Операција промене пола - проблематика, узроци и последице

[Поуке.орг - инфо]

Друштвени и црквени делатници, представници интелигенције и побожни Грци су изразили негодовање због новог закона „о слободној промени пола“ који је грчки парламент усвојио у првој редакцији. Изгласан је закон по којем сваки човек, напунивши петнаест година, може да поднесе писани захтев и да промени пол. О овој специфичној теми говорио је протонамесник Милорад Мировић, главни и одговорни уредник радија Беседе.

 

 

Извор: Радио Беседа

[timjančica]

Оно што је свакако упечатљиво у овом тексту је легализовање законске границе од 15 година. Дакле доба још увијек у неком смислу дјетета.. 

Непотребно је да говорим о томе колико је промјена спола суштински непотребна и ишчашена у хришћанском смислу и скрнављење тијела као Храма Духа Светога. 

Господ нам говори: "Све ми је слободно, али није све на корист, све ми је слободно али нећу да шта овлада мноме." Кор. (6, 12).

Непотребно је да говорим о томе колико је неко са 15 година спреман на заиста зрелу и чврсту одлуку, због које већ идуће седмице или идућег мјесеца неће горко зажалити.

И свима нама јасно како ће ово да утиче у односу на бијелу кугу.

Речено нам је: "Ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истрјебите". Гал. (5, 15).

Сви ти уврнути закони који чекају да буду прогурани, нови грађански законик, усмјерени су против породице као језгра друштва и не пропуштају да се на овај или онај начин косну дјеце. 

Као примјер, од 1985 - до 2002 године, у Холандију је била на снази граница педофилих контаката од 12 година. 

Када се сагледа помјерање граница, оно је данас на свим нивоима, па тако када се данас спомене "ниво образовања", у законодавном смислу, то значи од 5 година, предшколски узраст, у који се знамо покушава увести сексуално образовање у нашим вртићима.

Осим што је очигледно да је такво помјерање граница година непримјерено, неутемељено и неуставно у односу на права дјетета и језиво, поставља се заправо сасвим логично питање, због чега се све то ради дјеци било у раном или касном адолесцентом добу? 

Особа која промјени пол, након неке почетне "опијене" фазе, долази до реалности, а то је да су њено функционисање у друштву и социјални статус гурнути на друштвени руб, могућност запошљавња тежа и плаћеност слабија (ово се нарочито односи на мушкарце који промјене спол).

Промјена спола чини особу мање више неспособном за нормално функционалисање у свим доменима укључујући домен нормалне сексуалности.

За сада су већински мушкарци ти који мијењају пол, и с обзиром на њихов нови социјални статус и друге псхихолошко - сексуалне орјентације, велики дио њих одаје се проституцији и девијантним облицима сексуалности. Знам за случај  понашања психотерапеута на западу којем су обраћао један несрећни одрасли тражећи још неки савјет, или разговор, а долазећи сам из миљеа секте (веома чести случајеви су да управо људи који јесу у некој секти долазе на овакве операције).

Психотерапет је видећи да се заиста ради о тешком поремећају, једноставно савјетовао овога како се после операције понашати, облачити..

Зато сматрам да ни у ком случају не би требало овако нешто, у било каквом облику подржати, као што је и речено у Јеванђељу: " Јер сте ви браћо на слободу позвани, само да ваша слобода не буде на жељу тјелесну, него из љубави служите једни другима." Гал. (5, 13).