 171. став а. Тачке 3., 5. и 6., односно исти члан, став б., Тачка 1. (болдовано)

Па како да попричамо кад је забрањено критиковање црквеног поретка...

Ааааамин...

[Vladan :::.]

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Па како да попричамо кад је забрањено критиковање црквеног поретка...

Па можеш да критикујеш ако ниси свештеник. За мирјане није проблем да критикују ако ништа не прекрше  

Е сад ја сам само вероучитељ, отприлике чардак ни на небу ни на земљи