Jump to content

О актуелним проблемима српске мисије у дијаспори - поводом постављања о. Ненада Илића за старешину храма у Амстердаму

Оцени ову тему


Препоручена порука

  Пише: др Александар Живковић

 

Прола година обележана Обретењем моштију Светог Мардарија Либертивилског, које нас подсећа и на мисијски дуг наше Помесне цркве у дијаспори. Ове године, на Савиндан, рукоположен је и постављен за старешину храма у Амстердаму, досадашњи ђакон и познати мисионар Ненад Илић.

У Амстердаму већ служи више година и тврдошки игуман Сава (Мирић) и посао тамошње парохија - отплата великог дуга за откупљену некада протестантску цркву - заиста захтева напоре најспособнијих црквених кадрова. Јасно, сви бисмо волели да нас је више у земљи, него у иностранству, али на околности које доводе до толике миграције Црква не може да утиче.

Може, међутим, у сарадњи са државом, или ако таква сарадња изостане, самостално, много да утиче и на очување самосвести наших сународника у емиграцији, и на већу координисаност свих и у земљи и у иностранству у социјалном служењу, и у побољшању комуникације са иновернима и бољем презентовању српских националних и црквених интереса. Разуме се и у ширењу православне вере међу оним странцима који за њу показују интерес. Да би се то постигло, први задатак јесте да се побољша свакодневно обавештавање, истинито и систематично, кроз црквене и друге медије о стању у дијаспори.

Недавно је, у Божићном интервјуу ТБ Храм, Свјатејши патријарх Иринеј изнео идеју о оснивању министарства задуженог за веру и дијаспору истовремено, истичући да је СПЦ једина која окупља наш народ. Познато је да се патријарх јавно успротивио укидању такозваних идентитетских министарстава ( за дијаспору, за вере, за Косово и Метохију и за људска и мањинска права) при формирању владе г. Ивице Дачића 2012. године. Мандатар је тада успео да убеди представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији, да се укидање министарства вера неће одразити на њихов положај. Да је патријархова бојазан била оправдана, потврдио је и Свети Архијерејски Сабор 2016. тражећи поновно образовање министарства вера. Као и верском ресору, и представницима дијаспоре је обећавано да се у бризи државе за њих ништа неће изгубити укидањем министарства, али показало се да те управе, посебно она за дијаспору, селећи се из министарства у министарство не раде готово ништа. Зато је нови патријархов предлог вишеструко оправдан. Да се разумемо: не мора свака област да има своје засебно министарство да би напредовала; САД нпр немају министарство науке, па опет имају највећу научну продукцију у свету. Проблем је што код нас и на нивоу симболичке и на нивоу реалне моћи не може да се постигне неки озбиљнији резултат без посебног министра. Уосталом, то, а не разлоге уштеде, имали су на уму страни амбасадори који су својевремено и тражили, што није велика тајна, укидање идентитетских министарстава.

Сада се поставља, пред Цркву, проблеми у неким епархијама то јасно говоре, задатак да има управо онакве пастире у иностранству какав је био Свети Мардарије, спремне на личну жртву, дубоко молитвене, али и високообразоване, способне за контакт са највећим интелектуалцима (Свети Мардарије Ускоковић одржавао је блиску везу са Михајлом Пупином Идворским, Николом Теслом и др Пајом Радосављевићем). Осим тога они треба отворено да буду наши лобисти, без икаквог женирања због те улоге. Морамо да будемо свесни и да су личности које никада нећемо стићи по историјском значају, као свети патријарси, владике, игумани и те како молили (дословно: просили) за свој народ.

У томе, наравно, и надлежна црквена тела треба да буду ажурнија. Ево већ трећа година од (поновљене) Саборске одлуке о отварању представништва у Бриселу пролази, а њега још нема, иако нпр. Руска црква дуго има тамо своје представништво иако не само да није у преговорима Русија о приступању ЕУ, већ је и под њеним санкцијама. Парохија у Риму никако да се попуни деценијама, а она је веома значајна, јер представља и један вид комуникације са Ватиканом. Опет да поменемо Руску цркву, она је на последњем заседању Синода у 2017., заменила све епископе у западној Европи, остављајући неке епархије, као нпр. немачку под администрацијом викара, док се не покаже достојним наследником упокојеном претходнику. И питање обнове нашег средњовековног подворја у Јерусалиму, такође је врло важно.

