Александар Ђаковац: Кловнови без шминке у медијском циркусу Србије

["Tamo daleko"]

 

Odlican tekst o slobodi, slobodama, a u kontekstu nase stvarnosti/realnosti; mozda da nastavimo razmenu misljenja o slobodi iz ranijih postova; 

http://teologija.net/klovnovi-bez-sminke-u-medijskom-cirkusu-srbije/

 

Кловнови без шминке у медијском циркусу Србије

Александар Ђаковац

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

пре 6 минута, "Tamo daleko" рече

 

Odlican tekst o slobodi, slobodama, a u kontekstu nase stvarnosti/realnosti; mozda da nastavimo razmenu misljenja o slobodi iz ranijih postova; 

http://teologija.net/klovnovi-bez-sminke-u-medijskom-cirkusu-srbije/

 

Кловнови без шминке у медијском циркусу Србије

Александар Ђаковац

 

 

 

 

 

Савет за убудуће. Нека не буде тешко да пренесеш текст овде у интегралном облику. И тада није гарант да ће бити прочитан. Путем линка, врло тешко.

[Милан Ракић]

Слобода увек подразумева одговорност јер представља нашу способност да одговоримо на позив Божији. При стварању, Бог нас је из небића позвао у биће. Али, процес стварања још није завршен, пошто, како каже Св. Василије Велики, човек је биће коме је задато да постане бог. Обожење човека и читаве природе разлог је стварања света, разлог је Оваплоћења Логоса Божијег који се у последње дане родио од Дјеве Марије.

Према Св. Григорију Ниском, управо је слобода икона Божија у човеку, она му је дата да би могао да пројави љубав према Творцу кроз љубав према човеку и творевини. Неодговорна слобода, слобода која не одговара на позив љубави Божије, изопачује се и постаје узрок највећих зала. Уместо да обожује она обезбожује али и дехуманизује. Слобода без Бога постаје парадоксално слобода без човека, јер без љубави према Богу нема љубави према човеку. Али, и љубав према Богу се показује као истинита само ако се пројављује као љубав према човеку. „Ако ко каже да воли Бога а не воли човека, такав је лажов јер како ћеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш“, сведочи нам Апостол Јован. Човек је биће које се увек креће и увек некуда иде – само је питање где. Изопачена слобода не само што не води узрастању до обожења, које је циљ човекове егзистенције, већ води деградацији и то не на анимални ниво, већ далеко испод њега. Пошто нема слободну вољу као човек, животиња се никада не може уздићи као човек али ни пасти као човек.

Данас се о слободи прича више него икад, слобода се цени, истиче, наглашава на сваком кораку, а опет је слободе мање него икада. Слобода је злоупотребљена, доведена до сопственог парадокса, исмејана и презрена. Постала је карикатура, бесмислени излив бесмисла. Гледајући „медијску сцену“ у Србији, стиче се утисак да смо само на корак од затварања пуног круга, од дословног повратка на римску праксу „хлеба и игара“ и увођења гладијаторских борби како би се плебс забавио и анестезирао. Таман када помислимо да су медији дотакли дно, они нас наредним изливима „креативности“ увере да је дно увек дубље него што смо мислили.

Кловнови су увек више тужни него смешни. Њихова нашминкана лица, гримасе које праве и трапави ход, изазивају сажаљење према људима који су принуђени да глупирањем и смопонижењем зарађују за живот. Али скарадна шминка ипак има и позитивну функцију попут маске у античком театру. Она истовремено излаже али и штити глумца и његову људскост јер не дозвољава да буде потпуно изложен, оставља му могућност да смех публике припише црвеној кугли која представља нос, а коју након представе може да одложи.

Данашњи кловнови медијске сцене Србије немају тако повлашћен положај као некада циркуски кловнови. Они глуме саме себе, огољено представљајући јад и беду сопствене егзистенције, пародију сопственог живота. Нуде сопствену мизерју очима исто тако јадних „гледалаца“ који у гледању туђе јавне срамоте и понижења налазе воајерско задовољство и первертирану утеху за сопствену чамотињу, глупост и индоленцију. Хлеба можда има а можда и нема, али игара, свакако има. Чак не ни игара, већ малих болесних, мизантропских игрица које подилазе најнижим поривима да се лична самопотврда и вредност утемељи на чињеници да је неко (кога гледам) беднији од мене (који гледам). Попут пингвина који, „кад један падне остали скачу“, гледалачка маса прати уживо „борбе“ у виртуелном Колосеуму где се као оружје користе примитивизам, глупост, простаклук.

