Апел за одбрану Косова и Метохије, потписници и митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Теодосије, Атанасије...

[александар живаљев]

[Grizzly Adams]

Касно Марко на Косово стиже, ал није баш дваес година окаснио...

[Џуманџи]

Оћорех начисто.

[александар живаљев]

пре 25 минута, Џуманџи рече

Оћорех начисто.

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

—  неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.

—  захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном за свагда.

—  Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима.То никад није учинио ни један народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.

—  Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом. Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама. Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет. Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено. Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено–народних средњовековних Светих Споменика – Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина – као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје.

Потписници апела:

др Будимир Алексић

митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Радоје Андрић, новинар

Предраг Гага Антонијевић, редитељ

проф. др Слободан Антонић

проф. др Зоран Арсовић

епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

проф. др Синиша Атлагић

Драгомир Ацовић, архитекта

академик Данило Баста

Данило Бећковић, редитељ

академик Матија Бећковић

проф. др Владимир Божовић

Хаџи Петар Божовић, глумац

Снежана Божовић

проф. др Драгиша Бојовић

Синиша Боровић, генерал у пензији

проф. др Павле Ботић

проф. др Милан Брдар

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

проф. др Алекса Буха, академик АНУРС

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Слободан Владушић

проф. др Емил Влајки

Димитрије Војнов, књижевник

Никола Врзић, новинар

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Игор Вуковић

проф. др Ђорђе Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Дивна Вуксановић

Маринко Вучинић, публициста

проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Василије Гвозденовић

проф. др Јован Делић

проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

проф. др Ирина Деретић

Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске

Споменка Деретић, новинар

Слободан Деспот, књижевник

Биљана Диковић, новинар и песник

Ивана Димић, књижевник и драматург

др Јово Дробњак

Будимир Дубак, књижевник

проф. др Јован Б. Душанић

проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Гојко Ђого, књижевник

Биљана Ђоровић, новинар

др Горан В. Ђорђевић, адвокат

др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса

доц. др Далибор Ђукић

др Срећко Ђукић, бивши амбасадор

др Веселин Ђуретић

Милка Ђуретић

Новица Ђурић, књижевник

др Ђуро Ђурић

Слободан Ерић, главни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Бранко М. Жујовић, новинар

протојереј ставрофор Слободан Зековић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

