Prevod Psaltira od Predraga Samardžića

[Бранко Авдагић]

Izdanje Hrišćanske misli iz 2003. godine. Koliko znam, ovo je prvi prevod ovakve vrste sa jevrejskog jezika na srpski. Aleksandar Birviš je sa jevrejskog prepevao Psaltir, a ovo je jedan književno-naučnički prevod. Predgovor i rečnik na kraju su jako vredni. Evo za početak predgovor, pa ću po malo dopunjavati tekst.

Predgovor

 

Ovo je prvi prevod Psaltira sa jevrejskog masoretskog teksta na srpski jezik, predanog, predanjskog ili to što se zapadnom terminologijom naziva Textus receptus. Reč je o onom tekstu koji je, pre nego je sabran u jedan zbornik, negde u trećem veku pre Hrista, bio rasprostranjen u više manjih celina u jevrejskim zajednicama a čije tragove susrećemo u mnogim biblijskim knjigama, nastalim mnogo pre zbornika poznatog kao Psaltir. Onaj sadržaj koji nalazimo u tekstu sa koga su prevodili sedamdesetorica prevodilaca u trećem veku pre Hrista, odnosno u njihovom prevodu, koji su završili negde polovinom drugog veka pre Hrista, nalazimo dobrim delom i u kumranskoj literaturi, pre svega u 11Q Ps., s tim što suočenje masoretskih i kumranskih tekstova pokazuje izvornost masoretskog teksta. Međutim, Kumranski Psaltir je interesantan pre svega zbog svedočenja o mestu Psaltira u sklopu TANAK (Sveto Pismo), dakle starozavetnog kanona, koji je još bio u procesu formiranja: ” [na]pisasmo vam da ispitujete Mojsijeve knjige i reči proroka i David[a]. 4Q MMTC red 9-10. Ir. Lk. 24:44: „A njima reče: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se treba sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsijevu i u Prorocima i u Psalmima.“ S druge strane, Kumran nam svedoči i o autorstvu Psaltira, koje se načelno pripisuje Davidu, kao i da zajednica smatra Davidove spise sveštenim – bogonadahnutim spisima. Tako u 11Q Ps. čitamo: „I David sin Jesejev beše mudar, [beše] svetlost kao svetlost sunca i [beše] pismen... i sveukupnost (njegovih psalama i pesama) beše četiri hiljade i pedeset. Sve ih je sastavio darom proročanstva koji je dobio od Svevišnjeg“.

Međutim, hronološki i pre kumranske literature, elemente psalama, psalmskog žanra srećemo u I Sam. 2:1-10; Is. 38:10-20; Jona 2:3-10; Naum 1:2-11; Avakum 3:1-19; Danilo 2:20-23; Tovija 13; Plač Jer. 5 itd. Jednim dužim vremenskim procesom, u kome se zaokružio, sabrao zbornik – Psaltir, objašnjava se i prisustvo mnogih deplasiranih elemenata u Psaltiru, pre svega dubleta. Na primer, sadržaj iz ps. 14 je ponovljen u 53; 40:14-18 u 70; 57:8-12 + 60:7-14 je sadržan u 108. itd.

Kao i Petoknjižje, Psaltir je podeljen na pet celina, knjiga.

Za Prevod ovog zbornika smatrali smo, pre svega, neophodnim da se držimo maksimalno jevrejskog teksta, sa svim njegovim specifičnostima. To su, pre svega, prominentno mesto konsonanata, značaj vokala, kao i akcenta. Razume se da ovo sve čini i samu sintaksu specifičnom.

Od postojeće sintakse i akcentovanja odstupali smo samo u onim prilikama kada bi, recimo, izmenjen raspored reči jasnije izražavao smisao. Ovo je praksa koja je među jevrejskim i drugim prevodiocima odomaćena već vekovima. Međutim, menjanje rasporeda reči, po potrebi, u određenoj rečenici ili pasusu, ne sme da bude na uštrb samog fizičkog sadržaja, odnosno zapremine danog teksta. Drugim rečima, vernost jevrejskom tekstu je imperativ. Pa ipak, priroda samog jezika, odnosno teksta, takva je da ne pretenduje na jedno, rekli bismo, mehaničko ropstvo slovu. Nasuprot, tekst na momente poziva na samostalne poteze, odluke, na nešto što bi se moglo shvatiti kao stvaralaštvo na podlozi tradicije i izlazeće iz tradicije, čime se, u stvari, tradicija predstavlja kao jedan živi, vitalni i pokretački fenomen. Zato i ono što iz nje proizađe ta tradicija prihvata i prepoznaje kao svoje i postaje organski deo te iste tradicije. Konkretno, kroz ceo psaltir susrećemo se sa izrazima kao što su hesed, cedaka, emuna, jaša, šalom itd. Svi ovi izrazi u sklopu samog Psaltira, kao i šire u Bibliji, imaju višestruko značenje, s otvorenom mogućnošću da imaju još neka dodatna i još uvek nama nepoznata značenja. Na prevodiocu ostaje da se odluči i izabere najprikladnije značenje za određeni kontekst.

Jevrejski jezik ima svoje specifičnosti i u pisanom izrazu, književnom stilu. To je svojevrsno tkivo i vezivo jezika u njegovoj pisanoj formi, što se mora poštovati. Ovo pre svega kako bismo se maksimalno približili svetu Biblije i tako u isto vreme izbegli iskušenje da u svet Biblije ili u samu Bibliju unosimo elemente nama poznate, biblijskom svetu strane. Zato, recimo, brojne slikovite predstave i obrasce treba najcelovitije pretočiti u savremene jezike. Priroda jevrejskog biblijskog jezika zahteva da se, u savremenom literarnom ophođenju već pomalo prevaziđene forme, kao što su česta ponavljanja ključnih izraza i ključnih tema, poštuju. To su elementi preko kojih se prenosi sama struktura i sastav, kompozicija psalama ili pak nekog drugog štiva.

U ovakvom jednom poslu, stalna i neraskidiva odanost jevrejskom jeziku, odnosno ta privrženost i ljubav masoretskom tekstu, upućuju i na poznavanje konteksta u kome je jezik došao do svog pismenog izraza. Taj kontekst, koji nam pomaže da jasnije sagledamo tekstove koje prevodimo, čitamo, - čine najčešće: susedne religije, drugi jezici iz iste familije ili oni na koje je tekst već prevođen, tumačenja, arheologija, istorija itd. Mi smo, Bogu hvala, koliko su nam mogućnosti dozvoljavale pri ovom našem radu imali u vidu i služili se što smo mogli širim kontekstom. U tom pravcu najviše smo se služili raznim prevodima.

Što se tiče drugih prevoda, posebnu smo pažnju obratili na prevod Sedamdesetorice, tzv. Septuagintu (LXX), Jeronimov prevod, Psalterion Juxta Hebaeos, crkvenoslovenski prevod. Od prevoda na savremene jezike služili smo se raznim engleskim prevodima kao što su Oxford Bible, The Book of Psalms JPS 1972; King James Bible, NSV Bible i dr. Od francuskih prevoda koristili smo: La Bible de Jerusalem, TOB (Ekumensko izdanje Biblije; katolici, protestanti i pravoslavni) kao i Dhorme-ov dosta literaran prevod. Od nemačkih prevoda služili smo se Luterovim prevodom. Iz razloga principijelnog karaktera, nismo se uopšte služili Daničićevim prevodom jer to nije prevod sa originala, već sa nemačkog. Dakle, uz sve poštovanje Daničića i njegovog ukupnog dela, i njegovog prevoda Starog Zaveta posebno, smatramo da mi, verujući hrišćani pravoslavci trebamo da izađemo sa jednim samostalnim, „punoletnim” prevodom, a što je opet nezamislivo bez direktnog korišćenja jevrejskog izvornika. Služili smo se, isto tako, i ruskim prevodima.

U prilikama gde je tekst sam po sebi nejasan, o čemu ćemo, ako Bog da, pisati detaljnije u jednom kritičkom izdanju Psaltira, dakle, u onim prilikama koje su crkveni oci, koji su se zanimali kako prevođenjem, tako i tumačenjem Sv. Pisma, nazivali asafia, prednost je imalo ono značenje na koje je najviše upućivao kontekst, a zatim pomenuti prevod na engleski jezik od strane jevrejskih naučnika, mahom profesora biblistike u Americi i Izraelu, i jednog rabina, prevod pod naslovom The Book of Psalms (Tehilim) JPS 1972. Međutim, u slučajevima gde bi srpski jezik imao dve reči, podjednako bliske izvornoj reči, ona bi za koju smo smatrali da je nešto bliža izvorniku ušla u sklop psalma, dok bi druga, možda za nijansu laganija, nalazila svoje mesto u podtekstu, doprinoseći jasnijem predstavljanju ideje izvornika.

Svi su gornji prevodi, kao i mnogi drugi, koje nismo konsultovali, korisni i svaki na svoj način mogu da doprinesu iznijansiranijem ili, ponekada, sasvim drugojačijem čitanju izvornika. Pa ipak, ova silna poređenja i konsultovanja, koliko god korisna i potrebna, ona su pre svega, iznad svega, i najčešće, više rezultat slatkog akademskog terora nego, recimo, potrebe jedne verske zajednice – Crve, koja istinski ima i oseća potrebu za jednim prevodom Svetog Pisma, Psaltira, na govorni jezik svoje pastve.

