Ларше поново јаше – на само њему познатом коњу...

[Поуке.орг инфо]

Критика и сучељавање мишљења је свакако саставни део теологије и као таква је неопходна и увек добро дошла. Међутим, питање је да ли је свака критика мишљење или се пак ради о пројави неког унутрашњег амонизитета према некој личности чији се ставови, наводно, критикују. То су, речима владике Атанасија Јевтића, пашквиле. И питање је уопште да ли на такве „критике“ човек, теолог треба да одговори? Пред нама је нови Ларшеов напад на личност митрополита Зизијуласа. Јер, како другачије назвати ово и овакво писање? Ларше митрополита Зизијуласа оптужује за пораст броја хомосексуалаца у САД!? Да, добро сте прочитали. Шта је све сумануто у овом чланку? Прво, суманут је став да нечија писана мисао може на било који начин да утиче на сексуално определење другог човека. Друго, чак и да може да се деси тако нешто, у делима митрополита Зизијуласа, колико се сећам (а прочитао сам цео његов опус) хомосексуалци се помињу једном. Митрополит је о њима причао у једном интревјуу, залажући се за пастирски однос према хришћанима са таквим склоностима. Нигде у његовим делима не постоји некаква светотајинска глорификација хомосексуалности, нити потцењивање брака. Треће, Ларше у наслову напада Зизијуласа, а у раду заправо критикује ставове архимандрита Пантелејмона Манусакиса (чије је реченице извукао питај Бога из каквог контекста), који је наводно те ставове изнео под утицајем митрополитове мисли. Као теолог, ово Ларшеово писање, са задовољством ћу се послужити лингвистичким арсеналом владике Атанасија Јевтића, назвао бих најобичнијом пашквилом. Ψόγος!

 

Александар Милојков

 

 

Жан Клод Ларше

 

Митрополит пергамски Јован (Зизијулас)

 

Текст објављен у часопису Црквене студије (Ниш, 2018.)

(кликните на слику за бољи приказ)

[Поуке.орг инфо]

Волели бисмо када би се теолози укључили у ову тему, наравно и сви други које она интересује.

[Vladan :::.]

Шта је то уопште Међународни центар за православне студије у Нишу? Први пут чујем.... Знам да је било планова да се отвори ПБФ у Нишу, можда са тим има некакве везе?

[Поуке.орг инфо]

пре 1 минут, Vladan3 рече

Шта је то уопште Међународни центар за православне студије у Нишу? Први пут чујем.... Знам да је било планова да се отвори ПБФ у Нишу, можда са тим има некакве везе?

Добро, отвори тему за то, овде се бавимо текстом и критиком изнесене Ларшеове/Зизијуласове мисли

[Vladan :::.]

пре 5 минута, Поуке.орг инфо рече

Добро, отвори тему за то, овде се бавимо текстом и критиком изнесене Ларшеове/Зизијуласове мисли

Ништа, нема везе. Видео сам на почетку чланка па се запитао...

[Vladan :::.]

Прочитао чланак и мислим да постоји опасност да се Зизјуласов "примат личности над природом" изокрене и отме тако да се угура у идеологије "родне теорије" око целе трансџендер приче.

А сећам се и да је е. Игнатије често истицао да је брак промашен ако служи за продужавање врсте или лозе тј. презимена тј. самог себе и даље да је наш циљ личност Христова а не да сами себе биолошки продужимо на неки начин. Не могу сад да тражим цитате али мислим да су сви то читали или чули у неком тренутку. Мислим да и ово, иако се у принципу слажем да не треба робовати лозама и генима, има потенцијал да се надува и доведе до одбацивања и презира према браку.

Не знам да ли су цитати ишчупани из контекста нити шта је стварно Зизјулас говорио о хомосексуалности али став 3. у чланку, ако је правилно интерпретиран, мирише на монашку залуђеност свиме што је сексуално и неком борбом против тога која се ево изгледа пребацује и у догматске оквире...

[Иван Недић]

Ако нечег у свему овоме има пашквилског, онда је то, на првом месту, претенциозан и неукусан наслов теме, као и чињеница да је иста објављена са профила уредништва, уместо са личног профила колеге аутора кратког осврта. О осталом се може дискутовати.

[Џуманџи]

Ево, за почетак (а можда и крај пошто нисам читала Манусакиса):

- Наслов теме је као из Блица

1. Неразјашњено одакле се извлачи ових 3 начела

2. Од следеће стране па надаље (делује да) критикује Манусакиса, а не Зизјуласа; збуњујуће

3. Има пар помињања Св. Отаца (у стилу "Свети Оци су..." и ништа више од тога) и пар референци на Писмо (за које нисам разумела на шта  су одговори)

Закључак: овај рад ми изгледа као интерпретација нечијег (не знам чијег) дел(ић)а  теолошког опуса, никако као критика или сучељавање мишљења. 

