Колико далеко сте спремни да идете?

[Џуманџи]

...just to prove your point (у дискусијама, наравно)? Које цаке и форице најчешће користите? А нешто озбиљније од поменутих? Када? Постоји ли граница коју не прелазите?

Проширите тему слободно. 

[Џуманџи]

Може л' ко да уметне "т" у наслов? (ово је тактика ударања на понос админима и модовима питањем "можете ли" у циљу изазивања жеље за доказивањем моћи и степена кооперативности )

[Драшко]

Ovde ću da stanem

Dalje ne umem

 

[Кратос]

Zavisi ako je sve plaćeno idem de oćeš.Kad je džabe i Bogu je drago.

[goranger]

Ako želiš da ideš brzo, idi sam. Ako želiš da stigneš daleko, idi zajedno s nekim."

Afrička poslovica

[vildes]

пре 27 минута, goranger рече

Ako želiš da ideš brzo, idi sam. Ako želiš da stigneš daleko, idi zajedno s nekim."

Afrička poslovica

pametni ti afrikanci...

[Милан Ракић]

пре 2 часа, Џуманџи рече

Може л' ко да уметне "т" у наслов? (ово је тактика ударања на понос админима и модовима питањем "можете ли" у циљу изазивања жеље за доказивањем моћи и степена кооперативности )

ННЧ

[RYLAH]

Кад видим да ништа друго не помаже, заплачем се.

[Џуманџи]

пре 14 минута, Милан Ракић рече

ННЧ

Тенкју, баш ме кренуло у последње време.

Он топик: сви јунаци ником ником.

[Аристарх]

Преформулиши питање, нпр дај нам хипотетичку ситуацију коју смо сви углавном морали да прођемо. Типа, кад те зауставе због прекорачења брзине саобраћајци, кад знаш нешто, а правиш се да не знаш у ствари... 

Иначе мислим да смо сви спремни да идемо јако далеко, док год сматрам да сам не на правом путу, јер који је прави пут у пракси, не знамо, у то вјерујемо и учимо да препознамо. 

Моје питање је следеће, проширујем тему у складу са допуштењем горе изнад у посту:

Дали је нормално? Да људи који су починили неки или много гријеха, схватили то онда када су пали на земљу као кеса, па када се опораве и устану. Они се више не понашају нормално него гмижу као змије, нема да скочи, плива, окрене се као живи човјек створен од живога бога.. Као хипнотисана особа која је подчињена свима а истовремено је у сукобу са свима, али у дубини те особе је пакао. Значи као гмизавци, поред таквих људи-жена када прођеш као да си ушао у мрачно доба римокатоличке цркве или неког вуду клана, марксистичког или опус деи друштва, јеховиних свједока... 

Колико далеко би сте ви ишли у томе да тој особи као контра став кажете да не треба да гмиже као гмизавац по земљи већ да треба да живи као човјек?

[goranger]

пре 25 минута, Mиљан Л. рече

Дали је нормално?

Nije

[Џуманџи]

пре 17 минута, Mиљан Л. рече

Преформулиши питање, нпр дај нам хипотетичку ситуацију коју смо сви углавном морали да прођемо. Типа, кад те зауставе због прекорачења брзине саобраћајци, кад знаш нешто, а правиш се да не знаш у ствари... 

Иначе мислим да смо сви спремни да идемо јако далеко, док год сматрам да сам не на правом путу, јер који је прави пут у пракси, не знамо, у то вјерујемо и учимо да препознамо. 

Па у било којој расправи. Људи потежу свашта, тј. посежу за свакаквим средствима када полемишу, то је у суштини моје питање. Извртање реченог, импутирање, прекидање саговорника усред реченице, коришћење ниђевезе сарказма. Најсмешније што сам чула од старијих, нпр. је "а твој деда што се бавио кријумчарњем?" (такође ниђе везе са тренутном расправом). И сл. Неки чак и иду и дотле да користе нечији однос, типа: "каква/какав си ти то супруга, муж, ујак, син, ћерка" итд. То би сигурно била нека моја граница, мада несвесно зацртана, јер нисам размишљала о њој никада. Деца се апсолутно не помињу.

пре 25 минута, Mиљан Л. рече

Колико далеко би сте ви ишли у томе да тој особи као контра став кажете да не треба да гмиже као гмизавац по земљи већ да треба да живи као човјек?

Ово нисам разумела. Зависи која је околност у питању, али овде сам циљала на "proving point", одн. покушај доказивања да смо у праву/"победе" у расправи (како год то тумачили).

