Нова теолошка "звезда" на "Интернет небу": Портал "Теологија.нет"

[Милан Ракић]

Од вечерас, наше интернет небо је богатије за један нови (теолошки) интернет портал. Реч је о Теологија.нет

Како се може видети на самом сајту, Теологија.нет је теолошки интернет магазин чији је циљ промовисање културе критичког теолошког мишљења у дигиталном добу. Пошто настоји да негује критички став, наши аутори и уредници имају пуну слободу када је реч о избору тема и начину на који се те теме обрађују. Портал нема било какве идеолошке или друге преференце. Чврсто верујемо у дијалог унутар теологије као и теологије са другим хуманистичким, друштвеним, природним наукама као и у потребу прожимања теологије и уметности, и управо то уверење суштински одређује нашу уређивачку политику.

Портал има три основне рубрике: Аутографи, Дијалози, Преводи и преписи. Разлика између прве и треће рубрике је у томе што прву чине ауторски текстови, коментари и есеји (новинским жаргоном речено, колумне) наших сарадника, који су писани за портал, а последњу преводи или већ објављени огледи који нису баш доступни, посебно не на интернету, а јесу значајни и занимљиви.

Испред "Отачника" као покретача овог портала, "стоји" Благоје Пантелић као глодур, а уредништво чине и: Дарко Ђого, Андреј Јефтић, Марко Вилотић, Александар Ђаковац, Бојан Бошковић, Вукашин Милићевић, Ненад Божовић, Владимир Вељковић, Срђан Сремац и Милосав Гудовић

Како се у импресуму портала наводи, и сарадничка листа је веома разуђена и богата теолозима (и не само њима) млађе генерације. Милија Јовичић, Ведран Голијанин, Смиљана Ћурчић Беро, Владимир Коларић, Јелена Јабланов Максимовић, Миљан Танић, Растко Јовић, Милана Ивковић, Драган Шљивић, Јована Пантелић и Славиша Костић

Када се погледа насловна сајта само од вечерас како је портал покренут, са задовољством могу да констатујем да ћемо и ми на Поукама имати доста материјала за шеровање и дискусије, чији ће извор бити портал Теологија.нет.

У име уредничког тима Поуке.орг и лично, честитам екипи Отачника на новом пројекту и желим им постану референтно место када је у питању теологија у модерном добу.

ТЕОЛОГИЈА.НЕТ

View full Странице

[Поуке.орг инфо]

Дивно! Све честитке за овај одличан пројекат! 

[Џуманџи]

Фина екипица, придружујем се честиткама! 

[Панарет]

…Нако да се пред свијетом руже

TEOLOGIJA.NET

---

Дивљу памет, а ћуд отровану, дивљи вепар има, а не човјек. (Његош)  Нисам сигуран колико је и да ли је уопште добро...

Нови текст

 

 

[Desiderius Erasmus]

I ovo od C.S. Lewisa je sjajno...

Терет славе

TEOLOGIJA.NET

---

Kaда бисте данас питали двадесет добрих људи коју врлину сматрају најузвишенијом, деветнаест би одговорило – несебичност. А да сте...

 

[Ćiriličar]

…Нако да се пред свијетом руже

TEOLOGIJA.NET

---

Дивљу памет, а ћуд отровану, дивљи вепар има, а не човјек. (Његош)  Нисам сигуран колико је и да ли је уопште добро...

 

 

 

Окорела и болна је чињеница да је већина онога што су наши архипастири публиковали у последње време лишена бриге за душу обичног човека хришћанина, којем је у свеопштем лудилу протока информација било наметнуто да чита међусобно понижавање и обелодањивање „личних грехова“ српских епископа и умних глава наше Цркве. Свака реч, била она на једној страници или целом табаку, синестезијски оставља(ла) је горак укус у устима читаоца. Да ли из небриге, намере или непознавања неурофизиологије, као да су се трудили да међу нашим неуронима што боље учврсте оне везе које нису благородне, не водећи рачуна о последицама по тело и душу, нпр. неког детета које тек освешћује шта је Црква и које почиње свој „живот у Духу“ или болесних којима је Црква једина сигурна лука и бања у којој се крепе. Није моје, нити желим, нити то чиним – да поучавам било кога, већ са тугом посматрам активности наших пастира и констатујем оно што оптерећује душу човека који је порастао у Цркви, коме је Црква све и прожима цео његов живот.

Знате ли, оци наши, колико је верних и жедних Речи и речи на онколошким одељењима – не само у Београду, него свуд где наша Црква дише и краче. Људи који умирући гледају само у Христа, људи који су му и на тој болести захвални – тим људима није потребна ни (р)еволуција, ни епископски савети, ни трактати, ни акти, ни саопштења; њима је потребан жив човек, који ће да их благослови, да их загрли, да разговара са њима, да их исповеди. Знате ли, љубљени од којих много прочитасмо, а не превише видесмо, колико је деце на неуролошким одељењима са амиотрофичном латералном склерозом и спиналним мишићним дистрофијама?! Деце која ће живети још неколико дана, месеци или само Божијом милошћу преживети. Када сте последњи пут били тамо? Знате ли, учитељи наши, колико је људи са психијатријским тегобама од неурозе до психоза? Јесте ли некада посетили Институт за ментално здравље или неку од психијатријских клиника? И ту је наша Црква – заправо, ту је наша Црква, а не на папиру или екрану рачунара. И то су наши верни. Иако немају да понуде и приложе новац за изградњу неког храма, они свакодневно приносе храм свога тела Духу Светоме да исцељујући их ствара чудеса. Молим вас, застаните на тренутак и замислите колико таквом човеку, опхрваном силним и бројним тегобама, тешко падају ваша празна слова на папиру. Колико су онакве „пажљиво биране тешке речи“ штетне за све нас, не само за људе са тешкоћама. Колико попут мача расецају ткиво Цркве, која услед шикљања крви из рана, постаје анемична и као таква лако подложна свакој манипулацији. Па и политичкој, било које врсте.

У овом времену општег лудила, Црква нам је свима светионик који од искони обасјава наше душе које грцају опхрване гресима. Немојмо заклањати Светлост, да се „ружимо пред свијетом“. Сада је време да будемо уједињени. Не у интервјуима, изјавама и саопштењима, него истински „једно у Христу“. Као народ смо на испиту, то осећамо и ми најмањи.