Ovde već otvaramo pitanje ko može prevoditi i pisati Sveto Pismo. Naš je stav da Sveto Pismo može da prevede, preda, prenese (sa ovom terminologijom, sam jezik postaje, nosi „drugostepeno značenje“ a prevodilac definitivno stavlja do znanja da i najveća, recimo maksimalno bukvalna odanost tekstu, nije idolizovanje ili fetišizacija teksta) samo onaj ko Ga je i primio. Sveto Pismo je primio Stari Izrael, Sveto Pismo je primio „Novi Izrael“ – hrišćani. U našem pristupu, mi smo se rukovodili ovim poslednjim principom, pri svemu nastojeći da maksimalno poštujemo akademsku rigoroznost. Religioznu literaturu, u koju savremena akademija ubraja i Sveto Pismo, mogu da prevode i drugi, što ponekada čine vrlo uspešno.

Pošto se naša crkva već vekovima služi crkvenoslovenskim prevodom Svetog Pisma, Psaltira, a u savremenijoj praksi, poslednjih sto i pedeset godina, sve više i više Daničićevim prevodom sa nemačkog i laganom ispravkom Daničićevog prevoda od episkopa Nikolaja Velimirovića (Svečanik, Minhen 1955), zatim prevodom sa grčkog (dr Emilijan Čarnić, Psaltir, Kragujevac 1979), a odnedavno i prevodom poznatog svepravoslavnog bogoslova ep. Atanasija Jevtića (Vrnjačka Banja 2000), sa Septuaginte, to smatramo potrebnim u nekoliko poteza, a u vidu obrazaca, ukazati na neke od slabosti i nedostataka same Septuaginte.

Jedno pažljivije poređenje našeg prevoda sa Septuagintom, odnosno prevodima sa Septuaginte ili poređenje masoretskog teksta sa Septuagintom, suočiće čitaoca sa mnogo više primera razmimoilaženja dva teksta. Zbog nedostatka adekvatnih prevoda, naša šira crkvena i kulturno-naučna javnost nema uvida u ova razmimoilaženja, ona su joj nedostupna, odnosno mi nemamo izbora. Mi ostajemo pri Septuaginti i prevodima sa nje.

Vekovna privrženost Septuaginti učinila je da se Septuaginta shvata i da joj se prilazi, u mnogim krugovima, kao nekoj „otkrovenjskoj ideologiji“. Ponekada se dobije utisak da je Septuaginta pečat nekog sistema koji je apriori zaštićen od svakog kritičkog pristupa. Ova, pomalo fetišizovana relacija prema Septuaginti, najviše, mada ne i jedina, za pravoslavnu bogoslovsku misao, posebno na našim srpskim prostorima, kao i uopšte u našoj kulturi, zatvorila je jednu direktnu dijalošku i stvaralačku relaciju sa ogromnim i s pravom i našim, pa ipak nam nedostupnim, judejskim nasleđem.

Pa ipak, životni ritam Otkrovenjske zajednice (Crkve) nije uslovljen ni Septuagintom ni masoretskim tekstom, oni su, svaki na svoj način, samo u službi te zajednice, organizma. Ovo tim pre što, recimo, u slučaju Psaltira, koji je u svojoj liturgijskoj upotrebi, koliko god da je „gotova molitva”, pre svega jedan ”oprobani i efikasni” poziv na molitvu, na ”Novu Pesmu” (šir hadaš) Došavšem i Dolazećem (O Erhomenos) Mesiji – Gospodu, Kiriosu.

Slabosti i nedostaci Septuaginte su i principijelnog i posebnog karaktera. U problem principijelnog tipa spada pre svega neshvatanje ili prosto ”nebrižno”, mehaničko prevođenje aspekta vremena, koje je specifično u jevrejskom jeziku. Tako, recimo, u ps. 45:17. Sedamdesetorica imperfekt ili to što se zove nesvršena forma u gramatikama jevrejskog jezika, prevode aoristom, što u potpunosti menja smisao teksta, poruke. U pomenutom stihu autor psalma ukazuje na postojanost i trajnost mesijanskog carstva (jehiju) na celoj zemlji, carstva obećanog Davidovoj dinastiji. Prevodeći jehiju sa egenitisan, aoristom, Septuaginta govori o pomenutom carstvu kao o prošlosti.

Ovo nije jedini primer, neshvatanja aspekta vremena ili mehaničkog pristupa vremenu. U ps. 67:2. koji je, u stvari liturgijski citat iz Br. 10:35-36, imamo opet nesvršeni oblik ili imperfekt: jakum Elohim, koji Septuaginta čita kao jusiv (dopuna imperativa) i prevodi ga konjuktivom aorista, odakle u crkvenoslovenskom prevodu imamo: da voskresnet Bog. Pošto je ovo liturgijski citat, on je našao svoju liturgijsku primenu i u Novozavetnom liturgijskom poretku. Naime, čita se kao Antifon na Uskršnjem jutrenju, pre ulaska u crkvu, kao i posle na liturgiji. Međutim, u svojoj imperativnoj ili jusivnoj formi, ovaj glagol, ukoliko se malo upustimo u razmišljanje tokom uskršnjeg slavlja, dovodi nas u nedoumicu. U stvari, mi proslavljamo Vaskrslog Gospoda, i u isto vreme molimo se Bogu da On ustane, da voskresnet i da se rastoče neprijatelji Njegovi.

Jevrejski tekst: Jakum Elohim odgovara istorijskom prezentu, praesens historicum. Drugim rečima, jevrejski imperfekt se sa svojom radnjom i njenim posledicama dovodi do sadašnjosti i to je jedan od aspekata vremena u jevrejskom jeziku. Isto tako se može dovesti i perfekat do sadašnjosti u određenom kontekstu, perfekat, koji Sedamdesetorica prevode skoro uvek futurom. Sledstveno, gornji tekst treba prevesti „kad ustaje ili dok ustaje Bog, Njegovi neprijatelji beže, nestaju“. Ovo je i centralni deo uskršnjeg Bogosluženja, poruke. Bog je vaskrsao i mi živimo u postpashalnom periodu, u kome liturgijom aktualizujemo Uskrs od pre dve hiljade godina, činimo ga sadašnjom istorijom, događajem, živimo njegove posledice, te nije prikladno da na Uskrs liturgijom dominira prozba, nego ispovedanje, doksologija. Ovakvim Septuagintinim čitanjem, shvatanjem psalma 67:2 u Novozavetnoj ravni ”izmiče” učinak Hristova vaskrsenja sada i ovde. Izmiče u jednu eshatologiju, koja se ne predstavlja jasno i dovoljno kao već „trajno“ postvarena odnosno nezaustavljivo začeta. U ovom psalmu imamo i nepravilno čitanje jevrejskog teksta u stihovima 16-17. I ovo je posledičilo različitim shvatanjima i različitim prevodom.

Problem pravilnog čitanja teksta, i ovde ulazimo u polje posebnih nedostataka, imamo i u već pomenutom 45. psalmu, stihovi 13-14. Nepravilno čitanje srećemo i u ps. 21:16, što je rezultiralo opet drugim smislom u prevodu Septuaginte. Nepravilno čitanje imamo i u stihu 17, sa istim posledicama. Posebno je upadljivo nepravilno čitanje ili, da budemo precizniji, nedočitanost teksta 21:21. Tu jevrejski tekst nosi ideju čoveka kao unikalnog živog bića, jedinstvenog, od: jahid, a sedamdesetorica prevode sa tin monogeni mu, što ep. Atanasije prevodi sa: jedinicu moju, dok dr Čarnić prevodi sa: smernost moju. U ps. 8:5-6. Septuaginta, iz teoloških obzira i spekulacija i mogućih posledica, namerno pogrešno čita tekst. Pogrešno čitanje imamo i u Ps. 39:8.6. Posebno upadljivo pogrešno čitanje imamo u ps. 120/119:5.

Psalam 51 je prepun pogrešnih čitanja. Međutim, ovaj psalam ukazuje i na mogućnost da su sedamdesetorica prevodilaca imali i jednu kompletniju verziju Psaltira, kao što je to imao i Sv. Jeronim, od ove koju mi imamo danas. Znači, nije sve u pogrešnom čitanju, nego ima i nekih elemenata koje uopšte, i pri najpravilnijem čitanju jevrejskog teksta, ne srećemo u masoretskoj verziji koju posedujemo. Tako npr. u psalmu 51:3 Septuaginta ima kata to mega eleos su. Reči sasvim poznate i vrlo prisutne u Psaltiru, ali ih na ovom mestu u masoretskom tekstu nema, up. psalam 132/131:4b. Dodatak koji nemamo u masoretskom tekstu vidi posebno u psalmu 118/ 117:286b i dr. Međutim, i pored ovoga pedeset prvi (51/50) psalam obiluje nepravilnim čitanjima, kao što su 51:10, zatim posebno značajan stih 19. Naime, u ovom stihu psalmopevac se moli Bogu da mu stvori srce čisto i novi duh. Jevrejski jezik ovde upotrebljava glagol bara. Reč je o glagolu koji je rezervisan isključivo za Boga, Boga koji stvara sve novo, i samo novo: Post. 1:1; Is. 48:7; Jer.. 31:21- 22; Izl. 34:10. itd. Grčki jezik nema takav glagol.

Značajno je ukazati i na nepravilan prevod, pre nego na nepravilno čitanje, stiha 14. iz 51. psalma, gde Sedamdesetorica prevode Ruah Nediva sa pnevmati igemoniko. Otuda u crkvenoslovenskom duh vladičnji. Jevrejski tekst nosi sobom ideju plemenitosti, slobode, a ne vlasti ili upravljanja.

U psalmu 143:12 jedno od najmogućnijih čitanja stavlja nas u nezamislivu situaciju, prosto se propagira jeres. Naime, kipovi (kolonade) nekog hrama (paganskog, u svakom slučaju ne jevrejskog) stavljaju se u pozitivnu svetlost i predstavljaju se kao obrazac za jevrejske mladiće i devojke. U ovom stihu masoretski tekst je u više slojeva pogrešno pročitan. Jedan od problema prevoda masoretskog teksta na grčki je i česta upotreba izraza sinagogi, pri čemu nije jasno kada je to verska institucija, a kada skup, zajednica nekolicine ljudi.

