moj psiholoski problem: Internet zavisnost

[Млађони]

Ja cu da pocnem ovu temu licno, ali je tema otvorena naravno za sve koji imaju slicne probleme.

Ja sam internet zavisnik. 
Samodijagnozirao sam se, ali mislim da mi ne trebaju psihijatri da bi primetio da sam zavistan od interneta. 
Prvo da dam malo backgrounda o meni:
- Ja sam bivsi pusac, dakle pusio sam, pa ostavio. Bio sam zavisnik od cigarta uspeo sam da batalim.
- Takodje sam probao kroz svoj zivot jako puno narkotika, od toga nikad zavistan nisam postao. 

- Takodje sam dosta alkohola pio od svojih najranijih mladalackih dana (kada kazem dosta mislim pijan svako vece naprimer), takodje nikada nisam postao zavisnih od alkohola sada vise ne pijem uopste.

Kao nekom ko se sa svojim porocima nosio poprilicno dobro u proslosti meni problem internet zavisnosti prestavlja VELIKI problem. 
Gde ja tu nalazim na problem? Uvek kada sam hteo da batalim neku zavisnist tipa cigarete, imao sam dobar razlog za to - nisu zdrave. Isto vazi i za narkotike i alkohol. 
Medjutim internet je satavni deo mog zivota, koliko god pokusao da se odvojim od istog. Naprimer pobrisao sam sve socijalne mreze sem google+ koji prakticno niko ziv ne koristi, i i dalje imam problema. Manje ali imam problema. Sa druge strane socijalne mreze bi mi trebale za posao. 
Dakle ja sam tu u dilemi, kako RACIONALNO koristiti internet tako da nam (meni ) ne skodi u zivotu.

Uzmimo naprimer ovaj forum. Meni ne prodje par sati dnevno da ne pomislim sta bi mogao da pisnem, kazem, okacim, prokomentarisem ili cisto pogledam na forumu. Na svakih sat dva.Da nema foruma bilo bi nesto drugo, twitter, youtube ... nebitno. 

Kako to dovesti u red? Ja racionalno znam da je to uglavnom besmisleno i da nemam puno vajdi od toga ali moj emotivni centar kao da je u svadji sa racionalnim i kao da me vuce da ipakkk izgubim vreme raspravljajuci o nekoj manje bitnoj temi u velike dubine. 

iz tog razloga sam pre par meseci bio sasekao sa svim "poukasima" sve kontakte a malo posle toga i obrisao sve socijalne mreze. 

Saveti, ideje, analize ili generalna prica o internet zavisnosti je jako dobrodosla ovde. Mozda pomognete meni, drugim internet zavisnicima a mozda roditelji (kojih ovde ima dosta) pokupe nesto sto bi moglo da im pomogne u vaspitanju njihove dece da oni ne padnu kao zrtve ove zavisnosti. 

eto, takoc.. to je neki uvod.
 

[Grizzly Adams]

Супер тема! И свака част на искрености. Велики напредак бро!

Кад видим да сам тотално одлепио једноставно се искључим на неколико месеци.

[Млађони]

пре 15 минута, Grizzly Adams рече

Супер тема! И свака част на искрености. Велики напредак бро!

Кад видим да сам тотално одлепио једноставно се искључим на неколико месеци.

Pretpostavljao sam da to zbog toga radis. Je l ti znaci nesto ta tehnika, je l si primetio da osecas manju potrebu? 

Imam jednog drugara (mladjeg momka) sa kojim sam razgovaorao o tome. On je napravio igricu i od toga zaradjuje pare ali mi se zali bukvalno ovim recima
"Moj mozak nekad misli da je bitnija zajebancija na fejsbuku nego novi patch za igru koja mi donosi pare... " 

[Grizzly Adams]

Па значи, заборавим скроз на форум. Знам да сам себи забранио и онда мозак одустане после неког времена. Паметнији попушта...

Слично радим и са другим стварима.

[Млађони]

пре 45 минута, Grizzly Adams рече

Па значи, заборавим скроз на форум. Знам да сам себи забранио и онда мозак одустане после неког времена. Паметнији попушта...

Слично радим и са другим стварима.

Ja imam malo drugacije tehnike uz pomoc kojih sam ostavio cigarete naprimer. 
Zabrana je naravno deo toga al ivazan aspekt mi je bio argumenti zbog kojih radim nesto. 