ђакон Ненад Илић

др Слободан Јанковић, научни сарадник

др Јован Јањић

академик Иван Јевтић

свештеник Радован Јевтић

епископ полошко-кумановски Јоаким

епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

епископ славонски Јован

др Бојан Јовановић

доц. др Милош Јовановић

Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта

протојереј ставрофор Обрен Јовановић

Иван Јовић, редитељ

др Васиљ Јововић

протојереј ставрофор проф. др Димитрије Калезић

Весна Капор, књижевник

Владимир Кецмановић, књижевник

проф. др Ненад Кецмановић

викарни епископ диоклијски Кирило

Љубомир Кљакић, публициста

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Милош Ковић

Славка Којић, адвокат

проф. др Часлав Копривица

академик Василије Крестић

протојереј ставрофор Момчило Кривокапић

мр Славко Крстајић

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

епископ шабачки Лаврентије

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Горан Латиновић

проф. др Мило Ломпар

епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин

доц. др Велимир Лукић

епископ западноамерички Максим

проф. др Марко Маловић

Никола Маловић, књижевник

проф. др Славица Манић

проф. др Срђан Маринковић

проф. др Ратко Марковић

Јован Маркуш, књижевник

Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије

Дејан Мастиловић, издавач

доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент

игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило

Љубинка Милинчић, новинар

Душан Милић, редитељ

др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

проф. др Дејан Мировић

проф. др Вера Миланковић

Милош Милојевић, новинар

проф. др Љубинко Милосављевић

др Александар Митић

др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац

протојереј ставрофор Драган Митровић

академик Драгослав Михаиловић

Бранимир Нешић, издавач

Желидраг Никчевић, књижевник

протојереј ставрофор Радомир Никчевић

Бошко Обрадовић, народни посланик

проф. др Слободан Орловић

академик Часлав Оцић

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Марко Паљић, продуцент

протојереј ставрофор Радивоје Панић

проф. др Драго Перовић

протојереј ставрофор Гојко Перовић

проф. др Жарко Петковић

мр Михаило Петковић, сликар

проф. др Александар Петровић

академик Предраг Пипер

проф. др Валентина Питулић

проф. др Александар Поповић

др Милутин Поповић Захар

Александар Протић, продуцент и издавач

мр Синиша Радић

дипл. инж. ел. Рајко Радусиновић

Горан Радовановић, редитељ

протојереј Борис Радовић

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Марина Рајевић, новинар

др Александар Раковић, виши научни сарадник

протођакон др Љубомир Ранковић

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену

Милан Ружић, књижевник

Душан Савић, спортиста

проф. др Слободан Самарџић

проф. др Марко Секуловић

епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Силуан

протођакон проф. др Прибислав Симић

Остоја Симетић, публициста

јереј др Милорад Средојевић

Игор Станковић, филмски дистрибутер

Радмила Стањевић, адвокат

проф. др Миломир Степић

проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Јелица Стојановић

епископ рашко-призренски Теодосије

Теша Тешановић, новинар

доц. др Срђа Трифковић

Драган Филиповић, публициста

академик Коста Чавошки

проф. др Љиљана Чолић

протојереј ставрофор др Велибор Џомић

проф. др Богољуб Шијаковић

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Милош Шобајић, сликар

проф. др Мара Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

[Лазар Нешић]

Кад на пролеће (мање-више) Велики Вођа (или неки његов епигон) потпише признање КиМ, који је реални сценарио односа СПЦ према том чину?

Оштри вербални протести и наставак међусобног тапшања по рамену или ће мудре седе главе да пресавију табак и прогласе потписника персоном нон грата за Цркву? Нешто треће?

[Grizzly Adams]

пре 4 минута, Брка Жарковачки рече

прогласе потписника персоном нон грата за Цркву?

Што ће њега много да потресе јер је иначе велики верник...

[Лазар Нешић]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Што ће њега много да потресе јер је иначе велики верник...

Ма, нисам друго ни мислио ... него, више сам се питао о односу СПЦ према овој теми него о њему. Мислим да је јасно да седе главе неће ићи у отворени сукоб за државом, осим ако није лова у питању.

[gavrosaurus]

пре 1 сат, александар живаљев рече

Ово је исто као да су се потписали пензионери из моје улице.

Без новца, без војске и полиције, без стварних инструмената моћи, овакви апели (не видим шта заправо треба радити овде у тексту) су као да гађамо папирним авионима тенкове и то не масним, тешким папиром у боји већ црно-белим, рото папиром.

Да ли због савести, због чега ли овај апел, што разумем — без савести човек је осуђен на пакао.

И заиста не схватам позивање на 1244...коме је то упућено? Пристрасним "арбитрима" који су је донели?

[александар живаљев]

пре 25 минута, Брка Жарковачки рече

Кад на пролеће (мање-више) Велики Вођа (или неки његов епигон) потпише признање КиМ, који је реални сценарио односа СПЦ према том чину?

Па чини ми се да је за сада добро што се Црква није расколила у односу према Великом Вођи. И став патријарха изречен у интервју и потписаних владика: Амфилохија, Лаврентија, Лонгина, Јоаникија, Максима, Јована славонског, Јоакима, Силуана, Кирила, умировљеног Атанасија, и посебно најупућенијег, надлежног епископа Теодосија, битно се не разликују. Мислим да ће Црква одбити да призна тај потпис, али ће морати да нађе неки modus vivendi. 

[Лазар Нешић]

Управо сада, александар живаљев рече

Мислим да ће Црква одбити да призна тај потпис, али ће морати да нађе неки modus vivendi. 

Да, то је најреалније очекивати.

[александар живаљев]

Представљање Апела за одбрану Косова и Метохије

Posted by Стање ствари in Вести над вестима

 

У петак, 5. децембра, у Београду, одржана је конференција за штампу на којој је представљен Апел за одбрану Косова и Метохије. У документу се српске власти позивају да не настављају, према оцени аутора Апела, неодговорну политику према којој „процес сецесије Косова и Метохије [добија] забрињавајући замах.“ Документ је, за сада, потписало 178 личности а од Божића, 7. јануара, биће омогућено да се преко интернет сајта „Не одустајемо“ (www.neodustajemo.rs) пружи подршка петицији

Конференција на којој је представљен Апел за одбрану КиМ: Часлав Копривица, Милош Ковић, Мило Ломпар (с лева на десно); Фото: Медија центар

 

На конференцији за новинаре су говорили професори Милош Ковић, Часлав Копривица и Мило Ломпар.