„Па то народ хоће!“ Одговарају углас креатори ове духовне лоботомије. Али заправо, народ то неће већ му се то намеће. Уморни од живота без перспективе, исцрпљени немаштином, људи се препуштају „чарима“ кутије са сликама, конзумирајући садржаје који се пред њих износе. А ти садржаји све више личе један на други, тако да је разлика између „озбиљне“ и „забавне“ телевизије, између „озбиљне“ и „жуте“ штампе готово ишчезла (част ретким изузецима).

Шта чинити? Зар се залажете за цензуру, упитаће неки? Одговарамо: људско друштво је тако стакано да све силе у њему морају да буду избалансиране. И данас када свако може да „каже све што хоће“ постоји цензура и то можда најперфиднија и најделотворнија. Данас цензура делује тако да свако може и говори шта хоће али нико никога не слуша. У доба старог тоталитарног режима било је забрањено изразити мишљење супротно владајућој политици, али су уметници и интелектуалци изналазили начин да пошаљу поруку јавности. И та порука је стизала, јер су људи слушали. Данас, међутим, остварује се Лаканова опаска „да сви знамо да уши служе зато да не слушају“. Заиста, данас можете рећи шта год хоћете, можете креирати уметничко дело какво желите, али реакције неће бити јер нико неће чути, пошто је јавни простор загушен грајом безбројних „старлета“ и подобних опскурних ликова, који одавно преплављују не само естрадну и политичку сцену већ све области људског деловања.

Дакле, да, хоћемо цензуру! Макар само малу, макар у облику посебног пораза који би произвођачи духовног и менталног отпора плаћали. Нешто попут акциза на дуван и алкохол, заједно са видљивим упозорењима о последицама које праћење таквих садржаја изазива.

[Џуманџи]

пре 21 минута, Милан Ракић рече

Заиста, данас можете рећи шта год хоћете, можете креирати уметничко дело какво желите, али реакције неће бити јер нико неће чути, пошто је јавни простор загушен грајом безбројних „старлета“ и подобних опскурних ликова, који одавно преплављују не само естрадну и политичку сцену већ све области људског деловања.

У принципу ми се допада текст, али не знам колико бих се овде сложила... Свако (се труди да) прати оно што га интересује; пре бих рекла да "граја" гради илузију да нема другачијих ствари, тј. сужава видике, али не бих ишла толико далеко да кажем да нема реакција због исте. Не знам, заиста, ипак "све области људског деловања" представљају прешироку тему. 

["Tamo daleko"]

пре 34 минута, Милан Ракић рече

Према Св. Григорију Ниском, управо је слобода икона Божија у човеку, она му је дата да би могао да пројави љубав према Творцу кроз љубав према човеку и творевини. Неодговорна слобода, слобода која не одговара на позив љубави Божије, изопачује се и постаје узрок највећих зала. Уместо да обожује она обезбожује али и дехуманизује. Слобода без Бога постаје парадоксално слобода без човека, јер без љубави према Богу нема љубави према човеку. Али, и љубав према Богу се показује као истинита само ако се пројављује као љубав према човеку. „Ако ко каже да воли Бога а не воли човека, такав је лажов јер како ћеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш“, сведочи нам Апостол Јован.

Ovaj deo bih izdvojila kao indikativen, upravo u razoblicavanju neodgovorne slobode, osobito u medijima kako pise dalje u tekstu. Ne vidim nista lose u tome sto autor poziva na uvodjenje izvesne censure kako bi se malo kontrolisala medijska anarhija - dosta vise tog nametanja sadrzaja koji zaglupljuje mase. 

 

[Вилер Текс]

пре 41 минута, Милан Ракић рече

Данас цензура делује тако да свако може и говори шта хоће али нико никога не слуша.

Мислим да је ово баш тачно. Пустити све да критикују и говорити да, да, да а притом уз помоћ медијске машинерије обесмислити или заглушити сваку смислену критику.

[Grizzly Adams]

Ево где мислим да Аца овде греши. Дијагноза "кловнова" је свакако сасвим исправна и нема шта да дода, чак је и сувишно писати о томе. Овај његов текст више звучи као крик очајника који више не може да гледа како се словесна бића ваљају у блату као свиње... И онда закључује да нешто са том "слободом" није у реду и не налази други излаз осим ето неког предлога бар "пореза" на "штетне производе".

Али решење је овде на сасвим другој страни. Није овде проблем превелике слободе. Проблем није што будале имају неограничену слободу, јер - кога је брига за будале, они су безопасни. Проблем је што паметни и способни људи у Србији немају довољно слободе. Јер да имају, они би врло брзо узели "главну реч" у друштву и потиснули будале. Али неко је код нас (намерно) направио систем у коме цветају будале, а паметни изумиру.