Iz nekih razloga, a biće pre svega zbog helenskog uticaja, nefeš se skoro isključivo prevodi sa psihi, šeol sa ad itd. (vidi rečnik za jedan širi uvid). Lista konkretnih psalama, stihova, kao i reči, bilo da su nepravilno pročitani, bilo da su nepravilno prevedeni, bilo da su dopunjavani, mada ređe, mogla bi biti mnogo veća, tim pre ako bi se popunjavala naslovima psalama, koji su u Septuaginti toliko različiti. Međutim, kao takvi oni su u isto vreme i svedoci jednog mentaliteta i jednog određenog vremena. Treba napomenuti i da je numerisanje psalama različito u Septuaginti od onog u masoretskom tekstu, kao i da su masoretsko numerisanje i raspored različiti od onog u Kumranskom Psaltiru (psaltarima). Mi prednost dajemo masoretskoj numeraciji, s tim što uz nju donosimo i Septuagintan raspored.

Najzad, ne treba gubita iz vida, i tame se delimično i načelno mogu objasniti neki nedostaci Septuaginte, da su Sedamdesetorica najverovatnije imali jedan tekst koji nije bio u najboljem stanju, što je rezultat procesa prenošenja, prepisivanja i čuvanja teksta. Smatramo da su privedeni primeri i obrasci, koji ilustruju višeslojevite različitosti i razmimoilaženja između Septuaginte i masoretskog teksta, dovoljni da pokažu da se više ne sme tolerisati nedostatak jednog prevoda Starog Zaveta sa jevrejskog izvornika, pa iako će se silom prilika još neko vreme i koristiti prevodi sa prevoda. Nadamo se da je to sa Psaltirom, kao onim delom St. Zaveta koji se najviše upotrebljava u našoj bogoslužbeno-molitvenoj praksi, završeno. Zato smo ovaj prevod i rasporedili po katizmama, podela koje nema u izvorniku.

Recimo, na kraju, i ovo. Za ovakav posao potrebni su stručni saveta i pomoć, dok je timski rad nesumnjivo najpoželjniji. Mi smo toga bili lišeni. Ovo napominjemo kako bi bilo jasno da lično preuzimamo odgovornost za sve slaboste ovog prevoda, kao i da ostavimo jedan znak i svedočanstvo vremena i našeg, u njemu, duhovno-intelektualnog sostojanija.

Predrag Samardžić

[Бранко Авдагић]

Psaltir

 

Prva knjiga psalama

 

KATIZMA 1.

 

Psalam 1.

 

(1) O blaženstava čoveka koji nije sledio savet zlikovaca. I ne ide putem grešnika i družini pogubnika se ne pridružuje, (2) nego je u zakonu Gospodnjem zadovoljstvo njegovo, i o učenju Njegovom sozercava dan i noć. (3) I biće kao drvo zasađeno kraj potoka vodnih, koje plod svoj donosi u doba svoje. I list njegov neće izbledeti, i sve što radi preuspevaće. (4) Nisu takvi zlikovci, nego su kao pleva koju vetar razveje. (5) Zato neće nadživeti zli sud, niti grešnici sabor pravednih. (6) Jer zna Gospod put pravednih, a put zlikovaca propašće.

 

Psalam 2.

 

(1) Zašto se uzbuniše narodi i plemena kuju zaveru pustu? (2) Sabraše se carevi zemaljski i velikaši okupljaju se zajedno na Gospoda i na Mesiju Njegovog (Pomazanika). (3) Raskinimo lance njihove i zbacimo sa sebe uze njihove. (4) Onaj koji stoluje na Nebesima smeje im se Gospod im se podruguje. (5) Tada će im govoriti u gnjevu Svome i u jarosti Svojoj zaprepastiće ih. (6) A ja sam postavio cara Svoga na Sionu, na gori svetoj Svojoj. (7) Ja ću objaviti uredbu: Gospod reče meni: Sin Moj jesi ti, Ja te danas rodih. (8) Traži od Mene i daću ti narode u nasledstvo tvoje. I posed tvoj do krajeva zemlje. Razbićeš ih palicom gvozdenom. (9) Kao sasude grnčarske razbićeš ih. (10) I sada, carevi, urazumite se, ispravite se, sudije zemaljske. (11) Služite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom. (12) Celujte Sina da se ne razgnevi i da ne nestanete sa puta i da ne sagorite u trenutku gneva Njegova.

 

Psalam 3.

 

Psalam Davidov, (1) kada pobeže ispred lica Avesalomova sina svoga.

(2) Gospode, kako se umnožiše oni koji me ugnjetavaju, mnogi ustaju na mene. (3) Mnogi govore za mene: nema mu spasenja u Boga. (4) Ti si, Gospode, zaštitnik moj, slava moja, Ti držiš glavu moju uzdignuto. (5) Glasom svojim Gospoda prizivam i usliši me sa Svete Gore Svoje. (6) Ja prispah i zaspah i ustadoh jer me Gospod podržava. (7) Ne bojim se mnoštva ljudi koji se rasporediše okolo, protiv mene. (8) Ustani, Gospode, spasi me, Bože moj, jer Ti udaraš po vilici sve neprijatelje moje, zube zlikovaca skršio si. (9) U Gospoda je spasenje i a narodu Tvome blagoslov je Tvoj. SLAVA.

[Бранко Авдагић]

Psalam 4.

 

Načelniku pevačkom, na strunama, Psalam Davidov.

(1) Kada Te prizivam, odgovori mi, Bože, pravdo moja. U nevolji bio si mnogo naklonjen meni. Smiluj se na me i usliši molitvu moju. (2) Sinovi ljudski, dokle ćete slavu moju beščastiti, dokle ćete ljubiti sujetu i tražiti laž? (3) Znajte da je Gospod izdvojio svetoga Svoga Sebi. Gospod će me uslišati kada zavapim Njemu. (4) Gunđajte, ali ne grešite, promišljajte u srcima vašim i na posteljama svojim i umirite se. (5) Prinesite žrtvu pravde, i uzdajte se u Gospoda. (6) Mnogi govore: Ko će nam pokazati dobra? Neka se projavi na nama svetlost lica Tvoga, Gospode. (7) Dao si više radosti u srcu mome nego njima u vreme kada izobilovaše njihovo žito i vino. (8) U miru ću zajedno leći i spavati, jer Ti, Gospode, Jedini daješ da u sigurnosti boravim.

 

Psalam 5.

 

Načelniku pevačkom na nehilot, psalam Davidov.

(1) Reči moje čuj, Gospode, obrati pažnju na sozercanje moje. (2) Prihvati glas vapaja moga, Care moj i Bože moj, jer se Tebi molim. (3) Gospode, jutrom ranim usliši glas moj, jutrom sam pripravan pred Tobom i čekam. (4) Jer Ti nisi Bog koji želi bezakonje, neće se nastaniti kod Tebe lukavi. (5) Niti će se održati pred Tobom bezumnici. Omrznuo si sve koji čine bezakonje. (6) Pogubićeš sve koji govore laž, čoveka krvnika i lukavog gnuša se Gospod. (7) A ja po mnoštvu milosti Tvoje ući ću u Dom Tvoj, pokloniću se hramu Svetinje Tvoje u strahu Tvome. (8) Gospode, budući Pravedan, vodi me, radi onih koji me uhode. Upravi k Tebi put moj. (9) Jer nema u ustima njihovim iskrenosti, zloba je u njima, grlo im je grob otvoren, jezicima svojima komadaju istinu. (10) Presudi im, Bože, neka odstupe od zamisli svojih. Zbog mnoštva prestupa njihovih, odbaci ih, jer se pobuniše protiv Tebe, Gospode. (11) Veseliće se svi koji se uzdaju u Tebe, doveka će klicati od radosti što ih štitiš i uzneće se Tobom koji ljube Ime Tvoje. (12) Jer Ti blagosiljaš pravednika, Gospode, ograđuješ ga blagonaklonošću kao štitom.

 

Psalam 6.

 

(1) Načelniku pevačkom na neginot na šeminit (na instrumentu sa osam struna). Psalam Davidov.

(2) Gospode, nemoj me jarošću Svojom pogoditi niti me gnevom Svojim progoniti. (3) Pomiluj me, Gospode, jer sam oslabio veoma. Isceli me, Gospode, jer se unevoljiše kosti moje. (4) Sav sam u nevolji, a Ti, Gospode, do kada? (5) Povrati se, Gospode, izbavi me, spasi me radi milosti Svoje. (6) Jer nema ko da Te se seća među mrtvima. I u šeolu, ko će Te hvaliti? (7) Klonuo sam u uzdisanju svome, svaku noć natapam odar svoj, suzama svojim postelju svoju rastačem. (8) Usahnu od žalosti oko moje, ostario sam od toliko neprijatelja. (9) Odstupite od mene svi koji činite bezakonje, jer usliša Gospod glas plača mojega. (10) Usliša Gospod moljenje moje. Gospod molitvu moju primi. (11) Neka se postide i smute mnogo neprijatelji moji; povući će se i posramiti u trenutku.

SLAVA.

 

Psalam 7.

 

(1) Šigajon Davidov koji speva Gospodu u vezi sa Kušom sinom Jeminijinim.