 

Измењено Фебруар 24, 2018 од Џуманџи

[Александар Милојков]

пре 10 минута, Vladan3 рече

Прочитао чланак и мислим да постоји опасност да се Зизјуласов "примат личности над природом" изокрене и отме тако да се угура у идеологије "родне теорије" око целе трансџендер приче.

То је као када би неко рекао - постоји опасност да се библијски текст изокрене и тако угура у секташку идеологију. Ето, на пример, Јховини сведоци Библијом нападају трансфузију крви. И шта? Хоћемо ли рећи да је Библија крива за настанак секташтва?

Што се тиче самог "примата личности над природом", правилно разумевање онога што митрополит Зизијулас пише на тему односа личност-природа управо води супротном закључку од овог Ларшеовог. Личност и треба да има онтолошко првенство у односу на своју природу. Тачније, личност није дериват природе већ је она та која садржи природу и на темељу ње постоји и сама њена природа. Пали начин постојања јесте обрнуо ствар. У палој људској егзистенцији природа има првенство над личношћу. Што ће рећи, ми прво постојима као једна индивидуа (примерак људске природе), па тек онда на тој бази градимо односе. Личност је, дакле, секундарна. И управо на тој, да је тако назовем, палој онтологији те разне гендер идеологије заступају свој став. Њихова парола је - буду то што јеси. Другим речима, поистовети се са својствима које ти диктира твоја природа. Самим тим, прихвати и своју сексуалност и буди поносан на њу. Хришћански подвиг стоји на тежњи да се однос личност-суштина обрне: да личност буде та која пројављује природу, а не да буде дериват пале суштине (пале природе). Уколико дамо прироритет личности, онда тек има смисла супротставити се нужности пале природе - пројавити живот као аскезу и подвиг. Сексуалност, као једна од својстава наше природе, није ствар слободног, личног избора. То је нужно својство ове и овакве наше природе (пале). То својство се пројављује из ко зна каквих разлога, али из једног сигурно не - из наше слободне воље (дакле, није личност та која је одређује већ природа). Нико од нас није одлучио да буде хетеро или хомосексуалац. Човек то својство просто осети као нагон своје властите природе. Личност у палој егзистенцији не одређује садржај свостава своје природе, али личност је та која може да крене путем подвига - да покуша да своју природу ослободи, да јој постојање утемељи на својој слободи.

[Александар Милојков]

пре 11 минута, Иван Недић рече

Ако нечег у свему овоме има пашквилског, онда је то, на првом месту, претенциозан и неукусан наслов теме, као и чињеница да је иста објављена са профила уредништва, уместо са личног профила колеге аутора кратког осврта. О осталом се може дискутовати.

Нисам ја објавио тему.

[Vladan :::.]

.

[Иван Недић]

Значи, тебрице, оно, фурамо Зизу, Ларше - марш(е)?

[Vladan :::.]

пре 8 минута, Александар Милојков рече

То је као када би неко рекао - постоји опасност да се библијски текст изокрене и тако угура у секташку идеологију. Ето, на пример, Јховини сведоци Библијом нападају трансфузију крви. И шта? Хоћемо ли рећи да је Библија крива за настанак секташтва?

Не није. Нема сваки текст исти потенцијал да се изврне у неко од могућих тумачња. Јер бих онда могао да кажем: постоји опасност да се спортски текст о кошаркашкој утакмици изокрене и тако угура у секташку идеологију. Теоретски та опасност постоји али је потенцијал мали.

Што је текст ближи неком од могућих тумачења тај је потенцијал већи. Текст о коме дискутујемо има већи потенцијал за то извртање од свеукупног Писма јер се конкретније бави једним од тумачења за које сам рекао да за њега постоји ризик или потенцијал.

пре 12 минута, Александар Милојков рече

Што се тиче самог "примата личности над природом", правилно разумевање онога што митрополит Зизијулас пише на тему односа личност-природа управо води супротном закључку од овог Ларшеовог.

Баш зато што је тај потенцијал код Зизјуласа тако велики Ларше је можда тако тумачио Зизијуласа како видимо да га је тумачио. Тиме ја не оправдавам Л. нити критикујем З. за промашај неко констатујем потенцијал идеје да у блиском контексту да контрадикторна тумачења.

[Vladan :::.]

.

[Александар Милојков]

Добро си рекао - извртање. Управо се то и дешава, из разлога који су познати само Ларшеу. Не би ме зачудило да и радијацију у Чернобиљу повеже са митрополитовом мишљу. Није проблем критиковати. И сам сам критичан према неким митрополитовим ставовима. Али, ово је стварно карикирање, карикатурисање митрополитове мисли. Мени личи да у Ларшеовим мотивима да напада Зизијуласа има нечег дубоко личног, слично као и код оца Лудовикоса.