Уморни од православља?

[Tavita]

пре 2 минута, Снежана рече

док се не схвати да је православље сам живот, а не само пуко слеђење прописа и закона, читање духовне литературе или држање себе на кратком повоцу, долазиће и до смарања. Православље је и уметност и наука и прича еволуционисти вс кеационисти, и прича о хомосексуалцима у цркви, и (додати по избору)...

...је стајање пред Богом. У све дане живота нашега. До свршетка свијета.

[ИгорМ]

Како ме ово подсети на причу о сејачу и семену... 

[Лазар Нешић]

пре 4 минута, "Tamo daleko" рече

Pretpostavljam da je slican odnos kao I svaki drugi burn-out u zivotu, profesiji, posvecenosti uopste

Ово ми је за сада најбољи одговор. И сам мислим да је тако нешто у питању: све може да смори, није страшно ако се деси, треба наћи нову инспирацију и свежину.

пре 4 минута, Снежана рече

док се не схвати да је православље сам живот, а не само пуко слеђење прописа и закона, читање духовне литературе или држање себе на кратком повоцу, долазиће и до смарања. Православље је и уметност и наука и прича еволуционисти вс кеационисти, и прича о хомосексуалцима у цркви, и (додати по избору)...

Ово је управо и проблем: има људи који то схавте и уморе се и од самог најживотнијег живота. Знаш оно: уморан сам од живота ... онда ова прича не помаже.

 

[Лазар Нешић]

пре 4 минута, Tavita рече

..је стајање пред Богом.

Како да стојим пред Богом? А кад стојим, како да зна да је пред Њим и то баш цели живот?

пре 3 минута, ИгорМ рече

Како ме ово подсети на причу о сејачу и семену... 

Да, и мене. Шта би онда рекао: који је кључ да се остане до краја у вери, где наћи горива кад посустанемо?

[Милан Ракић]

пре 27 минута, Лазар Нешић рече

Ок, истина! Али, можеш ли да замислиш да се неко стварно сретне и једног тренутка смори од свега? Или ајде овако: шта кажеш себи кад се понекад умориш од свега? А није ваљда да се баш никада не умориш ...

Ево овако. Укратко. Мој пут.

Рођен у доба комунарства.

Иако крштен "по прав`лима" (у 40-ти дан-то видех тек када сам тражио крштеницу за упис на Богословски факултет), цркве гледе, сећам се из детињства да се ишло у храм о празницима и да су баке држале постове. Наравно, славила се слава. Из приче о временима прошлим, бејах некако поносан на ђеда и бабу који подигоше један намастир и на баба тетку, чувену игуманију. Ал не даље од тога, јер просто, тада та прича беше passe...

Каније се отиснух у војне и зракопловне воде и почех некакву ваздухопловну каријеру...

Ипак и током школовања у војсци, нешто ме некако вукло цркви, те сам тај свој порив материјализовао учешћем у локалним парикијама (у местима где сам се чколовао) и певањем у хору. У време када се и није баш смело...

Каније, када сам почео да радим, те доласком у Београд у прекоманду, тј. на аеродром Батајница, почех да одлазим на Литургије у цркву Светог Марка. Тамо певах у хору и упознах "Обилићевце" од којих добар део бејаху студенти Богословског факултета, под равнањем г. Предрага Миодрага.

Тако кроз причу са тим момцима и девојкама, заволех СВЕ ТО и реших да и студирам Богословски факултет (о тим славним временима мож` да посведочи брат @Драшко)

И тако, уписах, студирах, заврших...

Зашто сам све ово рекао? Не наравно да би(х) се (на неки начин) (по)хвалио, не дај Боже.

Него да прикажем само један пут, у којем се никада нисам суочио нити са једном апокалиптичном мишљу, жигом звери, свецким заверама и проче. И ако се уморим, а уморим се-уморим се у неком преиспитивању себе и свог сопства и односа са Богом. Свешћу о сопственој грешности и колико могу исправљању себе, а не бавим се заверама, жиговима звери, геј лобијима и сличним којештаријима због којих би се, да сам у том "вајбу" и сам УМОРИО...

[Снежана]

Управо сада, Лазар Нешић рече

Ово ми је за сада најбољи одговор. И сам мислим да је тако нешто у питању: све може да смори, није страшно ако се деси, треба наћи нову инспирацију и свежину.

Ово је управо и проблем: има људи који то схавте и уморе се и од самог најживотнијег живота. Знаш оно: уморан сам од живота ... онда ова прича не помаже.

