Лик свештеника Николе Које у серији "Козје уши" - нешто стварно ново

[александар живаљев]

Највише што смо били навикли да гледамо на нашој телевизију, када су свештенички ликови у питању, били су "Поп Ћира и поп Спира". У кинематографији, Живко Николић у тада потпуно атеизованој Црној Гори, обавезно је приказивао цркве, па и зачудне калуђере, попут "чудотворца Макарија" (Бата Живојиновић) у "Чуду невиђеном".

Радош Бајић је у "Селу гори..." дао сладуњаво-идеализовани сеоског свештеника...старог, и које како, младог отужно...

У вечерашњој првој епизоди серије "Козје уши" сценаристкиње и продуценткиње храбре Владиславе Војновић која описује реалну банатску Белу Цркву и лик, по мени архетипски лик неких наших бака, Стојанке (тумачи изванредна Горица Поповић), Никола Која игра једну, за нашу телевизију, нову врсту свештеника, предузимљивог, али реалног у процењивању својих могућности, и што је интересантно спремног да учи од парохијана и да размишља о њиховим ставовима.

Мени је посебно био интересантан монолог у коме говори како се замислио над Стојанкиним ставом да верује у "онога Горе", али не верује у "вас доле". На то јој је он одговорио, оно што често понављамо и ми на Форуму, "сви су људи грешни, не осуђујмо грешнике него грех". Баба Стојанка му је рекла "ви сте као адвокати, браните човека, а судите делу, а нема дела без човека".

Наш попа Која се добрано замислио над њеним речима. Видећемо како ће у наредним епизодама да реагује.

[Sanja Т.]

Реприза у 4 ујутру, хм, ал им је фора  

Где могу да погледам прву епизоду?

[александар живаљев]

пре 2 минута, Сања Т. рече

Где могу да погледам прву епизоду?

Претпостављам, следеће суботе око 4 поподне.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 10 часа, александар живаљев рече

"ви сте као адвокати, браните човека, а судите делу, а нема дела без човека".

Наш попа Која се добрано замислио над њеним речима. Видећемо како ће у наредним епизодама да реагује.

Mogli bi dok gledamo seriju deo po deo, da komentarišemo i za nas zanimljive delove u seriji. Ovo bi bio jedan zanimljiv deo.

Ove reči koje su zamislile sveštenika a i svakog od nas Hrišćana koji stoji na rečima da osudjujemo greh a ne i samog čoveka je čista ontologija.

Izvor bića jeste taj da je biće duboko vezano za stvoritelja, jer je stvoritelj Ljubavlju svojom svetom odlučio da sa bićem živi večno u slobodi i pristanku samoga bića.

Ta sloboda ima i uključuje bića koji ne žele da žive večno u dubokoj vezi sa stvoriteljem i to je legitimno, ono što jeste podjednako teško jeste i ta duboka veza sa stvoriteljem koju mi svedočimo.

To je neka vrsta borbe za svaku dušu pojedinačno u Tvorevini Boga živoga. Zašto ta borba ne sme biti teška? Zato što je ponavljam lako biti i van večne zajednice kako i unutar večne zajednice jer ju je Bog takvu u početku stvorio. Mi ne treba da pretimo, nego da svedočimo ljubav stvorenja koja je u nama a ide ka Ocu svih nas.

Vrlo je verovatno da je svemogući Bog stvorio stvorenja da budu smrtna i van večne zajednice sa Bogom, da se malo rode igraju luduju, čine šta im se čini i da na kraju umru i pokopa ih crna zemlja.

Ali srećom kod našeg Boga nije tako, On je stvorio čoveka da se rodi, da se igra i da greši ako želi te da se požali Ocu za greške i da Ga opet Otac podseti na tu ljubav koja mu je prvo data koja mu je u genima koja jeste zapisana u svakoj savesti čoveka (bića) a to je da ju je Bog stvorio da uživa večno u neprevazidjenoj zajednici večnosti sa Bogom, tj. da večno živi slobodno kako je i stvoreno.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@александар живаљев Šta ti veliš o mojoj "teologiji"?

[александар живаљев]

Врло ми је блиска.

[Sanja Т.]

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mogli bi dok gledamo seriju deo po deo, da komentarišemo i za nas zanimljive delove u seriji.

Добра идеја. 

Такође ми је привукла пажњу  " бабина мудрост ".

Не могу да се не сложим са њом. Ипак ако имамо са собом увек ово од ВСБ : да сведочимо љубав. Без обзира на околности. Изводљиво је, није лако, али је могуће. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Сања Т. Da, vrlo lako može da se desi da nećemo ni znati (kao adam i eva) a već se možemo naći na drugoj strani.