(2) Gospode Bože moj, u Tebe se uzdam. Spasi me od svih koji me gone i izbavi me, (3) da me ne razderu na komade kao lav nemajući nikoga da (me) izbavi. (4) Gospode Bože moj, ako li ja učinih to, ako li je bezakonje u rukama mojim, (5) ako li zlo uzvratih saveznicima puštajući neprijatelja Tvog da pobegne, (6) onda neka me neprijatelj goni i dostigne i zgazi na zemlji život moj i neka slava moja u prahu počne. (7) Ustani, Gospode, u gnjevu Svome, uzdigni se naspram neprijatelja mojih, budi sa mnom, Ti koji sud vaspostavljaš. (8) I sabor naroda okružiće Te, stoluj nad njima na visini. (9) Gospod će suditi narodima. Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po nevinosti (bukvalno: celovitosti) mojoj. (10) Neka se okonča zloba grešnika i učvrsti pravednika, Bože, koji ispituješ srca i bubrege. (11) Zaštita je moja u Gospoda, koji spasava prave srcem. (12) Bog je sudija pravedniku. Bog, koji presuđuje svakodnevno. (13) Ako se ne obrati, nego mač svoj oštri, luk svoj zateže, pripravan je. (14) Onda sebi samom priprema oruđa smrti, strele svoje učini ubojitim. (15) Gle, izleže bezakonje, začinje bol, rodi laž. (16) Rupu iskopa i produbi i pade u jamu onaj koji je iskopa. (17) Povratiće se bol njegov na glavu njegovu, i na lobanju njegovu nasilje njegovo sići će. (18) A ja ću hvaliti Gospoda po pravdi Njegovoj i psalmopevaću Imenu Gospoda Svevišnjega.

 

Psalam 8.

 

(1) Načelniku pevačkom na gitit (nejasno značenje). Psalam Davidov.

(2) Gospode, Gospode naš, kako je divno ime Tvoje po svoj zemlji koje kazuje čast Tvoju više od nebesa (jevrejski tekst nejasan do kraja). (3) Iz usta dece i odojčadi ustanovio si silu zbog neprijatelja Tvojih, da umiriš neprijatelja i osvetnika. (4) Kad pogledam Tvoja nebesa, dela prstiju Tvojih, mesec i zvezde koje si ustanovio. (5) Šta je čovek da ga se sećaš? Ili biće ljudsko da se brineš o njemu? (6) Učinio si ga malo manjim od Boga, slavom i čašću venčao si ga. (7) I postavio si ga da upravlja nad delima ruku Tvojih, sve si stavio pod noge njegove. (8) Sve ovce i volove, kao i životinje divlje. (9) Ptice nebeske i ribe morske koje prohode staze morske. (10) Gospode, Bože naš, kako je divno ime Tvoje po svoj zemlji!

SLAVA I SADA ALILUJA.

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 2.

 

Psalam 9.

 

(U jevrejskom akrostihu)

(1) Načelniku pevačkom na mut laben (značenje nejasno). Psalam Davidov.

(2) Ispovedaću se Tebi, Gospode, svim srcem svojim. Kazivaću sve krasote Tvoje. (3) Uzveseliću se i likovaću u Tebi. Psalmopevaću Imenu Tvome, Svevišnji. (4) Neprijatelji moji u odstupanju spotaći će se i nestaće pred Tobom. (5) Jer si odbranio sud moj i predmet moj, zaseo si na tron, Ti Sudijo pravedni. (6) Zapretio si narodima, i utišao si zlikovce, imena njihova izbrisao si do veka i u vek vekova. (7) Neprijatelj je okončan, rastočen zauvek, gradove si sa zemljom sravnio; sa njima nestade i spomena na njih. (8) A Gospod stoluje večno, učvrstio je za sud presto Svoj. (9) I On će suditi vaseljeni pravdom, sudiće narodima pravednošću. (10) Neka bude Gospod utvrđenje za potlačenoga. Utvrđenje u vremena teška. (11) I neka se uzdaju u Tebe koji znaju Ime Tvoje, jer nisi ostavio one koje Te traže, Gospode. (12) Psalmopojte Gospodu, koji obitava na Sionu, objavljujte u narodima dela Njegova. (13) Jer On, koji traži ubicu, opomenu se, nije zaboravio vapaje sirotih. (14) Pomiluj me, Gospode; vidi nevolju moju od onih koji me mrze. Ti, koji me podižeš od vrata smrti. (15) Da bih objavljivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i da se obradujem zbog spasenja Tvoga. (16) Potonuše neznabošci u jamu koju načiniše; u zamci ovoj koju skriše, uhvati se noga njihova. (17) Obznani se Gospod, On presudi. U delima ruku svojih, koja je smišljao, uveza se grešnik. (18) Neka se povrate zlikovci u šeol, svi narodi koji zaboravljaju Boga. (19) Jer neće do kraja biti zaboravljen siromah, niti će nada ubogih propasti do veka. (20) Ustani, Gospode, neka se ne osili čovek, neka budu suđeni narodi pred Tobom. (21) Zastraši ih, Gospode, neka saznaju narodi da su smrtni.

 

Psalam 10.

 

(nastavak devetog)

(22/1) Zašto si, Gospode, odstupio daleko i skrivaš se u vreme nevolje? (23/2) U gordosti zlikovac žestoko progoni siromaha; neka se uhvate u spletkama koje smisliše. (24/3) Jer se hvali grešnik u željama duše svoje i želju gramzivog blagosilja, Gospoda prezire! (25/4) Zlikovac u gordosti, pun sebe, ne traži. Nema Boga u svim zamislima njegovim. (26/5) Čvrsti su putevi njegovi u svako doba. Gore visoko, sudovi Tvoji, daleko su od njega. Na sve protivnike svoje on pljuje. (27/6) Jer reče u srcu svome: ja sam nepokolebiv. Nikada me zlo neće snaći. (28/7) Njegova su usta puna prokletstva, obmane i laži. Pod jezikom njegovim (su) muka i bezakonje. (29/8) Pravi zasedu po selima, po skrivenim mestima, da ubije nevinog. Oči njegove siromaha vrebaju. (30/9) Postavlja zasedu u skrivenom mestu kao lav u logi svojoj. (31/10) Prikriva se da bi zgrabio siromaha, grabi siromaha uvlačeći ga u zamku svoju. Sav gotov baca se i pade, siromaha podavi težinom svojom. (32/11) Kaže u srcu svome: zaboravi Bog. Odvrati lice svoje da ne gleda do kraja! (33/12) Ustani, Gospode Bože moj, podigni ruku Svoju. Ne zaboravi uboge Svoje. (34/13) Zbog čega razgnevi bezbožnik Boga govoreći u srcu svome: neće me tražiti (Bog). (35/14) Vidiš muku i žalost si video, svima pružaš ruku Svoju, bednik se u Tebe uzda, siroti pomažeš. (36/15) Skrši mišicu bezbožnika i zlikovaca, i (onda) ako budeš tražio bezbožje zlikovaca, neće ga biti. (37/16) Gospod je car do veka i u vek vekova. Propašće neznabošci sa zemlje Njegove. (38/17) Želju siromaha uslišio si, Gospode. Učvrsti srce njihovo, prikloni uvo. Da presudiš siroti i poniženome, da se više ne tlači čovek na zemlji.

 

Psalam 11/10.

 

(1) Načelniku pevačkom, (psalam) Davidov.

(2) U Gospoda se uzdam, kako će te mi reći: poleti u gore svoje kao ptica. (3) Jer evo grešnici zategoše luk, učvrstiše strelu na žicu da ustrele u mraku prave srcem. (4) Jer kada su osnove srušene, šta može pravednik? (5) Gospod je u hramu svetome Svome. Gospod je na nebu postavio presto Svoj: oči Njegove posmatraju, pogledom procenjuje ljude. (6) Gospod ceni pravednika, a mrzi bezbožnika. I onoga koji ljubi nasilje mrzi. (7) Baciće na grešnike zamke, oganj i sumpor i vetar strašan, to je udeo čaše njihove. (8) Jer je pravedan Gospod, pravednost zavole, pravednik će gledati lice Njegovo.

SLAVA.

 

Psalam 12/11.

 

(1) Načelniku pevačkom na šeminit, psalam Davidov

(2) Spasi me, Gospode, jer nema verujućeg, jer iščeznu vernost među ljudima. (3) Sujetu govori svaki susedu svome, srce im je dvolično, beseda im je raskomadana. (4) Neka preseče Gospod sve usne prevrtljive, i jezik velerečivi. (5) One koji rekoše: jezikom našim pobedićemo, usne su naše sa nama, ko će nam biti gospodar? (6) Zbog stradanja siromaha i uzdaha potrebitih ustajem, govori Gospod. Staviću na mesto zaštićeno onoga na koga pljuju. (7) Reči su Gospodnje reči čiste, srebro razžeženo, očišćeno od zemlje, pretopljeno sedmostruko. (8) Ti, o Gospode, držiš reči Svoje i odbranićeš nas od roda ovoga zauvek. (9) Naokolo bezbožnici šetkaju i podlost se razrasta među ljudima.

 

Psalam 13/12.

 

Načelniku pevačkom psalam Davidov

(1) Dokle ćeš, o Gospode, zaboravljati me stalno? Dokle ćeš skrivati lice Svoje od mene? (2) Dokle će se brinuti duša moja? Bol je u srcu svaki dan. Dokad će ustajati neprijatelji moji na mene? (3) Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj. Obnovi bistrinu očiju mojih da ne zaspim na smrt. (4) Da ne reče neprijatelj moj: Pobedio sam ga! Oni koji me ugnjetavaju obradovaće se kad posrnem. (5) A ja se u vernost Tvoju uzdam. Obradovaće se srce moje spasenju Tvome. Pevaću Gospodu za uzdarje koje mi učini.

 

Ps. 14/13.

