Епископ Сергије на темељима манастира Гомела

[zslavo]

Дана, 31. јануара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије први пут посјетио је село Пишталине код Цазина (Општина Босанска Крупа) и темеље средњовјековног манастира Гомеле, по предању Немањићке задужбине. У пратњи владике били су, протопрезвитер ставрофор Карађорђе Дерајић, парох блатњанско-бушевићки, епархијски ђакон Немања Рељић и г. Угљеша Новак. У разговору са свештеником Карађорђем, владика Сергије је изразио задовољство што су темељи и звоник ове древне светиње још у животу и предложио да се исти очисте, околина уреди и сам звоник обнови, како би се сачували колико толико од заборава, а посебно због јубилеја 800 година самосталности СПЦ – 1219-2019.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

Галерија...

Кратки осврт на историјат манастира Гомела

Ако се преко неколицине сачуваних историјских књига, које нам дају, не много података о манастиру Гомели, осврнемо на њен сам историјат и постојећа писана свједочанства, увјерићемо се да се овдје наиме ради о једном веома битном, за спрски народ Манастиру који се налази у западном дијелу Босне и Херцеговине.

Давне 1903.г. када је штампан „Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901.“, а који је јавност угледао по благослову блаженопочившег митрополита Г. Евгенија Летице (1858-1933), првог Митрополита бањалучког (1900-1907), постојала су извјесна свједочанства о средњевијековном манастиру Гомели који се налазио недалеко од града Цазина (Западна БиХ), и који је по много чему битан и важан за Српску Православну Цркву у Босни и Херцеговини. Као што већ напоменусмо, те давне 1903.г када је штампан овај Шематизам манастир Гомела је био у рушевинама, како сам наслов поглавља наводи „Манастири у рушевинама“. „ У котару цазинском (протопрезвитерату бихаћком), у селу Пиштолина (данас Пишталинама), на сјеверо-источном подножју знамените планине Гомиле леже рушевине од старог српског манастира Гомеле, који је по свој прилици од поменуте планине то име добио.“[1] Даље настављајући свој опис манастира Гомеле прота Коста Ковачевић (Бихаћки парох) додаје да је и „дан данас“, дакле у вријеме настанка ових историјских текстова (1903) постојао звоник висине одприлике око 20 метара. Такође се у изворима казује да је манастирски темељ изграђен од тесаног камена, а да је на око 30 година прије писања ових извјештаја подузето копање локалитета и сам темељ гдје су пронађене „силне“ кости, које су земни остаци „преминулих владика, управитеља и осталијех калуђера.“[1] Том приликом је такође у ископинама манастирског локалитета пронађена и једна плоча на којој је нацртан некакав лик са круном који је около имао натпис на славено-српским словима, а која се у извјесно вријеме изгубила.

Оно што је, поред осталих историјских свједочанстава које ћемо навести, можда и најбитнија повијест о овом древном манастиру јесте управо народно предање које каже да је Свети Сава Први Архиепископ српски походио овај манастир када је обилазио манастире овога краја. И том приликом је заборавио „шљаку“ (штаку-штап, мисли се вјероватно на пастирску палицу), коју су доцније калуђери приликом бијега из манастира закопали у близини. Управо због овога се и приписује велика сила и моћ овим светим зидинама, а у прилог томе посвједочено је да су Турци поред све жеље и воље да униште остатке овога манастира (торањ), ипак нису успјели јер га „брани св. Саво шљаком“[2]

Свједочанство налаже да је ова света обитељ била посвећена Огњеној Марији, а западно од манастира у правцу истока тече и добро позната у народу љековита вода Јарнија, па је тако остало у народу ријеч: „Црква Марија и вода Јарнија“. Овој води приписивало се чудновато својство, и за њу постоји легенда да људима који су добри изађе и покаже се, а неки могу да је чекају цијели дан, но она ипак неће да се појави. За манастирско звоно се такође наводи да је закопано негдје у близини, те да су били узалудни покушаји да се оно пронађе.

Далека историја манастира Гомела датира чак из доба Немањића, па се наводи да је она управо задужбина ове свете царске лозе. А то нам најбоље може посвједочити и народна пјесма која о томе говори. Познато нам је да су у народним пјесмама сачуване и опјеване многе српске светиње од најранијих времена до данашњих дана. Управо у једној таквој пјесми која говори о Немањићким задужбинама наводи се и име манастира Гомеле: „ …Озрен цркву на сред Босне славне, Моштаницу на крајини љутој, а Гомелу на граници сувој…“.[3] Велику потпору за предходно речено налазимо и у дјелу „Српски Ријечник“ од Вука Стефановића Караџића издатог 1852. г (И у старијој верзији 1812.) у Бечу који под словом „Г“ по азбучном редослиједу наводи следеће: „ Гомеља, f. намастир у Босни“[4], са упитном константацијом: „ Може бити да је сада пуст?[5] “, и одмах испод наводи управо поменути одломак из народне пјесме: „ А Гомелу на граници сувој.[6]“ За вријеме најезде Турских народа и освајања побјегло је братство ове свете обитељи на територију данашње Републике Хрватске у манастир Гомирје (Епархија горњо-карловачка), гдје су понијели са собом и понеке од црквених ствари, од којих се посебно наводи појас са сребрним плочама.

На самом крају износимо у једном дијелу пјесму коју је, како сам прота Коста Ковачевић наводи, чуо 1894. г и исту забиљежио, а која говори о подизању ове славне обитељи од стране царске породице Немањића:

„…Мили Боже на свем’ теби фала! Мало вријеме за дуго не било, Помоли се царе Симеоне, И са њиме светитељу Сава, И још дванаест Српскијех војвода. Кад виђоше задужбину царску, Сви рекоше: Приговора нејма! Отворише цареве сандуке, Извадише богате наките, Што је царе за цркву спремио: Ките цркву три бијела дана, Иконама и са одеждама. Објесише ормали канђела, На трапезу од злата крстове, Ванђелија извезана златом ,искићена драгијем камењем. Освешташе пребијелу цркву. И дадоше свеца заштитника: Свету мајку Огњену Марију. А лијепо јој име нађенуше, По имену високе планине, Под којом је подигнута црква, Свети Сава Гомелом је прозва, Гомелом се и данас називље.“[1]

__________________________________

[1] К. Новаковић Манастир Гомела, у: А. Јокановић (прр), Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901., Бања Лука, 1903. 82.
[2] Исто.83.
[3] Исто.
[4] К. Новаковић Манастир Гомела, у: А. Јокановић (прр), Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901., Бања Лука, 1903. 84.
[5] В. Караџић, „Гомеља“, Српски Рјечник (Вук Стефановић Караџић), 94.
[6] Исто.
[7] Исто.
[8] Исто. 84-87.

View full Странице

[Икар Губелкијан]

Al se sredio Karađorđe

zslavo, da nismo mi zemljaci?

[zslavo]

пре 5 часа, Икар Губелкијан рече

Al se sredio Karađorđe

zslavo, da nismo mi zemljaci?

Свет је мали, можда и јесмо земљаци, ево овде порекло мога постојања http://cerovica.com/administrator/

Свако добро до Господа.

[Икар Губелкијан]

A, onda nijesmo. Mislio sam da si iz krupske opštine (zbog vesti koju si objavio). 

Karađorđe nije neki pojac, ali kažu da je mnogo vredan.

Inače, iz sela do tvog je naša snajka (Radnja, samo ne znam da li gornja ili donja).

Svako dobro i tebi,