др Александар Раковић: Још једна бламажа Македонске православне цркве у расколу

[александар живаљев]

Извор: "Православље - новине Српске патријаршије", 15. децембар 2017. године

 

Пре три месеца смо писали о потезу игумана Бигорског манастира, архимандрита Партенија Фидановског који је запрепастио македонску јавност када се сазнало да је 17. августа 2017. у интервјуу бугарским медијима (Faktor.bg) казао да „Бугарска Патријашија, као наследница [Бугарске] Егзархије има потпуно историјско и канонско право, али и обавезу, да призна аутокефалност Охридске Архиепископије, обновљене у лицу Македонске православне цркве“. Партениј у том интервјуу још каже да „Бугарска Црква, као једина истинска и достојна Мајка-Црква, треба широкогрудо да призна Македонску Цркву“ и наглашава како би „њено признавање [МПЦ] од стране БПЦ представљало велики историјски чин, који ће запечатити духовно сродство и братољубље међу нашим народима“.[1] Само наивнима је могло да се чини да су Партенијеве речи изолован глас и да епископи Македонске православне цркве у расколу не деле његове ставове. И тада је примећено да архиепископ Стефан о овом случају ћути, али се то приписивало његовој слабости.

Међутим, када се митрополит струмички Наум 17. новембра 2017. огласио на приватној бугарској телевизији Би Ти Ви (bTV je најгледанија телевизија у Бугарској) речима да је Синод Македонске православне цркве у расколу упутио писмо Светом Архијерејском Синоду Бугарске Православне Цркве, с молбом да Бугарска Православна Црква прихвати да буде „мајка црква“ Македонској православној цркви у расколу – више није било никакве дилеме о ставовима и/или мишљењима расколничке јерархије са седиштем у Скопљу. Владика Наум је на бугарској телевизији још казао да је то „историјска шанса коју Бугарска Православна Црква не треба да пропусти“.[2]

Митрополит Наум је за бугарску информативну агенцију БГНЕС саставио анализу у седам тачака, објављену 26. новембра 2017, у којој је образложио због чега Бугарска Православна Црква треба да прихвати да буде „мајка црква“ Македонској православној цркви у расколу. У том тексту владика Наум није одбацио великобугарске ставове да су Македонци Бугари. Напротив. У тачки трећој владика Наум каже да у Бугарској има гласова који говоре „шта ће нам две цркве када са обе стране границе живи један те исти народ“? Но, Наум на то одговара: „Чак и да је тако, да се подсетимо да јединствен грчки народ има пет цркава: Александријску, Јерусалимску, Кипарску, Грчку и Васељенску Патријаршију“.[3]

Владика Наум је, дакле, коловођа акције према Бугарској Православној Цркви. То се уочава и на основу сусрета македонског премијера Зорана Заева и бугарског премијера Бојка Борисова 23. новембра 2017. у струмичком манастиру Светог Леонтија где им је домаћин био митрополит Наум. Македонски медији су тада подсетили да је Наум на бугарској телевизији већ изјавио: „Ми смо били део Бугарске егзархије“, а народ је „већински био за егзархисте“.[4] Ништа ново јер је игуман Партеније већ говорио о томе. Право је питање како је такво мишљење превладало у Синоду Македонске цркве у расколу и да ли архиепископ Стефан уопште стоји на челу те јерархије? Или Македонском православном црквом у расколу руководе бугарофилске струје управо на челу са митрополитом Наумом које не оклевају да и друге упетљају у црквени раскол?

С тим у вези, Синод Македонске православне цркве у расколу је заседао 9. новембра 2017. у Скопљу и донета је одлука да се од Светог Архијерејског Синода Бугарске Православне Цркве затражи да прихвати статус „мајке цркве“ Македонској православној цркви у расколу и призна јој аутокефалност. Од десеторице владика чланова Синода с правом гласа, двојица су гласала против тога (митрополит преспанско-пелагонијски Петар и митрополит повардарски Агатангел), један владика је био уздржан (митрополит брегалнички Иларион), а преостала седморица, на челу са архиепископом Стефаном, гласала су за усвајање документа с том садржином.[5]

Архиепископ Стефан је потом тај документ послао као званичан допис Патријарху Неофиту и члановима Светог Архијерејског Синода Бугарске Православне Цркве. У документу је неистинито приказао да је Синод Македонске православне цркве у расколу једногласно одлучио да се од Бугарске Православне Цркве тражи да прихвати статус „мајке цркве“.[6] Поглавар македонске расколничке јерархије је ваљда хтео да докаже Бугарима како у Републици Македонији постоји једнодушна подршка за Наумове и његове ескиваже канонског поретка.

Притисак бугарске јавности растао је пред заседање Светог Архијерејског Синода Бугарске Православне Цркве. У јавности је тражено да Бугарска Православна Црква прихвати да буде „мајка црква“, а такође и да призна аутокефалност расколничкој јерархији са седиштем у Скопљу. Патријарх Неофит је пред заседање о Македонској православној цркви у расколу казао: „Они су наша браћа, наш народ, и морамо се потрудити да сачувају јединство“.[7] За бугарског Патријарха Неофита, ово је дакле питање које се тиче идентитета Македонаца као „нашег народа“, односно као дела бугарског народа. По том питању Патријарх Неофит дели ставове макар са митрополитом струмичким Наумом. 