Присутнима се први обратио Милош Ковић, професор на Филозофском факултету у Београду и председник политичког савета Демократске странке Србије. Он је указао да од конференције Апел за одбрану Косова и Метохијепостаје јаван документ.

Он је, како је објаснио Ковић, потекао у оквирима Политичког савета ДСС-а али он (више) није страначки документ. Међу 178 иницијалних потписника, разјаснио је, налазе се и бројне личности који нису непосредно повезане са било којом политичком странком.

Према Ковићевим речима Апел је одговор једног дела овдашње јавности на „двосмислене и узнемирујуће“ поруке које стижу из кругова српске управљачке елите у вези са Косовом и Метохијом. Речено је, подсетио је, да ће се према Преговарачком оквиру из 2014. овај процес окончати потписивањем правно обавезујућег споразума између представника Београда и Приштине. Поред тога, од највиших државних званичника је наговештено да ће Србија под одређеним условима бити спремна да прихвати столицу за Косово у Уједињеним нацијама.

Ковић је указао да се од стране државних званичника и код једног дела академске и медијске елите инсистира на томе да Срби требају да се одрекну митова као и да Србија нема деце за нове ратове. Указао је да се тиме ваљда сугерише да Београд нема довољно деце за војевање док нас се грачаничка деца ваљда уопште не тичу.

Милош Ковић (Фото: Медија центар)

Према Ковићевим речима, Апелом је указано да је политика неотпора према „косовском питању“ далеко одмакла али да је могуће и нужно овај процес зауставити. Он је навео да нам историјско искуство, разум и познавање међународних односа сугеришу да разрешење конфликта треба одгодити до промене међународних прилика када се он може разрешити договором заинтересованих страна који би представљао компромис. Постоје, подсетио је Ковић, такви конфликти у међународној политици, попут статуса Јерусалима и „кипарскоg питањa“, тако да евентуална српска тежња да се делује на сличан начин не би била без преседана. То би, према Ковићевом уверењу, учиниле и личности попут Николе Пашића, Милована Миловановића, Јована Ристића или Илије Гарашанина од којих би свакако могли да се учимо дипломатској и државотворној вештини.

Договор, подвукао је Ковић, мора бити компромисни резултат преговора Срба и Албанаца који не би једној страни донео све док би друга све изгубила. За Србе је то, према Ковићевом суду, питање елементарне грађанске солидарности са нашим суграђанима и сународницима на Косову и Метохији. Подсетио је да Срби јужно од Ибра живе у гету.

Нагласио је да је питање неодустајања од Косова и Метохије морално, економско и духовно питање за српску заједницу пошто се Косово и Метохија налазе у средишту српског идентитета већ више столећа.

Ковић је укратко анализирао састав потписника Апела: ту је готово стотину доктора наука, 11 архијереја Српске православне цркве, преко шездесет професора универзитета и више академика.

Нагласио је да ће од Божића преко интернет сајта заинтересовани бити у могућности да се придруже овом Апелу. „Желимо да наши суграђани мисле на Божић на своје сународнике“, нагласио је Ковић.

Разјаснио је укратко и „цурење“ овог документа у јавност пре његовог обнародњавања. Један потписник, како је рекао, „оптужен“ је да је аутор Апела а медији који су ту дезинформацију објавили нису били вољни да објаве и демантиј.

На крају свог излагања Ковић је рекао да ће Апел бити објављен у дневним новинама „Политика“ 6. јануара на плаћеном простору. Позвао је сународнике и суграђане да пруже подршку овом документу који према његовим речима има свесрпски карактер, тиче се свих Срба као и грађана Србије који нису српске народности.

Реч је потом узео професор Мило Ломпар. Према његовим речима овај Апел има укључујући карактер, његови потписници не желе за себе никакав посебан статус већ желе да јавност позове власти да коригују политички правац према Косову и Метохији да он буде морално одговоран, политички целисходан и да одговара најдубљим историјским засадима нашег народа.

Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

Ломпар је указао да, у условима изражене медијске потиснутости носиоца оваквих идеја, хоћемо да покажемо да грађанска и академска јавност која је против оваквог курса косовске политике није малобројна. Ломпар је указао да је овим Апелом наглашена битна културна компонента косовскометохијског питања за српски идентитет. Према његовом суду текст Апела је одмерено написан.

