Мало о Пасивној Агресији

[Аристарх]

Verujem da smo se svi nekada susreli sa osobama pasivno-agresivnih obrazaca ponašanja. Verujem da su nas svaki put manje ili više izbacili iz takta. Verujem da bi bilo korisno naučiti da ih prepoznamo. Ipak, dozvolite sebi da prepoznate i pojedine obrasce vašeg ponašanja. Pa, da počnemo.

 

Da, ali… ; Zaboravio sam pitanje… ; Zar nisi malopre rekao da… ; Nemoj da se ljutiš, ali iskreno … ;

Pasivna agresija je oblik (ne)izražavanja emocija, koji se sreće mnogo češće od aktivne agresije. Aktivna je i formalno i neformalno, socijalno i krivično sankcionisana, te smo mi, civilizovani ljudi, morali pronaći način kojim ćemo izraziti svoje agresivne nagone. Nešto kao loša sublimacija.

Pasivna agresija ispoljava se kao kontinuirana autoagresija, sprečavajući pasivno-agresivnog pojedinca da zacrta a onda i ostvari neke svoje ciljeve. Verovatno se pitate zašto bi neko sam sebe sputavao? Pa… počnimo od pitanja kako nastaje.

Pasivna agresija (PA) je normalna „odbrana“ kod dece i adolescenata, dok se oni uče suprotstavljanju odraslima i postavljanju granica. Ako dete odrasta uz suviše dominantnog (da ne kažem aktivno agresivnog roditelja), ono neće imati prilike da se bori za sebe i da tim putem ostvaruje svoju nezavisnost. Zato ono mora pronaći neki „put ispod žita“, kojim bi moglo postati samostalnije, a koji ne bi ugrozio odnose sa njemu značajnim ljudima. Na razvoj PA snažan uticaj imaju i kontradiktorne poruke koje šalje uža socijalna sredina (prvenstveno roditelji), kada se pravila ponašanja i vrednosti (ali i načini izražavanja ljubavi) menjaju u zavisnosti od raspoloženja ili slobodnog vremena roditelja. Bez jasno postavljenih vaspitnih granica, dete se oseća nesigurnim, i ne razvija mogućnost integracije validnih poruka u svoj sistem vrednosti i ponašanja.
U adolescenciji PA obrasci ponašanja su zapravo razvojna stepenica, koja bi trebalo da, kroz ispitivanje roditeljskih granica, dovede do aktivnog zalaganja za sebe, napuštanja zavisnog položaja u odnosu na roditelje i ličnu autonomiju.
Nadalje, ovakve obrasce ponašanja održavaju strogi zahtevi školskih sistema, autoritarni mentalitet socijalne sredine (koji ne dozvoljava individualistički pristup i minimizira lične izbore).

Ukoliko su ovakvi uticaji (koji često dovode do osećaja zavisnosti, bezvrednosti i bespomoćnosti) snažni i kontinuirani, pasivno agresivna ponašanja postaju sistemska. U osnovi sabotiranja ličnih i tuđih inicijativa i uspeha stoji uverenje da je saradnja sa drugima vraćanje u zavistan položaj.

Kada se ukloni otrovni uticaj prenaglašenog autoriteta, uz veliku (stručnu i neformalnu) pomoć – pojedinac sa pasivno-agresivnim ponašanjem može se navići na nove, zdravije i zrelije obrasce ponašanja – asertivosti. PA postaje nezreli odbrambeni mehanizam (donosi više štete nego koristi) ulaskom u odraslo doba, tj. početkom treće decenije života.

PA osobe se ne sukobljavaju sa drugima, jer veruju da će time samo gubiti (pošto su druge osobe uvek jače, pametnije i sposobnije od njih). Zato misle da je bolje složiti se sa drugima zbog „mira u kući“, a kako je njihovo mišljenje suprotno – manifestuju PA ponašanje.

PA osobe često imaju nisko samopouzdranje i pesimistične su prirode. Emotivne veze im skoro nikada nisu mirne i srećne, jer imaju tendenciju da se vežu za situacije povređenosti umesto zadovoljstva. Od drugih očekuju da im zadovoljavaju potrebe i ispunjavaju njihove dužnosti. Često se nalaze na klackalici, gde je jedno sedište na strani servilnog ponašanja, a drugo na strani hostilnog.