To nam svedoči sam Bog jer je postradao za sve nas a ne samo za neku od tih strana. Hristos na Krstu krvav i u mukama svedoči ovaj moj Put, govoreći o grehu loše (ubistvu Boga) a milujući Njegove krvne neprijatelje sa molbom Ocu: Oprosti im Bože ne znaju šta čine.

Ovo je vrhunska Ljubav koja svedoči da mi moramo mrzeti greh ali ne i čoveka.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Volim_Sina_Bozjeg Men se i plače kad pročitam sebe barem dva tri puta.

[Sanja Т.]

@Volim_Sina_Bozjeg Заправо, (ништа није случајно, то већ знамо   ) пре неко вече сам била са новоупознатим пријатељима. Јако отворени у комуникацији. Наш разговор дође дотле да ја поменем баш то да немам ништа против човека, али се не слажем са тим што је радио у том периоду живота. Одговор на то је био типа, какав културан начин, да не увредиш човека...мало површно, јел да? Или ми се чини?  Нисмо више дискутовали на ту тему, али сам остала да мислим о томе, па ми ово сад баш добро дошло

[александар живаљев]

Свештеник у серији "Козје уши" кога тумачи Никола Која у новој епизоди "исповједа" да никако не може да се са главном јунакињом тешке судбине, баба Стојанком, усагласи око присуства Божије помоћи, она је одриче, али управо као такву сматра је најпогоднијом за "обраћење" у вјеру. Осим тога он осјећа да је са Стојанком повезан "осећајем за активност", коју и показује као сеоско-варошки попа, Стојанки увијек на услузи.

Неки подаци које свештеник износи из своје биографије су нестандарни за досадашње ТВ представе наших свештеника, а мене су јако подсјетиле на једног дивног монаха, духовно чедо оца Тадеја, кога сам недавно упознао, тако да иако мало зачуђујуће, те биографске чињенице нијесу лишене реалног основа.

Најпре свештеник Никола Која, говори како је у младости обожавао да чита научну фантастику. И друго, он је полу Србин - полу Хрват, из Кутине; баке, свака са своје стране, крстиле су га и у Православној и у Католичкој цркви. Као дјечак је слушао вјеронаук у Католичкој цркви и желио да иде у сјемениште и постане фратар. Рат га је упутио у другом правцу. 

 

[Милан Ракић]

On 8.10.2017. at 16:10, александар живаљев рече

Свештеник у серији "Козје уши" кога тумачи Никола Која у новој епизоди "исповједа" да никако не може да се са главном јунакињом тешке судбине, баба Стојанком, усагласи око присуства Божије помоћи, она је одриче, али управо као такву сматра је најпогоднијом за "обраћење" у вјеру. Осим тога он осјећа да је са Стојанком повезан "осећајем за активност", коју и показује као сеоско-варошки попа, Стојанки увијек на услузи.

Неки подаци које свештеник износи из своје биографије су нестандарни за досадашње ТВ представе наших свештеника, а мене су јако подсјетиле на једног дивног монаха, духовно чедо оца Тадеја, кога сам недавно упознао, тако да иако мало зачуђујуће, те биографске чињенице нијесу лишене реалног основа.

Најпре свештеник Никола Која, говори како је у младости обожавао да чита научну фантастику. И друго, он је полу Србин - полу Хрват, из Кутине; баке, свака са своје стране, крстиле су га и у Православној и у Католичкој цркви. Као дјечак је слушао вјеронаук у Католичкој цркви и желио да иде у сјемениште и постане фратар. Рат га је упутио у другом правцу. 

 

Да ме ниси заинтригирао темом, не бих ни погледао серију, заправо "продужени" истоимени филм настао као екранизација (истоименог) романа "моје" Земунке Владиславе Војновић, која се иначе појављује као медсестра у 4-ој епизоди.

Уз неоспорно занимљиво тумачење улоге попа која тако одскаче од неких вишедеценијских унатраг приказаних, кроз дела седме уметности, клишеа, мени је од Које и "попа" ипак боља прича свеукупно и Горица Поповић. 

Иако је жена, кол`ко видим сад по овим Википедијама освојила све што сваки глумац може да освоји од награда и у Југославији и у Србији, некако је то месчини ипак бивало за неке споредне улоге, да не кажем минијатуре које је маестрално одиграла. Е овде је, к`о што и приличи оноликој жени, одиграла "за све паре" и разбуцала и оно дрвеће које "држи" песак Делиблатске пешчаре да нам Војводину не претвори у Сахару. Свака јој част.

Одлично укомпована симболика Арсенија Његована и гротескност шумадијског "кокнија" усред Гребенца, Дупљаје и Банатске Паланке, уз легендарни "Осмех" Драге Млинареца, од мене свака препорука за гледање и чиста 10-ка