[Аристарх]

пре 5 минута, Џуманџи рече

Па у било којој расправи. Људи потежу свашта, тј. посежу за свакаквим средствима када полемишу, то је у суштини моје питање. Извртање реченог, импутирање, прекидање саговорника усред реченице, коришћење ниђевезе сарказма. Најсмешније што сам чула од старијих, нпр. је "а твој деда што се бавио кријумчарњем?" (такође ниђе везе са тренутном расправом). И сл. Неки чак и иду и дотле да користе нечији однос, типа: "каква/какав си ти то супруга, муж, ујак, син, ћерка" итд. То би сигурно била нека моја граница, мада несвесно зацртана, јер нисам размишљала о њој никада. Деца се апсолутно не помињу.

Ово нисам разумела. Зависи која је околност у питању, али овде сам циљала на "proving point", одн. покушај доказивања да смо у праву/"победе" у расправи (како год то тумачили).

Мххх, ја бих ишао јако далеко када бих се бранио од таквих људи. Мислим да се разговор не може контролисати тек тако, ми учимо сви од када проходамо па док смо живи, нико се није од нас родио свемоћан и свезнао. Често жене инстиктивно осјете шта си желио да кажеш иако то ниси поменуо, интересантно морам напоменут, као да мисли читају некад. Зато вјерујемо у Оваплоћени Логос Божији који је као бого-човјек радио чуда, све знао и побједио смрт као закон овога свијета. У разговору често они који потегну неким подлим или ниским ударцима су људи који желе да виде нечију реакцију и на основу тога донесу мишљење о нечему што их интересује у ствари много више од онога о чему се прича. То је један од симптома социопатије у психологији ако се не варам. То раде људи који на тај начин дају потврду и исправност ономе што сматрају за свој животни мото и наравно амбиција је незаобилазна. То све произилази из личне слабости и само једно од проблема са којим се суочава појединац у људској заједници.

"proving point" то сам ја у своме окружењу али не на низак и подао начин, нисам жив ако не натјерам саговорника да демантује "своју теорију и самога себе" бранећи ту исту "теорију". Наравно, тако да саговорник схвати шта је рекао, само онда када је то за његово добро. Ја то гледам као саможртвовање, људи те мрзе и нападају зато што си им ти рекао нешто што им је јасно али то нису видјели "некако". 

Јели ме ово оправдање саможртвовања спасило. "proving point" и тај дио о самодемантовању саговорника је био шала то сам прерастао у пубертету. Сад сам озбиљан 

[Џуманџи]

пре 53 минута, Mиљан Л. рече

Мххх, ја бих ишао јако далеко када бих се бранио од таквих људи. 

Добро, 'де ти живиш (пошто из овога произилази да на такве не наилазиш)? Но, 'ајд реци, пусти људе, причај шта и како користиш.

пре 55 минута, Mиљан Л. рече

У разговору често они који потегну неким подлим или ниским ударцима су људи који желе да виде нечију реакцију и на основу тога донесу мишљење о нечему што их интересује у ствари много више од онога о чему се прича.

Не слажем се, обично тако желе да "ућуткају" саговорника и прекину даљу дискусију. Барем ми се чини.

пре 57 минута, Mиљан Л. рече

"proving point" и тај дио о самодемантовању саговорника је био шала то сам прерастао у пубертету.

Ионако нисам поверовала, то да саговорник промени мишљење се догоди у 0,000001 % случајева.

пре 59 минута, Mиљан Л. рече

Сад сам озбиљан

Лол!

П.С. добро дошао на форум, сад сконтах да си новајлија.

[Аристарх]

пре 13 часа, Џуманџи рече

П.С. добро дошао на форум, сад сконтах да си новајлија.

Хвала, боље те нашао

пре 13 часа, Џуманџи рече

Добро, 'де ти живиш (пошто из овога произилази да на такве не наилазиш)? Но, 'ајд реци, пусти људе, причај шта и како користиш.

пре 14 часа, Mиљан Л. рече

 

Ја немам неке "ситуације" око себе које ме тјерају да стварам неке принципе одбране посебне. Поставим се у складу са ситуацијом, имам неки свој кодекс и то је то. Не дирам никога први углавном. Водим се интуицијом и искуством кад процјењујем људе значи немам неки посебан план или шаблон који користим. Углавном предосјетим напад па могу да збуним или одложим те нападе који ми се спремају од стране људи који ми чине тренутни близак круг људи. Да то одложим за онда када нисам заокупљен са неким другим стварима. То је професионална деформација коју стекнеш или не стекнеш у војсци. 

Сматрам да ако се човјек води исправним принципима, има право да се бори и брани. Па док трајем, трајем. Тако да, мораш да ме нападнеш (као неки експеримент) да би видјела од каквог сам материјала . И мене интересује, јер видим да сам нешто смекшао по том питању.