 

Знаш ова прича не помаже само код оних који од Бога очекују магијска решења. 

Смарање је саставни део живота, и ја моју децу волим највише на свету, па ме понекад смарају

[Tavita]

 

пре 3 минута, Лазар Нешић рече

Како да стојим пред Богом? А кад стојим, како да зна да је пред Њим и то баш цели живот?

Одговорићу, брате. Само мало душом да да'нем.... напоран петосатни састанак је иза мене...

[Јелена011]

Pravoslavlje kao entitet za sebe ne postoji, previse se komplikuju stvari, previse intelektualno sve posmatra. Postoje ljudi koji ispovedaju Boga i koji (bi trebalo) da zive svakodnevni zivot sa verom i pouzdanjem u Boga shvacenim kako je opisano u nasem predanju. Mi imajuci poverenja u nase oce, koji su veru primili od svojih otaca i tako redom do apostola i Hrista dakle imamo poverenja i verujemo na rec da je tako ispovedanje Bogom blagosloveno. A to znaci da celokupni nas zivot zivimo sa verom, nadom, ispunjeni ljubavlju i radoscu jer je Hristos vaskrsao. Cvrc nastaje sto ljudi poboznost i veru smestaju u kontekst -otici u crkvu, moliti se postiti ispovedati pricestiti kratiti vencati opojati. A sve ono pre i pisle im je odvojeno. I to je sizofreno. I kad tad covek puca. Jer je to sizofrenija.

[Лазар Нешић]

пре 2 минута, Милан Ракић рече

Него да прикажем само један пут, у којем се никада нисам суочио нити са једном апокалиптичном мишљу, жигом звери, свецким заверама и проче. И ако се уморим, а уморим се-уморим се у неком преиспитивању себе и свог сопства и односа са Богом. Свешћу о сопственој грешнопсти и колико могу исправљању себе, а не бавим се заверама, жиговима звери, геј лобијима и сличним којештаријима због којих се, да сам у том вајбу и сам УМОРИО...

Стари, хвала ти за ове речи! Мислим да је суштинско ово бодловано; мислимо исто. Одмор треба пронаћи у променама, непрестаним мењањима себе самог.

пре 2 минута, Снежана рече

Смарање је саставни део живота

Е, то ми кажи! Ово је већ боље. Твој сам истомишљеник

 

[Vladan :::.]

Ево ти моје искуство испричано у оквиру неке друге приче, 10-ак година, па пауза око 5, па повратак итд.

 

[JESSY]

пре 11 минута, Лазар Нешић рече

уморан сам од живота ... онда ова прича не помаже.

da, ima dosta takvih slucajeva...i veoma su realni...

[Лазар Нешић]

пре 3 минута, Јелена011 рече

Cvrc nastaje sto ljudi poboznost i veru smestaju u kontekst -otici u crkvu, moliti se postiti ispovedati pricestiti kratiti vencati opojati. A sve ono pre i pisle im je odvojeno. I to je sizofreno. I kad tad covek puca. Jer je to sizofrenija.

Ок. Шта са онима којима није одвојено и једног тренутка се уморе па морају да одвоје? Замисли човека који каже: ма који мој и евхаристијска онтологија и агапе и живот је црква и црква је живот, мани ме, православље смара, нема ту слободе, пробао сам два'ес година и сад идем у Амстердам на црнкиње и наргиле.

[Лазар Нешић]

пре 1 минут, Vladan3 рече

Ево ти моје искуство испричано у оквиру неке друге приче, 10-ак година, па пауза око 5, па повратак итд.

Да, знам, читао сам баш онај дан, стари мој! Твоје искуство је злата вредно, ретко да неко међу нама тако јасно изнесе ствари. Предлажем и другима да прочитају!

[Vladan :::.]

пре 5 минута, Лазар Нешић рече

Да, знам, читао сам баш онај дан, стари мој! Твоје искуство је злата вредно, ретко да неко међу нама тако јасно изнесе ствари. Предлажем и другима да прочитају!

Тада када смо били колеге имали сте прилику да видите како изгледа "I'll be back!" и то у неким тридесетим годинама 

А драго ми је, и Богу хвала, да је неко имао вајду од целе приче.

[goranger]

Управо сада, Лазар Нешић рече

постоји ли једно православље или је све лични доживљај?

Bog je isti juče, danas i do veka. Pravilno proslavljanje Boga nam je izloženo u apostolskom učenju i predanju. 

postoji jedno pravoslavlje i lično doživljavanje. Doživljavanje Duhom svetim ili duhom ovoga sveta.