 

Načelniku pevačkom psalam Davidov

(1) Reče bezumnik u srcu svome „Nema Boga“. (JPS: Bog ne mari, up. 10:4) Pali su, oskrnavljena dela čine. Nema nikoga ko čini dobro. (2) Gospod s neba gleda na sinove ljudske, da vidi ima li razumnoga koji traži Boga. (3) Svi odstupiše, ujediniše se u nevaljalstvu; nema ga koji čini dobro, nema čak ni jednoga. (4) Zar ne shvataju ovi koji bezakonje čine, zar ne znaju da kao što jedući hleb, i ne prizivajući ime Božje, tako rastaču narod moj. (5) I gle, uzdrhtaše jer je Gospod među pravednima. (6) Savet siromaha posramiste, ali je Gospod utočište njegovo. (7) Ko će dati sa Siona spasenje Izraelu? Kada Gospod oslobodi ropstva narod Svoj. Uzveseliće se Jakov i obradovaće se Izrael.

SLAVA.

 

Psalam 15/14.

 

Psalam Davidov

(1) Gospode, ko će boraviti u šatoru Tvome? Ili ko će počivati na gori svetoj Tvojoj? (2) Koji hodi neporočno i čini pravdu, koji govori istinu u srcu svome. (3) Koji jezik ne raspojasa i ne nanosi bližnjemu svome ukora. (4) Prezren je pred njim lukavi, a one koji se boje Gospoda proslaviće. Koji se drži zakletve, pa iako ga pogađa, ne odriče je se. (3) Koji novac svoj ne dade na kamatu i mito ne uzima. Onaj koji ovo čini neće se pokolebati do veka.

 

Psalam 16/15.

 

Miktam (izraz nejasan) Davidov

(1) Sačuvaj me, Gospode, jer se u Tebe uzdam. (2) Govorim Gospodu: Gospod moj Ti jesi, Ti si moje jedino dobro. (3) U svetima i česnima na zemlji sve je zadovoljstvo moje. (4) Oni koji su pohitali za drugim (bogovima), umnožiće se žalosti njihove. Neću učestvovati u njihovim prinosima u krvi, niti ću podići ime njihovo na usne svoje. (5) Gospod je udeo nasleđa moga i čaše moje; Ti upravljaš životom mojim. (6) Divne oblasti su mi pripale, zaista je dobar posed moj. (7) Blagosiljam Gospoda, koji me savetuje, čak i noćima „savest“ (bukvalno: bubrezi) me opominje. (8) Gospod je preda mnom svagda. On je s desne strane meni i neću se pokolebati. (9) Toga radi razveseli se srce moje i obradova se duša moja, a i telo moje počinuće na sigurnom. (10) Jer nećeš ostaviti dušu moju u šeolu, niti ćeš ostaviti vernog Tvoga da gleda bezdan. (11) Naučićeš me putevima života. Prisustvo Tvoje je punoća radosti (moje), uvek su krasote u desnici Tvojoj.

 

Psalam 17/16.

 

Molitva Davidova

(1) Usliši, Gospode, ono što je pravo, čuj krik moj. Prigni uvo molitvi mojoj, koja nije sa usana lažljivih. (2) Neka prosuđivanje moje bude u prisustvu Tvome, neka oči Tvoje vide što je pravo. (3) Ispitao si srce moje, posetio si me noću; okušao si me u ognju i ne nađe se ništa. Zlosklonost moja neće preći preko usana. (4) U pogledu ponašanja ljudskog, saglasno zapovesti usana Tvojih, imao sam na umu sudbinu bezakonika. (5) Utvrdi stope moje na stazama Svojim, da se ne kolebaju koraci moji. (6) Ja Te prizivam jer ćeš me uslišiti, Bože; prikloni k meni uvo Svoje i čuj slovo moje. (7) Čudesno projavi vernost Svoju, Ti, koji spasavaš one koji se uzdaju u Tebe od protivećih se desnici Tvojoj. (8) Sačuvaj me, Gospode, kao jabučicu ćerku oka, u senci krila Tvojih sakrij me. (9) Daleko od zlikovaca koji su me razorili, od neprijatelja mojih koji su me okružili. (10) Masnoća njihova ih je zakrčila, usta njihova govore gordost. (11) Sada su na tragovima našim, njihove oči nas vide u zemlji zbijene. (12) Slični su lavu koji je gotov da razdere, kao lavić koji čeka u zasedi. (13) Ustani, Gospode, preduhitri ih i obori ih; izbavi me od zlikovaca mačem Svojim. (14) Neka ih ruka Tvoja, Gospode, progna iz roda ljudskog, iz roda ljudskog ovoga, udeo njihov u životu, a Tvoje blago skriveno, nahrani i neka se nasite (oni) i sinovi njihovi i neka ostave što im pretekne odojčadima svojim. (15) Posle, ja opravdan gledaću lice Tvoje; budan hranim se sozercavajući lice Tvoje.

SLAVA, I SADA: ALILUJA.

 

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 3.

 

Psalam 18/17.

 

(1) Načelniku. Sluge Božjeg Davida, koji uputi Gospodu reči pesme ove u dan kada ga Gospod spase od ruke svih neprijatelja njegovih i od ruke Saulove.

(2) I reče: ljubim te, Gospode, snago moja. (3) Gospod je stena moja i utvrđenje moje. I izbavitelj moj. Bog moj, kamen moj i utočište moje. Štit moj, moje nebo i snaga spasenja moga. (4) Sve hvale prinesoh Gospodu. (tekst nejasan) Prizvah Ga, od svih neprijatelja mojih spasi me. (5) Lanci smrtni opasaše me i potomci Velijalovi me zatekoše. (6) Užad šeola su me okružila, zamke smrti su preda mnom. (7) I kad se mučih, prizvah Gospoda, i Bogu svome zavapih. Usliša u hramu Svome glas moj i vapaj moj k Njemu dođe u uši Njegove. (8) I potrese se i zadrhta zemlja, i temelji gora se uzvrtiše i potresoše, kad se Gospod razgnevi. (9) Izlazi dim iz nozdrva Njegovih i oganj sažežući iz usta Njegovih. Glavnje ognjene izbijaju iz Njega. (10) I prikloni nebesa i siđe i debeo oblak beše pod nogama Njegovim. (11) I usede na heruvima i polete, polete na krilima vetra. (12) I postavi tamu za skrovište Svoje; oko Njega je šator Njegov, naoblačenost, tamni oblaci, nebesa. (13) Od sevanja pred Njim oblaci prođoše, grad i ugljevlje ognjeno. (14) I zagrme s neba Gospod, Svevišnji pusti glas Svoj, grad i ugljevlje ognjeno. (15) I posla strele i rastera ih i munje umnoži i obeshrabri ih. (16) I pokazaše se korita voda, i otkriše se temelji vaseljene, od pretnje Tvoje, Gospode, od duvanja vetra iz nosa Tvoga. (17) Priteče s visine i uze me, izvuče me iz voda mnogih. (18) Izbavi me od neprijatelja silnog. I od mrzitelja mojih, jer behu jači od mene. (19) Pretekoše me u dan zlostavljanja moga, ali Gospod bi potpora moja, (20) izvede me na slobodu, izbavi me jer me ljubi. (21) I nagradi me Gospod po pravdi mojoj, i po čistoti ruku mojih uzvrati mi. (22) Jer sačuvah puteve Gospodnje, i ne činih zla pred Bogom svojim. (23) Jer su svi sudovi Njegovi preda mnom, i zakone Njegove ne odbacih od sebe. (24) I bih neporočan prema Njemu, i čuvah se da ne bezakonujem. (25) I uzvrati mi Gospod po pravednosti mojoj, i po čistoći koju je video na rukama mojim. (26) Sa vernim si veran, sa neporočnim si neporočan. (27) Sa čistim ophodiš se čisto, sa razvratnim – suprotno. (28) Ti daješ pobedu narodu poniženom i oči uzdignute spuštaš. (29) Ti daješ da svetli svetiljka moja, Gospode Bože moj, prosvetli tamu moju. (30) Sa Tobom trčim preko prepreke, sa Bogom svojim preskačem zid. (31) Savršen je put Gospodnji, čista je reč Božja. On je zaštita svima koji traže utočište u Njemu. (32) Ko je Bog, ako ne Gospod? Ko je stena osim Boga našega? (33) To je Bog koji me opasuje snagom, i koji čini put moj neporočnim. (34) Koji čini noge moje kao noge srna, i daje da na visini stojim čvrsto. (35) Koji vežba ruke moje za boj, i čini da ruke moje lome strele bronzane. (36) Ti si mi dao štit zaštite Tvoje, desnica Tvoja održava me, staranje Tvoje čini me velikim. (37) Činiš stopala moja poda mnom sigurnim, da članci moji ne posrću. (bukvalno: da se ne pokliznu) (38) Progonim neprijatelje svoje i hvatam ih, ne povraćam se dok ih ne uništim. (39) Ranjavam ih i ne mogu se podići, padaju pod noge moje. (40) Ti me opasuješ snagom za boj, potčinjavaš mi sve koji ustaju protiv mene. (41) I dao si da mi neprijatelji vrat okrenu, ja uništavam one koji mrze mene. (42) Oni nariču, ali nema nikoga da ih izbavi, vape ka Gospodu, ali On im ne odgovara. (43) Meljem ih kao prašinu za vetar, kao blato sa ulica razlepljujem ih. (44) Ti me izbavi od pobune naroda, postavio si me glavom naroda. Narod nepoznat mi služi me. (45) Dok čuju, slušaju me, strani narod mi je potčinjen. (46) Obeshrabruju se stranci i drhteći izlaze iz utvrđenja svojih. (47) Živi Gospod, neka je blagoslovena Stena moja, neka se uznosi Bog pobede moje. (48) Bog koji učini osvete za mene, Bog koji mi potčini narode. (49) Koji me izbavi od neprijatelja mojih, od onih koji ustaše protiv mene. Koji me podiže i izbavi od čoveka nasilnika. (50) Toga radi, hvalim Te među narodima, Gospode, i imenu Tvome psalmopojem. (51) On daje velike pobede caru Svome, i veran je prema pomazaniku Svome, prema Davidu i dinastiji njegovoj večno.

