Шејх Имран Хосеин на представљању српског превода "Увода у методологију проучавања Курана"

[александар живаљев]

Шејх Имран Хосеин: Потребно је савезништво православних и муслимана by Стање ствари а

Извештај са предавања шејха Имрана Хосеина одржаног на Правном факултету у Београду 13. децембра 2017. године. Повод за предавање било је објављивање шејхове књиге Увод у методологију проучавања Курана

Предавање шејха Имрана Хосеина на Правном факултету у Београду, децембар 2017. (Фото: Милош Милојевић)

 

У Београду је половином децембра боравио исламску теолог и учењак шејх Имран Хосеин. Он је по други пут у посети Србији – претходног пута овде је био у јесен 2015. године. Повод овогодишње посете је издавање прве шејхове књиге на српском језику, Увод у методологије проучавања Курана, коју је издала београдска кућа Пешић и синови.

Но, као што су јавни наступи шејха Хосеина тематски разнолики, са бројним и провокативним увидима тако ни његов овогодишњи боравак у Београду није се исцрпео говором о темама књиге нити су његови јавни иступи били ограничени на муслиманске, верске теме, занимљиве превасходно муслиманским верницима. Напротив, увиди шејха Имрана Хосеина у геополитичку, економску и друштвену стварност савременог света су интересантни најширој публици, независно од тога да ли она дели његов исламски (или уопште религиозни) светоназор.

Поткрепљење става из претходне реченице је и многобројна публика која је присуствовала шејховом предавању у великом амфитеатру „Радомир Лукић“ Правног факултета у Београду. Предавање је одржано у среду, 13. децембра. Осим аутора књиге шејха Имрана Хосеина, и србијанског муфтије Мухамеда Јусуфспахића, међу говорницима је углавном била екипа задужена за реализацију српског издања књиге: професор Бранко Ракић, предавач на београдском Правном факултету који је написао предговор за српско издање књиге, Стефан Каргановић, који је књигу превео са енглеског на српски језик, Фејсал Абашер, који је извршио стручну лектуру и издавач књиге Весна Пешић.

Насловна страна књиге Увод у методологију проучавања Кур’ана

Централни део одржаног представљања књиге обухватило је предавање шејха Хосеина док су остала излагања била углавном поздравна и концизна.

Присутнима се први обратио професор Бранко Ракић који је поздравио присутне у име домаћина, Правног факутета, и који је представио госта публици. Он се захвалио шејху Хосеину на поновном доласку у Београду и указао да је реч о водећем експерту за исламску есхатологију. Ракић је подвукао како је једна од кључних политичких порука овог шејховог дела то да православни хришћани и муслимани морају да треба да буду савезници и у најбољим међусобним односима.

Издавач књиге Весна Пешић је исказала своје задовољство што је шејх Хосеин по други пут у Србији. Она се захвалила заслужнима за приређивање српског издања књиге. Уследило је краткотрајно поздравно обраћање представника Студентског парламента Правног факултета.

Затим су говорили стручни редактор Фејсал Абашер и преводилац књиге Стефан Каргановић. Према речима Фејсала Абашера његов превасходни задатак је био да ради на превођењу одломака Курана уз посебну пажњу према шејховом приступу. Он је такође написао и информативне фусноте јер се у књизи среће много муслиманских верских термина који нису познати широј читалачкој публици. Абашер је указао да он верује како је шејхов приступ тексту Курана истинит а да је на читаоцима ове књиге да га самостално процене. Стефан Каргановић је рекао како пажљивије читање књиге коју захтева преводилачки рад пружа интересантан и интензиван увид у њену структуру и богат садржај. Кроз такво читање текста стекао је бројна сазнања о муслиманској религији.

Уследило је обраћање муфтије Мухамеда Јусуфспахића који је на самом почетку указао да књига која је пред читаоцима много тога разјашњава у вези са исламском теологијом. Он је изразио своју захвалност онима који су омогућили да говоримо са „учитељем и професором“ о овим важним темама. Када говоримо јасним српским језиком међу Србима и јасним арапским језиком међу Арапима, онда ћемо избећи бројне несугласице и потешкоће, истакао је муфтија Јусуфспахић.

„Бог је слао смисао јер је он осмислитељ свега“, рекао је Јусуфспахић и замолио Свевишњег да окупи присутне око ових важних тема, око којих су се окупљали и Исус, Мухамед и Мојсије.

Средишњи део трибине, као што смо напоменули, обухватило је излагање  шејха Имрана Хосеина. Он је на самом почетку као снажан утисак по свом доласку у Београд истакао за њега необичне временске прилике – снежна мећава је свакако изненађење за некога ко је пристигао из карипске државе Тринидад и Тобаго. Но, ова метеоролошка опсервација послужила је као повод да се истакне један много значајнији увид: да живимо у чудном свету, који нас изненађује у различитим аспектима – политици, геополитици, економији, религији – и да морамо да уложимо ванредне напоре да га разумемо и осмислимо.

Он се такође на почетку свог предавања захвалио Правном факултету у декану Сими Аврамовићу, који су омогућили промоцију књиге као и свим делатницима који су омогућили њено српско издање а које смо набројали на почетку овог приказа.