Pasivno agresivni pojedinci za svoj život najviše krive one od kojih (na bilo koji način) zavise, a ipak odbijaju da se oslobode ovakvih odnosa. Nikada direktno ne govore o svojim potrebama i željama, a kada ih na slično primorate postaju vidno anksiozni.

Uz pasivnu agresiju (kao poremećaj ličnosti, a ne uz izdvojene simptome) često se sreću depresija i alkoholizam, psihosomatske bolesti, kao i pokušaji samoubistva.

Pasivna agresivnost je, neretko, usmerena i prema samom sebi. Okolina to opaža kroz odsustvo volje, lenjost, depresivnost, odugovlačenje, nisko samopoštovanje, adiktivno ponašanje ili upuštanje u rizik.

Tipični pasivno-agresivni obrasci ponašanja:

• Negiranje – poricanje (skrivanje pravih osećanja): osoba negira da oseća, uopšte ali naročito negativne emocije, odbija da govori o tome, uverava da je sve u redu i menja temu („Ne ljutim se.“ , „Nije mi ništa.“ , „Sve je u redu.“)
• Okrivljavanje i izazivanje osećaja krivice: PA pojedinac ne prihvata odgovornost ni za šta, a inicijacija svađe ogleda se u tipičnoj rečenici „Ti bi samo da se svađaš.“ Ovim često uspeva da izazove osećaj krivice kod sagovornika, i optuži ga za manjak tolerancije. Ukoliko to nije dovoljno, repertoar „žrtve“ može se proširiti navođenjem svih dobrih stvari koje je uradila, a čime je sebe degradirala, zbog čega bi svi trebalo da joj budu zahvalni (emocionalno iznuđivanje).
• Osvetoljubivost: Koriste se izjave koje će namenski povrediti drugu osobu, ukazujući upravo na njene slabosti, njoj neprijatne teme i sl. Osvetoljubivost se može manifestovati kroz davanje lažnih komplimenata, ili kroz skretanje pažnje na neko ponašanje ispred drugih ljudi, na nepogodnim mestima, u namerno odabranom lošem trenutku, i sl. Ogovaranja su takođe česta, pri čemu se uglavnom odvijaju kroz prizmu zabrinutosti.
• Humor, ironija, sarkazam: Ekscesivno korišćenje ovih tehnika komunikacije, uz konstantno zadirkivanje, doprinose izbegavanju tema i namernom nerviranju sagovornika („Šalio/la sam se, šta ti je…“)
• Zaboravljanje, odugovlačenje, sabotaža: PA pojedinac se postavlja tako da će maksimalno ispuniti vaša očekivanja (nekada i ona sama veruje u to), uz priličan entuzijazam, a zatim će se desiti „iznenađenja“, „preopterećenosti“ i sl („Evo sad ću..“ , „Ajde sutra.“)
• Strah od samoće / zavisnost: pasivni agresivci ponašaju se po principu „nerviraš me, ali ne mogu bez tebe“.

Strategije za prevladavanje PA osoba

Kada ste duže i češće okruženi pasivno-agresivnim osobama, verujem da osećate da je potrebno nešto uraditi, a ne ignorisati. Iako je vrlo verovatno da ćete sebi najviše energije uštedeti upravo ignorisanjem, evo nekih od strategija za prevladavanje PA osoba:
Za početak, potrudite se ne doživeti njihovu PA lično – ljudi se na određeni način ponašaju zbog njih samih više nego zbog vas. Pokušajte posmatrati širu sliku. Ipak, ukoliko se njihovo PA ponašanje nastavi, i još deluje kao da je usmereno ka vama…
Prvi korak jeste prepoznati ovakav tip ponašanja, i nazvati ga pravim imenom – neprijateljsko ponašanje. Pokušaji ukazivanja na PA uglavnom ne budu uspešni, jer oni imaju razrađen sistem manipulacija komunikacijom (pokušavajući da održe svoju – iovako nestabilnu –ravnotežu).
Nakon toga važno je postaviti granice – stavite jasno do znanja da ne mislite tolerisati takvo ponašanje (ali dajte konkretan razlog i primer, jer generalizacijom ne možete ništa postići). Izbegavajte jezik koji optužuje i aktivno agresivne postupke.
Mnogi ljudi se ponašaju pasivno-agresivno jer ne veruju da iko sluša ili razume šta imaju da kažu. Kada je to moguće, uključite ih u diskusiju o pronalaženju rešenja za neku situaciju, kako bi im dali na značaju – moguće je da će time umanjiti svoje štrajkačke aktivnosti.