Уместо "пореза на шунд" много бољи предлог био би - укинути или смањити све порезе. Нека продуктивни људи задрже плодове свог рада. Нека се паметни и способни обогате. И они ће сами од себе потиснути будале. Не треба кажњавати будале, они ће казнити сами себе - јер су будале.

["Tamo daleko"]

1 hour ago, Милан Ракић рече

Данас се о слободи прича више него икад, слобода се цени, истиче, наглашава на сваком кораку, а опет је слободе мање него икада. Слобода је злоупотребљена, доведена до сопственог парадокса, исмејана и презрена. Постала је карикатура, бесмислени излив бесмисла. Гледајући „медијску сцену“ у Србији, стиче се утисак да смо само на корак од затварања пуног круга, од дословног повратка на римску праксу „хлеба и игара“ и увођења гладијаторских борби како би се плебс забавио и анестезирао. Таман када помислимо да су медији дотакли дно, они нас наредним изливима „креативности“ увере да је дно увек дубље него што смо мислили.

 

пре 10 минута, Grizzly Adams рече

Проблем је што паметни и способни људи у Србији немају довољно слободе.

Mozda I jeste to glavni problem, ali autor to I istice (pojacana slova), ne tako eksplicitno kao ti, ali mislim da govorite o istoj stvari. 

Da li je njegovo resenje uvodjenje poreza na sund zaista I resenje ili samo retorika , ma daj da isprobamo sve (makar I neproverene ) sto moze promeniti sadasnju situaciju, jer je vise nego alarmantna. Nemam nista protiv da zvuci kao krik ocajnika, jer smo dotle I dosli; treba hirurski odstraniti tumor, .... decu nam unistise (preko roditelja, raznih gurua, I sl...), mnogima nije vise do pasivnog cekanja. Ja sam za revoluciju po tom pitanju. Slozices se da I u Amerikama slicne stvari se odigravaju u medijima, mozda na jos perfidniji nacin.

[Јанко]

На једном месту на фејсу сам чуо предлог који ми се чини једино словесним. Како разорити овај систем? Очигледно да се нема снаге, јединства ни вођства за разарање споља (не из иностранства већ кроз надметање). Једини начин је изнутра. Да се СВИ учланимо у СНС. Да нема опозиције. Онда се систем сам урушава. Тако је православље поново испливало у Русији. Тако су се Енглези решили Тачерове. Тако сад Кина јесте најкапиталистичкија земља. 

Познати смо по неслози. Тито је био једини фактор интеграције да све не прсне по шавовима. Овај није Тито, и таквог више бити неће у нас. 

Зато би можда овај модус најбрже разорио систем и изнедрио нове могућности... 

[gavrosaurus]

Дакле, текст је потпуно празан, на страну што је неоригиналан.
Царује простаклук? Стварно?! Кад је па у историји владало академство? 
Који кловнови, где? Имају ли име? Шта раде?
Хоћемо цензуру? (рекоше КУД Идијоти)
Добро, цензуру чега? Ко ће да је спроведе? Над чим да се постави?
Они којих је далеко више да поставе нешто да им шкоди да би удовољили мањини која их не интересује? Мислим...
Дакле, ја сам написао текст, рекао сам да је све у блату и све је пропада и сложиће се сви, зар не?  А онда видите шта ћете јер...ја сам написао текст.
Треба, може и мора конкретније.

[gavrosaurus]

пре 2 минута, ana čarnojević рече

ti si stvarno jedno ludo iskustvo.

super ti je Bokan sa svojim nebulozama u koje udrobi sve i svasta a Djakovac je prazan i neoriginalan, tematizujuci samo dve stvari, paradoks slobode koji se odvija pred nasim ocima i paradoks komunikacije koji se odvija pred nasim ocima. svi su slobodni i svi komuniciraju sa svima ali niko nikog ne cuje od buke slobode i komunikacije. i dogadja se nista. nista koje generise novo blato nicega.

od kada su teolozi morali da predlazu konkretne poteze u drustvu? 

od kada je sluziti liturgiju i obrazovati mlade ljude i tesiti ljude na ispovesti i biti ikona pravog svestenika i coveka nista? 

a Bokan je super???? on nije klovn svoje sopstvene nadrobljene ideologije? i on moze da pise tekstove? a Djakovac ne moze  

bzvz

 

 

Све због једног линка за Боканов текст који сам поставио?  

Што мрзиш човека?