SLAVA.

 

Psalam 19/18.

 

(1) Načelniku. Psalam Davidov

(2) Nebesa kazuju slavu Božju, delo ruku Njegovih projavljuje svod nebeski. (3) Dan danu govori besedu i noć noći je objavljuje na znanje. (4) Nema govora niti reči, njihov glas se ne čuje. (5) Njihova je veza preko cele zemlje, i do krajeva vaseljene jezik njihov. Tamo je postavio šator za sunce. (6) I on je kao ženik koji izlazi iz odaje svoje. Raduje se kao junak koji osvaja put svoj. (7) Od kraja nebesa je izlazak njegov, i dostizanje njegovo do krajeva njihovih. Ništa nije skriveno od toplote njegove. (8) Zakon je Gospodnji savršen, on povraća u život. Svedočanstvo Gospodnje je verno, umudruje proste. (9) Zapovesti su Gospodnje prave, raduju srce. Zapovest Gospodnja je čista, prosvetljuje oči. (10) Strah Gospodnji je jasan, ostaje u vek veka. Sudovi Gospodnji su istiniti, svi su pravedni. (11) Željeni većma od zlata, od mnogog skupocenog zlata. I slađi većma od meda i saća nakapanog. (12) Sluga Tvoj je obazriv prema njima. (13) Ko razmatra greške koje ne primetih, od skrivenih prestupa očisti me. (14) Uzdrži slugu Svoga od gordosti, da nemaju vlasti nada mnom, tada ću biti neporočan i čist od prestupa velikog. (13) I biće Ti ugodne reči usta mojih, i sozercanje srca moga pred Tobom. O, Gospode, steno moja i Iskupitelju moj.

 

Psalam 20/19.

 

(1) Načelniku, psalam Davidov.

(2) Uslišiće te Gospod u dan nevolje. Zaštitiće te ime Boga Jakovljevog. (3) Poslaće ti pomoć od svetinje, i od Siona podržaće te. (4) Neka se opomene svih žrtava tvojih, i svepaljenica tvoja neka mu bude prijemčiva. (5) Daće ti Gospod po srcu tvome i sve namere tvoje ispuniće. (6) Klicaćemo pobedi tvojoj i u ime Boga našega zastave ćemo razviti. Neka ispuni Gospod sve molbe tvoje. (7) Sada znam da Gospod spasava Pomazanika Svoga moćnom pobedom desnice Svoje. (8) Ovi (prizivaju) konje, oni (prizivaju) kola, a mi prizivamo ime Gospoda Boga našeg. (9) Oni se spletoše i padoše, a mi ustasmo i ispravismo se. (10) Gospode, daj pobedu! Odgovoriće nam Car u dan u koji Ga prizovemo.

 

Psalam 21/20.

 

(1) Načelniku pevačkom, psalam Davidov.

(2) Gospode, car se raduje sili Tvojoj, pobedi Tvojoj obradovaće se veoma. (3) Želju srca njegovog ispunio si mu, traženje usana njegovih nisi lišio. (4) Jer si ga predusreo blagoslovima dobra, stavio si na glavu njegovu krunu od čistog zlata. (5) Života je tražio u Tebe, i dao si mu dužinu dana bez kraja. (6) Velika je slava njegova pobedom Tvojom. Čast i slavu stavićeš na njega. (7) Jer ćeš mu dati blagoslov u vek veka, razveselićeš ga radošću prisustva Tvojega. (8) Jer se car uzda u Gospoda, i u milost Svevišnjeg neće se pokolebati. (9) Neka se nađe ruka Tvoja na svim neprijateljima Tvojim, desnica Tvoja neka dokuči sve koji Te mrze. (10) Činiš ih kao peć zažarenu u doba jarosti lica Tvoga, Gospod će ih u gnevu Njegovom progutati, i oganj će ih pojesti. (11) Rod njihov sa zemlje pogubićeš i seme njihovo između sinova čovečijih. (12) Jer pokrenuše zlo na Tebe. Smisliše lukavstvo, ali ne mogu ništa. (13) Padaju na leđa pri zategnutoj streli Tvojoj k licu njihovom. (14) Pridigni se, Gospode, u sili Svojoj, pevaćemo i psalmopojati moći Tvojoj.

SLAVA.

 

Psalam 22/21.

 

(1) Načelniku pevačkom, podoban: srna zore. (rađanje zore)

(2) Bože, Bože moj, zašto si me ostavio? Daleko si od spasenja moga, od reči krika moga. (3) Bože moj, vičem danju i ne čuješ, i noću i nema mi utehe. (4) Bože sveti, koji si ustoličen na hvalama Izraela. (5) U Tebe se uzdaše oci naši. Uzdaše se i izbavio si ih. (6) Tebi vapiše i biše zaštićeni, u Tebe se uzdaše i ne razočaraše se. (7) Ja sam crv, a ne čovek, ukoren od ljudi i prezren od naroda. (8) Svi koji me vide podsmejavaju mi se. Razvraćaju usta, klimaju glavom: (9) Okreni se Gospodu, neka te izbavi, neka ga spase, pošto u njemu blagovoli. (10) Jer si Ti koji si me podigao iz utrobe, i dao da se uzdam na grudi majke moje. (11) Na Tebe sam upućen od rođenja. Još iz utrobe majke moje Ti si Bog moj. (12) Ne udaljavaj se od mene, jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. (13) Opkoliše me volovi mnogi, bikovi bašanski okružiše me. (14) Iskeziše na me usta svoja, kao lav koji razdire i riče. (15) Kao voda razlih se, i rasuše se sve kosti moje. Posta srce moje kao vosak rastopljen u unutricama mojim. (16) Suši se kao opeka snaga moja, i jezik moj lepi se za nepce moje, u prah smrtni spustiše me. (17) Jer me okružiše psi, zbor zlikovaca okruži me. (tekst malo nejasan) Kao lavu drobe noge i ruke moje. 18. Brojim sve kosti svoje, a oni videći zagledahu me. (19) Razdeljuju odeću moju među sobom, i za haljinu moju bacaju kocku. (20) A ti Gospode, ne budi daleko, snago moja, pohitaj da mi pomogneš. (21) Izbavi od mača život moj, i od ruke pseće ličnost moju. (22) Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga izbavi me. (23) Kazivaću ime Tvoje braći mojoj, usred zajednice hvaliću Te. (24) Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga, svi naslednici Jakovljevi, slavite Ga, budite u strahu i trepetu od Njega, svi naslednici Izraela. (25) Jer ne ponizi niti prezre bedu ubogoga, niti sakri lica Svoga od njega, nego ga u vapaju njegovu usliši. (26) Tebi je pohvala moja, u zajednici velikoj, zavete svoje ispuniću pred onima koji Ga se boje. (27) Ješće ubogi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda oni koji Ga traže, živa će biti srca njihova u vek veka. (28) Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim sve porodice naroda. (29) Jer je Gospodnje carstvo i On će vladati narodima. (30) Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski, pred Njim će se pokloniti svi kojima se bliži smrt. (bukvalno: koji silaze u zemlju) On ih ne ostavlja u životu. (31) Naslednici će služiti Njemu, naraštaju će biti kazivano o Gospodu. (tekst 30-32 pomalo nejasan) (32) Doći će da objave pravdu Njegovu i da kažu narodu koji će se roditi šta učini Gospod.

 

Psalam 23/22.

 

Psalam Davidov.

(1) Gospod je pastir moj, ništa mi ne nedostaje. (2) Na pašama travnim me nastani, ka vodama tihim upravlja me. (3) Dušu moju povrati, vodi me ogradama pravde, radi imena Svoga. (4) Jer ako pođem u dolinu senke smrti, neću se bojati zla, jer si Ti sa mnom. (5) Štap Tvoj i palica Tvoja, oni me teše. Pripremaš preda mnom trpezu, nasuprot tlačitelja mojih. Namazao si uljem mnogim glavu moju, čaša se moja preliva. (6) Zasigurno će me dobrota i ljubav pratiti u sve dane života moga, obitavaću u domu Gospodnjem zadugo.

 

Psalam 24/23.

 

Psalam Davidov

(1) Gospodnja je zemlja i sve čime je ispunjena, vaseljena i svi koji žive u njoj. (2) On je nju na morima osnovao, i na rekama je učvrstio. (3) Ko će se popeti na goru Gospodnju, i ko će stati na mestu svetom Njegovom? (4) Nevin rukama i čist srcem. Koji nije usmerio dušu svoju taštini i koji se ne kune da bi obmanuo. (5) On će dobiti blagoslov od Gospoda, pravdu Boga spasenja svoga. (6) To je rod onih koji traže Gospoda, koji traže lice Tvoje: to je Jakov. (7) Kapije, podignite nadvratnike svoje, uzdignite se, otvori stari, da uđe Car slave. (8) Ko je taj Car slave? Gospod moćan i silan, Gospod silan u boju. (9) Podignite, kapije, nadvratnike svoje, proširite otvore stare da uđe Car slave. (10) Ko je taj Car slave? Gospod nad vojskama, On je car slave.

SLAVA, I SADA: ALILUJA.

 

[Бранко Авдагић]

KATIZMA 4.

 

Psalam 25/24.