Он је подвукао да не треба изоловати актуелни тренутак из историјске генезе косовскометохијског питања и да је то заправо оно на чему садашњи властодршци постојано инсистирају. Ломпар је своје излагање закључио речима да потписом овог Апела и подршком политичких идеја које он артикулише ми показујемо солидарност према сународницима на Косову и Метохији, али и солидарност са ониме што је темељ српског националног и историјског идентитета.

После Мила Ломпара говорио је професор Часлав Копривица. Он је подсетио да је последњих неколико деценија било више Апела који су се бавили Косовом и Метохијом али да за разлику од њих овај Апел има превентивну намену, то јест да покушава да артикулише реакцију на оно што је најављено у јавној сфери, али што још увек није до краја спроведено.

Часлав Копривица (Фото: Медија центар)

Копривица је разјаснио да оваквим документом не може да се врате Косово и Метохија у уставно-политички оквир српске државе што је, према његовом суду, циљ који је неупитан.

Али се подршком идејама које он артикулише, према његовим речима, инсистира на промени политике којом би се Србија одрекла од онога што је тренутно њен једини адут а то је чињеница да је према међународном праву територија Косова и Метохије и даље територија Републике Србије без обзира на то што албански терористи и њима подложно становништво на том простору остварују фактичку контролу.

Копривица је указао да је половином прошле године прокламован циљ да се трајно разреши питање Косова и Метохије тако што би се признале политичке тежње побуњеника на Косову и Метохији и политичка формација коју су ти терористи успели да успоставе.

Он је нагласио да, насупрот унутрашњег дијалогу који представља једну шараду и чији је крајњи исход унапред познат и наговештен од онога ко га је тобоже покренуо, потписници Апела желе да силом свести спрече меродавну српску руку да стави потпис испод онога што би трајно онемогућило да се оно што је силом отето на било који начин врати.

Копривица је проценио да ништа што ће можда бити изгледније после оваквог потписа, као што је чланство у Европској унији или нешто слично, није вредно одрицања од Косова и Метохије и наших сународника и суграђана, српске и албанске народности.

На крају излагања, Милош Ковић је додао да је идеја водиља овог Апелауверење како је заједнички живот могућ и пожељан. Према његовим речима, овај Апел артикулише идеју вере у могућност заједничког живота и договора. Балкански народи, како је рекао, морају да схвате да су усмерени једни на друге у остварењу заједничке добробити. Такође је истакао да, према његовом суду, већ делује новинска кампања усмерена на сузбијање права да се јавно говори. Овај Апел, служи и да се стане у одбрану права на јавно изражавање политичког става, закључио је Ковић.

Након ових излагања уследила су питања новинара. У одговорима на њих разјашњено је више тема везаних и за сам документ и за „косовску политику“ (на питања новинара углавном је одговарао Милош Ковић, а у овом извештају биће наведена садржина одговора без дијалошке форме).

Разјашњено је да овај Апел није укључивање у тобожњи унутрашњи дијалог јер се, према Ковићевом суду, он накарадно спроводи – несразмерна пажња државних медија посвећена је позивима да се одрекнемо митова, односно Косовског завета. Он је навео како је овде реч о илузорном циљу – оно што овакви позиви евентуално могу да постигну јесте смена једног државнотворног мита другим, неоколонијалним, митом о Европској унији.

Према његовом одговору није изненађен релативно слабим одјеком у јавности јер се тек почело са презентовањем овог документа.

Ковић је такође одговорио да је овај Апел превасходно намењен српској јавности и да, према његовом суду, „косовско питање“ не могу да разрешавају стране амбасаде или велике силе већ грађани Републике Србије српске и албанске народности. „Нисмо за делегирање савести или памети било којој великој сили“, подвукао је Ковић.

Коментаришући питање да ли постоји опасност да се овај документ у региону протумачи као „Меморандум 2“ и да доведе до поновног разбукватања фобије о тобожњој великосрпској опасности, Ковић је рекао како је Апел позив на регионални мир. Према његовом уверењу кључно је очување граница како би се широм региона очувао мир. Стога је косовско питање и регионално питање јер оно указује на великоалбанске тежње и другим државама које могу постати мета ириденте. Стога би свако тумачење овог документа као некаквог „великосрпског политичког програма“ било неоправдано и злонамерно. То што су међу његовим потписницима и Срби изван Србије указује да је свим Србима стало до Косова и Метохије а не само онима који живе у Србији.