Према речима шејха Хосеина секуларно учењаштво није довољно да би се објаснила сложена реалност садашњег света. Истакао је своју наду да ће његова књига помоћи хришћанима на Балкану да боље разумеју Куран, као и његовим муслиманским пријатељима да боље разумеју своју хришћанску браћу.

Шејх Хосеин је указао да се према секуларном разумевању ствари, доминантном на Западу, историја окончава „сукобом цивилизација“ али да то, према његовом суду не може бити истина. „Историја почиње истином и завршава се победом истине над отпадницима“, објаснио је шејх Хосеин своје гледање на ствари. Према његовом суду носиоци истине не могу бити они који су наносили огромне патње широм света. „Историја се неће завршити сукобом цивилизација вез великим, изузетним и величанственим савезом оних који су посвећени истини и који ће се супротставити неправди“, подвукао је шејх.

Шејх Имран Хосеин: У његовој геополитичкој визији будуће савезништво православних и муслимана играће кључну улогу

Према његовом суду то је савез између хришћанског, православног света и света ислама. Савез оних који су, како каже, одани истини и који се морају супротставити онима који су ту истину издали. Шејх је навео како је према његовом тумачењу муслиманске есхатологије Јерусалим у средишту драме краја историје и да ће се у овом граду поставити сцена за есхатолошку драму.

Амерички председник кога је шејх назвао „школарцем“ признао је Јерусалим као престоницу државе Израел. Но, много пре него што су Сједињене Државе ступиле на светску историјску позорницу велике религије – јудаизам, хришћанство и ислам – су разумеле значај Јерусалима. Шејх је сликовито објаснио да је он средишње место за хришћане и Јевреје а да средишње место краја историје за муслимане. шејх је појаснио да је Медина најважнији муслимански град на свету али да је Јерусалим централно место муслиманске есхатологије.

Шејх је указао да је статус Јерусалима потребно разрешити политичким споразумом, који би доцније требало и правно формулисати, а који би подразумевао заједничку управу над градом све три религије на основу равноправности и међусобно уважавање. Овакво стање је, како је истакао шејх Хосеин, успевало дуго да одржи Османско царство (о коме нема нарочито високо мишљење). „Садашњи амерички председник је сада град предао једној вери. Но, људи кују своју планиве али је Бог, ипак, кључни планер“, подвукао је своје излагање.

Шејх се иронично захвалио америчком председнику што ће због оваквог његовог агресивног понашања неминовно доћи до приближавања великог дела муслиманског света са великим делом хришћанског света. Нажалост, истакао је, многе муслиманске државе су и даље америчке марионете. Он је потом цитирао одломке Курана који по његовој интерпретацији указују на блискости између муслимана и православних хришћана.

Америчка и израелска застава пројектоване на зидине Јерусалима, 6. децембар 2017. (Фото: Ахмад Гарабли/АФП); Америчко признање Јерусалима за изралеску престоницу шејх Имран Хосеин види као важан догађај у исламској есхатологији

Према његовим речима књига која је пред читаоцима треба да одигра извесну улогу и да приближи наше народе једне другима. Према шејховој политичкој визији када се савезништво православних и муслимана оствари Константинопољ ће бити град православних и муслимана, а Аја Софија ће бити враћена православним хришћанима. Оно што је са овом богомољом учињено, према шејховом суду, служи на вечну срамоту и бешчашће муслиманима. Тај чин ће, завршио је шејх своје излагање, бити коначан тријумф оних који су одани истини.

По шејховом предавању уследио је део трибине током кога је он одговарао на питања публике. Питања су била бројна и занимљива. Теме о којима су слушаоци затражили коментар варирале су од односу између историјског ислама и космолошког поретка преко политичких тема које су се односиле на Русију, Блиски исток, настанак Исламске државе и многе друге. Неуобичајено за овакве прилике питања су била стимулишућа и концизна. Нажалост, није било времена да шејх одговори на свако од њих па је Стефан Каргановић, који је преводио овај разговор публике и шејха указао да ће шејх по могућству и на остала питања одговорити у другој форми, преко свог интернет сајта или Јутјуба.

Према шејховом суду руска Влада и председник Владимир Путин показали су изузетну храброст у спашавању Сирије. Без руске интервенције, рекао је, Сирија би постала друга Либија а сиријски хришћани би били затрти. То би, нагласило је, онемогућило било какво пријатељство између хришћана и муслимана у блиској будућности. „Хвала Богу на руској помоћи“, закључио је.

На питање да разјасни теолошке и социјалне разлике између Турака и Арапа шејх је указао у духу толеранције да је „Бог умножио боје и облике; он је створио разноврсност али су надменост и гордост учиниле да једно дете поверује да је супериорно у односу на друго“.

Речима толеранције и уважавања завршено је шејхово излагање које је београдској публици приказало друго лице савременог ислама које, нажалост, тешко може да постане уобичајено у мејнстрим медијима. Што због логике савременог медијског сензационализма, што због субверзивне политичке поруке.

Милош Милојевић