Свети Архијерејски Синод Бугарске Православне Цркве је 27. новембра 2017. одлучио да заступа интересе Македонске православне цркве у расколу како би се нашло решење за остваривање канонског статуса. Даље, Свети Архијерејски Синод Бугарске Православне Цркве је одлучио да оформи комисију која ће о питању статуса македонске јерархије у расколу разговарати са осталим помесним Православним Црквама.[8] Дакле, Бугарска Православна Црква није прихватила нити да буде „мајка црква“ Македонској православној цркви у расколу нити да јој једнострано призна аутокефалност. То се, наравно, и очекивало јер је захтев македонске расколничке јерархије био сасвим некомпетентан и потпуно незрео. Показало се да јерархија на челу са архиепископом Стефаном (или пре на челу са митрополитом Наумом) и даље није дорасла ситуацији. Бугарска Православна Црква се ипак упетљала у поредак Српске Православне Цркве односно Патријаршије у Београду која је стварна Мајка Црква свој македонској јерархији: и канонској Православној Охридској Архиепископији и расколничкој Македонској православној цркви.

Архиепископ охридски Јован, који је на челу Православне Охридске Архиепископије, казао је 28. новембра 2017. за Радио Светигору да је захтев Македонске православне цркве у расколу био „потпуно бесмислен“ и „сасвим неозбиљан“. Владика Јован је додао да ће тај потез сада одложити преговоре Српске Православне Цркве, Православне Охридске Архиепископије и Македонске православне цркве у расколу. Јер, каже архиепископ Јован, како преговарати са „децом из вртића“, а баш тако је македонску расколничку јерархију раније описао садашњи руски Патријарх Кирил.[9]

Српска Православна Црква треба да нађе дипломатски начин да стави до знања Бугарској Православној Цркви да се држи канонског поретка. Врло учтиво се сестринској Цркву у Бугарској може сугерисати да се уздржи од петљања у унутрашње односе Патријаршије у Београду са македонским јерархијама.

А несувисли корак Македонске православне цркве у расколу треба сматрати бламажом те јерархије. На такве бламаже смо навикли јер ова није ни прва, а нажалост неће бити ни последња. Треба увек имати у виду јасну разлику између бугарофилских струја у Републици Македонији који су македонско црквено питање почели да решавају као бугарско национално питање и македонског народа који већином стоји насупрот тим намерама и затечен је ситуацијом. Православне хришћане у Републици Македонији треба свакако охрабрити и дати им наду да се наставља дијалог о разрешењу македонског црквеног питања.

 

 

 

 

---

[1] Игуменът на Бигорския манастир: Българи и македонци са братя, излезли от една цивилизационна люлка, Faktor.bg, 17. август 2017.

[2] Македонската православна църква иска признаване от българската, Actualno.com, 17. новембар 2017.

[3] Митрополит Наум от Струмица: Най-естествено е БПЦ да бъде наша Църква-майка, Bgnes.com, 26. новембар 2017.

[4] Заев, Наум и Пимен го пречекаа Борисов – Која е поврзаноста со скандалот на МПЦ?, Република, 23. новембар 2017.

[5] Из мог извора.

[6] Писмо Синода Македонске православне цркве у расколу Светом архијерејском синоду Бугарске Православне Цркве, 9. новембар 2017.

[7] Неофит за Македонската църква: Те са наши братя, да чуем и тях!, Dnes.bg, 27. новембар 2017.

[8] Решение на Св. Синод по повод отправено писмо от Македонската православна църква, Bg-patriarshia.bg, 27. новембар 2017.

[9] Архиепископ охридски Јован: СПЦ је мајка црква Охридске Архиепископије, Радио Светигора, 28. новембар 2017.

View full Странице

["Tamo daleko"]

пре 2 часа, александар живаљев рече

Српска Православна Црква треба да нађе дипломатски начин да стави до знања Бугарској Православној Цркви да се држи канонског поретка. Врло учтиво се сестринској Цркву у Бугарској може сугерисати да се уздржи од петљања у унутрашње односе Патријаршије у Београду са македонским јерархијама.

Da li je ovo vec ucinjeno do danas? Postoji li neki zvanican dopis da je poznat javnosti, u kojem SPC nedvosmisleno odgovara braci Bugarima? 

пре 2 часа, александар живаљев рече

А несувисли корак Македонске православне цркве у расколу треба сматрати бламажом те јерархије. На такве бламаже смо навикли јер ова није ни прва, а нажалост неће бити ни последња. Треба увек имати у виду јасну разлику између бугарофилских струја у Републици Македонији који су македонско црквено питање почели да решавају као бугарско национално питање и македонског народа који већином стоји насупрот тим намерама и затечен је ситуацијом. Православне хришћане у Републици Македонији треба свакако охрабрити и дати им наду да се наставља дијалог о разрешењу македонског црквеног питања.