Možemo pokušati insistirati na razgovoru o tome šta osobu muči, bez ikakvih osuđivanja i pozivanja na odgovornost i krivicu. Možemo pokušati da ohrabrimo i podržimo autentičnost i slobodu izražavanja različitih emocija. Kažem – možemo pokušati – jer najčešće ne uspevamo.

Trening asertivnosti je dobar način kanalisanja agresivnosti, i smatra se da ima efekta kod aktivno i kod pasivno agresivnih osoba. Asertivnost je oblik komunikacije, koji podrazumeva aktivno i dosledno zastupanje svojih potreba i želja, ispoljavanje osećanja bez obzira na to da li su ona pozitivna ili negativna i na koga su usmerena, a na način koji je primeren drugim ljudima, odnosno za njih nije ni napadan ni uvredljiv.

Pristanak na psihoterapijski tretman je često rezultat prisile od strane neke bliske osobe. PA pojedinac tada prihvata terapiju kao prinudu, i na sve načine pokušava ostati pasivno agresivan i kroz odnos sa terapeutom. Zbog toga se dešava terapijski neuspeh, potkrepljen idejom pasivnog agresivca da je ona pokušala ali je neko drugi kriv, nisu je dovoljno slušali, razumeli… (prebacivanje odgovornosti). Mnogo je veća verovatnoća da će terapija biti uspešna ukoliko PA osoba samostalno krene na lični razvoj, uvidevši da ima problem (u toj situaciju vrlo verovatno podrška bliskih neće izostati, a to je ono čemu se ona izrazito nada).

Podrazumevani početak rada sa PA osobama jeste prepoznavanje trenutaka kad je pasivno – agresivna i pokušaj povezivanja takvog ponašanja za nekim okolnostima iz prošlosti, uz ohrabrivanje izražavanja različitih emocija. Rad sa PA pojedincima odvija se uz podrazumevanu kontinuiranu podršku, ali na nekoliko različitih frontova: potpuno odbijanje tuđih zahteva menja se prihvatanjem zahteva koji su nužni za napredak na bilo kom polju, uz davanje ličnog pečata; umesto indirektnog vređanja autoriteta i uopšte ljudi koje opaža uspešnijima, vremenom se razvija sposobnost konstruktivnog suprotstavljanja i rasprave (uz želju da i on postane uspešniji); umesto konstantnog žaljenja na nesreću i sudbinske faktore, razvija se odgovorni pristup životu uz prihvatanje njegovih negativnih aspekata i inicijativa za promenu istih, itd.

Na kraju bih želela da naglasim ono što mislim da je važno imati u vidu u odnosima sa svim ljudima. Mi skoro nikada nismo povređeni samo zbog onoga što nas sada boli – već u sebi (na skoro uvek nesvestan način) doživljaje povezujemo sa starim povredama. Da bismo osvestili taj proces, potrebno je dugo raditi na tome, uz prethodno donetu odluku da ćemo istrajati u onome što smo započeli.

Preporučujem kratak, šaljiv video o pasivno agresivnoj šefici. Malo iskarikiran ali verujem da će pomoći u prepoznavanju različitih obrazaca ponašanja.

Nikolić Sandra,
OLI psihoterapeut u edukaciji

[JESSY]

evo da dopunimo malo temu...

 

 

[Аристарх]

Пратила ме туђа пасивна агресија данас нешто, као народна музика.

Како да им објасним да није ни њихова кад ме не слушају

[Smaragdni kamičak]

"Uloga žrtve je moćno oružje pasivne agresije. Prvo budi osećanje krivice kod primaoca poruke, pa bes, pa osećanje krivice povodom besa i fiksira primaoca poruke u vrzinom kolu krivice i besa iz koga je teško izaći."

[Vladan :::.]

On 9/3/2017 at 20:27, Mиљан Л. рече