Пет чињеница о православљу у Јапану

[Милан Ракић]

Како се Јапан упознао са руском књижевношћу, чиме се бавила православна црква у Јапану у време Руско-јапанског рата и како је свети Николај Токијски успео да доведе до савршенства свој јапански, читајте у нашем тексту.

У Токију је у оквиру фестивала „Руске сезоне“, а поводом 220. годишњице од рођења светог Инокентија, духовника архиепископа Николаја Јапанског (Касаткина) одржана конференција посвећена раду руских православних мисионара у Јапану, на Камчатки, Аљаски и Алеутским острвима. Приказан је и филм Православље у Јапану, а Russia Beyond вас упознаје са пет занимљивих чињеница о ширењу православља у Јапану и мисионарству светог Николаја.

Први Јапанац који је примио православље хтео да убије светог Николаја

Ронин Савабе Такума често је долазио у руски конзулат у Хокадатеу где је посинка руског конзула Владимира подучавао древној јапанској вештини мачевања. Остало је забележено да је једног дана 1865. Године са сабљом у руци пришао Николају. Пошто је био шинтоистички свештеник и самурај намеравао је да убије Ивана Дмитријевича Касаткина јер га је држао за непријатеља јапанског народа. Међутим, када се са њим боље упознао и сазнао нешто више о хришћанској вери предомислио се и одлучио да пређе у православље, а на крштењу је добио име Павел. Касније је постао најближи саборац и ученик Николајев. Био је од самог почетка укључен у стварање православне цркве у Сендаију и помогао отварање православне парохије у Токију.

Ронин Савабе Такума, Wikipedia

Свети Николај у Јапан стигао када је хришћанство било забрањено

Јеромонах Николај стигао је у Јапан 1861. године, седам година пре Револуције Мејџи. У то време у Јапану је још увек на снази био закон из 1614. године који је забрањивао проповедање хришћанства, а све књиге и прикази хришћанског садржаја били су уништавани.

Како Николај није знао јапански језик скоро да није излазио из руског конзулата, а проповеди је држао само малобројним поданицима Руске империје. 14 сати дневно пуних осам година посветио је учењу јапанског језика и упознавању са том културом. Предаваче који нису могли да издрже тако убитачан темпо рада морао је често да мења.  На крају је јапански тако добро научио да је сатима могао да говори у континуитету, као и да чита историјске документе у оригиналу.

Николај Јапански Wikipedia

Са православним свештеником у Јапан је стигла и руска књижевност

1879. године при Сабору Васкрсења Христовог у Токију отворена је православна духовна семинарија, међу чијим је ученицима било много потоњих писаца и преводилаца. Кратки роман „Капетанова кћи“ Александра Пушкина, прва је руска књига преведена 1883. године на јапански, а њен преводилац био је свршени студент семинарије Такасу Џисуке.

Међу знаменитим студентима семинарије били су Нобори Сјому, који је преводио Горког, Чехова, Куприна, Достојевског, Андрејева, као и Кониси Масутаро који је Јапанце упознао са стваралаштвом Лава Толстоја.

Храм Николај-до био је највиша зграда у Токију

Дуго је Храм Христовог васкрсења у Токију познат и као Николај-до био највиша зграда у јапанској престоници. Висина куполе са крстом била је 35 метара, а звоника 40. Иако озбиљно оштећена у земљотресу 1923. Године црква је потом обновљена. У Другом светском рату њена фасада била је обојена у црно како би била заштићена од бомбардовања.

Храм Христовог васкрсења у Токију,Wikipedia

За време Руско-јапанског рата Николај је остао у Јапану

Не осврћући се на упорне савете да се врати у Русију Николај је током 1904. и 1905. остао у Јапану. По речима руководиоца Одељења за спољне црквене везе Московског патријархата митрополита Волоколамског Илариона Николај је био једини Рус који је одлучио да не напусти Јапан и остане са паством. А својим свештеницима дозволио је да се моле за победу јапанског оружја, иако он сам у тим молитвама није учествовао. Када су се у Јапану појавили руски ратни заробљеници, бригу о њима преузела је јапанска православна црква. Јапански хришћани основали су „Православно удружење за пружање духовне утехе ратним заробљеницима“, а семинарија у Токију издала десетине хиљада руско-јапанских приручника за конверзацију.

Хришћански верници у данашњем Јапану чине нешто више од једног процента укупног становништва (до 1,5 милиона људи), док на православце отпада 0,03 одсто или 36 хиљада. Како теолози тврде њихов број је далеко већи јер се многи не изјашњавају јавно о својој вери.  У овом тренутку у Јапану делују три епархије и 150 православних парохија. Сви православни свештеници су јапанског порекла са образовањем стеченим у православној духовној семинарији у Токију. Богослужење се врши на јапанском. 

[Natasa.]

Zanimljivo. Moj utisak je da su generalno operisani od bilo kakvog osećaja za duhovnost i religiju. To me iskreno jako začudilo jer su dalekoistočna, stara civilizacija.

[Аристарх]

пре 1 минут, Natasa. рече

Zanimljivo. Moj utisak je da su generalno operisani od bilo kakvog osećaja za duhovnost i religiju. To me iskreno jako začudilo jer su dalekoistočna, stara civilizacija.