Ломпар је навео да универзитетској заједници није као таквој упућен позив да узме учешће у унутрашњем дијалогу већ да је за сада реч о иступима појединаца који су и учесници академског живота.

Одговарајући на питање о евентуалним ефектима Ковић је указао да је кључна намера подстаћи изјашњавање грађана о кључним питањима а да ће се у будућности видети у ком правцу ће се развијати ситуација.

Пише: Милош Милојевић

[Џуманџи]

Интересује ме неколико ствари: да ли је ово апел грађана РС, или чланова СПЦ? Да ли је број потписника ограничен?

[александар живаљев]

"Napadima na Amfilohija bi da skrenu pažnju sa apela"

Hajka na mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija unapred je pripremljena i dokazuje da se vlast sprema da de fakto prizna nezavisnost Kosova.

IZVOR: BETA SREDA, 10.01.2018. | 14:11

i

 

Foto: Tanjug, arhiva

 

 

 

 

 

 

 

 

 

To su ocenili pokretači Apela za odbranu Kosova i Metohije.

Navodeći da je za tri dana apel potpisalo 4.600 građana, među kojima je 11 vladika i episkopa SPC i osam akademika, jedan od pokretača te inicijative i predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Ković ocenio je da napadima na mitropolita Amfilohija, vlast želi da skrene pažnju sa sadržine apela i spiska potpisnika. 

"Utisak je da se samo čekao povod da se udari na Srspku pravoslavnu crkvu kao jedan od poslednjih bedema odbrane Kosova i Metohije. Ova hajka pokazuje da se sprema prihvatanje stolice za takozvano Kosovo u UN", kazao je Ković na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru. 

On je optužio Radio-televiziju Srbije (RTS) da je napravila "skandal bez presedana" jer nije objavila sadržinu apela i spisak ljudi koji su ga podržali dok je u isto vreme, prenosila kritike predstavnika vlasti upućene mitropolitu Amfilohiju kao jednom od potpisnika. 

"Ovaj apel je zahtev da čuvamo mir a to se postiže čuvanjem granica. To je i poziv na zajednički život Srba i Albanaca", kazao je Ković dodajući da bi ideje o eventualnoj podeli Kosova izazvale nestabilnost u celom regionu. 

Predsednik DSS-a Miloš Jovanović ocenio je da je izjava mitropolita Amfilohija u kojoj je izrazio bojazan da politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića vodi "izdaji Kosova i Srbije", izazvala "čudne i naivne reakcije vlasti i gotovo svih medija". 

"Ja se ne bojim već mislim da ovakva politika vodi predaji Kosova i Metohije. Ako danas pokušamo da odmrznemo konflikt, možemo samo da očekujemo da Kosovo i Metohiju predamo Albancima a ako se to dogodi, izgubićemo mnogo više od dela teritorije", kazao je Jovanović. 

Đakon Nenad Ilić ocenio je da je Apel za odbranu Kosova i Metohije "mirovna inicijativa par ekselans" ali i da je opstanak Kosova u sastavu Srbije pitanje identiteta srpskog naroda. 

"Ideja da nam neko uzme Kosovo i Metohiju je koren budućih sukoba, zato je bolje zadržati zamrznuti konflikt", ocenio je Ilić. 

Komentarišući kritike koje su predstavnici vlasti uputili mitropolitu crnogorsko-primorskom, Ilić je ironično zamolio vlast da "odštampa pravila dijaloga pa da znamo šta je naš tekst". 

"Neka nas vlast pouči kako se vodi pravi demokratski dijalog. Što više ljudi bude potpisalo apel, pre će nam vlast dati uputstva", kazao je Ilić. 

Upitan da li su izjave mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja o Vučiću suprostavljene, Ilić je kazao da se one dopunjuju i da su u pravu oba predstavnika SPC. 

"S jedne strane izražena je bojazan da se ne ide u dobrom pravcu a s druge strane želja da onaj ko je na vlasti učini sve što je u njegovoj moći da ne dođe do onoga što niko ne želi", rekao je Ilić dodajući da po pitanju Kosova i Metohije, "svi u crkvi imaju slično mišljenje".