I ovo bih volela da je potkrepljeno konkretnim primerima u medijima ili kako god, jer to zaista nije najjasnije izrazeno do sada. Ne racunajuci ove etnofiletiste sto se oglasavaju na Forumu, postoje li neki provereni izvori po kojima bismo se mogli uveriti da su nam braca Makedonci zaista "zateceni" ovim infatilnim ponasanjem BPC I MPC? 

[Лазар Нешић]

пре 20 минута, "Tamo daleko" рече

postoje li neki provereni izvori po kojima bismo se mogli uveriti da su nam braca Makedonci zaista "zateceni" ovim infatilnim ponasanjem BPC I MPC? 

Апсолутно! Македонци су за мене најпобожнији народ на Балкану: многи из МПЦ су нам икс пута прилазили после бдења у Хиландару и грлили због појања; а један изванредно племенити Македонац ми је давно рекао да Срби можда и могу да осуђују македонске владике МПЦ, али не и народ. Ја сам му поверовао.

[milos2000]

пре 17 часа, "Tamo daleko" рече

Ne racunajuci ove etnofiletiste sto se oglasavaju na Forumu,

Вероватно сви они који се не слажу са српском црковном политиком у Македонији си „етнофилетисти који се оглашавају на Форуму“. Они који не разумеју шта су канони и шта је Црква. Они који не разумеју да српска црковна присутност у Македонији је невина и света и нема везе са политиком, а искључиво са канонима.

Канони су водиља и Грчке православне цркве кад произноси официајлни став да „употреба речи Македонија у било ком облику“ је и црковно питање. Баш бих волео да ме неко просветли по којим то канонима Православне цркве чисто политичка ствар - име суседне земље - је и црковно питање?

Грчка православна црква, која се противи употреби речи Македонија у било ком облику у имену Македоније, очекује да влада, која предводи разговоре о спору са именом, разуме забринутост Цркве. Црква, наиме сматра, да то није само национално, већ и црквено питање и да о томе имају права да се изјашњавају.

http://www.politika.rs/scc/clanak/396230/Pregovori-o-imenu-Makedonije-u-zavrsnoj-fazi-strah-i-od-mogucih-nemira

[Orthophill]

@milos2000 ти си ептен канонски непросветлен! Треба да знаеш дека според каноните етнофилетисти се сите Бугари и Македонци, ама Грците и Србите канонски не можат да бидат! Дури и кога ги обвинуваат другите за работи кои сами ги прават.

["Tamo daleko"]

пре 3 минута, milos2000 рече

Вероватно сви они који се не слажу са српском црковном политиком у Македонији си „етнофилетисти који се оглашавају на Форуму“. Они који не разумеју шта су канони и шта је Црква. Они који не разумеју да српска црковна присутност у Македонији је невина и света и нема везе са политиком, а искључиво са канонима.

Канони су водиља и Грчке православне цркве кад произноси официајлни став да „употреба речи Македонија у било ком облику“ је и црковно питање. Баш бих волео да ме неко просветли по којим то канонима Православне цркве чисто политичка ствар - име суседне земље - је и црковно питање?

Грчка православна црква, која се противи употреби речи Македонија у било ком облику у имену Македоније, очекује да влада, која предводи разговоре о спору са именом, разуме забринутост Цркве. Црква, наиме сматра, да то није само национално, већ и црквено питање и да о томе имају права да се изјашњавају.

http://www.politika.rs/scc/clanak/396230/Pregovori-o-imenu-Makedonije-u-zavrsnoj-fazi-strah-i-od-mogucih-nemira

 

Pogresno pretpostavljas. Tvoja zajedljivost I ironicnost u poruci u stvari pokazuje gde si I sta si. Podseti se da je I za ljubav I mrznju potrebno dvoje. Ni jednog momenta nisam izrazila da je u svemu ovom zamesateljstvu kriva samo mpc, a SPC je "nevina I sveta".  Prouci malo vise o etnofiletizmu uopste, pa ces naici I na zvanicnu saborsku osudu povodom toga. Ja svakako ne pretendujem da razumem sve Kanone, ali imam poverenje u Crkvu koja ih je iznedrila vekovima. Istorijske cinjenice pokazuju vise nego sto mi mozemo da primimo u sebe I priznamo iskreno da smo svi zajedno pali, raslabljeni I dozvolili onom s leve strane da se poigrava sa svima nama, misleci na raskole koji nas dele; ideoloska, etnofiletisticka I svih ostalih izama ce nas izolovati od blagodati I suzivotu sa bliznjima. Kao Hriscani prvenstveno, mislim da bismo svi bili u stanju da zajedno kazemo kao apostol Pavle, ma sta me moze odvojiti od ljubavi Hristove! Onaj ko veli da voli Boga , ali ne I bliznjega svoga - laza je, zar ne?