Da dam primer sa pusenjem, ja sam recimo u glavi mislio da mi pusenje ubija dosadu. Medjutim kada sam argumentima objasnio sebi da mi pusenje ne ubija dosadu jer nema nista dosadnije od drzati stapic u ruci po ceo dan i paliti ga i gasiti onda sam svaki put kada mi je doslo zbog "dosade" da zapalim primenio tu misao i nije mi se palilo vise iz "dosade" posle nekog vremena. Tako sam adresirao razloge u svim situacijama u kojima sam primetio da palim.

Medjutim za internet mi to slabije ide. Al ce probamo.  

[Рапсоди]

Бирај, једини начин...

[Lady Godiva]

Мислим да је ствар у томе што наш мозак ради тако да сваки пут кад провери фб, форум, мејл, неке блог ако пратиш или неке новине, учини да се човек осећа добро, као да је одрадио неки битан задатак.

Мени је било смешно то што ја рецимо сам концепт фб не волим. Не желим да сви људи могу да виде где се била, с ким, шта радим, шта слушам, читам, једем... Волим приватност. И поред свега тога, када су ме сморили да направим профил, ја сам улазила сваких пет минута да проверим шта има ново. И онда кад уђем видим гомилу глупости које ме не занимају, само ме умарају, али опет уђем да бих била ап то дејт. Онда сам постала свесна тога и престала да га користим.

Слично је и са форумом, као да ће се нешто битно десити, копка ме да проверим шта се пише. Једноставно ми стоји на памети, као неки таск који нисам одрадила. 

[RYLAH]

Треба да попуниш рупу која постоји и којој је компензација зависност било које врсте. Овде се не ради искључиво о Интернет зависности, свака зависност је таква.

Треба да седнеш искрено сам са собом и видиш шта не штима и за шта је Интернет компензација. Кад постоји нешто чему тако опсесивно тежиш, као што су друштвене мреже, то је бежање од нечег што ти сам, преко своје подсвести, сматраш озбиљнијим проблемом са којим ћеш теже да се суочиш.

(Ово су хипотетичке илустрације које следе, не знам ништа о теби и твом животу:)

Рецимо, осећаш потребу за одређеном женом у свом животу, али из неког разлога то себи нећеш да признаш (одбила те, повредила...). Да не би мислио на то, створиш себи зависност која ти је бег од теме која те оптерећује и вероватно ти и кида его чим помислиш на то.

Генералан савет не постоји, али можеш да пробаш да на папир напишеш све оно што сматраш својим највећим проблемима у животу. Не оно што пред другима представљаш као своје проблеме, већ оно за шта знаш да те заиста у дувино највише тишти. За то је прво потребно много храбрости и искрености. Пошто то урадиш, онда се сконцентришеш на сваки од тих проблема до у најситније детаље и размишљаш интензивно о томе. 

Чим приметиш да мозак бежи у фантазирање или измишља друге теме, или да лажеш самог себе о било чему, запишеш. Кад будеш све то претресао и видиш листу од колико већ ствари од којих мозак бежи или са којима не жели да се суочи или о којима лажеш самог себе (рецимо у хипотетичком примеру девојке лажеш самог себе да ти заправо и није стало до ње, или да си довољно јак да је одбијеш кад ви те позвала), онда можеш да почнеш да радиш на суочавању са тим проблемима. Суочавање отприлике значи да из подсвести у своју свест пребациш реалност и да у сваком тренутку, без лагања себе, будеш свестан какви су ти проблеми, какав је заправо твој однос према њима, и које су ти опције.

Ово све није нимало лако. Откријеш јако често да су нека осећања, идеологије, рационална или ирационална понашања, чак и односи са људима, само резултат нерешених проблема од којих бежиш. Зато људи у суочавању са овим често траже и помоћ јер није лако да сам прођеш кроз све ово (као што није лако да сам себи ишчачкаш ножем метак из ране и спасеш живот самом себи). И процес је и дуготрајан такође, јер код многих не постоји само једна рупа коју треба попунити. Али крајњи резултат, ако успеш да будеш довољно искрен сам са собом и копаш довољно дубоко, буде крајње задовољавајући.

Надам се да ће ово макар мало да помогне.