[александар живаљев]

Конференција о нападу режима на митрополита Амфилохија

јан 2018

Posted by Стање ствари in Вести над вестима

 

У београдском Медија центру, 10. јануара, одржана је конференција за новинаре поводом Апела за одбрану Косова и Метохије и режимске и медијске кампање која поведена против једног од потписника Апела – митрополита црногорско-приморског Амфилохија

На конференцији су говорили професори Милош Ковић, Часлав Корпивица и Дејан Мировић, доцент и председник ДСС-а Милош Јовановић и ђакон Ненад Илић

Конференција поводом напада режима на митрополита Амфилохија. На слици: Часлав Копривица, Милош Јовановић, Милош Ковић, Дејан Мировић (од најближег ка најдаљем). Фото: Медија центар

 

Присутнима се први обратио професор Милош Ковић. Према његовим речима путем интернет сајта Не одустајемо! потписало се преко 4.600 људи, међу њима и велики број истакнутих личности српског јавног живота. Првобитни број потписника Апела, њих 178, проширен је новим именима којих сада има 200. Реч је, према Ковићевим речима, о неким од најистакнутијих имена српског јавног живота.

Ковић је навео да медији који се налазе под контролом власти неће ништа да кажу ни о потписницима Апела нити и његовом садржају. Укратко је сумирао ко су све међу потписницима: једанаест владика СПЦ, од којих је један и митрополит црногорско–приморски Амфилохије,  а ту си и владика рашко–призренски Теодосије и владика Лаврентије, који је најстарији међу епископима Српске цркве као и новопотписани владика захумско-херцеговачки Григорије. Апел су, подсетио је Ковић, између осталих потписали и Драгомир Ацовић, Маринко Вучинић, Дијана Вуксановић, академик Милован Данојлић, Данило Бећковић, Димитрије Војнов, игуман манастира Светих Архангела код Призрена Михајло. Посебно је истакао да су међу потписницима бројни јавни радници млађе генерације.

Ковић је указао да је реч о списку имена који је РТС одбио да објави. Но, подсетио је, спорадичне и насумичне изјаве јавних личности које позивају на одрицање од Косова и Метохије редовно се преносе и даје им се огромна медијска пажња.

Дејан Мировић, Милош Ковић, Милош Јовановић (Фото: Медија центар)

Догодило се нешто, што према Ковићевим речима, нико није очекивао. Наиме, представници власти и провладиних медија као да су једва чекали да се на списку имена-потписника петиције појави име митрополита црногорско–приморског како би покренули невиђену хајку против њега.

Ковић је рекао како, по његовом суду, власти покушавају да скрену пажњу са садржаја Апела и потписа грађана на хајку против владике Амфилохија. Ковић је указао да према мишљењу покретача Апела ова иницијатива је наишла на плодно тло и да је погођена политички релевантна тема.

Истакао је да је предлог покретача Апела конструктиван и јасно изречен: одложити доношење коначне одлуке све док се текући процес промене међународних околности даље не развије и тиме омогући праведно разрешење српско–албанског спора.

Ковић је навео да је потписник Апела, владика Амфилохије нападнут и од неких личности од којих се тако нешто није очекивало. Према речима једног његовог политичког једномишљеника које је навео они су одиграли један „политички стриптиз“ и разоткрили шта заправо представљају.

Према Ковићевом суду овакво срамно извештавање је разлог да јавност затражи оставку руководства Радио телевизије Србије.

Закључио је своје уводно излагање речима да је овим Апелом, према његовом мишљењу, подручје слободе проширено и да су одшкринута врата за политичку расправу. На нама је, навео је, да се та енергија која је овде сакупљена очува, увећа и на сврсисходан начин усмери. „За опстанак наше земље, за опстанак Косова у нашој земљи, за опстанак наших сународника и суграђана“, закључио је Ковић.

Присутнима се затим обратио Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије и доцент на Правном факултету у Београду. Према Јовановићевим речима медијско праћење Апела за одбрану Косова и Метохије било је скандалозно. Медијска паљба је, како је рекао, усмерена искључиво на једног од потписника због једне реченице која је по његовом суду неупитно тачна и можда чак и превише умерена.

Милош Јовановић (Фото: Медија центар)

Јовановић је указао да је иза Апела стало више академика, професора Универзитета и других јавних личности који представљају, како је рекао, репрезентативан списак српске елите. Подсетио је да је велику медијску пажњу добила изјава професора Владана Кутлешића но да су ставови истакнутих правника међу потписницима Апела (попут академика Косте Чавошког или Данила Басте) у медијима апсолутно невидљиви.