 

Psalam Davidov. (u jevrejskom akrostihu)

(1) Tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju, (2) Bože moj, u Tebe se pouzdah, da se ne postidim. Da ne likuju neprijatelji moji. (3) Neka se ne razočaraju oni koji Te očekuju, a neka se postide oni koji vređaju ni zašto. (4) Puteve Svoje, Gospode, pokaži mi, i stazama Tvojim nauči me. (5) Uputi me istini Svojoj, i nauči me jer si Ti Bog spasenja moga, Tebe očekujem sve vreme. (6) Opomeni se milosrđa Svoga, Gospode, i vernosti Svoje koju si projavljivao oduvek. (7) Grehe mladosti moje i prestupe moje ne spomeni, u milosti Svojoj pomeni me Ti, radi dobrote Svoje, Gospode. (8) Dobar je i pravedan Gospod, zato će naučiti grešnike putu. (9) On će voditi krotke na sud, naučiće krotke putu Svome. (10) Svi su putevi Gospodnji milost i istina, onima koji čuvaju ukaze zaveta Njegova. (11) Radi imena Svoga, Gospode, očisti greh moj koji je velik. (12) Čoveku koji se boji Gospoda, pokazaće se koji put da izabere. (13) On noćeva u dobru, i porod će Njegov naslediti zemlju. (14) Gospod se poverava onima koji Ga se boje, zavet Svoj javlja im. (15) Oči su moje svagda usmerene ka Gospodu, jer On izbavlja od zamke noge moje. (16) Pogledaj na me i pomiluj me, jer sam sam i siromah. (17) Muke srca moga umnožiše se, od bola moga izbavi me. (18) Vidi sirotinju moju i trud moj, i skini sve grehe moje. (19) Vidi neprijatelje moje kako se umnožiše, i mržnjom nasilničkom omrznuše me. (20) Sačuvaj me i izbavi me, da se ne postidim jer se u Tebe pouzdah. (21) Neporočnost i pravednost me čuvaju, jer Tebe očekujem, Gospode. (22) Izbavi, Bože, Izrael od svih nevolja njegovih.

 

Psalam 26/25.

 

(Psalam) Davidov.

1. Sudi mi, Gospode, jer u neporočnosti svojoj hodih, u Gospoda se uzdam i neću posrnuti. (2) Ispitaj me, Gospode, i okušaj me, pretopi bubrege moje i srce moje. (3) Jer je milost Tvoja pred očima mojim, i idem u istini Tvojoj. (4) Ne sedoh sa smrtnicima sujetnim, i sa onima koji se pretvaraju ne idem. (5) Omrzoh sabranje lukavih, i sa zlikovcima ne sedim. (6) Perem ruke moje u znak nevinosti, da obiđem žrtvenik Tvoj, Gospode. (7) Učini da se čuje glas hvale, i da se kazuju sva čudesa Tvoja. (8) Gospode, zavoleh boravište doma Tvoga, i mesto počivanja slave Tvoje. (9) Ne pridruži bezbožnicima dušu moju, i ljudima krvnicima život moj. (10) Kojima su u rukama bezakonja, i desnica puna mita. (11) A ja u neporočnosti svojoj hodih, izbavi me i pomiluj me. (12) Noga moja stoji na ravnom, na skupovima blagosiljaću Te, Gospode.

 

Psalam 27/26.

 

(Psalam) Davidov.

(1) Gospod je svetlost moja i spasenje moje, koga ću se bojati? Gospod je sila života moga, koga ću se plašiti? (2) Kada se približuju na me zlotvori da pojedu telo moje, tlačitelji i neprijatelji moji spotiču se i padaju. (3) Ako se ušanči protiv mene tabor, neće se uplašiti srce moje; čak ako se pokrene i rat protiv mene, ja ću se osećati siguran. (4) Jedno tražim od Gospoda, i to samo želim: da živim u domu Gospodnjem u sve dane života svoga, da sozercavam krasotu Gospodnju, i da se staram o hramu svetom Njegovom. (5) Jer me sakri u senici Svojoj u dan zla, pokri me u skrovištu šatora Svoga, na stenu uzdiže me. (6) I sada, evo, uzdiže glavu moju na neprijatelje koji su me opkolili, prineću žrtvu u šatoru Njegovom uz klicanje; pevaću i psalmopojaću Gospodu. (7) Usliši, Gospode, glas moj kojim zovem, pomiluj me i usliši me. (8) Mislim na reči Tvoje: „Tražite lice Moje“, ja tražim lice Tvoje, Gospode. (9) Ne skrivaj lice Svoje od mene, ne odgurni u gnevu Svome slugu Svoga. Budi mi pomoćnik, ne ostavi me, i ne odbaci me, Bože spasenja moga. (10) Jer otac moj i mati moja ostaviše me, a Gospod me prihvati. (11) Nauči me, Gospode, putu Tvome, i vodi me po stazi poravnanoj. Radi onih koji motre na mene. (12) Ne predaj me prohtevima tlačitelja mojih, jer ustaše na me svedoci lažni, i oni koji dišu nasiljem. (13) Verujem da ću videti dobra Gospodnja u zemlji živih. (14) Nadaj se u Gospoda, neka se junači i snaži srce tvoje, očekuj Gospoda.

SLAVA.

 

Psalam 28/27.

 

(Psalam) Davidov.

(1) Tebe, Gospode, prizivam, steno moja, ne prećuti zov moj, jer ako ostaneš spokojan prema meni, biću kao oni koji su na samrti. (vidi 22/21:30) (2) Usliši glas moljenja moga kada Te prizivam. Kada uzdižem ruke svoje ka dubini hrama svetoga Tvoga. (3) Ne pribrajaj me rđavima, i sa delateljima bezakonja, sa onima koji ispovedaju mir prema bližnjima svojima, a zlo je u srcima njihovim. (4) Daj im po delima njihovim, i po zlobi poduhvata njihovih; po delima ruku njihovih podaj im, uzvrati im platu njihovu. (5) Jer ne drže do dela Gospodnjih. I do dela ruku Njegovih. Neka ih razori i ne obnovi ih. (6) Blagosloven je Gospod jer usliša glas moljenja moga. (7) Gospod je sila moja i štit moj; u Njega se pouzda srce moje i pomože mi, veseli se srce moje, pesmom svojom hvaliću Ga. (8) Gospod je snaga naroda Svoga, i utvrđenje za spasenje Pomazanika Njegova. (9) Spasi narod Svoj i blagoslovi nasleđe Svoje; budi im Pastir i podržavaj ih zauvek.

 

Psalam 29/28.

 

Psalam Davidov.

(1) Prinesite Gospodu, idolopoklonici, prinesite Gospodu slavu i moć. (2) Prinesite Gospodu slavu imena Njegova, poklonite se Gospodu u velelepnosti, u dostojanstvu svetosti. (3) Glas je Gospodnji nad vodama, Bog slave grmi, Gospod vlada nad vodama izobilnim. (4) Glas je Gospodnji moć, Glas je Gospodnji velelepnost. (5) Glas je Gospodnji koji krši kedre, lomi Gospod kedre livanske; 6. čini da zaskakuje Livan kao vo i Mirijon (Hermon) kao nosorog. (7) Glas Gospodnji preseca plamen ognja; (8) glas Gospodnji zadaje bol pustinji. Gospod zadaje bol pustinji i Kadešu. (9) Glas Gospodnji zadaje bol jelenima, ogoljuje dubrave, a u hramu Njegovom sve slovi „Slava.“ (10) Gospod caruje nad potopom, caruje Gospod, Car večni. (11) Gospod će dati narodu Svome snagu, Gospod će blagosloviti narod Svoj svakim dobrom.

 

Psalam 30/29.

 

(1) Psalam Davidov, pesma obnovljenja Doma (Hrama).

(2) Uznosim Te, Gospode, jer si me izbavio. I nisi dopustio da se raduju nada mnom neprijatelji moji. (3) Gospode Bože moj, zavapih Tebi i iscelio si me. (4) Gospode, izveo si me iz šeola, sačuvao si me, da ne padnem u jamu. (5) Psalmopojte Gospodu, prepodobni Njegovi, dajte hvalu spomenu svetinje Njegove. (6) Jer je srdžba Njegova za trenutak, a naklonost Njegova ceo život. Uveče će se nastaniti plač, a ujutro klicanje od radosti. (7) Ja rekoh u izobilju mome; neću se pokolebati do veka. (8) Gospode, u naklonosti Tvojoj, snaga je moja kao planina, a kada okreneš lice Svoje, ja se prepadnem. (9) Tebe prizivam, Gospode, Tebe molim, Bože. (10) Kakva je dobit u smrti mojoj? U silasku mome u jamu? Eda li će Te prah hvaliti, ili će objavljivati vernost Tvoju? (11) Čuj, Gospode, i pomiluj me. Budi mi pomoćnik, Bože. (12) Obratio si plač moj u igru, razvezao si vreću moju, i opasao me veseljem. (13) Da bih celim bićem psalmopojao Tebi, da ne ućutim, Gospode Bože moj, u sve vekove hvaliću Te.

SLAVA.

 

Psalam 31/30.

 

(1) Načelniku, psalam Davidov.