Има и неких питања која су вероватно пред решењем, као што је захтев Епископског савета СПЦ за Северну и Јужну Америку да се арондацијом у Северној Америци формира још једна или две епархије, и да се епископу Лонгину додели викар. Нека друга питања а то је стална борба против расколничког духа, враћају нас на почетак, потребу благовременог и истинитог информисања наше дијаспоре.

Нови амстердамски парох, још уз своју велику фејсбук парохију, сигуран сам, помоћи ће у томе. 


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По мом мишљењу, највећи проблем православне Цркве у дијаспори јесте што је подељена на националне цркве.

Дођу Срби, направе српску цркву. Дођу Руси, направе руску цркву. Дођу Грци, направе грчку цркву.

Црква мора за православце да престане да буде институција за "очување језика и културе" и да постане Црква Христова. Морамо да се испилимо коначно из тог националног јајета, отресемо љуспу и кренемо да проповедамо свим народима ко што тамо каже.

Стварно је доста било више. Овде у САД је неподношљиво. Представљамо се као нека затуцана племена... Треба да буде Православна Црква у Америци, сви остали напоље. Тако и канони кажу. Исто за Немачку, Холандију итд.

И да служе на језику народа домаћина. Ако то треба уопште наглашавати...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 54 минута, Grizzly Adams рече

По мом мишљењу, највећи проблем православне Цркве у дијаспори јесте што је подељена на националне цркве.

Дођу Срби, направе српску цркву. Дођу Руси, направе руску цркву. Дођу Грци, направе грчку цркву.

Црква мора за православце да престане да буде институција за "очување језика и културе" и да постане Црква Христова. Морамо да се испилимо коначно из тог националног јајета, отресемо љуспу и кренемо да проповедамо свим народима ко што тамо каже.

Стварно је доста било више. Овде у САД је неподношљиво. Представљамо се као нека затуцана племена... Треба да буде Православна Црква у Америци, сви остали напоље. Тако и канони кажу. Исто за Немачку, Холандију итд.

И да служе на језику народа домаћина. Ако то треба уопште наглашавати...

Слажем се. Само треба ипак поштовати особености свих тих народа. Без "укидања" и наметања правде. Пут ка томе што си навео је проповедање у свим Црквама у Америци да националне боје нису на првом месту. 

Ако се буде ишло тим путем, преко колена, појавиће се мнoго људи којима није јасно шта је Црква и правиће проблеме. А и није потребно преко колена, већ постепено,дуго и упорно.

Јесте, нема Јеврејина и Грка, ал никоме се не могу негирати његове особености. Уопште није лак посао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Grizzly Adams рече

По мом мишљењу, највећи проблем православне Цркве у дијаспори јесте што је подељена на националне цркве.

Дођу Срби, направе српску цркву. Дођу Руси, направе руску цркву. Дођу Грци, направе грчку цркву.

Црква мора за православце да престане да буде институција за "очување језика и културе" и да постане Црква Христова. Морамо да се испилимо коначно из тог националног јајета, отресемо љуспу и кренемо да проповедамо свим народима ко што тамо каже.

Стварно је доста било више. Овде у САД је неподношљиво. Представљамо се као нека затуцана племена... Треба да буде Православна Црква у Америци, сви остали напоље. Тако и канони кажу. Исто за Немачку, Холандију итд.

И да служе на језику народа домаћина. Ако то треба уопште наглашавати...

Kud se dede tvoj poznati libertarijanizam, pa da baš ovde propustiš da prokomentarišeš to što bi neko hteo država duradi nešto (sa čim realno nikakve veze nema)?  ;)

 

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Avocado рече

Kud se dede tvoj poznati libertarijanizam, pa da baš ovde propustiš da prokomentarišeš to što bi neko hteo država duradi nešto (sa čim realno nikakve veze nema)?  ;)

Која држава? То треба цркве да реше. Штавише, мислим да је ово тренутно стање које Гризли критикује против канона цркве, ал нек ме исправи неко ако грешим...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Juanito рече

Која држава? То треба цркве да реше. Штавише, мислим да је ово тренутно стање које Гризли критикује против канона цркве, ал нек ме исправи неко ако грешим...