Јовановић је навео да се до сада покушало да се прећути садржина Апела која указује на елементарну чињеницу – да ако ми сада инсистирамо на коначном решавању „косовског питања“ оно може бити решено само у смислу признања сецесионистичке, самопроклаване парадржавне творевине. Стога је Јовановић политику која на томе инсистира оценио као кратковиду, дилетантску и погубну.

Но, с друге стране је истакао да је реакција власти наивна јер је немогуће медијски изоловати једну овакву политичку иницијативу. Указао је да ће потписници Апела наставити са својом борбом и покушати да у складу са својим могућностима медијски промовишу његову садржину.

У вези са недавном изјавом патријарха Иринеја како се Александар Вучић жестоко бори за српско Косово и Метохију рекао је да јби волео да је патријарх у праву, но да се боји да није. Јовановић је закључио своје излагање речима да онај коније свестан да оваквом политиком губи више од територије није достојан да води ову земљу.

Професор Дејан Мировић је исакао да ова излагања нису само у одбрану митрополита Амфилохија већ и права на слободу мишљења и изражавања.

Он је указао да пет година живи и ради у Косовској Митровици и да је стање током тог периода све горе и горе (што није повезано са његовим радом но са имплементацијом политичких одлука београдских властодржаца).

Мировић, рекао је, нема никакве дилеме око карактера политичких потеза које вуче Александар Вучић но да једино осећа срамоту што је био у истој политичкој странци са овим људима, које добро познаје. Но, ни поред тога није очекивао овакву количину глупости, полтронства и безочности.

Мировић је указао да је начин медијског третмана Апела скандалозан. Бошко Јакшић је тако писао да његови потписници траже ново бомбардовање. Својим прилозима истакли су се нечувени Александар Вулин и Милован Дрецун. Мировић је навео како разуме страх за егзистенцију као и каријеристичке разлога но да ни у томе не треба ићи у крајност.

Навео је како га оваква хајка неодољиво подсећа на ситуацију у Црној Гори и да га не би зачудило да су ове изјаве потекле од заједничког пријатеља Мила Ђукановића и Александра Вучића, Бебе Поповића. Мафијашко–шверцерски контекст у коме се одигравају политички догађаји у Црној Гори прелази, рекао је Мировић, и у Србију. „Чини ми се да је господин Вучић млађи сарадник Мила Ђукановића“, поновио је Мировић своје страховање да се Србија креће у правцу мафијашко–аутократске државе на којем је Црна Гора већ далеко одмакла.

Ђакон Ненад Илић је навео како нико није очекивао овакве реакције када је отпочело потписивање Апела. Он је, духовито, навео како би аутори текста Апела и његови потписници требали да се извине властима што нису схватили правила унутрашњег дијалога на који је тобоже позвао председник Републике Александар Вучић. Позвао је власти да одштампају дијалошку листу како бисмо знали шта смемо и можемо да кажемо.

Ђакон Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Унутрашњи дијалог је, према његовом суду, заправо стварање погодне атмосфере да се одигра нешто што ће бити и изван видокруга и изван моћи одлучивања грађана и у шта они уопште ни не би требали много да се мешају.

Ђакон Ненад се упитао одакле ово узнемирење властодржаца и да ли је могуће да ми у Србији никако не можемо да се научимо вођењу дијалога. Властима је поручио да је потребно да нас поучи како тај дијалог треба да се води.

Указао је да смо дошли до тога да млади жутокљунци подучавају мудре старце чак и у оним областима где су се ови доказали.

Потом је говорио професор Часлав Копривица је навео како се наводи предочени кроз Апел јавности не заснивају ни на каквим враџбинама већ на документима и изјавама који су до сада потицали из врха власти. Рекао је да мора бити да потписници Апела греше с обзиром на жестину реакције на коју су за сада наишли.

Но, указао је, власти лако могу да обесмисле целу ову политичку акцију и да потписнике учине смешним ако би недвосмислено изјавиле како неће ни де јуре ни де факто признати независност Косова. Но они то не желе да учине!

Корпивица је истакао да су сви угледници међу потписницима Апела ту као део народа који се прoтиви потезима ненародне власти којима се предаје српска светиња.

Косовска драма, нагласио је Копривица, се лажно своди на питање положаја Срба на Косову и Метохији. Власти Србије их, као и Арнаути и Запад, третирају као таоце, мањину чији незаводан положај треба да послужи као оправдање за де јуре признавање Косова.