(2) U Tebe se, Gospode, pouzdah da se ne postidim nikada. Pravdom Svojom izbavi me. (3) Prikloni mi uho Tvoje, pohitaj da me izbaviš. Budi mi stena utvrđenja, dvorac čvrst za spasenje moje. (4) Jer si stena moja, utvrđenje moje Ti si i radi imena Tvoga, uputićeš me, i vodićeš me. (3) Izbavljaš me od mreže ove koju mi prikriše, jer si Ti snaga moja. (6) U ruku Tvoju predajem dah svoj; otkupio si me, Gospode, Istiniti Bože. (7) Mrzim one koji se drže sujetnih ništavila, ja se uzdam u Gospoda. (8) Radovaću se i veseliću se zbog vernosti Tvoje. Jer si pogledao na bedu moju. I poznao nevolju moju. (9) Nisi me predao u ruke neprijatelja, postavio si na širinu nogu moju. (10) Pomiluj me, Gospode, u muci sam. Bol obuze oko moje, dušu moju i utrobu moju. (11) Završava se u žalosti život moj, i godine moje u uzdasima; zbog prestupa mojih, pada snaga moja. Kosti se moje razlažu. (12) Svim neprijateljima svojim bih poruga, naročito susedima svojim, i strah poznanicima svojim; koji me videše napolju beže od mene. (13) Zaboravljen bih, kao mrtav od srca, bejah kao alatka koja propada. (14) Jer slušah klevetu od mnogih, zastrašujuće beše okolo. Kada se savetovahu zajedno protiv mene, dogovaraše se da uzmu život moj. (15) Ja se u Tebe, Gospode, uzdam; rekoh: Ti si Bog moj. (16) Vreme je moje u ruci Tvojoj. Izbavi me iz ruke neprijatelja mojih, i od onih koji me gone. (179 Učini da se zasija svetlost lica Tvoga na sluzi Tvome, budući veran, spasi me. (18) Gospode, da se ne postidim jer Tebe prizivam, neka se posrame zlikovci i neka zamuče šeolovskim ćutanjem. (19) Nek zaneme usne lažljive, koje govore protiv pravednika teške stvari. U oholosti i sa prezirom. (20) Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju čuvaš za one koji Te se boje. Koju činiš onima kojima si utočište pred svima. (21) Sakrićeš ih u skrovištu prisustva Svoga, od intriga ljudskih. Skrivaš ih pod šator od jezika svadljivih. (22) Blagosloven je Gospod jer mi je zadivljujuće veran, istinsko utvrđenje. (23) A ja rekoh u zbunjenosti svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih. Ali Ti si čuo glas moljenja moga, kada sam Ti vapio. (24) Ljubite Gospoda, svi verni Njegovi, jer Gospod čuva verne i uzvraća obilno onima gordeljivima. (25) Budite jaki i hrabri svi koji se uzdate u Gospoda.

 

Psalam 32/31.

 

(1) Psalam Davidov – maskil (koji čini, daje da se shvati)

O blaženstava onoga kome su oprošteni prestupi i gresi pokriveni. (2) O blagoslova čoveka kome Gospod ne uračuna bezakonje i koji nije nadmena duha. (3) Dok ćutah, rastakaše se kosti moje od (ranije) vike po ceo dan. (4)Jer danju i noću teška beše ruka Tvoja na meni, prevrati se svežina moja u sušu letnju. (5) Greh svoj priznadoh pred Tobom, i prestup svoj ne sakrih. Rekoh: ispovediću prestupe svoje Gospodu, i Ti si skinuo prestup greha moga. (6) Zato će se pomoliti Tebi svaki verni u pravo vreme nalazeći Te. Čak ni potop voda mnogih neće ga dostići. (7) Ti si mi pribežište, od muke čuvaš me, opkoli me radosnim klicanjem: Izbavljenje! (8) Urazumiću te i uputiti te na put ovaj, kojim ćeš poći, daću ti savet i bdeću nad tobom. (9) Ne budite kao konj i mula koji ne shvataju, uzdom i žvalama zauzdaćeš vilice njegove, da ti se ne približe. (10) Mnogi su bolovi grešniku, a onog koji se uzda u Gospoda okružiće vernost. (11) Veselite se u Gospodu i radujte se, pravedni, kličite od radosti, svi pravi srcem.

SLAVA, I SADA: ALILUJA.

 

[kopitar]

Nekako me ovaj psaltir ne nadahnjuje.

[Бранко Авдагић]

пре 47 минута, kopitar рече

Nekako me ovaj psaltir ne nadahnjuje.

Све наше преводе Светог писма треба ставити на интернет. Још нема Старог завета од Лује Бакотића и комплетног "Савременог српског превода" (сем као андроид апликације, ССП не бркати са "Новим савременим преводом" од Мирољуба Петровића). Гледаћу да искенирам Бакотићев превод Старог завета. Колико који превод "надахњује" (привлачи благодат читањем и певањем) зависи од два чиниоца: блискости оригиналу (а) или црквеном благослову (б). Нпр. Даничићев превод Псалтира не привлачи благодат тако јако и брзо попут превода епископа Атанасија или нешто слободнијег превода професора Чарнића. Атанасијев привлачи јаче од Чарнићевог јер је ближи грчком Псалтиру која опет има древни црквени благослов као и црквенословенски Псалтир. Руски и бугарски званични црквени преводи привлаче благодат брзо и јако исто као и грчки и црквенословенски Псалтир. Имају црквени благослов. Даничићев превод нема црквени благослов. То се осети нарочито после читања 91/90. псалма из Даничићевог превода и истог из неког од превода са црквеним благословом. Овај превод - Самарџићев - није нешто леп, Даничићев је лепши, али има своју вредност указану у предговору. Бирвишев препев Псалтира: https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_cXdCdVRHbjBHNEE/view?usp=sharing уопште не привлачи благодат при читању изузев у оним деловима који су блиски оригиналу. Леп али безблагодатан. Нема црквеног благослова! Даничићевом преводу, бар Псалтиру, због раширености би требало дати званични црквени благослов (светог синода).

[kopitar]

Psaltir koji se primjenjuje na Rimokatoličkoj liturgiji me nadahnjuje a slušao sam i vaše pojanje psalama i isto vrijedi.

[Бранко Авдагић]

пре 17 минута, kopitar рече

Psaltir koji se primjenjuje na Rimokatoličkoj liturgiji me nadahnjuje a slušao sam i vaše pojanje psalama i isto vrijedi.

Mene slabo šta nadahnjuje na rimokatoličkoj liturgiji a naročito sveto pričešće. Pričestih se tako u odsustvu pravoslavnog hrama i sveštenstva, ne tako davno, u rimokatoličkom hramu i isto kao sa Birviševim prevodom Psaltira - ništa! Nisam osetio ni mir ni radost. Žalosno, šta drugo reći. Tamo nema evharistije, isto kao i kod anglikanaca, baptista...

[Бранко Авдагић]

Jednom sam dobio blagoslov od starokatoličkog episkopa i nisam osetio ništa. A blagoslov pravoslavnog sveštenika se itekako oseti. Dođu mir, radost i polet. Jednom sam se ispovedio kod rimokatoličkog sveštenika franciskanca i ništa! Odem kod makedonskog sveštenika (MPC OA u raskolu) i osetim isto delovanje blagodati posle kao i kod sveštenika kanonske jurisdikcije. Rimokatolička crkva = nula, ispod pravoslavnih raskolnika.

[kopitar]

пре 4 минута, Бранко Авдагић рече

Mene slabo šta nadahnjuje na rimokatoličkoj liturgiji a naročito sveto pričešće. Pričestih se tako u odsustvu pravoslavnog hrama i sveštenstva, ne tako davno, u rimokatoličkom hramu i isto kao sa Birviševim prevodom Psaltira - ništa! Nisam osetio ni mir ni radost. Žalosno, šta drugo reći. Tamo nema evharistije, isto kao i kod anglikanaca, baptista...

Možda je više riječ o navici , recimo da si se pričestio kod Grkokatolika vjerojatno nebi vidio razliku.

[Бранко Авдагић]

пре 8 минута, kopitar рече

Možda je više riječ o navici , recimo da si se pričestio kod Grkokatolika vjerojatno nebi vidio razliku.

Kamo sreće da je tako, ali nije. Imam kod kuće osveštanu vodu od pravoslavnog sveštenika već 7 godina! A kod rimokatolika sole, probao sam kad sam bio u Međugorju. Volim ispitati lično. Skrenuli smo na drugu temu! Ovo je Sveto pismo. Ispituj sve kroz molitvu i sticanje blagodati. Svaki dan kad pročitam simbol vere i izgovorim na kraju: da ispovedam veru svakog episkopstva pravoslavnih koje pravo upravlja rečju Božje istine. Probaj ispovediti veru Pravoslavne crkve simbol tj. credo bez filoque i navedeni dodatak na taj način, pa možda osetiš prilikom molitve ili čitanja Svetog pisma delovanje blagodati.

[kopitar]

пре 8 минута, Бранко Авдагић рече

Kamo sreće da je tako, ali nije. Imam kod kuće osveštanu vodu od pravoslavnog sveštenika već 7 godina! A kod rimokatolika sole, probao sam kad sam bio u Međugorju. Volim ispitati lično. Skrenuli smo na drugu temu! Ovo je Sveto pismo. Ispituj sve kroz molitvu i sticanje blagodati. Svaki dan kad pročitam simbol vere i izgovorim na kraju: da ispovedam veru svakog episkopstva pravoslavnih koje pravo upravlja rečju Božje istine. Probaj ispovediti veru Pravoslavne crkve simbol tj. credo bez filoque i navedeni dodatak na taj način, pa možda osetiš prilikom molitve ili čitanja Svetog pisma delovanje blagodati.

To su više stvari individue prirode , bitno je samo da si u Kristu.

[kopitar]

пре 16 минута, Бранко Авдагић рече

Jednom sam dobio blagoslov od starokatoličkog episkopa i nisam osetio ništa. A blagoslov pravoslavnog sveštenika se itekako oseti. Dođu mir, radost i polet. Jednom sam se ispovedio kod rimokatoličkog sveštenika franciskanca i ništa! Odem kod makedonskog sveštenika (MPC OA u raskolu) i osetim isto delovanje blagodati posle kao i kod sveštenika kanonske jurisdikcije. Rimokatolička crkva = nula, ispod pravoslavnih raskolnika.

Nemoj se toliko uzdati u ljude , samo je jedno bitno Isus Krist.