Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона започело заседање Архијерејског сабора РПЦ

[александар живаљев]

Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве.

Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака:

1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ

2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ

3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ

4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора

5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака"

6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ"

7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака"

8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ

9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ

10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих

11. Избор нових чланова Општецрквеног суда

12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ

13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ

14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава.

Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана.

На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ.

На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду.

У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија.

У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве).

У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке:

- Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо.

- Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом.

- Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања.

- Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве.

- Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве.

 

 

 

View full Странице

[александар живаљев]

У даљем току реферата Свјатејши патријарх Кирил размотрио је рад недељних црквених школа за децу. Оне не смеју да обремењавају децу, да оптерећују дечји разум сумом знања, већ уводе у живот Цркве, Свето Писмо и Свештено Предање.

Потребно је увећати број дечјих кампова, а најважније је пронаћи адекватан приступ омладини када јој се проповеда о Богу. Нарочито је недовољно развијен рад са децом старијег школског узраста од 12 до 16 година.

Катихизис РПЦ који је сачинила Синодска библијско-богословска комисија и који је прошао јавну дебату, сувише је велик да би био практично употребљив, због чега је патријарх предложио да се подели на три дела.

Мисијски рад РПЦркве још није довољно осмишљен, а све су веће потребе супротстављања сектама и неопаганизму. Срећом расте број старообредничких општина у Руској цркви. 

Патријарх Кирил је нагласио да се у контакту са медијима не користи довољно језик који би јеванђелске истине приближио савременом човеку. Ни друштвене мреже и интеренет ресурси цркве не користе се довољно мисионарски.

Многи медији користе падове појединих клирика за осуду целе Цркве. Црква се држи правила да осуђује грех, а не грешника, али не сме да буде лицемерна и у својој огради толерише злоупотребе.

Патријарх се осврнуо и на рад нових митрополија и епископија у њима, говорећи да је сваки епископ пуноправан, а да митрополити са особитим тактом треба да координишу активност Цркве у једном региону. На нивоу самих епархија треба тежити да се одељења за неку област рада што више професионализују и координирају.

Данас у РПЦ имао око 55000 помоћника архијерејских намесника и настојатеља великих храмова из редова мирјана, који помажу, најчешће волонтерски, у социјалној мисији цркве. Потребно је кроз специјалну обуку повисити њихову спрему за тај важан рад.

[александар живаљев]

 Свјатејши патријарх Кирил је у свом реферату значајну пажњу посветио култури. Рекао је да је тешко у савременим условима постићи сагласност верника око вредности неког културног дела, али сем када је у питању обично богохулство и светогрђе, треба инсистирати на дијалогу са ствараоцима. Посебно се треба отворити ка омладинској супкултури и схватити њену поруку старијим генерацијама.

Руска црква је за сада отворила 103 културно-просветна центра и то је један од путева којима се шири блага вест о Христу. Значајан је рад на нивоу цркве и епархија на заштити и рестаурацији споменика културе.

Повећава се број школа и деце на предмету Основи православне културе и световне етике, али је то недовољно за сада. Такође, учињени су напори да се сами учитељи боље упознају са православљем.

Заштита породице и детињства постала је централна брига РПЦ и Свјатејши је доста пажње посветио тој теми.

Такође, размотрио је положај цркве на њеном канонском подручју (бившем СССР) и посебно указао да Украјинска православна црква делом миротворства показује свој истински патриотизам.

Патријарх се осврнуо и на међуправославне односе (Критски сабор). Нажалост на њему није поштован договорен принцип консензуса па није ни одржан у пуном саставу. По патријарху кирилу документи "О аутономији" и "О посту" нису претрпели на Криту значајне измене у односу на предсаборски период. То се не може рећи за документ "О односу ПЦ према осталом хришћанском свету", чији је текст погоршан. Њега није потписало, навео је патријарх Кирил 17 од 24 архијереја братске Српске цркве. И новине унете у текст "О дијаспори" изазивају недоумице, као и неки ставови из Посланице и Енциклике Критског сабора. У сваком случају, текући Архијерејски Сабор РПЦ донеће став о критским документима, сада је битно да провођењем Сабора није нарушено општење Помесних цркава које ће се показати и у Москви, али треба настојати да се дође до истинског Свеправославног сабора као израза јединства Православне цркве. То се може постићи ако се редакција садашњих докумената обави тако да се у њој прихвате ставови свих аутокефалних цркава, ма колико, оне биле мале.

Патријарх је високо оценио резултате сусрета са римским папом Франциском и када је у питању заштита блискоисточних хришћана и када је у питању регулисање ситуације у Украјини и поштовање права канонске Украјинске православне цркве.

[александар живаљев]

 Текст реферата патријарха Кирила на руском:

http://www.patriarchia.ru/data/2017/11/29/1239116292/doklad AS2017.docx

Прилози реферату:

http://www.patriarchia.ru/data/2017/11/29/1239116294/doklad AS2017 prilozhenie.docx

 

[Поуке.орг - инфо]

Руски Свети Архијерејски Сабор отворен молебном пред моштима Светог Тихона

 

 

Свети Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве почео је са радом 29. новембра 2017. у Дворани црквених сабора при московској Саборној цркви Христа Спаситеља. Саборски програм посвећен је првенствено прослави стогодишњице обнове патријаршије у Руској Цркви и устоличења Светог Тихона за патријарха, које је обављено 4. децембра 1917. у Успењској Саборној цркви.

 

 

детаљније...

[Поуке.орг - инфо]

Руски Свети Архијерејски Сабор отворен молебном пред моштима Светог Тихона

 

 

Свети Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве почео је са радом 29. новембра 2017. у Дворани црквених сабора при московској Саборној цркви Христа Спаситеља. Саборски програм посвећен је првенствено прослави стогодишњице обнове патријаршије у Руској Цркви и устоличења Светог Тихона за патријарха, које је обављено 4. децембра 1917. у Успењској Саборној цркви.

 

 

детаљније...