[Млађони]

пре 32 минута, RYLAH рече

Треба да попуниш рупу која постоји и којој је компензација зависност било које врсте. Овде се не ради искључиво о Интернет зависности, свака зависност је таква.

Треба да седнеш искрено сам са собом и видиш шта не штима и за шта је Интернет компензација. Кад постоји нешто чему тако опсесивно тежиш, као што су друштвене мреже, то је бежање од нечег што ти сам, преко своје подсвести, сматраш озбиљнијим проблемом са којим ћеш теже да се суочиш.

(Ово су хипотетичке илустрације које следе, не знам ништа о теби и твом животу:)

Рецимо, осећаш потребу за одређеном женом у свом животу, али из неког разлога то себи нећеш да признаш (одбила те, повредила...). Да не би мислио на то, створиш себи зависност која ти је бег од теме која те оптерећује и вероватно ти и кида его чим помислиш на то.

Генералан савет не постоји, али можеш да пробаш да на папир напишеш све оно што сматраш својим највећим проблемима у животу. Не оно што пред другима представљаш као своје проблеме, већ оно за шта знаш да те заиста у дувино највише тишти. За то је прво потребно много храбрости и искрености. Пошто то урадиш, онда се сконцентришеш на сваки од тих проблема до у најситније детаље и размишљаш интензивно о томе. 

Чим приметиш да мозак бежи у фантазирање или измишља друге теме, или да лажеш самог себе о било чему, запишеш. Кад будеш све то претресао и видиш листу од колико већ ствари од којих мозак бежи или са којима не жели да се суочи или о којима лажеш самог себе (рецимо у хипотетичком примеру девојке лажеш самог себе да ти заправо и није стало до ње, или да си довољно јак да је одбијеш кад ви те позвала), онда можеш да почнеш да радиш на суочавању са тим проблемима. Суочавање отприлике значи да из подсвести у своју свест пребациш реалност и да у сваком тренутку, без лагања себе, будеш свестан какви су ти проблеми, какав је заправо твој однос према њима, и које су ти опције.

Ово све није нимало лако. Откријеш јако често да су нека осећања, идеологије, рационална или ирационална понашања, чак и односи са људима, само резултат нерешених проблема од којих бежиш. Зато људи у суочавању са овим често траже и помоћ јер није лако да сам прођеш кроз све ово (као што није лако да сам себи ишчачкаш ножем метак из ране и спасеш живот самом себи). И процес је и дуготрајан такође, јер код многих не постоји само једна рупа коју треба попунити. Али крајњи резултат, ако успеш да будеш довољно искрен сам са собом и копаш довољно дубоко, буде крајње задовољавајући.

Надам се да ће ово макар мало да помогне.

Hvala na odgovoru ovo je zanimljivo tumacenje ali ja licno sa ovim nemam veze. Mozda nekom ovo radi, mozda je neko drugi na internetu jer nema druge zelje i ciljeve, produkt bezanja od neresenih problema. Medjutim to za mene nije slucaj, ja jednostavno imam preveliko zadovoljstvo na netu i previse je dostupan. Ali je generlano sigurno nekom drugom ovo dobar savet, medjutim kod mene to nije slucaj. Jednostavno mislim da je kod mene uzrok zavisnosti - instant zadovoljstvo i lenjost. Jer je mnogo lakse zadovoljiti se ispred jutjuba, foruma ili nekog sajta dok grickas cips, nego istrcati neki krug ili procitati knjigu. 

U svakom slucaju hvala na inputu, temu sam otvorio za sve, ne samo za sebe i ovo sigurno nekom moze da znaci. 

Mada si u pravu da imam neka neracionalna ponasanja ali ona nisu produkt neresenih problema vec razlika izmedju sredine u kojoj sam rastao (gde su ta ponasanja racionalna) navike i sredine u kojoj se sada nalazim (gde su ta ponasanja iracionalna, a u meni su automatska), no to je sasvim druga tema. 

Gledaj na moju zavisnost nesto slicno kao zavisnost od kocke. Kockari su zavisni od kocke jer dobiju ogroman osecaj srece kada god dobiju vece pare i zato su spremni da uloze mnogo vise da bi dobili te pare. Tako i ja dobijem solidan osecaj uzbudjenja koji mi prija dok sam na netu, i dok saznajem, citam ili raspravljam. 