Они су увек били посебна врста будизма, са више осећаја за природу него за људе. Притом живе на вулканска острва где их тресу земљотреси сваки дан. Тако да ваш утисак није чудан

[Natasa.]

пре 1 минут, Mиљан Л. рече

Они су увек били посебна врста будизма, са више осећаја за природу него за људе. Притом живе на вулканска острва где их тресу земљотреси сваки дан. Тако да ваш утисак није чудан

Možda bilo nekad što se tiče budizma i osećaja za prirodu. Nema tu ni budizma ni šintoizma, uglavnom samo posao i tehnologija. 

[александар живаљев]

пре 57 минута, Natasa. рече

Možda bilo nekad što se tiče budizma i osećaja za prirodu. Nema tu ni budizma ni šintoizma, uglavnom samo posao i tehnologija. 

Имао сам прилике да се мало дружим са Јапанцем који је радио докторат из историје средњег вијека у Срба. Он је говорио да су савремени Јапанци арелигиозни, потпуно индиферентни према вјери, осим у неким фолклорним обичајима, и то је приписивао утицају америчке окупације, прво војне, па културне. Но, тај процес, да је религиозни живот изгубљен у току само једне генерације, десио се и у Британији, тако да мислим да си у праву када кажеш "посао и технологија".

[Natasa.]

пре 3 минута, александар живаљев рече

Он је говорио да су савремени Јапанци арелигиозни, потпуно индиферентни према вјери, осим у неким фолклорним обичајима,

Ovo je tačno, apsolutno ih ne interesuje duhovnost ni religija. Ne bih rekla da je to uticaj američke kulture, pa prvo Amerikanci nisu indiferentni prema veri. Prosto imaju kulturu vrednog rada dovedenog do ekstrema, da su se valjda negde izgubili. Deluje mi čak i malo zastrašujuće kad vidim da čitavo društvo nema nikakvu potrebu za Bogom, kao roboti. Pitam se kako to uopšte može da se desi .

[Аристарх]

пре 3 минута, александар живаљев рече

и то је приписивао утицају америчке окупације, прво војне, па културне.

Са правом је тако, јер је у шинто религији Цар божанство. Након капитулације јапана, Цар је морао да одбаци божанску природу. 

[Аристарх]

пре 2 минута, Natasa. рече

Ovo je tačno, apsolutno ih ne interesuje duhovnost ni religija. Ne bih rekla da je to uticaj američke kulture, pa prvo Amerikanci nisu indiferentni prema veri. Prosto imaju kulturu vrednog rada dovedenog do ekstrema, da su se valjda negde izgubili. Deluje mi čak i malo zastrašujuće kad vidim da čitavo društvo nema nikakvu potrebu za Bogom, kao roboti. Pitam se kako to uopšte može da se desi .

Арелигиозни а нису комунисти, традиционална религија им је уништена уколико им се не појави нови Бог који ће успоставит своју династију. 

Притом су међу првим економијама у свету а живе како кажеш као роботи. 

[Natasa.]

пре 12 минута, Mиљан Л. рече

Након капитулације јапана, Цар је морао да одбаци божанску природу. 

Nije Japan amerikanizovan da ne znaju za svoju istoriju. Jednostavno se desio tehnološki procvat gde nema božanstva, bar ne u obliku cara.

[Agaton Vuzman]

Причу коју ја знам јесте да је самурај отишао да у ибије Николаја због ширења стране филозофије и религије. Када се то догодило овај му је рекао зашто хоћеш да ме убијеш када ме ниси ни саслушао шта желим да кажем. Самурај му је тада одговорио да ће га прво саслушати па онда убити. Ипак, догодило се да је након неколико сати разговора од тога одустао и да се још заинтересовао и примио православље. Још неколико самураја се крстило, а занимљива ствар је да је садашњи архиепископ потомак једног од тих самураја.

Пре две године имао сам прилику да обиђем скоро читав Јапан. Био сам за Васкрс на литургији у Токију. Служба је била на јапанском. Имају чак и хор. Архиепископу сам лично предао икону Светог Саве, а у цркви сам затекао икону Светог Аве Јустина са кандилом испред. Мислим да сам окачио и слике на теми Живот форумаша у разним земљама. 

Иначе, тачно је да Јапанци немају изричит осећај за религију. Међутим, парадоксално је да имају на хиљаде храмова широм Јапана. Веома старих, раскошној, одлично очуваних и пуни посетилаца. Народ некако по инерцији обилази та места. Одраде неки чин при улазу, поклоне се, зазвоне звонцем, упале тамјан или тако нешто и наставе даље. 

[Danini Ni]

[Ђорђе Радиновић]

Ја сам кратко време студирао право у Токију и био сам смештен у насељу Асак'са у којем се налази и један од најстаријих шинто храмова Сенсођи. Током мог боравка тамо сам закључио да су веома религиозни, љубазни и искрено пожртвовани. Но, свакако је Јапан велика земља са пуно становника и свако са собом носи другачији утисак. Иако се не декларишу као хришћани, понашање према другим особама им је у складу са нашим учењем.