Mislim na onaj gore tekst... a ne na njegov komentar...

Ono kako ništa neće da valja ako nema Ministarstva vera... i slično...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Grizzly Adams рече

По мом мишљењу, највећи проблем православне Цркве у дијаспори јесте што је подељена на националне цркве.

Дођу Срби, направе српску цркву. Дођу Руси, направе руску цркву. Дођу Грци, направе грчку цркву.

Црква мора за православце да престане да буде институција за "очување језика и културе" и да постане Црква Христова. Морамо да се испилимо коначно из тог националног јајета, отресемо љуспу и кренемо да проповедамо свим народима ко што тамо каже.

Стварно је доста било више. Овде у САД је неподношљиво. Представљамо се као нека затуцана племена... Треба да буде Православна Црква у Америци, сви остали напоље. Тако и канони кажу. Исто за Немачку, Холандију итд.

И да служе на језику народа домаћина. Ако то треба уопште наглашавати...

Problem je u necem sto se zove: money money money!  :cheesy3:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Avocado рече

Kud se dede tvoj poznati libertarijanizam, pa da baš ovde propustiš da prokomentarišeš to što bi neko hteo država duradi nešto (sa čim realno nikakve veze nema)?  ;)

Ма наравно, само ме овде много више брине (не)сведочење хришћанства па сам то занемарио.

А да није национална Црква, не би се ни постављало питање "министарства". Оваква ситуација где на једној територији имаш педесет различитих националних цркава је по самом устројству православне Цркве прекршај. То не би смело да се деси уопште.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 58 минута, Grizzly Adams рече

И да служе на језику народа домаћина. Ако то треба уопште наглашавати...

Све се слажем осим за ово. За Србе рођене или одрасле у страној земљи, којима је језик домаћина први језик, то је ОК и природно. За оне који су се доселили као одрасле и формиране личности тешко. Религијске, психолошке и остале ствари никада нећеш моћи да доживиш или да искажеш на страном језику као што можеш на матерњем. ОК, сигуран сам да постоје изузеци, али мислим да је генерално тако. Молитва, исповест, психотерапија и слично, све то теже иде на страном језику. Постоје јаки психолошки разлози зашто је то тако, ал да не детаљишем. Мислим да треба да буду заступљни на неки начин сви језици, колико је то пракично могуће. Не због ”очувања језика”, него због људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Juanito рече

Све се слажем осим за ово. За Србе рођене или одрасле у страној земљи, којима је језик домаћина први језик, то је ОК и природно. За оне који су се доселили као одрасле и формиране личности тешко. Религијске, психолошке и остале ствари никада нећеш моћи да доживиш или да искажеш на страном језику као што можеш на матерњем. ОК, сигуран сам да постоје изузеци, али мислим да је генерално тачно. Молитва, исповест, психотерапија и слично, све то теже иде на страном језику. Постоје јаки психолошки разлози зашто је то тако, ал да не детаљишем. Мислим да треба да буду заступљни на неки начин сви језици, колико је то пракитчно могуће. Не због ”очувања језика”, него због људи.

ОК, немам ништа против да се појединцима "изађе у сусрет", наравно. То је људски и хришћански. Али да буде "изузетак" и уступак.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Juanito рече

 Мислим да треба да буду заступљни на неки начин сви језици, колико је то пракитчно могуће. Не због ”очувања језика”, него због људи.

То је то. Нисмо кромпири.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, александар живаљев рече

Недавно је, у Божићном интервјуу ТБ Храм, Свјатејши патријарх Иринеј изнео идеју о оснивању министарства задуженог за веру и дијаспору истовремено, истичући да је СПЦ једина која окупља наш народ.

Онда нам треба и министарство за турбофолк...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Grizzly Adams рече

И да служе на језику народа домаћина.

Мајко мила... 

http://www.orthodoxasten.nl/teksten/liturgie/Chrysostomus_Liturgie_nl_2017.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Juanito рече

Umiju to i oni kad se potrude ali ne bi smjelo to onda biti na holandskom ....

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...