Копривица је своје излагање закључио речима да ово није никаква једнократна политичка иницијатива већ да је суштина исказати став да се не жели предаја онога што је српска светиња.

Пре него што су уследила новинарска питања професор Милош Ковић је поздравио присутне угледнике уз истицање да се ту налазе и личности које одсликавају часну моралну вертикалу Београдског универзитета, која своје утемељење има у делу и личности професора Михајла Ђурића, и да је то оно што додатно охрабрује.

*

Новинар телевизије Н1 упитао је ђакона Ненада Илића који је став исправан – онај који је изрекао митрополит Амфилохије или онај патријарха Иринеја. Према разумевању ђакона Ненада ово површно разликовање ставова патријарха и митрополита не би требало да се своди на дихотомију ко је у праву а ко у криву.

Према његовом суду у јавности постоји неразумевање начина црквеног устројства. Илић је истакао како у Цркви нема централног комитета и да Цркву, са својим ставовима и гледиштима сачињавају сви крштени људи. Разуме се, додао је, да речи појединих јавних делатника имају већу тежину али да не постоји некакав строго устројени централизам.

Илић је указао како се патријарх вероватно изразио дипломатским речником којим је пре истакао своје надање и покушао да охрабри власти да делују у том правцу него што је описивао тренутно стање. Унутар Цркве, према речима ђакона Ненада, постоји готово унисоно гледиште о овим питањима.

Новинар радија Светигора питао је да ли би требало искључити поделу Косова као могућност алудирајући на једну од изјава Ивице Дачића и да ли би се могло рећи да Александар Вучић под фирмом Српске напредне странке заправо спроводи политику ЛДП-а. Он је такође упитао да ли Црква у овом тренутку сме себи да допусти неактивност и извесну политичку аутистичност или би због своје друштвене одговорности морала да изнесе своја гледишта.

Милош Ковић је, одговарајући на прво питање, навео да је став аутора Апела да је опасно мењати границе па пошто је подела Косова промена државних граница стога се не заговара ни то решење. Он је поновио своје гледиште да је Апел позив на очување мира.

„Ми нећемо ампутацију Косова нити подизање некаквог Кинеског зида“, подвукао је Ковић. Порука Апела је порука заједничког решавања проблема на обострану корист, порука суживота и регионалног мира која се противи иридентистичком пројекту Велике Албаније који потенцијално угрожава и друге државе у региону. У вези са евентуалним плановима о подели рекао је како ми заправо немамо појма које су опције на столу с обзиром да нас о томе нико не обавештава.

Часлав Копривица је додао да није повољан тренутак за изношење било каквих „коначних предлога“. Он је истакао да територија Косова и Метохије није „неодржављена територија“ већ да је она и у спољњем и у унутрашњем правном смислу територија Републике Србије. Инсистирање на некаквом другачијем решењу у ситуацији када арнаутски сецесионисти располажу фактичком контролом је дубоко погрешно.

Уставно–правни пореда Републике Србије, према Копривичиним речима, може бити једини оквир за решавање српско–албанског спора око Косова и Метохије. Чињеница је да међународни фактори не иду на руку оваквом решењу и да стога ми ни не треба да инсистирамо на његовом доношењу. Границе су већ исцртане, Косово и Метохија су део Србије и о томе нема шта да се преговара, подвукао је Копривица.

Ненад Илић је, одговарајући на други део питања указао да Црква као нестраначка и надстраначка организација не може а да се не огласи у вези са кључним идентитетским питањем, јер православна вера јесте једна од кључних саставница српског националног идентитета.

Он је прокоментарисао да је ова иницијатива неупитно мирољубива. Илић је подвукао да су Срби, иако су то у својој беди заборавили, народ који има унутрашњу развојну динамику и да потискивање једног оваквог политичког проблема, његово нагло разрешње на штету српског народа може у каснијој фази развоја да се покаже као окидач за бурна, тешко контролисана збивања.

Идеја да ће ова генерација, која се по свему показала неспособном, бити кадра да разреши једно овако тешко и сложено питање, је према Илићевим речима, дубоко проблематична.

Пошто су само у Цркви сви присутни, она и у име континуитета са прошлошћу и у име оних који тек долазе мора бити недвосмислено присутна када се инсиситра на решењу „косовског питања“.

На крају конференције неколико присутних је поделило своја размишљања о Апелу.

Пише: Милош Милојевић

[Баба]

Сваки апел је пропао ако не дигне медијску прашину.

Овај дакле није