Prosto nisi svestan koliko sam nekad sposoban da sedim i citam toliko irelevantne gluposti i da se osecam super jer sam "naucio nesto novo" 

[Млађони]

Kada se vec dotakoh u temi sa rilahom, mislim da je jedan od glavnih uzroka zavisnosti od interneta (kod mene) instant gradifikacija/zadovoljstvo.

Da li imamo profesionalnog psihologa na forumu da nam kaze nesto vise o tome? 
 

 

[Maslacak_]

E tema je bas super i jako korisna.

I sama sam imala taj problem, doduse kod mene je bio u pitanju fejs. Poslije faksa se vratila kuci i bukvalno sam zivjela ispred racunara. I sad kad se sjetim toga perioda nije mi dobro. Detalja bolje i da se ne sjecam.

Sve mi je lakse bilo online, i prelistati knjigu i druziti se sa ljudima. Mislim da je i kod mene ljenost velika bila u pitanju.

I tako, onda su me moji odveli na selo 10dana. Selo je na planini gdje bukvalno niko ne zivi, interneta naravno nema i ja sam vidjela da mogu i bez fba. I kad sam dosla kuci izgasila profil. Neko vrijeme mi je bilo tesko. Al tad sam vrijeme koje sam provodila za racunarom zamjenila necim drugim. Pomagalo mi je samo da izadjem iz kuce da ne gledam u racunar. Sad vec imam osjecaj kao da nikad ni nisam imala fb.

Eto, to je otprilike sa mnom bilo. Najgore je ustvari sebi priznati da imas problem. Pa onda smisliti kako ga rjesiti.

[Џуманџи]

Sounds corny, али негде је +Атанасије говорио да је оно о шта смо овисни заправо компензација за Бога и ту се слажем са њим из личног искуства. Наиме, човеку треба Бог и духовно и телесно, гладан је Бога, да тако кажем, зато су болести зависности у највећем броју случајева психосоматске.

Овиме не сугеришем да сад свако треба да постане верујућ да би се излечио. Можда је одговор и просто трпети ту "глад". И то је крст за сваког човека, неовисно о вероисповести.

[AnaLaz]

И ја сам била зависна од фб. Како узмем телефон у руке, да окренем неког или пошаљем поруку, прво одем на фб. Тек после сконтам шта сам хтела. Ево, већ три месеца, ако не и више, откако сам деактивирала профил. Жао ми било начисто да угасим, имам неких фотки тамо...  Цигаре сам бацила ево седма година, а била сам страствен пушач. Зато сад овде висим, и кад имам, и кад немам шта да кажем, што му опет дође на исто, ко и фб. 

[Млађони]

пре 2 минута, AnaLaz рече

И ја сам била зависна од фб. Како узмем телефон у руке, да окренем неког или пошаљем поруку, прво одем на фб. Тек после сконтам шта сам хтела. Ево, већ три месеца, ако не и више, откако сам деактивирала профил. Жао ми било начисто да угасим, имам неких фотки тамо...  Цигаре сам бацила ево седма година, а била сам страствен пушач. Зато сад овде висим, и кад имам, и кад немам шта да кажем, што му опет дође на исто, ко и фб. 

Bukvalno isti problem. B U K V A L N O.

Uzmem radim, ajde malo da odmorim mozak na fb jedno 5 minuta, evo me posle 3 sata objasnjavam hrvatima ko je kriv za rat ili citam neke statuse ili gledam neke snimke koji veze sa mozgom nemaju! 

 

[Млађони]

пре 13 минута, Џуманџи рече

Sounds corny, али негде је +Атанасије говорио да је оно о шта смо овисни заправо компензација за Бога и ту се слажем са њим из личног искуства. Наиме, човеку треба Бог и духовно и телесно, гладан је Бога, да тако кажем, зато су болести зависности у највећем броју случајева психосоматске.

Овиме не сугеришем да сад свако треба да постане верујућ да би се излечио. Можда је одговор и просто трпети ту "глад". И то је крст за сваког човека, неовисно о вероисповести.

Sa ovim se slazem gneralno, ali mislim da je to ne vazi kod ovih "ne narkomanskih" zavisnosti, tipa shoping internet i slicno. Mada moze biti!